недеља, 26. фебруар 2012.

Žan Bodrijar, “Zalivski rat se nije dogodio”,intervju


irony-of-everyday-life-by-aaron-goodman01

O AKTUELNOJ BLISKO ISTOČNOJ KRIZI 
vidi post Bliski istok

N išta se ne može upotrebiti tako dobro protiv obmana kao množenje naprednih misli.Šaljem mom malom timu kašićicu filozofije sa francuskog podneblja. Bez nervoze,  može se popiti naiskap, pitko je, sa ukusom  političkog modnog trenda postmodernista, ali i paradoksalne virtualnosti  kojom  se krećemo, što nam može  pomoći da ne postanemo ciber taoci i da  povremeno  iskočimo u stvarnost.  Prijatan zalogaj…

Jedan od poslednjih intervjua ,2005 godine
“Zalivski rat se nije dogodio”
Gospodine Bodrijar, vaša teorija dovodi u pitanje sve što je bila zapadna kritička misao: princip istine, stvarnosti, smisla… Da li vam se čini da ukidajući ove postojeće kategorije činite vrstu svetogrđa?

BODRIJAR- Da. Kritičko mišljenje, taj veliki prelomni trenutak, koji je ujedno bio i svetogrđe, jeste raskid sa kritičkom, analitičkom misli, sa svim onim što je predstavljalo taj veliki period, uključujući i marksistički. Prelaz “s one strane kritičkog mišljenja”, a koje ja nazivam radikalnim mišljenjem, paradoksalnim, ironičnim, itd… to je već bilo nešto sasvim drugo. Tu sam se otuđio od svojih čitalaca koji nisu to najbolje shvatili. Bilo je mnogo nesporazuma. Zatim su mi prikačili taj naziv “postmoderna” koji je tek uneo zbrku. Postmoderna nije sa ovih prostora. Ja sam se sa njom sreo kada sam otišao u Ameriku. Ili, bolje reći, sve je to tamo mene srelo. I taj pravac nas je, u neku ruku, uzeo kao taoce. Postali smo taoci postmodernizma. Za mene su rekli: “Dobro, on je postmodernista – prilepili su mi tu etiketu – i više se ne pitamo šta se tu događa”. Nama ovde, u Francuskoj, to ništa ne znači. Pošto nismo stvorili taj koncept, on nas i ne zanima.

• Postmodernizam nije jedina etiketa koju ste poneli. Nazivali su vas i nihilistom, pesimistom, reakcionarem.

BODRIJAR- Da, nazivali su me i reakcionarem, pa čak i fašistom ili negacionistom. Taj termin koristimo u Francuskoj: to je onaj ko poriče da su logori smrti postojali. Ali, negacionizam je i širi pojam. Čim poričemo stvarno postojanje nečega, ili to dovodimo u sumnju, onda smo negacionisti. Pošto ja dovodim u sumnju sam princip stvarnosti, onda su me proglasili negacionistom.
 
Caption=Baudrillard. Liberation columnist among those accused of obscure jargon

Description=A picture file of Jean Baudrillard, philosopher and journalist. Exact date not known.

Description=Used for his obituary 08.03.2007
 
Dovodite u pitanje sam princip realnosti. Kažete da svi mi živimo u jednoj lažnoj, virtuelnoj stvarnosti. Da li nam ostaje neki segment ‘istinske’ stvarnosti?

BODRIJAR- Naravno da nam ostaje. Ono što ja dovodim u pitanje jeste “princip realnosti”, to jest, objektivna stvarnost, postojanje istinitih, nesumnjivih činjenica. Princip je taj koji nestaje. Stvari takve kakve jesu postoje. Nisam toliko nerazuman da kažem da više ne postoje. Postoje, ali više nema principa verodostojnosti ili realnosti koji bi potvrdio to postojanje. Nalazimo se u jednoj velikoj igri. Sve mogućnosti su otvorene. Ali, po mom mišljenju, nešto se opire tom nestanku – nezavisno od zakona vrednovanja istinitog – a to je jedinstvenost, specifičnost. A ona može biti individualna, vaša lična egzistencija, ili može biti unutar velikih kolektivnih pokreta ili događaja. Na primer, 11. septembar za mene predstavlja ne samo događaj od presudnog značaja, i događaj koji je jedinstven. To je ta posebnost. A sad, je li to realno ili nije… u tome je najveći problem. Ceo jedan svet koji smo smatrali stvarnim, savremenim, koji je dostigao izvestan istorijski razvoj doveden je u pitanje. A nisam ga ja doveo u pitanje, već sam taj događaj, sam život. Imam utisak da ja, jednostavno, pratim jednu istinsku realnost, ali ne onu koju nam obično serviraju kao realnost. I šta je bilo s tom stvarnošću? Od nje je ostala savršena banalnost.

• Kritikujete to savršenstvo banalnosti, manipulacije, kvaziumetnosti, kloniranog života, a posebno čitavu jednu ‘pornografiju’ sistema za informisanje i komuniciranje… Zašto koristite termin pornografija?

