Ž ivimo u vremenu u kom je ostvaren veliki san čovečanstva, simuliran je VELIKI PRASAK. To je samo jedna od tajni koje je ljudski um rasvetlio. Istovremeno su ostali nerešeni neki od egzistencijalnih ljudskih problema. Upravo ova činjenica nas primorava da sagledamo neke od apsurda razvoja civilizacije.Ona dokazuje koliko je zastrašujući raspon između najblistavijih dostignuća uma sa jedne i njegove bespomoćnosti sa druge strane. Ta bespomoćnost je jedna od glavnih crta 21 veka.Sve je neizvesno,zaposlenje, zarada, cene, zdravstveno osiguranje, penzije, vlade, pa čak i države. Ne treba se zavaravati. Ni pre nije bilo drugačije.Jedna je bitna razlika, sada je sve „globalnije“ i ubrzanije.
II. Anatomija kapital-razmišljanja: Ko je kriv?
Jedan od glavnih problema današnjeg kapitalizma kao sistema je odnos države prema tržištu. Nakon poslednje krize, zbog uplitanja države u ekonomske tokove,ovaj odnos je ponovo postao aktuelna tema.
Današnji kapitalizam Amerike i Evrope bazira se na anglo-američkom modelu kapitalizma (poznatijem pod imenom Tačer-Regan model ).Ovaj model je prepoznatljiv kroz skup ideja kojima se podsticala politika oslobađanje tržišta od uticaja vlade. Tri decenije nakon perioda kada je ustanovljen, svet je u recesiji, a globalnu krizu mnogi pripisuju upravo izneveravanju ove ideje: propast vlade u praksi predstavljala je daleko veću opasnost po prosperitet nego propast tržišta.
Evo šta o tome kaže Robert Skidelsky, član Gornjeg doma britanskog parlamenta, počasni profesor političke ekonomije na Univerzitetu Vorvik, član odbora Moskovskog odbora univerziteta političkih nauka i autor biografije ekonomiste Džona Majnarda Kejnza za koju je dobio Nobelovu nagradu :
Period od 1950-1973, kada su bile najveće INTERVENCIJE VLADE bio je u ekonomskom smislu jedinstveno uspešan, pri čemu nije bilo globalnih recesija i brzih porasta bruto domaćeg proizvoda (GDP), i porasta GDP po glavi stanovnika, nego što je to bio slučaj u bilo kom periodu pre i posle toga.......Prosečni građanin bio bi 20% bogatiji da je svetski GDP po glavi stanovnika zabeležio istu stopu rasta u periodu između 1980.i 2007. kao u periodu između 1950.i 1973.
Bolja varijanta za kapitalizam je tržišta plus vlada nego „tržišta minus vlada. Od 70 -tih godina ovaj model ulazi u krizu. Kao jednog od krivca, ovaj autor imenuje sistem ekonomskog menadžmenta koji je zaveštao Dz.M. KEJNZ.
NEVIDLJIVA RUKA
1913. godine, pre nego što je donešen akt o Federalnim rezervama SAD,objavljena je knjiga predsednika Wilsona The New Freedom u kojoj je on napisao :
"Od kad se bavim politikom uglavnom sam mišljenja drugih ljudi slušao u poverljivim razgovorima. Neki od najznačajnijih ljudi u SAD, u oblasti trgovine i proizvodnje, se boje nekog ili nečeg. Oni znaju da postoji neka sila, vrlo organizovana, nevidljiva, kojoj ništa ne promiče, koja je odlično povezana i veoma prodorna, a koju ne smeju glasno da osude."
Ko zapravo usmerava globalna dešavanja, vladari iz senke ili vladavina tržišta. Naime to su faktički dve nevidljive ruke,nevidljiva globalna vlada i samoregulatorni kapacitet tržišne privrede tj. nesputana tržišna ekonomija. Postoji li izvesna povezanost između ove dve "ruke"?
