Umreženost ekonomije i politike

 

Na pragu smo 2011. Šta nam ona donosi  na političko -ekonomskom planu.  
 

                                              

                                                    

  Današnju ekonomiju najslikovitije prikazuju obrnutom ekonomskom piramidom u kojoj  bazu umesto realne ekonomije čini tzv simbolična ( novac, krediti,vrednosni papiri..). Ako bi ovu sliku iskazali rečima  brojki  simboličnu ekonomiju bi  izrazili u ciframa od stotine hiljada milijardi dolara, a realnu u desetinama (proizvodnja, potrošnja, izvoz, uvoz). Uspešna ekonomija bi morala biti   ekonomija realnih vrednosti. Kažu da je to jedini izlaz iz krize. Zato je ovo stanje neravnoteže  momentalna najkritičnija, crna tačka ekonomije. 

P oslednja finansijska kriza  pokazala je onima, koji još nisu shvatili, da je ekonomija svetski umrežena, usled čega ne izaziva samo lokalne, već posledice širih razmera. Današnja slika globalne ekonomije  je dakle stvarnost, koja  precizno pokazuje nivo do kog je stigla centralizacija svetske ekonomije. Ta slika nam još očitije razotkriva  mehanizme ekonomskog i političkog života.  Strahovi o mogućem usmerenju politike ka globalnoj ekonomskoj moći postale su  čista frazeologija prošlosti, jer globalni finansijski sistem i  finansije, već predstavljaju globalnu političku snagu.

________________________________________

                               I. GLOBALIZACIJA
 

Nakon ukidanja konvertibilnosti dolara, sedamdesetih godina, kapitalizam je  ušao u fazu tzv. deregulacije.. Do tada su (nacionalne) države kontrolisale  i upravljale ekonomskim procesima. Ideja iz koje je nastala deregulacija je prepuštanje ekonomije prirodnim snagama tržišta i konkurencije. Informaciona tehnologija  i komunikaciona infrastruktura pružile su globalnu platformu na kojoj su organizacije mogle uzajamno delovati, komunicirati, sarađivati i tražiti informacije 24 sata, 7 dana u sedmici, 365 dana u godini. Odnosi su postajali sve dinamičniji, turbulentniji i visoko konkurentni.  Ta dva faktora  deregulacija i informatička tehnologija  omogućile su golemu koncentraciju imovine, kapitala, tehnologije i upravljanje ogromnim gigantskim organizmima u realnom vremenu, bez obzira na fizičku lokaciju. Stvoreni su  svetski giganti  od kojih su neki  nadišli značaj zemlje u kojoj su nastali.

Nekoliko primera :
 

“Švajcarske kompanije  UBS, Nestlé i druge uključene u Grupu 2.000 najvećih svetskih kompanija, ostvaruju veći prihod od BDP-a te zemlje (odnos prihoda uključenih kompanija u Grupu 2.000 i BDP-a je 245 posto). U Holandiji  je odnos 218 posto, u  Velikoj Britaniji - 112 posto, Finskoj - 102 posto,  raste. Švedskoj - 96 posto.

 Geografski raspoređena dominacija:

 
Iz Severne Amerike potiču 762 korporacije (SAD 659, Kanada 61, ostali 48), iz Zapadne Evrope 527 (UK 130, Francuska 66, Nemačka 57, Italija 42, Španija 36) iz pacifičke regije 565 (Japan 291, Kina 44, Australija 44), dok tranzicijske zemlje imaju 38 kompanija, a od njih 20 dolazi iz Rusije, četiri iz Poljske, dve iz Mađarske i jedna iz Češke. U geografskom rasporedu velikih korporacija jasno je vidljiva visoka dominacija SAD-a. Ona se ne izražava samo brojem uključenih korporacija nego i njihovom veličinom, prihodima, tržišnom vrednošću i ostvarenim profitom.

