Uskrs

PITANJE KALENDARA 

U skrs spada u tzv. pokretne praznike, što znači da svake godine pada u različite datume. Tačno utvrđivanje datuma Uskrsa bio je jedan od najzamršenijih proračuna u astronomiji. Isus iz Nazareta je bio razapet na krst odmah posle jevrejskog praznika Pashe. Od pre II veka n.e. postojao je problem preciznog određivanja dana Hristovog vaskrsa, jer su se i jevanđelisti (sv. Mateja, Marko, Luka) razlikovali u datumima (sv. Jovan). Te razlike su kasnije i dovelo do toga da Jevreji računaju svoj dan od zalaska Sunca do sledećeg zalaska. Problem je nastao u tome kako treba računati jutro 14–og dana. Quintodecimani (15.) su smatrali da je to već bio sledeći dan, dok su Quatrodecimani (14.) smatrali da je to sve bio jedan te isti dan, budući da zalazak Sunca označava početak sledećeg dana. Pobedili su ovi drugi na vaseljenskom Saboru u Nikeji 325.godinekada je  odlučeno da Uskrs pada baš u prvu nedelju posle prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice (ekvinocijuma). Još preciznije: Uskrs pada uvek u prvu nedelju posle zvaničnog punog Meseca, a na ili posle zvanične prolećne ravnodnevice. Zvanična ravnodnevica je uvek 21. marta.

Do 1054 godine Istočna i Zapadna hrišćanska crkva bile su jedinstvene i koristile su isti kalendar – Julijanski. Pet vekova kasnije primećeno je da vreme (ravnodnevnica) po kalendaru kasni 10 dana za zvezdanim vremenom. Napravljen je tačniji kalendar i marta 1582. godine katolička crkva ga je prihvatila. Nakon 5. oktobra 1582 godine osvanuo je 15. oktobar iste godine. Nastao je kalendar koji se danas koristi u celom svetu za zvanično računanje vremena. Pravoslavna Crkva na ove nedostatke i promene kalendara nije reagovala i nastavila je da radi po starom, Julijanskom, kalendaru. Vreme potrebno da Zemlja obiđe oko Sunca 365,25 dana. Sa tom vrednošcu računa Julijanski kalendar. Svake četvrte godine dodaje se po jedan prestupni dan. Ali, taj broj nije tačan. Tačna vrednos iznosi negde oko 365.25636042 dana. Broj sa ovoliko decimala ukazuje na to da koliko god se trudili nikada nećemo da napravimo savršen kalendar.

Izračunavanje datuma Uskrsa  

 vidi : julijanski kalendar 

 vidi : gregorijanski kalendar 

MILANOVIĆEV KALENDAR

1923. godine u Carigradu, ekumenski patrijarh Meletios Metaxakis IV, sazvao je Kongres predstavnika svih pravoslavnih crkava i država. Glavni razlog za sazivanje je bio reforma već zastarelog julijanskog kalendara.  Jednom od najvećih srpskih naučnika  koga je NASA  svrstala u 15 najznačanijih naučnika svih vremena koji su se bavili naukama o Zemlji,  Milutinu Milankoviću Ministarstvo vera predočilo je inicijativu za promenu kalendara, i on je  na predlogu kalendaru počeo da radi 1923. godine. Oktobra meseca 1924 godine, na kongresu pravoslavne crkve u Konstantinopolju, Milanković je, pod nazivom “Kraj Julijanskog kalendara i nov kalendar pravoslavne Crkve” objavio  svoj predlog . Ovaj  kalendar  otklanja nedostatak Julijanskog kalendara i usaglašava ga sa Gregorijanskim,i u oba kalendara uvodi dodatnu tačnost.Revidirani julijanski (Milankovićev) kalendar su prihvatile pravoslavne crkve i patrijaršije: carigradska, grčka, aleksandrijska, rumunska; nešto kasnije antiohijska, kiparska, poljska i bugarska crkva (ova poslednja 1963.). Ove crkve su nazvane "novokalendarskim".
Odbacile su ga crkve: jerusalimska, ruska, srpska, gruzinska i grčki starokalendari . Milanković je zabeležio da je Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve septembra 1923. u Sremskim Karlovcima u principu usvojio novi kalendar, ali je sprovođenje odloženo za vreme "kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve". Međutim, jedan drugiizvor tvrdi da je srpski patrijarh Dimitrije 1924. poručio Vaseljenskoj patrijaršiji da se srpska crkva predomislila u vezi kalendara i da ostaje uz "kalendar Svetih otaca".

                                Svim vernicima želim srećne Uskršnje praznike

Ovi solarni (sunčevi) običaji, stalno ponavljani tokom vekova, ne mogu ostati nezapaženi od strane istraživača, iako ih običan početnik, kao što je i prirodno,ignoriše; a kada su upotrebljeni kao oružije za iskrivljenje ili uništavanje veličanstvene slike Hristosa, trebamo se odupreti, ne da negiramo činjenice već radi razumevanja najdubljeg značenja priča: duhovne Istine koje ih legende izražavaju pod njihovim velom.teozofski pisac A. Besant:

     Istraživanjem uporednih religija, pronađeno je  više od 48 "istorija" dosta sličnih sa Isus Hristovom, koje se odnose na  svete ličnosti starog doba. Većina od njih su pre Isusa iz Nazareta. Uskrsnuće je simbol i istorija. U svim ovim slučajevima, kultovima smrti usledile su odmah radosti Vaskrsenja. Takođe je interesantno da post, sadašnji Uskrašnji post (koji je trebao biti posle smrti u Prolećnoj Ravnodnevnici), nailazi se u Meksiku, Egiptu, Persiji, Babiloniji, Asiriji, Maloj Aziji; i u nekim slučajevima, određen je na  četrdeset dana