Uz novac ide destruktivna želja za moći. Materijalna moć teži da se upotpuni političkom. Nova neoliberalna-ideologija tako uz zahtev maksimalnog rasta produktivnosti nameće sopstvenu političku kompetetivnosti.Činjenica je da su stvoreni moćni institucionalni oblici, razrađen je čitav sistem političko-ekonomskog delovanja koji je najviše pogodio manje zemlje, ali koji preti da dovede do kraha celog svetskog poretka. Ekspanzivnom politikom preko institucija MMF-a, Svetske banke, regionalnih banaka, putem investiranja, preko vojnog saveza NATO,države su u suštini izgubile svoju ekonomsku i političku nezavisnost. One su postale nove kolonije. Države imaju svoje vlade, ali su one nominalne, iskontrolisane u svemu.
II. Anatomija kapital-razmišljanja: Ko je kriv?
Jedan od glavnih problema današnjeg kapitalizma kao sistema je odnos države prema tržištu. Nakon poslednje krize, zbog uplitanja države u ekonomske tokove,ovaj odnos je ponovo postao aktuelna tema.
Današnji kapitalizam Amerike i Evrope bazira se na anglo-američkom modelu kapitalizma (poznatijem pod imenom Tačer-Regan model ).Ovaj model je prepoznatljiv kroz skup ideja kojima se podsticala politika oslobađanje tržišta od uticaja vlade. Tri decenije nakon perioda kada je ustanovljen, svet je u recesiji, a globalnu krizu mnogi pripisuju upravo izneveravanju ove ideje: propast vlade u praksi predstavljala je daleko veću opasnost po prosperitet nego propast tržišta.
Evo šta o tome kaže Robert Skidelsky, član Gornjeg doma britanskog parlamenta, počasni profesor političke ekonomije na Univerzitetu Vorvik, član odbora Moskovskog odbora univerziteta političkih nauka i autor biografije ekonomiste Džona Majnarda Kejnza za koju je dobio Nobelovu nagradu :
Period od 1950-1973, kada su bile najveće INTERVENCIJE VLADE bio je u ekonomskom smislu jedinstveno uspešan, pri čemu nije bilo globalnih recesija i brzih porasta bruto domaćeg proizvoda (GDP), i porasta GDP po glavi stanovnika, nego što je to bio slučaj u bilo kom periodu pre i posle toga.......Prosečni građanin bio bi 20% bogatiji da je svetski GDP po glavi stanovnika zabeležio istu stopu rasta u periodu između 1980.i 2007. kao u periodu između 1950.i 1973.
Bolja varijanta za kapitalizam je tržišta plus vlada nego „tržišta minus vlada. Od 70 -tih godina ovaj model ulazi u krizu. Kao jednog od krivca, ovaj autor imenuje sistem ekonomskog menadžmenta koji je zaveštao Dz.M. KEJNZ.
NEVIDLJIVA RUKA
1913. godine, pre nego što je donešen akt o Federalnim rezervama SAD,objavljena je knjiga predsednika Wilsona The New Freedom u kojoj je on napisao :
"Od kad se bavim politikom uglavnom sam mišljenja drugih ljudi slušao u poverljivim razgovorima. Neki od najznačajnijih ljudi u SAD, u oblasti trgovine i proizvodnje, se boje nekog ili nečeg. Oni znaju da postoji neka sila, vrlo organizovana, nevidljiva, kojoj ništa ne promiče, koja je odlično povezana i veoma prodorna, a koju ne smeju glasno da osude."
Ko zapravo usmerava globalna dešavanja, vladari iz senke ili vladavina tržišta. Naime to su faktički dve nevidljive ruke,nevidljiva globalna vlada i samoregulatorni kapacitet tržišne privrede tj. nesputana tržišna ekonomija. Postoji li izvesna povezanost između ove dve "ruke"?
Uz novac ide destruktivna želja za moći. Materijalna moć teži da se upotpuni političkom. Nova neoliberalna-ideologija tako uz zahtev maksimalnog rasta produktivnosti nameće sopstvenu političku kompetetivnosti.Činjenica je da su stvoreni moćni institucionalni oblici, razrađen je čitav sistem političko-ekonomskog delovanja koji je najviše pogodio manje zemlje, ali koji preti da dovede do kraha celog svetskog poretka. Ekspanzivnom politikom preko institucija MMF-a, Svetske banke, regionalnih banaka, putem investiranja, preko vojnog saveza NATO,države su u suštini izgubile svoju ekonomsku i političku nezavisnost. One su postale nove kolonije. Države imaju svoje vlade, ali su one nominalne, iskontrolisane u svemu.