BODRIJAR- U pornografiji su telo ili seksualnost dati u sirovom stanju; tu nema zavođenja, nema maštanja. To je čista fizička datost koju prihvatamo kao najrealniju moguću stvarnost. Imamo potpuno ogoljeno telo, bez rasprave, bez metafora, bez ičega. Mislim da se tu nalazimo u zastrašujućoj banalnosti. Dobro, ostanimo u tom domenu: imamo ujedno njihovo apsolutno prisustvo seksualnosti i tela i njihovu totalnu irealnost. Bez zavođenja, bez pogleda, bez suda, bez metafore, bez dualnog odnosa itd… Uopšte nema istine o telu, o seksu. Ja kritikujem ono što se predstavlja kao očigledna istina, iako to uopšte nije. Ono što zauzima prostor je ta banalnost. Nazivam je skarednom jer vam se direktno i potpuno nudi. To čak više nije igra, to je smrtno ozbiljno. Preko medija nas zaista vreba totalna banalizacija, a banalizacija je ostvarenje svih želja. To je naša banalnost: svet u kom je sve dozvoljeno, sve su mogućnosti otvorene: preko interneta možete uzeti bilo koji identitet, njime se igrati, sve želje su ostvarljive, sve potrebe su zadovoljene, ali virtuelno. I to je potpuna banalnost. Nismo daleko od onog što Markuze naziva jednodimenzionalnim svetom. Malo smo izgubili treću dimenziju, možda čak i drugu. Sad smo u dimenziji u kojoj je sve ravno, sve je tu, sve je na raspolaganju. To vam je kao informacija. Imate na raspolaganju sve moguće informacije na 150 televizijskih kanala. Imamo totalnu vidljivost, ali istovremeno više ništa ne vidimo. Ima previše toga. To bi, u stvari, bila skarednost: višak svega. Ima previše informacija, ima previše komunikacija, ima previše materijalnih proizvoda. Svega ima previše. Ima previše i kulture.

• Nasuprot tom višku, postoji tajna, postoji zavođenje. Vas nazivaju i filozofom tajne. Kažete da “zavođenje predstavlja osnovnu dinamiku našeg sveta”.

BODRIJAR- Danas, nažalost, više ne, jer zavođenje polako nestaje.

• Šta podrazumevate pod zavođenjem?

BODRIJAR- Pod zavođenjem podrazumevam nešto potpuno suprotno od pukog ostvarenja čina. To je igra-dvoboj. Mislim da je zavođenje uvek neka vrsta izazova, antagonističkih odnosa. Zavođenje uopšte ne znači ići ka ispunjenju želje, to je jedna velika igra. Ono ne mora da bude isključivo u domenu seksualnosti, već može biti zastupljeno u svim odnosima. Danas se sve više ide direktno ka cilju, važan je rezultat, a ništa nije tako dijametralno suprotno zavođenju kao ta efikasnost. Zavođenje podrazumeva vanvremensku dimenziju, može dugo da traje i radi se krišom. Tajna predstavlja stratešku tačku. Naš svet takođe koristi zavođenje, ali ono vulgarno: manipulaciju putem znakova. Međutim, to nije pravo zavođenje, nema tajne, niti dvojne, simboličke razmene. Ja sam više analitičar privida, virtuelne stvarnosti, celog tog sistema. Zato me smatraju braniocem i očitim primerom tog sistema. A ja upravo pišem zbog onog drugog: zavođenja, tajne, ili smrti. Ne mora uvek sve da bude zavodljivo, u lakom smislu te reči. Ali, uvek je reč o nečemu što prolazi kroz raspravu, kroz neku formu. Može biti kroz formu pisanja. Pisanje je bitno.

• Vaš filozofski diskurs obojen je poetskim jezikom. Uspostavili ste jednu specifičnu leksiku u kojoj su privilegovani pojmovi – tajna, egzotično, iluzija, utopija, zavođenje, primitivno…

BODRIJAR- Tu sam uvek u kontraplanu sa realnošću. Od mene ne biste mogli da očekujete rečnik realističkog, eksplikativnog tipa. Ali, ja nisam ni sanjar. Recimo da ste u pravu da sam pomalo melanholičan, ali to je vrlina. Jasno je da je negde nešto izgubljeno. Bilo da je to stvarnost ili zavođenje… Dakle, neizbežno postoji melanholija. Ali, treba umeti biti melanholičan, kao što postoji i veština nestajanja. A mene upravo to zanima, uključujući i polje jezika. Autor treba da nastoji da govori tako da na kraju – možda to zbunjuje čitaoca – ne bude tragova. Treba istovremeno ostavljati i brisati tragove. Treba govoriti ali istovremeno i brisati ono što je rečeno. Pojavljivanje i nestajanje. Mislim da je to deo diskretnog šarma jezika.

• U knjizi “Iluzija kraja” govorite o istoriji, tačnije, o iluziji kraja istorije. Da li još uvek živimo u istoriji, da li smo izašli iz nje ili je to, kako vi kažete, kretanje unazad – koristite termin regresija?

BODRIJAR- Nalazimo se u senci istorije. Ona se još uvek održava. Nošeni silom inercije još uvek osećamo njene posledice. I dalje se nalazimo u iluziji, jer istorija nije ništa drugo do model, ideološka, mentalna konstrukcija. Mi smo imali istoriju ispunjenu sledom vekova koji su imali neku vrstu istorijskog opravdanja. I, naravno, očekivali smo neko razrešenje, neki krajnji cilj.

• Iluzija kraja bila je istorija viđena kao rešenje svih kontradikcija i sukoba. Nema istorije bez te krajnje nade, krajnjeg cilja, bez utopije – reči koju vi veoma volite.

BODRIJAR- Da, sviđa mi se ta reč, jer smo čak osnovali časopis koji se zvao “Utopija”. Nema istorije bez utopije, a utopija je takođe nusproizvod istorije. Postoji neka vrsta dijalektike između tih fenomena. Ali, sve se to razdvojilo. U jednom trenutku imate utisak… Ne bih se složio ni sa Fukujamom i njegovom knjigom “Kraj istorije i poslednji čovek”. Sad imamo posla sa drugom vrstom događaja. Nismo više u političkim, istorijskim zbivanjima koja se smenjuju. Sad imamo posla sa događajima, kao onim od 11. septembra, koji su pre katastrofe nego istorijski događaji.

• Devedesetih godina govorili ste o “štrajku događaja”. Napisali ste i tekst “Zalivski rat se nije dogodio”, koji je izazvao burne reakcije javnosti. Danas kažete da je 11. septembar datum koji je prekinuo taj štrajk i koji predstavlja događaj. A šta se dešava sa bombardovanjem Srbije 1999? Kakav je to bio događaj?