Vodeće strukture u grupi 2000

B nkarska industrija i financije sa 310 raznih financijskih korporacija i šest miliona zaposlenih je prva na spisku vodećih struktura. Sledi trgovina, sa oko 5,8 milona zaposlenih, promet i komunikacije s 3,3, naftna privreda s oko 3,5. Bankarstvo je drugo na listi prema vrednosti prodaje, odmah iza naftne industrije, ali je prvo prema ostvarenom profitu. Ukupan financijski sektor, što znači bankarstvo, osiguranje i nebankarske financijske institucije, daleko premašuje sve druge sektore prema vrednosti prodaje, profitima, profitnoj marži i drugim kritičnim pokazateljima. “

 Ove strukture  vladaju  strateški  najznačajnijim segmentima  “globale” : energetskim izvorima, vojnim kompleksima, financijama  i informacijskom  tehnologijom.  
Kako će se ovo mega  telo dugoročnije razvijati, koji manevri  će uticati na politiku  i obrnuto, pitanje  je koje se najčešće postavlja teoretski u okviru političke ekonomije. Nas, obične ljude, interesuju realne prognoze. 
Nažalost realnu, dugoročnu procenu budućih kretanja ekonomisti se ne usuđuju dati zbog velikog broja mogućih uzročno-posledičnih veza u ekonomiji i sposobnosti njihovog samoregulisanja. Samoregulaciji se i kod poslednje krize nije pridao potreban značaj. Kasnije  se ispostavilo da je  jedan od uzroka  krize samoregulacija  hedž fondova koji su sami sebi uspešno odredili optimalan način plaćanja menađera.
 Kratkoročnih analiza ima dosta. Njih su iznudile  potrebe za  brzim  i efikasnim rešenjima. Nažalost, uprkos jasnim procenama i velikoj saglasnosti oko metoda razrešenja krize, u praksi se primenjuju dosta zbunjujuća rešenja. Vlast probleme rešava kratkoročno. Ova praksa me podsetila na reči  Džon Mejnard Kejns-a, osnivača moderne makroekonomije, koji je ostao  upamćen po slavnoj izjavi u vezi primene ekonomskih  mera tokom depresije : "Dug rok ne postoji. Na dugi rok svi smo mrtvi . Današnji svet u krugovima ekonomista nema  Kejns-a, ali ima njegove sledbenike.

_____________________________________

                      II. LEGALIZACIJA PODZEMLJA


 Upumpavanjem svežeg novca tokom prvih trenutaka krize u Americi i svetu,  učinjeni su kratkotrajni efekti. Usporeno je  ispumpavanja tzv. balona. Dugoročne posledice se ne znaju.  

Londonski „Gardijan” tvrdi da je globalni finansijski sistem u nedavnoj krizi u svetu opstao zahvaljujući gotovom novcu organizovanog kriminala.Vodeće svetske banke, kojima je, u sadašnjoj ekonomsko-finansijskoj krizi očajnički bila potrebna gotovina, posegnule su za novcem mafije, pa je veći deo od neverovatnih 352 milijarde dolara profita od trgovine drogom tokom vremena uključen u globalni ekonomski sistem. Prljavi novac je na taj način opran”, tvrdi londonski dnevnik..

Ogroman deo globalne ekonomije, po nekim proračunima čak petina, otpada na organizovani kriminal - trgovnu oružjem, drogom i ljudima.

Ovim je otkriveno ono što se pretpostavljalo, ne samo veza  vladajućih struktura  u jednom kritičnom momentu, nego čitav mehanizam  rada dela globalnog ekonomskog sistema o kom se odavno priča. Veza između stvarnog podzemlja i ovog legalnog proširila se do te mere da se postavlja pitanje postoji li uopšte granica između njih. 