MALO ISTORIJSKOG PODSEĆANJA
na ekonomsko razaranje SFRJ
- izvedeno uz pomoć instrukcija MMF-a-
na ekonomsko razaranje SFRJ
- izvedeno uz pomoć instrukcija MMF-a-
Profesor ekonomije Michel Chossudovsky sa University of Ottawa u radu "Dismantling Yugoslavia, Colonising Bosnia" opisuje saradnju koja je pripremila teren za ekonomski kolaps države čiji će ostaci izgoreti u ratovima devedesetih.
Chossudovsky : " Uprkos politici nesvrstanosti i trgovinskim vezama sa EU i samim SAD-om, Reaganova administracija nanišanila je jugoslovensku ekonomiju u National Security Decision Directive ( NSDD 133)" Us policy towards Yugoslavia" dokumentu iz 1984 čija je cenzurisana verzija objavljena 1990.SAD su se ranije pridružile internacionalnim kreditorima kod kojih se Beograd zadužio, da bi se sprovela prva runda makroekonomskih reformi,koje su započele 1980, kratko pred smrt maršala Tita. Inicijalna runda rekonstrukcije uspostavljena je šemom.kroz osamdesete,MMF i Svetska banka periodično su propisivale doze gorkog ekonomskog leka,sve dok jugoslovenska ekonomija lagano nije pala u komu.od početka,programi koje je sponzorisao MMF, ubrzavali su dezintegraciju jugoslovenskog industrijskog sektora. Industrijska proizvodnja je do 1990. pala na minus 10% rasta,a država blagostanja je demontirana,uz predvidljive društvene posledice. U međuvremenu ,sporazumi za restruktuiranje duga, doveli su do još većeg zaduživanja."
Sličan primer imamo u XIX veku kada su Britanci naterali Kineze da " slobodno" kupuju opiju.
Šta se dešava kada legalni privredni sistem kolabira šta vam preostaje? Siva ekonomija,.kriminal. Šta se dešava kada misija MMFdođe u neku zemlju: u zamenu za novac MMF postavlja uslove.
Ovo je kratak pregled deset tačaka, zasnovanih na originalnoj formulaciji Džona Vilijamsona iz 1989. godine: 1. nametanje fiskalne discipline; 2. reforma poreskog sistema; 3. liberalizacija kamatnih stopa; 4. veća potrošnja za zdravlje i obrazovanje; 5. sigurna vlasnička prava; 6. privatizacija državnih industrija; 7. deregulacija tržišta; 8. usvajanje konkurentnog deviznog kursa; 9. uklanjanje trgovinskih barijera; 10. uklanjanje barijera za direktna strana ulaganja. Izvor
Evo dela iz " Finansijske istorije sveta" Nila Fergusona, najuticajnijeg britanskog istoričara, koji rečito govori o glavnom cilju ovih institucija.
"Dok je radio kao glavni ekonomista bostonske kompanije Chas. T. Main, Inc., tvrdi Džon Perkins, njegov posao je bio da obezbedi da se novac od MMF-a i Svetske banke, pozajmljen zemljama kao što su Ekvador ili Panama, potroši na proizvode koje isporučuju američke korporacije. Prema Perkinsu, „ekonomski plaćenici“ poput njega, „bili su obučavani... da grade Američku imperiju... da stvaraju situacije da što je moguće više resursa ulazi u ovu zemlju, u naše korporacije, u našu administraciju.
Ova imperija, za razliku od svih drugih iz svetske istorije, bila je izgrađena pre svega putem ekonomske manipulacije, varanja, obmanjivanja, zavođenjem ljudi da prihvate naš način života, preko ekonomskih plaćenika... Moj stvarni posao... je bio da dajem zajmove drugim zeljama, ogromne zajmove, mnogo veće nego što bi ikako mogle da vrate... I tako mi damo taj veliki zajam, njegov veći deo se vrati u Sjedinjene Države, zemlji ostane dug plus gomila kamata, i oni praktično postanu naše sluge, naši robovi. To je imperija. Tu nema dileme. To je ogromna imperija."