BODRIJAR- Bombardovanje Srbije je sprovedeno u okviru ideje o mondijalizaciji, globalizaciji kao i svetskom, globalnom poduhvatu da se uguši sve što je jedinstveno, da se, naprosto, sve zbriše i da se uspostavi homogena sila, to jest, hegemonija. Nalazimo se u hegemonističkoj fazi. Nismo više u fazi dominacije koja je vezana s otuđenjem, već smo u fazi hegemonizma, dobu kad svi moraju da se pokoravaju istom principu. Sa Srbijom su želeli da učine to isto. Ali, ipak moramo reći kako je bilo. S jedne strane su Srbi nasilno uništavali tuđu posebnost, a sa druge su uništavani Srbi, uključujući tu i likvidaciju, a to je činila takozvana svetska sila, to jest međunarodna zajednica, što je nešto potpuno virtuelno. To je vanistorijski proces. U krajnjem slučaju, treba izbrisati istoriju i sve svesti na oblik opšte razmene, to jest da se odmah o svemu može pregovarati na jednom univerzalnom tržištu.
U tom kontekstu, svi su ti ratovi, uključujući i onaj u Iraku, bar po mom mišljenju, deo tog istog zacrtanog puta koji vodi opštoj likvidaciji. Oni uvode demokratiju i vi ćete pošto-poto imati tu demokratiju, makar je ne želeli. Moraćete da platite cenu.

• Da li je to onda diktatura demokratije i da li liči na neku vrstu državnog terorizma?

BODRIJAR- Da. Ne bih baš upotrebio izraz državnim terorizmom, ali je blizu, liči na to, ali na planetarnom nivou. Svi ti pojmovi: demokratija, ljudska prava, sve to je instrumentalizovano u korist onih koji primenjuju tu silu. To ne treba poistovetiti s Amerikancima. Svi su žrtve te svetske sile, te globalizacije, uključujući i Amerikance. Takođe ne treba izjednačavati terorizam s islamom. Ali, sveobuhvatno možemo reći da se nalazimo u izvesnom obliku terorizma. S jedne strane imate silovit, spektakularan islamski terorizam, ali i na drugoj strani imate terorizam te svetske sile koja vrši kontrateror, neku vrstu belog terora. Jasno se vidi postojanje antagonističkih odnosa. Te oblike možemo analizirati kao negativne i kao takve osuditi. Ali, mogu se i analizirati i kao oblici više ili manje slepog otpora. U svakom slučaju, sve što se suprotstavlja toj globalizaciji, toj generalizovanoj razmeni je za mene dobro. Čak i ono “ne” na referendumu u Francuskoj.

• Sebe nazivate “deangažovanim” intelektualcem. Šta pod tim izrazom podrazumevate?

BODRIJAR- U to vreme sam napisao nešto o Sarajevu, ali nisam se svrstavao ni na jednu stranu. Francuski ideolozi, Bernar Levi i ostali, u redu, ali to je bilo političko opredeljenje. Ja sam govorio… Ali smetalo mi je što su neki intelektualci zauzimali stavove i izražavali solidarnost izdaleka… Nije trebalo, zbog onog što se tamo događalo, svrstavati se na jednu ili drugu stranu. Govorio sam o svom mišljenju, o našim intelektualcima, o našem položaju. Ono što se tamo događalo analiziralo je našu situaciju, stanje nemoći, doduše, treba to napomenuti. Postoji upravo problem angažmana, ima li još uvek intelektualaca u tom smislu. Biti intelektualac znači da treba sebe videti, prihvatiti, pogledati se u ogledalo.

• Gajite lepu i romantičnu ideju da intelektualac danas mora da preuzme na sebe zlo svog vremena.

BODRIJAR- Da, danas, bilo da si intelektualac ili nisi, treba sagledati taj neki antagonizam, taj dvoboj koji nije borba dobra i zla u Bušovom smislu, ne radi se o tome. Postoji neko carstvo dobrog, postoji nešto što tvrdi da “širi” dobro, ali na jedan diktatorski način. Dobro treba svuda da vlada. Mislim da misao ne može više da računa na srećan ishod situacije, na utopiju itd. Mora da shvati situaciju kakva je zaista, kako da kažem… situacija u kojoj vladaju nered, lom, katastrofa. Treba to uzeti u obzir, znači ne izostaviti, ne zaboraviti na sve to govoreći kako će u svakom slučaju biti dobro, napreduje se, sve je bolje i bolje, tehnika je sve savršenija itd. Sve ide nabolje u izvesnom smislu, ali, istovremeno je i sve gore.

• Dakle, paralelno sa napredovanjem jednog društva i sa napretkom Dobra, raste i količina Zla.

BODRIJAR- To je neka vrsta mračnog saučesništva, potpune ambivalentnosti. Mislim da o tome treba danas razmišljati, pokušati da se sagleda, objasni i sve je to iznad naših snaga. Niko to ne može učiniti kao što niko ne može ni da predvidi ishod, ali bar treba pokušati nešto učiniti, kako ja kažem, bar pokazati lucidnost u tom smislu, “delati sa velikom lucidnošću”…
Jedino što me zaista zanima je ovaj novi vid događaja koji prikazuje te žestoke promene, događaji koji nisu u pravom smislu istorijski i ne vidim zaista kako može u tome da se učestvuje. Ne možete reći da ste “za” događaj od 11. septembra, šta ćete, treba to znati i trebalo bi da kad je misao u pitanju, bar malo dođe do nekog sličnog događaja, da se tu nešto prelomi, da se otvore neke tajne oblasti, otkriti… zlo u onome gde se vidi samo dobro. I eventualno učiniti zlo, ako ima samo dobrog, treba učiniti i neko zlo.

• Neposredno posle terorističkog napada 11. septembra u “Mondu” ste objavili tekst pod nazivom “Duh terorizma” u kome kažete: “Oni su to uradili, ali mi smo to želeli”. Ovaj tekst izazvao je različite reakcije u Francuskoj i doneo vam osudu svetske javnosti.


