Slobodan Ivošević, Vladanje zakonima novca

Novac je vrsta energije i vlast, snaga koja leči i ruši, koja se može koristiti i za nešto drugo, ne samo za sopstveno dobro, nego i za dobrobit drugih i za sticanje drugih energija. Finansijski stručnjaci kažu da je rizično biti finansijski nepismen i da tek kada naučimo kako da stičemo novac, kako da ga zadržimo i kako da ga koristimo, postajemo kompetenti za bilo koji odgovoran položaj.
Čovek je rođen da bude bogat duhovno i materijalno. Težnja za bogaćenjem spada u osnovne duševne crte čoveka. Bogatstvo je dobra stvar. Časno bogatstvo je iskristalisani pošteni znoj mozga, tela i srca, kako je to lepo rekao engleski filosof XIX veka Tomas Karlajl. U njemu je mnogo puta izražena mogućnost za lakše dalje stvaranje i za puniju nezavisnost u životu, za postizanje jednog lepšeg, čovečnijeg i višeg kulturnog života. Bogatstvo vodi ka blagostanju koje je oličeno ne samo u materijalnoj obezbeđenosti, već i zdravoj duši i telu, poštovanju i ugledu koji čovek uživa među ljudima. Tako se postaje uravnotežen čovek u sve četiri dimanzije naših ličnosti: duhovnoj, duševnoj, umnoj i snazi volje i tela.
Mi danas živimo ponovo u uslovima kada je i na ovim prostorima dozvoljeno biti bogat, i to je dobro. Jedino još treba da naučimo kako se postaje bogat, odnosno finansijski nezavistan, a da to bude u ravnoteži sa duhovnom dimenzijom našeg života, kako bismo bili celovita, integralna ličnost koja živi ispunjenim životom. Za to nam je potrebna, pored ostalog, i finansijaka inteligencija koja nam omogućava da ovladamo tajnom novca kao posebnom vrstom energije koja je u interakciji sa našim ličnim energijama – fizičkom, umnom, emocionalnom i duhovnom.

O finansijskoj inteligenciji

Lubitelji novca čitaju temeljitije
nego ljubitelji knjige. Oni znaju bolje
kakvu štetu donosi površna lektira.
Bertold Breht
Bogati su nadmudrili intelektualce, i to
isključivo zato što su razumevali moć
novca, taj predmet koji se ne uči u školi.
Robert Kiosaki
U Americi je izrečena tvrdnja kako su poslovni ljudi u osnovi finansijski nepismeni. Posmatrajući aktuelna kretanja, odnosno svetsku finansijsku krizu moglo bi se reći da je to zaista istina. Takođe se može rećii da ta nepismenost nije privilegija samo američkih biznismena. Finansijska pamet nije masovno rasprostranjena među ljudima. A ta vrsta pameti je jedna od osnovnih koju treba početi sticati na vreme, još u mladosti. I to se može, jer posedovati finansijsku inteligenciju nije privilegija samo onih koji imaju novac.
Čeri Skot Karter, američka konsultantkinja napisala je da čovek ima četiri osnovna sredstva na raspolaganju za upravljanje svojim životom: vreme, energiju, veze sa ljudima i finansije. Mudro upravljanje njima povećava sposobnost pojedinca za napredak i uspeh u životu.
Biti finansijki obrazovan predstavlja vrstu moći koja prevazilazi i moć samog novca. Novac dolazi i odlazi, ali ako imamo obrazovanje koje nam omogućava da znamo kako on funkcioniše, stičemo moć kojom možemo stvarati bogatstvo. Novac bez finansijske inteligencije, to je novac koji brzo nestaje. Onaj ko hoće da se obogati mora biti finansijski pismen.Koeficijent finansijske inteligencije napravljen je od znanja iz četiri oblasti: računovodstva, investiranja, razumevanja tržišta i poznavanja zakona tj. pravne regulative.
Finansijska inteligencija se ne ogleda toliko u tome koliko novca zarađujemo već koliko nam novca ostaje, koliko dobro novac radi za nas i za koliko smo ga generacija obezbedili.
Finansijska inteligencija razvija se na temelju četiri zakona bogatstva: zarade, potrošnje, štednje i investiranja.

Zakon zarade

Ništa nije u novčaniku što
prethodno nije bilo u glavi.latinsku izreku, citirao Nikola Tesla
U stvarnosti, jedina aktiva koju imate
jeste vaš um, najjače sredstvo kojim gospodarimo.
Robert Kiosaki
Prvi zakon bogatstva, zakon zarade, kaže da je sve ljudsko bogatstvo stvoreno ljudskim umom. To znači da su naše misli uzročni faktor koji stvara bogatstvo. Novac je sastavljen od papira, metala, brojeva ili digitalnih zapisa, što su sve oznake vrednosti, a kao takav on je potpuno bez kreativne snage. Ključ za bogatstvo je naučiti kako iskoristiti snagu svog uma, naučiti kako proučavati i osloboditi sebe od glavnih inhibicija u sopstvenom umu, i učiti kako bolje koristiti svoju stvaralačku maštu.
Zarađivanje je povezano sa principom samoprocene, poznavanja sebe, svojih sklonost i svojih sposobnosti. Samo kada poznajemo sebe možemo raditi na razvijanju lične zarađivačke moći, izgraditi sebe u “gusku koja nosi zlatna jaja” i tako razvijati i održavati lično blagostanje, ali i pomagati drugima da ga takođe stiču.
Nakon samospoznaje, potrebno je postaviti ciljeve čije se ostvarenje želi. Treba da odredimo šta želimo da uradimo kako bismo imali ono što želimo biti, raditi i imati.Ciljevi daju značenje vremenu koje nam je na raspolaganju, kao i okvir za izbore i odluke koje ćemo donositi. Ciljeve treba planirati za tri životne oblasti: posao, porodica i društveni život, i to na kratak rok i za desetogodišnji period.