SRBIJA- SAMOUBILAČKA POLITIKA
S rbija je potpisala trogodišnji aranžaman sa MMF-om u aprilu 2009.Krajem aprila 2009 godine, nakon završetka prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, potpresednik srpske vlade Mlađan Dinkić je izjavio da će se Srbija zadužiti za dodatnih 900 miliona dolara. Od ove sume, 450 miliona dolara će biti usmereno ka srpskom budžetu, od toga 300 miliona u ovoj godini, a 150 miliona u 2010…………….I TAKO DALJE Ovome treba dodati da je dug privatnog sekora u Srbiji već veći od 14 milijardi evra
DEO SRPSKOG LANCA :
MMF nameće uslove.U tom kontekstu treba analizirati i skoro neverovatno iskrene izjave guvernera Narodne banke Srbije koji je već priznao da će, ako aktuelne mere Vlade Srbije ne budu uspešne, doći do dodatnog oporezivanja svih plata iznad 40.000 dinara i 100.000 dinara (ovo su sume koje se u rasponu od prosečene do najveće plate u javnom sektoru) u javnom sektoru sa 10 i 15 %. Takođe, guverner je najavio, ono što je još pogubnije za privredu i državu, povećanja poreza na dodatu vrednost. Guverner je čak priznao u svojoj izjavi da su ove mere već dogovorene sa MMF(!?), ali i da se mogu očekivati još teže mere od ovih prilikom prve revizije programa vlade u avgustu.
AMERIKA – SAMOUBILAČKA POLITIKA
P ostoji li mogućnost da se jednog dana SLIČNO desi i u SAD . Zamislite ove naslove:Amoralni DIVLJI KAPITALIZAM PRESUDIO SAMOME SEBI : Galopirajući procesi razaranja američkog društvenog bića : Amerika predstavlja kreditno najzaduženiju zemlju na svetu.
STRAH AMERIKE OD SUVERENIH FONDOVA
( pre svega od KINE ) Šta znači pojam “suvereni”, nezavisni fondovi - fondovi koji postoje nezavisno od državnih valutnih rezervi. Ko sve ima ove fondove i koji su njihovi iznosi. Evo nekih podataka.
Singapur (330 milijardi dolara)
Norvežani (322)
Kuvajt (213)
Kina (200)
Rusija (127,5)
Abu Dabi (100)
i niz malih zemalja (Azerbejdžan, Nigerija, Ekvador, Bruneji, Trinidad...) sa njihovim ukupnim iznosom od oko 1.000 milijardi dolara.
Sve zajedno računa se na 2.200 milijardi dolara čvrstog novca u tim fondovima. Osnovni strah je što su u posedu država i kao takvi mogu da vrše jaku presiju na banke u koje investiraju, odnosno na njihove domicilne zemlje. Poseban strah je od Kine i Rusije. Kina ima u svojim valutnim rezervama 1.500 milijardi dolara i 800 milijardi u američkim državnim obveznicama i može, kada bi joj to odgovaralo, da napravi katastrofu na američkom finansijskom tržištu. Pored toga investirala je u 10.000 velikih kompanija širom sveta. U najnovijem talasu nelikvidnosti američkih banaka Abu Dhabi Investment Authority je za 7,5 milijardi dolara stekao vlasništvo nad 11 odsto vrednosti Citibank, Singapur, Kuvajt i Južna Koreja uložili su 21 milijardu u Citigroup i Merill Lynch, arapske zemlje i Rusija uložile su oko 70 milijardi u svetske finansijske kolose, Kina je od Blackstone fond za 3 milijarde postala vlasnik 9,9 odsto njegove vrednosti. Pored toga je pokrićem gubitka od 5,7 milijardi dolara u najčuvenijoj investicionoj banci, Merill Lynch, postala vlasnik ravno 10 odsto njene imovine. Sve zajedno soverenity fondovi su od 1974, otkada se pojavljuju na tržištu, investirali 2.876 milijardi (od čega je 2.103 naftnog porekla).
GLOBALIZACIJA ??????