BODRIJAR-Ja uopšte ne branim islam i tome slično, kažem da je to delo, događaj u kom se kondenzuju, kristalizuju sve negativne pojave koje postoje u svakom od nas. Ne treba se baviti psihoanalizom, ne radi se o nagonu za smrću, nije to… Znači da negde postoji neka druga energija, druga snaga, po mom mišljenju vitalna, koja se opire tome i u nekom trenutku, kroz terorizam, dolazi do vidljive i žestoke manifestacije svega toga. U tom smislu sam govorio, nije se radilo o terorizmu samom po sebi, niti o podršci tome. Mislim da se to može nazvati zlom, mislim da je zlo svuda i u svakom od nas i nije reč o tome da se eliminiše, treba ga uterati u jednačinu, u igru, treba igrati sa tim snagama zla, shvatiti ih i odigrati. To bi se moglo nazvati lucidnošću i ne bi trebalo negirati takve pojave, tvrdeći da tako nešto ne postoji. Mi smo, zapravo, uvek obavijeni nekom vrstom teologije koja dolazi izdaleka i koja tvrdi da zlo u pravom smislu ne postoji, samo dobro postoji.

• U celoj toj stvari, u toj istorijskoj zbrci, gde je odgovornost medija?

BODRIJAR- Mediji su sredstvo za sve to… Sve je u svakom slučaju zasićeno medijima ili podstaknuto njima, oni stvaraju događaje. Kreiraju događaje, lažne, prividne događaje, sve informacije su neka simulacija u osnovnom smislu te reči. Situacija nije ni malo jednostavna, više je nego složena i to je verovatno deo tog principa dvosmislenosti, prevrtljivosti, princip zla takođe, ali to je zlo za koje više nema odgovornih, odgovorni se ne mogu uništiti. U tom slučaju razvija se nasilje koje udara svuda i na sve moguće načine. Pošto nema odgovornog svi su odgovorni. O tome je reč u logici terorizma, udara se na svakog, na nevine kao što kažemo, ali to ne kreće od neke ideje, ne pravi se takva analiza, već je sve pokrenuto od nečega… u tom svetu gde se zbivaju svakakve promene, svi smo elementi, delići jedne iste mreže.

• Veliki ste kritičar našeg vremena i “savršenog zločina” ubijanja realnosti. Ali, ako bi trebalo da analizirate sebe i sopstvenu misao, šta biste rekli? Kako Žan Bodrijar kritičar posmatra Žana Bodrijara filozofa?

BODRIJAR- Ne bi to bila kritika samih ideja, nije reč o tome da sam potpuno ubeđen u njih, moje verovanje nije takvo, ne branim sopstvene ideje, one su više hipoteze, neki oblik anticipacije, teorijske fikcije, neću ih braniti kao neku formulu, ali sam uvežbao… To je neka vrsta vežbe stila i duha, mislim da možemo reći da je sasvim suprotno. Ja to nisam uradio, ali tako kažem… To se može učiniti sa stvarima koje se tiču realnosti i ostalo, reći “ja sam privid” to su mi već rekli. “Jeste li to vi ili je to samo privid?”
Tačno je, sve to govori o simulaciji, ali je istovremeno i oblik simulacije. Postoji, kako bih rekao, simulacija usled nedostatka, to je ona koja nas okružuje i osećam, nadam se da postoji i simulacija usled viška, to znači, na primer da tu simulaciju pretvarate u igru, u rezoluciju na neki način, u neku vrstu katarze. Ali ne treba gajiti iluzije, živimo u prividu. Sve je u tome, znati to koristiti. Prema tome ja sam samo privid, to je kritika koju mogu da dam.




28 коментара:

  1. Sve i da se masovno okrenemo dobrom, rđavo neće nestati.Nikada mu kraja.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  2. Skoro sam pročitala da je prvi pad i pojava potencijala zla nastala kada je najpametniji i najsvesniji anđeo sebe proglasio bogom i stavio u centar univerzuma svoje JA, svoju individualnu svest, pokrenuvši razvoj čovečanstva. Jer bez svesti nema ni razvoja u napred. Tako je čovek u centar postavio svoje JA i izgubio vezu sa izvorom, razvijajući sopstvenu svest došao u poziciju individualizma koji odvaja umesto da spaja. Intelektualizam je zato uvek na granici, igra po oštroj ivici žileta koja ne može da se priključi samo jednoj opciji: ili dobro ili zlo. I ne može, jer je i sam intelektualizam postavio čovekovo JA u centar i nadjačao ono što je božanska neminovnost održanja energija. Otuda kontrareakcije dobru, otpori i uzavrela stanja čovečanstva. Uvek je nešto između, dobra i zla, stvarnosti i maštanja... lucidnost postojanja, što bi rekao Bodrijar.

    Bodrijar: "...mislim da je zlo svuda i u svakom od nas i nije reč o tome da se eliminiše, treba ga uterati u jednačinu, u igru, treba igrati sa tim snagama zla, shvatiti ih i odigrati. To bi se moglo nazvati lucidnošću i ne bi trebalo negirati takve pojave, tvrdeći da tako nešto ne postoji..."

    Toliko, pametni anđeli... I nemojte misliti da živim u sferama iracionalnosti. Samo se trudim, kao i vi, da razumem. I što više razumem sve sam dalje od istine...

    Lucidan pozdrav

    ОдговориИзбриши
  3. Citiram Bodrijara, deo koji se meni jutros mota po glavi:

    "Situacija nije ni malo jednostavna, više je nego složena i to je verovatno deo tog principa dvosmislenosti, prevrtljivosti, princip zla takođe, ali to je zlo za koje više nema odgovornih, odgovorni se ne mogu uništiti."

    Pokušam jutros da dobijem broj mobilnog u inostranstvu. Dobijem odgovor NIJE DOZVOLJENO.Okrenem kućni telefon i dobijem isti odgovor.