   

 

SRBIJA

Kriminal bez granica

- Danas smo mi i svet, nažalost, dva sveta - kaže Nicović. - Jugoslavija je van Interpola već pet i po godina, pa zato i ne učestvuje aktivno u njegovom radu. I to je glupost koju ja, kad god odem na Zapad, ne propustim da kažem. O tome sam govorio i u Njujorku kada sam bio gost njujorške policije. Tema je bila: organizovani kriminal globalnih razmera. Jer, odavno se već izgubila granica između kontinenata u organizovanom kriminalu, a kamoli među državama. Svetski kriminal je izbrisao sve granice. Njegov cilj je jasan: sticanje novca i moći. Pa zato ne čudi što se u poslu nađu i sicilijanska mafija i kineske trijede ili ruska mafija i Sicilijanci. Ili albanska mafija i ruska mafija. Tu niko ne gleda ko je katolik, ko budista, ko musliman, ko pravoslavac. Jedina politika je: zajednički cilj. A mi smo, eto, zbog politike toliko godina van svetskih tokova, a to je u policijskom poslu nedopustivo. I svi to znaju, ali nas i dalje drže po strani.
Nicović objašnjava da je kriminal danas jedna od najjačih svetskih internacionalnih industrija.
- Samo od droge se u svetu obrne oko sedamsto milijardi dolara   To je deset odsto bruto nacionalnog dohotka Amerike. Ili: to je tri puta više nego što Amerikanci daju za naoružanje. To su enormne pare. A za njih se može sve.

Kosovo i droga su, ipak, posebna tema.

- Albanska mafija je odavno prisutna, ne samo sa drogom, već i u najsloženijim tokovima pranja novca i kupovanja akcija van svojih kompanija, i ne treba ih nimalo potcenjivati - tvrdi Nicović. - Oni su duboko prodrli i u svetsku politiku. Urađen im je imidž potlačene etničke manjine, što su oni debelo platili i taj plan sada pokušava da se sprovede. Ako oni na Kosovu dobiju sopstvenu policiju i pravosuđe, kako zasad Zapad predlaže, onda ćemo imati pravu kolumbijsku narko-državu u srcu Evrope: jedan brat će biti u sudu, drugi u policiji, treći u politici... Niko im onda neće moći ništa. Oni već sada kontrolišu četrdeset odsto tržišta heroinom u zapadnoj Evropi. Ako dobiju to što očekuju, sa tolikim novcem, Kosovo će im postati tesno. I kao nova heroinska zona širiće se ka Albaniji, Grčkoj i Crnoj Gori. Tada, će kontrolisati sve. A ko ima toliku ekonomsku moć, radiće šta hoće. Svi su to prevideli šta će se desiti ako Šiptari na Kosovu budu imali svoju policiju.
Nicović to potkrepljuje i činjenicama koje su već sada poznate.

- Đerđ Hološi, šef za droge Mađarske, kaže da Šiptari kontrolišu danas 80 odsto prometa heroinom u zemlji iz svih pravaca jer Mađari su sada glavna tranzitna zona. A Marsel Gena, šef za sprečavanje pranja novca u švajcarskoj policiji, tvrdi da se Šiptari pojavljuju kao ljudi koji već opran novac ubacuju u njihove banke. To najbolje pokazuje šta će tek biti kada budu imali vlast i sopstvenu policiju.

RUSIJA


Rusija na meti novih otkrića

Štampa je u međuvremenu obelodanila novu seriju podataka iz tajnih američkih depeša do kojih je došao Wikileaks. Prema tim podacima, vodeći španski tužilac i stručnjak za organizovani kriminal američkim diplomatama navodno je rekao da su Rusija, Belorusija i Čečenija faktički postale mafijaške države. Hoze Grinda Gonzalez izrazio je uverenje da je državni aparat u Moskvi, a posebno bezbednosne službe, tesno povezan sa organizovanim kriminalom. O najnovijiim otkrićima BBC-jev diplomatski urednik Džonatan Markus kaže da tvrdnje o tome da u Rusiji postoje moćne kriminalne organizacije čiji pipci dosežu do samog središta vlade nisu ništa novo.