Pored banaka “suvereni” kapital je prošle godine ušao i u vlasništvo berzi: američka tehnološka berza NASDAQ prodala je 19,9 odsto Abu Dabiju; Londonska 19,9 Kataru i 28 odsto Abu Dabiju. Na kupovinama berzi se nije zaustavilo nego su i njihovi klijenti pali u zavisnost stranaca pa je čak i italijanski ponos, Ferrari, sa 5 odsto vlasništva pripao šeicima iz Abu Dabija. Singapur je kupio 4,9 odsto Sony industrije i 9 odsto UBS (švajcarske banke). Došlo je dotle da su se čak i opštine, uvek nedovoljnog budžeta, u nekim zemljama (Taranto u Italiji, na primer) pozaduživale što dovodi do skoro komičnih situacija. Naime, da poverilac na osnovu vlasništva traži useljenje svojih građana u opštine koje nisu u stanju da vraćaju dugove. Globalizacija postaje difuznija nego što je iko mogao pomisliti. Nije sasvim jasno unose li likvidne pare iz “suverenih” fondova stabilnost ili su osnova za neke nove, mnogo kompleksnije krize, ne samo ekonomske prirode.
Pored banaka “suvereni” kapital je prošle godine ušao i u vlasništvo berzi: američka tehnološka berza NASDAQ prodala je 19,9 odsto Abu Dabiju; Londonska 19,9 Kataru i 28 odsto Abu Dabiju. Na kupovinama berzi se nije zaustavilo nego su i njihovi klijenti pali u zavisnost stranaca pa je čak i italijanski ponos, Ferrari, sa 5 odsto vlasništva pripao šeicima iz Abu Dabija. Singapur je kupio 4,9 odsto Sony industrije i 9 odsto UBS (švajcarske banke). Došlo je dotle da su se čak i opštine, uvek nedovoljnog budžeta, u nekim zemljama (Taranto u Italiji, na primer) pozaduživale što dovodi do skoro komičnih situacija. Naime, da poverilac na osnovu vlasništva traži useljenje svojih građana u opštine koje nisu u stanju da vraćaju dugove. Globalizacija postaje difuznija nego što je iko mogao pomisliti. Nije sasvim jasno unose li likvidne pare iz “suverenih” fondova stabilnost ili su osnova za neke nove, mnogo kompleksnije krize, ne samo ekonomske prirode.
ŠTA SE DEŠAVA SA ZLATNIM POLUGAMA –
Prvi skok cene zlata nastao je 1971. godine, kada je američki predsednik Nikson ukinuo “zlatni standard” inaugurisan u Breton Vudsu, neposredno pred kraj Drugog svetskog rata. Protivno očekivanjima, cena zlata krenula je nezadrživo da raste. Lari Samaers, nekadašnji američki ministar finansija i profesor na Harvardu danas, definisao je “zakon” koji po njemu nosi ime, a glasi: “tražnja za zlatom je inverzno proporcionalna izvesnosti dobiti od industrijskih i finansijskih investicija”. Odnosno, što realna ekonomija više pada, to raste potražnja i cena zlatnih poluga. Zlatom se trguje pre svega u Londonu, gde je 1919. godine formulisano pravilo “Gold fixing”: da se dva puta dnevno (ujutro u 10 i 30 i popodne u 15 sati tačno) fiksira cena. Tu se obrću samo velike količine preko 1.000 unci (fina unca ima 31,1034 grama) dok su prave berze neograničenih količina trgovanja u Hogkongu, Istambulu i Šangaju. Naravno da gotovo svaka velika banka ima svoje sektore kod kojih se zlato može kupovati i prodavati. Trguje se fizičkom kupovinom (poluge i monete), na aukcijama i u zlatarama se prodaje nakit, koji često ne odgovara deklarisanoj čistoći. Pored toga se trguje akcijama kompanija koje se bave ekstrakcijom zlata, sa rizikom koji prati svaku sličnu transakciju zbog lažnog bilansa kompanije. Konačno trguje se certifikatima, odnosno potvrdama o kupovini određene količine zlata, koju kupac može da podigne kada to želi. Nalik na zamenu za zlatno pokriće dolara. Tu je mogućnost spekulacije