    Pre par meseci uredno prijavim selidbu u novu kuću. Instalacija OK, moguće je uključenje u jednoj sekundi. Uselim i ostanem bez veza 15 dana.To je onaj prvi period kada morate javiti sve promene, od struje, gasa, vode do poreskog. I naravno da to radite online, a ne šetate od Amsterdama do Arnema,Mastrikta itd.Provajder ne može da izvrši prebacivanje jer je to u nadležnosti jedne OD udruženih firmi, a oni imaju baš u ovom momentu mnogo prijava, a malo radnika..????

    Provajderu plaćam 50 eura mesečno za TV,internet i telefon.Nije najviša moguća suma, ali jeste na samom vrhu.

    Iako u mom paketu ne postoji odredba o ograničenju, i iako se podrazumeva brz servis usluga u slučaju selidbe i sl.ništa od toga ne štima.To shvatite kada problemi nastupe,nikako pre.Jer, Bože moj potrošač VERUJE u ono što piše.usput, pročitala sam pedantno i ona sitna, najsitnija slova u koja uvuku najbitnije. Ovih dana ističe ugovor i provajdera menjam. To je jedini način da ga skinete sa vrata, a o nekom tužikanju i sl. nikada niko i ne pomišlja. Administracije im rade kao da su u 19 veku. Ili, hajde da kažem kao da sam u Srbiji.Lagano i sa nepredvidljivim rezultatom.

    Zašto sve ovo ispisujem kod Bodrijara!! Zato što me od jutros spopalo nekoliko takvih slučajnosti nakon kojih mi se u glavi zavrte mnogobrojna pitanja na koja sebi uvek dam jedan odgovor: ne uzrujavaj se i plivaj dalje kako znaš.

    Sfinga, verovatno se i ti pitaš u praksi drugačije o potencijalima zla. Ja nekako razmišljam da nije sve u pojedincu. Sistem u kom pojedinac živi je itekako bitan. Zato sam ja jako skeptična prema masi teorija koje to ne uzimaju u obzir.

    Kada sam već spomenula sistem.Kažu da kapitalizam propada.KOJI? U teoriji nekoliko koncepta kapitalizma. Neki od njih su u praksi.Jedni su se pokazali uspešnijim od drugih. Ali ni jedan OPTIMALAN. Kome da verujemo, onima koji kažu da je kapitalizam propao, ili onima koji još veruju u neki od oblika?Ljudi veruju u TEORIJE.A izmeđuteorije i prakse nikada sklada.
    Bodrijar misli da smo svi mi žrtve globalizacije. Da li je za pojedinca uopšte bitno ZAŠTO JESTE? Da li mu je (nama svima) lakše ako nešto shvati? Mislim, lično i definitivno da u ovoj papazjaniji nije moguće shvatiti.Nemamo staru logiku, nemamo istine, bar iluzije o istinama, zapetljali smo se kao pile u kučine. I zato istine nema.Ko može da nas otpetlja?. Mi sami sebe?Da je bilo pameti ne bi se ni zapetljali.

    ОдговориИзбриши
  4. @Sfinga,

    Vidi ovo:duboko u DNK svake stanice našega tela nalazi se kodirana poruka. Bez obzira na rasu,religiju,ta je poruka potpuno ista u svakoj stanici svakoga muškarca, žene i deteta iz prošlosti i sadašnjosti. U telu svakoga od nas utisnuto je isto. U svakom mišićnom vlaknu, svakom koštanom kristalu, svakoj suzi i osmehu je isto. Mi smo jedno!A ipak svako igra svoju igru, jer smo u toj jednakosti različiti.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  5. Evo jednog odlomka (Sabato) koji spaja i Sfingine anđele i đavole i DNK kod (Božiji pečat).

    "..Zatim bi razmišljao o smislu života, o našim sopstvenim poplavama i potresima.Tako sam razradio niz teorija,jer mi se pomisao da nama upravlja neki svemogući,sveprisutni i dobrostivi Bog činila tako suprotna svemu da čak nisam ni verovao u mogućnost da je neko ozbiljno shvata.negde u to vreme,kada sam postao član pljačkaške bande,razradio sam sledeće mogućnosti:

    1.Bog ne postoji.

    2.Bog postoji i on je običan nitkov.

    3.Bog postoji,ali ponekada spava; njegovi košmari su naš život.

    4.Bog postoji,ali povremeno ima nastupe ludila, ti nastupi su naš život.

    5.Bog nije sveprisutan i ne može biti svugde.Ponekada je odsutan.U drugim svetovima.U drugim stvarima ?

    6.Bog je obična sinja kukavica,suoćen sa problemima suviše složenim,koji prevazilazi njegove snage.Bori se sa materijom,kao umetnik sa svojim delom.Kadkada mu polazi za rukom da bude Goja,ali je uglavnom jad i beda.

    7.Bog je poražen pre početka istorije u boju s Knezom tame.Pretvoren u navodnog đavola,Bog je uveliko izgubio od ugleda,jer mu se pripisuje da je stvorio ovaj kukavni svet.

    Nije odgovor,jer odgovora nema, ali jeste interesantno razmišljanje fizičara.Možda inspirišemo "nefilozofe" da kažu nešto na ovu temu.

    ОдговориИзбриши
  6. Osecam se prozvanim a nemam vremena da Vam se javim.
    Pozdrav svima,posebno retkom gostu Sfingi.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  7. Ako uganjaš bozone sve će ti biti oprošteno, heheee...Što se tiče mene možeš i nešto drugo. Bilo bi ti pametnije.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  8. Peđa, ala si ti jedan pametni anđelčić ili đavolčić??? hehehe. To se odnosi na sve nas, ne brini! Od pameti ništa ako nismo u stanju podneti sopstveni slučaj. Tako otprilike... U toj raznolikosti je bogastvo i izazov. To pokreće, to nadahnjuje, to motiviše.