“To nije novo otkriće ono što tvrdnjama iz najnovijih procurelih dokumenata daje težinu jeste količina detalja i njihov izvor. Nije reč samo o procenama američkih diplomata. Posredi su zaključci španskog tužioca koji rusku mafiju čvrsto drži na oku. Ruski kriminalni bosovi vode značajne operacije u Španiji. A jedna od depeša sadrži detalje sastanka američko-španske radne grupe koja se bavi organizovanim kriminalom na kojem španski tužilac Hoze Grinda Gonzales otvoreno i u detaljima govori o onome što ga brine. Zanimljivo je da se u depeši nekoliko puta pominje ime Aleksandra Litvinjenka, bivšeg ruskog obaveštajca koji je ubijen u Londonu 2006. godine. Litvinjenko je, prema rečima španckog tužioca, bio uveren da ruske obaveštajne službe kontrolišu organizovani kriminal u njegovoj zemlji, što je stav sa kojim se on, Gonzales potpuno slaže” kaže BBC-ev Džonatan Markus. 

 

______________________________________

                                    III. LOBIRANJE

LOBIJI

 "Lobiranje je jedan od temelja današnje politike i bez obzira na to što postoje različita mišljenja o moralnosti ovog posla i ljudi koji se njime bave, činjenica je da se bez lobija u SVETU ništa ne može napraviti niti rešiti. Koliko je to važan posao svedoči i podatak da danasnpr. Samo  u Vašingtonu postoji više stotina firmi za lobiranje, Takođe, i svaka ozbiljna kompanija u SAD-u ima svoje interno odeljenje za odnos s medijima i američkom vladom. I pored toga podrazumeva se da svaka kompanija angažuje i neku profesionalnu firmu za lobiranje kada je to potrebno.

 "

 crtica o Srpskom lobiju  

...priča o "srpskom lobiju" u EU-u podsetila je pomalo na onu od pre desetak godina kada se po bivšim jugoslovenskim republikama koje su se spremale na put osamostaljenja naveliko govorilo o "jugoslovenskoj mafiji" u Stejt departmentu. Tu "mafiju" činili su, navodno, uglavnom bivši američki ambasadori u SFRJ-u koji su se u početku žestoko protivili raspadu države u kojoj su nekada službovali. Upućeni tvrde da je "mafija" svakako bila prejaka reč da bi se opisala naklonost dela američkih diplomata prema bivšoj Jugoslaviji, ali i da je ne baš tako zanemarljiva podrška očuvanju SFRJ-a u to vreme u Vašingtonu zaista postojala. Zaslugom Slobodana Miloševića koji je prilično dugo ignorisao bilo kakav međunarodni faktor i smatrao da njegovoj "pravednoj i principijelnoj politici" nisu potrebni nikakvi advokati i podupirači, "mafijaši" iz Stejt departmenta su rasterani i okrenuti na drugu stranu da bi vremenom postali gorljivi protivnici svega što je stizalo iz Beograda i isto tako žestoki zagovornici sankcija i bombardovanja.

 

Crtica o Hrvatskom lobiju  

 

Hrvatska vlada je svakog meseca uplaćivala vašingtonskoj firmi za odnose s javnošću Ruder and Finn Global Public Affairs 10.000 dolara (plus svi troškovi) kako bi članovima kongresa, funkcionerima administracije i medijima prenosila "povoljnu sliku o Hrvatskoj".
Bosanska vlada plaćala je istoj firmi usluge koje su podrazumevale plasiranje komentara, kolumni spoljnih saradnika i pisama uredniku. Ruder and Finn je u ime vlade u Sarajevu, od juna do decembra 1992. godine organizovao više od 30 intervjua kod najvećih novinskih organizacija u SAD-u, poslao 13 saopštenja za štampu, 17 zvaničnih pisama... i utanačio sastanke bosanskih funkcionera sa Alom Gorom, v.d. državnog sekretara Lorensom Iglbergerom i desetoricom uticajnih senatora, uključujući u to vreme i lidera senatske većine Džordža Mičela i lidera manjine Boba Dola. Ista kompanija je obavila i 48 razgovara sa članovima Predstavničkog doma, 20 razgovara sa članovima Senata i više od 80 telefonskih razgovara sa novinskim kolumnistima, tv voditeljima i drugim novinarima.

 

___________________________________________

Šta nakon svega reći o politici. Možemo samo da ponovimo da je ona fenomen sprege vlasti i novca.