Još uvek verujemo da zlato predstavlja poslednji stub sigurnosti. Najnoviji rekordi cena zlata mogao bi da znači kako je ono, zahvaljujući tražnji, dobilo odgovarajuću tržišnu verifikaciju. No, ko nam garantuje da nije i ono konačno postalo predmet spekulacija, odnosno da se taj poslednji stub ne kruni, kao i mnoge druge vrednosti do sada? Nema razvijene države koja nije osnovala nacionalnu agenciju za kontrolu rada na berzama. Američki SEC (Securities and Exchange Commission), državna agencija za kontrolu rada na berzi - koju je osnovao predsednik F.D. Ruzvelt i za prvog šefa postavio Džozefa Kenedija, oca kasnijeg predsednika Džona - u slučaju ENRON-a i predsednikovanja Džordža Buša mlađeg, pokazalo se da je davala lažne podatke da bi spasla kompanije čiji su menadžeri naveliko krali novac i lažno predstavljali bilanse. U Italiji je janura 2007. godine oslobođen odgovornosti za lažne bilanse preduzeća milijarder Silvio Berluskoni, zato što je kao predsednik vlade doneo zakon kojim se ukida to krivično delo! Dakle, ako se tako radi u principu, zašto bi zlato bilo van važećeg principa preraspodele, koja je samo eufemizam za krađu velikih razmera. Sva ona simbolika zlata kao sinonima za besmrtnost, zasnovana na njegovom svojstvu da ne rđa i ljudskom strahu od konačnosti, počinje da se ljuja. Zlatom su oblagani faraoni, Buda i sveci, veruje se u njegovu lekovitost – nanotehnologije je i dokazuju, deci se za prvi rođendan daje zlatnik, za sreću i sigurnost u životu. Sva ta simbolika u poslovnom svetu ima i udeo u ceni. Najveći depozit zlata u svetu nalazi se u njujorškom skladištu, 25 metara u dubini ispod Wall Street-a gde se pored američkih zaliha čuvaju i druge iz velikog broja ostalih zemalja (Britanija, Nemačka, Japan). Njihova se vrednost računa na preko 240 milijardi dolara. Od ukupnih količina tezaurisanog zlata u svetu 39 odsto poseduje zona evra, 26 odsto Amerika, 11 odsto MMF i Svetska banka...Konačno trguje se certifikatima, odnosno potvrdama o kupovini određene količine zlata, koju kupac može da podigne kada to želi. Nalik na zamenu za zlatno pokriće dolara. Tu je mogućnost spekulacije najveća. Uprkos raznim nadzornim telima, postoji velika mogućnost da je certifikata izdato više nego što zlata ima, te da može doći do još jednog “pucanja balona” i verovatno najveće svetske berzansko - ekonomske krize.
J avno do sada nema ni jednog znaka da se spekulacije događaju negde u senci. Međutim nije bilo ni sa „Enronom“, čak mu je do poslednjeg trenutka rast vrednosti akcija bio nezadrživ i prvi znak da nešto nije u redu bilo je naglo puštanje u prodaju akcija čiji su posednici bili menadžeri te kompanije. Drugi detalj koji nameće sumnju je apsolutna kontaminiranost fondova i banaka akcijama i obligacijama, koje nemaju nikakvu vrednost. Jedan deo takvih finansijskih sredstava korišćen je za kupovinu zlata. Finansijski mehanizmi i tehnologija su toliko razuđeni da ni najstručnijim službama nije lako da dokažu nepravilnosti, čak i kada znaju da postoje.