Zakon potrošnje

Siromašni ljudi naprosto imaju
loše potrošačke navike.
Robert Kiosaki
Zakon potrošnje (razmene, davanja) kaže da vrednost novca određuju kupac i prodavac prilikom svake kupoprodajne transakcije. Drugim rečima, kupac prihvata ili neprihvata cenu prodavca, daje ili ne daje novac za robu ili uslugu koja mu se nudi na tržištu roba i usluga.
Kupac pregovara sa prodavcem tako što traži ono što mu je potrebno, što želi, a prodavac ustanovljava šta kupcu treba i pronalazi načine da mu to da. U tehnološki razvijenom svetu današnjice kupac vrši upređivanje cena putem Interneta i tako odabira šta će kupiti. Tako virtualno “pregovara” sa prodavcima odašiljući signale kakvu vrednost pridaje novcu u odnosu na onu koju mu kroz prodajnu cenu daje prodavac.
Kupac cenu odabrane robe ili usluge može plaćati u gotovini ili na kredit, u čega spadaju i kartice. Kreditne kartice su propast za ljude sa mentalitetom siromaštva koji kupuju ono što inače ne bi kupili, i kojima vlada kartica umesto da oni vladju njome. Oni u kupovini rasipaju umesto da štede, a pametno raspoređivanje prihoda i troškova temelji su štednje.

Zakon štednje

Nije bitno koliko novca uspeš da zaradiš,
već koliko uspeš da zadržiš.Robert Kiosaki
Štednja je organizovana energija.Milan Kašanin
Zakon štednje kaže da prihodi sadrže višak. To znači da je potrebno utvrditi mesečni i godišnji budžet za kontrolu prihoda. Potrebno je da u procentima odredimo stavke na koje će se trošiti prihodi. Jedna moguća struktura budžeta je sledeća: štednja, dogovi, pokloni, porezi, stanovanje, samorazvoj, odevanje, hrana, saobraćaj i veze. Naravno, svako može odrediti svoju strukturu, ali je glavno da se budžetira, jer je potrebno znati na šta se troši novac kako bi se mogli stvarati uslovi za razvoj lične ulagačke, investicione sposobnosti radi napretka tj. rasta i razvoja u svim dimenzijama života.
Osim budžetiranja ovladavanje štednjom ostvaruje se preko sedam štednih računa od kojih je svaki sa određenom svrhom. Ti računi su sledeći: štedni račun velike kupovine; finansijske nezavisnosti; milionera; godišnjeg prihoda; gotovinski; poreski i darežljivosti. Redovnost štednje na pobrojanim računima važnija je od veličine uloga.Suština štednje je u tome da ona nema ništa s novcem. To zato što je redovna štednja potvrda da imate više novca nego što vam treba. Ako pak imate više novca nego što vam je potrebno u nekom trenutku, onda ćete uvek imati više novca nego što vam je potrebno, tako da vam nikada neće trebati novac koji uštedite. To je poruka Fila Lauta, američkog finansijskog savetnika koji je diplomirao na Harvardskoj poslovnoj školi.

Zakon investiranja

Većinu novca štedim ulažući ga
u vrlo sigurne investicije.Li Ajakoka
Zakon investiranja kaže da ulaganje kapitala donosi povećanje prihoda. Investira sa sa namerom da se ostvari dobit veća od one koju donose štednja i zajmovi koje dajemo.
Raspon mogućnosti investiranja, odnosno ulaganja je sledeći:
- u sopstveni posao (proizvodnja, prodaja, usluge);
- u nekretnine (kuće);
- u vrednosne papire (hartije od vrednosti: akcije i obveznice) i
- u pokretnosti (slike, numizmatički novac, antikviteti, plemeniti metali i drago kamenje).
Naravno, investiranje bilo koje vrste nosi sa sobom i rizik. Rizik treba proračunati, odnosno minimizirati ga ulaganjem u maksimalno moguće sigurne investicije. Bez rizika nema uspeha, a krajnji cilj svakog finansijski pismenog čoveka treba da bude stvaranje sistema u kome novac donosi novac tj. da novac radi za njega. U životu nije uvek neophodno raditi napornije, nego pametnije.

Umesto zaključka

Obrazovanje je osnova uspeha.Robert Kiosaki
Svrha ovog teksta je da čitaocima omogući drugačiji pogled na fenomen zvani novac i da ukaže na činjenicu da postoje zakoni novca kojima možemo ovladati tako što se dodatnim obrazovanjem, na seminarima (www.balansmedika.com), mogu steći dublja znanja o njima. Sticanjem tih znanja moguće je postati uravnoteženo bogat, odnosno steći finansijsku nezavisnost koja obezbeđuje raspolaganje sopstvenim vremenom, sticanje formalnih obrazovanja i putovanja (koje je takođe obrazovanje), kao i duhovnu ispunjenost koja je oličena u smirenosti, čovekoljublju i dobročinstvu. Tako je moguće obezbediti osećaj radosti u ostvarivanju sopstvenih težnji i trajanje kroz vreme u nizu novih započinjanja.