    Liv, hvala ti na ovim citatima.
    Koliko god razmišljali šta da radimo sa teorijama i praksom, uvek se sve svodi na neke principe funkcionisanja sistema. I ćelija koja ima svoju memoriju, svoj mozak i svoje organe, i mi sa našim mozgom, organima i svim ostalim, zajednice veće ili manje, kosmos, kao sistemi funkcionišemo na sličnim principima. Niko ih još nije u potpunosti definisao. Ali neverovatne sličnosti postoje. Kao što čovek ima svoje telo, emocije, razum, tako i univerzum ima svoje telo, emocije, razum, ali drugačije oblikovani, pa shodno tome se i društvo komeša...

    Pustite sad Boga. Niko ga nije, niti će ga ikad dokazati. "Obična sinja kukavica"...hehehehe... i mi sa njim, kako se uzme. Od potencijala nešto i iskoristimo, nešto ne, a nešto iz nekih razloga i ne može....

    Nije sve u pojedincu, slažem se, ali jedino što je u pojedincu i što ga neminovno muči je prihvatanje sopstvenog slučaja i sveta u kome živi. Ja sam počela da uviđam da svaki čovek koji se pojavi u mom životu ima neku ulogu. Iz toga nešto naučim: i greške i pogotke. To me tera da nešto izmenim kod sebe, naravno ukoliko sam u tom trenutku svesna toga. Isto tako i sa ovim vremenom. Nije ni malo slučajno što smo rođeni baš u ova vremena, moguće je verovatno, da bi se kroz ove krize oslobodili nekih vezanosti. Opet, svako za sebe. I ako je moguće da svako da neki doprinos društvu... Ako je moguće! Ako nije, onda bar neki doprinos sebi i užoj zajednici.

    Ovi naši naučnici imaju neke šanse u tome. Ako Z uganja te bozone na konju smo...hehehe... Pozdrav Z. Samo ti ganjaj svoje čestice, kakve god misaone bile, i u kakvim god sličicama se pojavljivale u tvojoj mašti. one se već rapodeljuju i grupišu po sivoj i beloj masi mozga, skakuću uz duž DNK i lebde po okolnom prostoru i dok spavaš, a kamoli dok misliš. Eto ti napretka. Malo li je na ovu skupoću?!!! hehehehe

    A ti Peđa to "drugo" ganjaj sam. Kako će ti se drugačije pripisati zasluge... A ja odoh da ganjam nešto treće, jer treba mi zelena salata za ručak....

    Pozdrav svima

    ОдговориИзбриши
  9. @Peda
    Vi b'logicari imate vremena za razbacivanje. Tvoj um je raskalasan,moj je namucen mislju da obuzetost sopstvenim interesom jednog dana moze da unisti ceo svet.
    Rado bih kao Sfinga ganjao zelenu salatu. Nikada nisam dosao do kraja te zabave u dvoje.Ona je za mene beskonacna.Sudba mi je da u toj beskonacnosti lutam do kraja zivota.
    @Sfinga,
    Dovoljno mi je za sada da uzivam u tvom pohodu na moju mozdanu masu,hehe..

    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  10. @Z.,
    da ti konačno damo neko ime?
    Samo što me nisi rasplakao!Vreme je da ganjaš zelenu salatu.Konačno,kakva beskonačnost.Tako bi očuvao moždanu masu vitalnom.
    @Sfinga,

    kakav đavolčić, anđelak. Podnosim stoički svoj slučaj,a sklon sam udruživanju slučajeva koji se slažu."To pokreće, to nadahnjuje, to motiviše."
    Ne mora se slagati 100 posto.Nisam cepidlaka.
    Neću da ganjam sam.Dogovorićemo se ko će da ganja salatu.Čovek sam od dogovora.Dogovoreno.
    A Z. neka luta sam po beskonačnosti bez zelene salate. Nadahnut Bodrijarom pomislio je da je privid.E drugar...heheee


    Peđa

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Peda,
      u mladosti sam zakljucio da filozofija na mene ne deluje pozitivno.Smatrao sam je umirucom disciplinom, a studije poput politickih nauka trosenje vremena i drzavnih para. Delomicno sam korigovao misljenje studirajuci.I dalje ne shvatam filozofiju kao profesiju.Bodrijar je dobro mislio,filozofi su sebi stvarno privid.I meni su.

      Kad si umoran nije ti ni do rucka sa ili bez salate. Blebetam kao ti filozofi.Nisam dobar u tome,a nisi ni ti..Da se nas dvojica drzimo struke.
      Z.

      Избриши
    2. Lepa zemlja,dobra vina,lepe žene.Šta hoćeš više.Imaš malo slobodnog vremena dok ga ponovo ne pokrenete.
      Odoh na zaslužen odmor u svet snova.A Li nam se izgubila.Ima probleme sa tehnologijom.
      Peđa

      Избриши
  11. Dok ovaj simulira klikeraši osvajaju svet.Nestaće granice, otadžbine,zastave i sva ostala sranja. Živeo novac,on je vladao u granicama, sada će da vlada bezgranično.

    'bez otadžbine odavno'

    ОдговориИзбриши
  12. Momci, pa zar niste primetili da stiže proleće?! Mene već par jutara bude senice, a i procvetala mi muškatla na prozoru. Milina jedna. Jeste da je sunce zubato, ali vraća snagu posle ove zime. Istina da Bodrijar voli melanholiju, ali zamislite je drugačije, laviranu, kad-kad kao sfumato negde u pozadini prisutnu. To je ona stvaralačka, umetnička, kreativna melanholija. Samo takva, u opreznim dozama je dobra. U suprotnom biće pretnja da nas otisne u privid beskonačnosti. Plutati je lepo, pesnici bi rekli - bludeti, ali život traži oslonac. Danas su ga mnogi našli u novcu, ali tek to je privid. Ni otadžbina ne pomaže mnogo, ako nismo svesni ko smo.

    Sinoć sam gledala "Melanholiju" Lars von Triera. Preporučujem, ali uz finu dozu filozofskog pogleda na stvarnost. Fikcija nam služi da stvarnost sagledamo iza njene granice.