Treći razlog za sumnju je zapravo istorijska anegdota. U vreme zlatnog pokrića, kada je svaki dolar i u svakom trenutku bilo moguće zameniti za odgovarajuću količinu zlata, zbog rata u Vijetnamu i ogromnog američkog deficita (neuporedivo manjeg od današnjeg) počela je da se pojavljuje sve veća količina dolara u opticaju. De Golova Francuska podnela je zahtev da se ustanovi koliko je realno pokriće dolara zlatom i pozvala zemlje i građane da masovno traže konverziju dolara u zlato, odnosno da se tako najjasnije ustanovi postoji li blef sa zlatnim pokrićem. Reakcija američkog predsednika Niksona bila je munjevita – ukinuo je “zlatni standard” i time sprečio da se ustanovi istina. Ko može da garantuje da danas nije ista situacija, pre svega sa certifikatima za zlato, koje ne bez osnova u žargonu zovu “papirno zlato”. Padne li zlato kao stub stabilnosti pod opravdanjem preduzetništva i dinamizma, koji su dobrim delom okrilje za špekulacije, doživećemo krizu kakvu čovečanstvo još nije videlo.“
Treći razlog za sumnju je zapravo istorijska anegdota. U vreme zlatnog pokrića, kada je svaki dolar i u svakom trenutku bilo moguće zameniti za odgovarajuću količinu zlata, zbog rata u Vijetnamu i ogromnog američkog deficita (neuporedivo manjeg od današnjeg) počela je da se pojavljuje sve veća količina dolara u opticaju. De Golova Francuska podnela je zahtev da se ustanovi koliko je realno pokriće dolara zlatom i pozvala zemlje i građane da masovno traže konverziju dolara u zlato, odnosno da se tako najjasnije ustanovi postoji li blef sa zlatnim pokrićem. Reakcija američkog predsednika Niksona bila je munjevita – ukinuo je “zlatni standard” i time sprečio da se ustanovi istina. Ko može da garantuje da danas nije ista situacija, pre svega sa certifikatima za zlato, koje ne bez osnova u žargonu zovu “papirno zlato”. Padne li zlato kao stub stabilnosti pod opravdanjem preduzetništva i dinamizma, koji su dobrim delom okrilje za špekulacije, doživećemo krizu kakvu čovečanstvo još nije videlo.“
I da završim. Juče sam pročitala da je na TV FOX-u jedan od njihovih novinara razotkrio SOROSA i ...sve sto sa njim ide (da ne nabrajam). TV FOX je najgledaniji, konzervativni, američki kanal ( vlasnik Rupert Murdoch). Ovaj tv kanal se najčešće gledao u Beloj kući dok je u njoj stolovao Bush. Njegovu gledanost povećavaju raznovrsne popularne serije, muzičke emisije, poput Idola, a svi ga se sećamo po famoznom dokumentarnom filmu o lažnim spuštanjima na Mesec koji je postao standard svih budućih dokumentaraca na ovu temu.
Čitaoci ( čitaj konzervativni deo Amerike ) su naravno BESNI. Pojedini nisu imali pojma, drugi su Sorosa povezali sa Obamom ( tek sad ? ), demokratskom strankom, Antihristom, sa zaverama već poznatih grupa..Zaista bi mi trebalo mnogo prostora za nabrajanje. Jednom rečju efekat emisije je bio uterivanje STRAHA od demokrata (OBAME), svih ne-republikanskih špekulanata ( SOROS-a u ovom slučaju ): od država koje Ameriku drže u šahu ..(KINA), od GLOBALIZMA koji preti da zavlada Amerikom. Šta je precizno bio cilj FOX_a zna samo on, ali je evidentno da je kampanja za izbore 2012 već počela.
Standarnim vokabularom čitaoci pozivaju na otpor ( čak revoluciju), prizivaju vraćanje Sorosa nazad kući ( kao ET0a ), naravno ne samo njega .. itd.Uostalom pročitajte sami.Prepričavanje ne moze da bude zamena za original .
(video )
N ijedna od postojećih vodećih stranaka ne moze vratiti Ameriku unazad. Nažalost. Postojeće probleme ne mogu rešiti partije kozmetičkim ispravkama.Vreme zahteva radikalne zahvate, a republikanci realno nisu spremni na takve poteze. Oni ce poboljšati stanje, bez suštinskih zahvata.
Moj komentar na pitanje SOROS je njegova izjava ,zapravo moto pod kojim on već godinama uspešno deluje. "Da to nisam uradio ja, uradio bi neko drugi ".
Nadam se da nećete izvesti pogrešan zaključak o mom stavu..A da to izbegnemo napraviću jedno poređenje. Nije Soros problem br.1 Amerike. ? Pored njega, Bilderbeg grupe, ostalih grupa i komisija, ostali eminentni gradani iz američkog establišmenta urušavaju današnji kapitalizam, . Skidanjem jedne ljudske glave ne ubija se izvor problema. Niti se jednim primerom razotrkiva ceo problem,već maskira.