    Z, filozofija gubi čar ako u njoj ne vidimo sebe. Isto kao kad slušaš muziku, a ne osećaš sebe. Promene na globalnom planu utiču i na filozofiju. Ni ona više ne može biti ista. Ko uspe da zaviri iza metafizičkih granica onda je sve privid, holografska paradigma. Mislim da je osnovno prepoznati sopstveni poziv, pozvanje, ono što nas određuje, što nam je dato kroz božansku prirodu da bi se izrazili i ostvarili potencijale. Pa makar i gajili zelenu salatu.

    Zelena salata + strugana šargarepa, celer, zelena jabuka + malo mrvljene fete posute pečenim susamom, malo origana, sa limunom i maslinovim uljem...mmmmmmm.... Peđa, udruženo a ne razdvojeno - pozdravljam tvoj stav. I za telo i za dušu. Zlatni presek je antička mera stvari koju svesrdno podržava priroda. Čak i u salati. Dodati još neki sastojak iz rerne ili sa roštilja, prilog, uz dobro vince, sa finom merom prijatne priče, lepog pogleda začinjenog osmehom, to je utisak koji hrani dušu. Danas se nažalost ta mera izgubila u brzini, ali nije potpuno. Oni koji su skloni udruživanju to će prepoznati. Ja sam ipak optimista. Nepopravljivi...hehehe

    Pozdravljam vas

    ОдговориИзбриши
  13. @ Sfinga,
    Pauza,pijemo kafu,preporučujem društvu tvoj božanski recept i samo što ne dobih u glavu.Eto ti "filozofske" stvarnosti. Umesto da proradi filozofija,romantika, proradiše creva.

    A proleće kažeš pristiglo.Mi smo se pronašli u struci i to nam se vraća bez lepota buđenja sezona.
    Pozdravljam te i uživaj dok možeš.
    Peđa

    A koji je ovaj bez otadžbine?? Nije mu lako.To su oni koji dođu i odu dalje prazni kao što su bili pre.Ovakvi su razlog za dodatni optimizam.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštene patriote su vama prazne, višak, niste ni svesni njihovog postojanja. Kriminalna ekonomija i obogaćeni su vam bliži. Radite od jutra do sutra za te malobrojne pametne koji žive za danas i na vašoj grbači.I još nešto... ti i tebi slični misle da će stara, dobra patriotska osećanja izumreti za nekoliko godina,decenija. Doćiće nove generacije koje se neće razlikovati od onih u ostalom svetu. Govoriće istim jezikom, svi će da pobele, neće biti ni kosih očiju, voleće se, neće biti rata..To je vaša filozofija.

      'bez otadžbine odavno'

      Избриши
    2. 'bez otadžbine odavno'
      Ne treba gubiti nadu u ljude tek tako. Ne daj da te zavede newage "filozofija". Svaka krajnost je trovačica duše. A za pravog patriotu ona bi trebalo da ostane čista.

      Избриши
    3. Jaooooo,šta se ovde izdešavalo.

      @'bez otadžbine odavno'

      Diskusije sa podelama na naše,vaše u principu ne volim.Te podele pretpostavljaju čvrsta razgraničenja, u kojima se svakoj strani već unapred pripisuju određene(obično negativne) karakteristike. Kada iskrsnu situacije, poput ove, u kojima se podela izvršila na osnovu pogrešnog tumačenja,onda mi preostaje jedino da objasnim da problem ne postoji.

      Pojednostavljeno rečeno, ne verujem da je ljudima koji ovde redovno svraćaju, i koji su komentarisali, blisko bilo šta vezano za kriminal, pa ni “kriminalna ekonomija” premda neznam šta se pod tim misli. Niti mislim da se neko odnosi negativno prema patriotizmu. Očigledno je došlo do greške u tumačenju.

      Mislim,takođe, da nema potrebe da iznosim svoje mišljenjeo patriotizmu, internacionalizaciji/globalizaciji,kako hoćete, jer moje mišljenje nije ni predmet posta,a koliko mi se čini,ni mojih komentara. jedno bih ipak napisala. Osporavati nečije opredeljenje u filozofiji je isto kao i osporavati patriotizam.I sve dok se ne ugrožavaju drugi i jedno i drugo su lična stvar pojedinca. Jedinstven je to princip za sve.



      @ poslednji komentar

      Bodrijar ne pripada newage filozofiji.

      Hvala na poseti uz izvinjenje ako se zbog greške neko osetio povređenim.

      Избриши
    4. L2,
      Odavno pratim Vaš blog.Ima od svega pomalo.Malo sam izleteo sa komentarom.Atmosfera je prijatna i nisam očekivao ovakvu reakciju.Nije važno. Vama ne zameram.

      Zahvaljujem poslednjem anonimnom na podršci.

      'bez otadžbine odavno'

      Избриши
    5. A da niste malo "preosetljivi"?
      Evo, sada ću napraviti grešku pa ću se upustiti u raspravu.

      Bez obzira šta mislili i kakav ste utisak poneli,ovde ste sigurno pravilno shvaćeni.Dok se moj drug ne javi,i ako se javi,mislim da se on šalio.Pomislićete neodgovorno!Ljudi zalutaju na ovu stranicu,dođu i prođu,a mi ostajemo.Sebi dozvolimo malo šale na račun tih slučajnih "prolaznika".To je to.

      Kako bi Vi prošli da ste negde ostavili ovakav komentar!!! Patriotizam je danas profanisana reč i morate je pažljivo koristiti.Probajte negde! Bićete poistovećeni sa nacionalistom u najgorem smislu te reči.A posle toga će Vam se dodati etiketa socijaliste,kretena, primitivca, ovce, koze, marve. Repertoar je veoma bogat,i sumnjam da niste naišli na takve komentare.Nemojte se iznenaditi kada naiđete na naciste, fašiste i njima slične.To je "poslednji krik mode" ekstremnih snaga. Fašisti su i pre II svetskog rata uživali priličnu podršku ljudi iz poslovnog sveta. Stejt department je Hitlera smatrao"umerenim"političarem, koji potiskuje ekstremiste sa levice i desnice.
      Prema tome…oraspoložite se.Nije tako strašno…
      pozdrav

      Избриши
    6. Hteo sam i ja da se javim,mada nisam ni luk jeo,ni mirisao.
      Zbog jedne male sale stigosmo do Hitlera, a sve povodom teksta filozofa!!!Kazem ja da ne treba mnogo filozofirati,ali mi niko ne veruje.

      I pustite te globaliste vise.Kome do sada nisu dovoljne uzasavajuce cifre zrtava ratova? Vec imamo novi drustveno-ekonomski model,sistem u kome je ekonomija vrhunski i jedini BOG.Najveci mocnici su poceli da dizu ruke od njega.Bice to kao sa svim do sada njihovim projektima,propao projekat.Nisu vredni pomena,jer bezglavo unistavaju sve pred sobom.Masa jeste priglupa. Najvise zbog toga sto dozvoljava da je koriste. I u tome se slazem sa patriotom.

      A ti patrioto,sto napisa Liv,ne budi osetljiv. Voli zemlju,ko ti brani.Sta te briga ko sta misli. Upitaj se,usput,voli li ona tebe.
      Pozdrav svima
      Z.

      Избриши
  14. Dobro si ti meni Z. preporučio da se držimo struke.Ne možes ni da se našališ više.Sfinga,doturi nam još koji recept.Od samo o receptima.
    Patrioto,ja sam ti ovde najveći patriota!!! Neću da se izvinjavam.Muka mi je od političkih izvinjavanja.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  15. @Sfinga,
    napravio sam grešku.Zbunili su me.OD SADA SAMO O RECEPTIMA!!!!Shvatila si ti,znam.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  16. @ Liv,
    a ti zapela za naciste.Ostao ti onaj u pameti. Izbriši gumicom.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  17. Umesto recepta VIC:

    Japanac i Mujo o patriotizmu.
    Kaže Japanac:
    "Kod nas je Japan na prvom mestu, onda dolazi posao, pa onda porodica".
    Mujo će na to:
    "Ma kod nas ti je to sasvim drugačije – prvo ide porodica, pa onda posao, a Japan nam je jarane na posljednjem mestu".


    Ala smo zagužvali u ove sitne sate...
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma ti si velika lafica,

      pozdrav i poljubac
      Peđa

      Избриши
  18. Hvala Peđa!

    Generalno, problem pisane komunikacije među nepoznatima nije jedini prisutan, jer se svakodnevno suočavamo da potoji i među poznatima u direktnoj komunikaciji. Ovo su osetljiva vremena, brza i nabijena tenzijama, pretrpana informacijama, raznim stavovima, teorijama, očekivanjima i nametnutim zadacima, i anarhijom pseudosloboda koje čoveka vezuju još više u čvor lažne važnosti, prenaglašavajući važnost ega svakog pojedinca. Koliko god smo žrtve globalizacije, ona je u nekom višem, kosmičkom smislu neophodna da bi se ljudi naučili da poštuju različitosti jedni drugih, da bi izašli iz uskih okvira svesti, ne bi li sačuvali ovu planetu od propasti. nažalost ona pruža ogromno polje manipulacija na raznim nivoima, od političkog, ekonomskog pa do onog najličnijeg. Hijerarhija optimuma vrednosti je srušena i uspostvaljena je neka druga, lažna. Pa danas deca smatraju da su starija od roditelja, žene da su jači pol i da mogu sve same, da svako može da kaže šta mu je volja i da je svako u pravu i da na to ima svako pravo. To su klasične posledice manipulativnog odnosa između jačih i slabijih koji se zasniva na materijalističkom principu: Ili su fizički jači ili ekonomski moćniji. I jedni ni drugi su daleko od sloboda, čovečnosti i rodoljubivosti. Voleti ljudski rod - rodoljubivost je svedena na uzak pojam patriotizma koji se pretvorio u nacionalizam i šovinizam i ostale -izme. I sve su to u stvarnosti postali izmanipulisani pojmovi. Kao što je i ova globalizacija postavljena na pogrešnim osnovama, pre svega na osnovama manipulativnog udruživanja, a ne na osnovama prava slobodnog izbora zasnovanog na hijerarhiji pravih ljudskih vrednosti. Interes mora da postoji, ali ne da bi ugrožavao druge. Uostalom nikada vremena nisu bila dobra, bolja ili gora. Pitanje je samo težine zadataka koje je vreme pred ljude stavilo.

    Ponekad mi je žao što ni sama nisam u stanju da sa nekim dragim osobama uspostavim ili održim komunikaciju. Često dajem više od onoga što drugi mogu da ponesu i podnesu, ponekad manje od onog što drugi od mene očekuju, ponekad su i moja očekivanja prevelika i nerealna, čime ravnoteža bude ugrožena. I otvorenost i zatvorenost, i šala i ozbiljnost, mogu vrlo lako biti pogrešno shvaćene usled osetljivosti aktera komunikacije. Ali to je jedini način da se čovek razvija, tek u odnosu, susretu između dva bića. I to je jedini način za mogućnost prevazilaženja problema i nesporazuma, i razrešenje problema emotivne osetljivosti. Kruto drvo pod naletom vetra pre puca od savitljive jasike.

    Patrioti 'bez otadžbine odavno' mislim da će ovo biti dovoljno za podršku oslobađanja i omekšavanja. Moramo sačuvati sebe da bi sačuvali druge.

    Danas sam nešto smtrno ozbiljna. hehhehe... Sunce se povuklo i napolju je tmurno. Umesto toga slušam muziku i nastavljam sa radom.

    U ovom intermecu i vama želim dobre vibracije. :)
    Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  19. Sfingi hvala.I svima koji su pokazali razumevanje.Pukne čoveku film,izduva se i ide dalje.Svako na svoj način. Filozofe ne čitam pa me ne mogu iznervirati.Nerviraju me drugi filozofi koji ne vide prst pred okom.

    sve najbolje
    'bez otadžbine odavno'

    ОдговориИзбриши