SOROS : "SAD moraju naći svoje mesto u novom svetskom poretku. One će morati odustati od nekih privilegija ... ...
DAVID ROCKEFELLER : Pojedini ljudi misle da je naša familija deo tajnog kartela koji se okrenuo čak protiv SAD.Oni kažu da smo se mi globalisti urotili da integrišemo političke I ekonomske strukture u svetu. Ako je to optužnica koja me tereti da sam kriv, ja sam čak I ponosan . ( deo iz Memoara jednog od svetski najjaceg bankara i clana Bilderbeg grupe.)
Čitaoci ( čitaj konzervativni deo Amerike ) su naravno BESNI. Pojedini nisu imali pojma, drugi su Sorosa povezali sa Obamom ( tek sad ? ), demokratskom strankom, Antihristom, sa zaverama već poznatih grupa..Zaista bi mi trebalo mnogo prostora za nabrajanje. Jednom rečju efekat emisije je bio uterivanje STRAHA od demokrata (OBAME), svih ne-republikanskih špekulanata ( SOROS-a u ovom slučaju ): od država koje Ameriku drže u šahu ..(KINA), od GLOBALIZMA koji preti da zavlada Amerikom. Šta je precizno bio cilj FOX_a zna samo on, ali je evidentno da je kampanja za izbore 2012 već počela.
Standarnim vokabularom čitaoci pozivaju na otpor ( čak revoluciju), prizivaju vraćanje Sorosa nazad kući ( kao ET0a ), naravno ne samo njega .. itd.Uostalom pročitajte sami.Prepričavanje ne moze da bude zamena za original .
(video )
N ijedna od postojećih vodećih stranaka ne moze vratiti Ameriku unazad. Nažalost. Postojeće probleme ne mogu rešiti partije kozmetičkim ispravkama.Vreme zahteva radikalne zahvate, a republikanci realno nisu spremni na takve poteze. Oni ce poboljšati stanje, bez suštinskih zahvata.
Moj komentar na pitanje SOROS je njegova izjava ,zapravo moto pod kojim on već godinama uspešno deluje. "Da to nisam uradio ja, uradio bi neko drugi ".
Nadam se da nećete izvesti pogrešan zaključak o mom stavu..A da to izbegnemo napraviću jedno poređenje. Nije Soros problem br.1 Amerike. ? Pored njega, Bilderbeg grupe, ostalih grupa i komisija, ostali eminentni gradani iz američkog establišmenta urušavaju današnji kapitalizam, . Skidanjem jedne ljudske glave ne ubija se izvor problema. Niti se jednim primerom razotrkiva ceo problem,već maskira.
SOROS : "SAD moraju naći svoje mesto u novom svetskom poretku. One će morati odustati od nekih privilegija ... ...
DAVID ROCKEFELLER : Pojedini ljudi misle da je naša familija deo tajnog kartela koji se okrenuo čak protiv SAD.Oni kažu da smo se mi globalisti urotili da integrišemo političke I ekonomske strukture u svetu. Ako je to optužnica koja me tereti da sam kriv, ja sam čak I ponosan . ( deo iz Memoara jednog od svetski najjaceg bankara i clana Bilderbeg grupe.)
"For more than a century, ideological extremists at either end of the political spectrum have seized upon well-publicized incidents to attack the Rockefeller family for the inordinate influence they claim we wield over American political and economic institutions. Some even believe we are part of a secret cabal working against the best interests of the United States, characterizing my family and me as 'internationalists' and of conspiring with others around the world to build a more integrated global political and economic structure -- one world, if you will. If that's the charge, I stand guilty, and I am proud of it."David Rockefeller, Memoirs, 2002
Gideon Rachman : Pročitajte jednu tipičnu glupu izjavu za javnost o razlozima za stvaranje globalnog poretka. ( G.R. je clan Bilderberg grupe).
Gideon Rachman : Pročitajte jednu tipičnu glupu izjavu za javnost o razlozima za stvaranje globalnog poretka. ( G.R. je clan Bilderberg grupe).
Нема коментара:
Постави коментар