Čuveni monolog iz filma Mreža koji je izrekao glumac Ned Beatty 1976. odražavao je rastuću teskobu u to vreme da bi moć korporacija na kraju mogla srušiti demokratiju. Danas ono čega se strahovalo pre 40 godina postaje stvarnost.
Da li su Korporacije postale nacije sveta?
Usporedimo li države i korporacije na osnovu toga koliko su im duboki džepovi na rang listi su ipak države.SAD je prva na listi, slede Kina i Japan (eurozona je na prvom mestu s više od 5600 milijardi USD ako je posmatramo kao jednu političku celinu). Ali mnoge su korporacije u rangu s nekima od najvećih svetskih privreda. Najbolje rangirane korporacije slede isti redosled kao i države: prvi je američki Walmart, slede tri kineske firme. Među prvih 100 je 27 iz SAD i 14 kineskih firmi.
Ovo poređenje pokazuje da je ekonomska moć korporacija i država u biti jednaka. Da li je ekonomska moc jednaka politickoj?
Razmislite samo o privatnoj i javnoj moći globalnih divova poput Googlea ili Applea. Kada se Donald Trump susreo s izvršnim direktorom Applea, Timom Cookom, kako bi razgovarali o tome kako bi trgovinski rat s Kinom uticao na Appleove interese, pokazalo se da su vodeće multinacionalne kompanije politički akteri, a ne promatrači.
Prema članku u PC Weeku 2021. koji raspravlja o Appleovoj dominaciji stoji: "Uzimajući trenutnu procenu Applea, Microsofta, Amazona i drugih, upoređujući ih s BDP-om zemalja, možemo videti koliko su stvari postale lude … Procenjena na 2,2 triliona dolara, ova firma iz Cupertina bogatija je od 96% sveta. Zapravo, samo sedam zemalja trenutačno financijski nadmašuje proizvođača iPhonea."
Da u svemu ima prste i politika govori na primer podatak da je Google, 2017.-te potrošio oko 18 miliouna američkih dolara na lobiranje političara i zakonodavaca, čime je postao lobist broj jedan u svetu.Ekonimsija i politika su untesnoj vezi.
Preuzimaju li multinacionalne kompanije svet?
Primeri iz istorije pokazuju da su i pre postojale velike i moćne globalne korporacije. Holandska istočnoindijska kompanija dominirala je evropskom trgovinom 1600-ih i 1700-ih, na primer. Ali trenutačna moćna pozicija globalnih korporacija u odnosu na ovaj i druge istorijske primere je bez presedana u smislu veličine.
Kako funkcionise globalna moć
Uticaj korporacija i država ( pojedinih) nije uvek podjednak. Državna moć starog tipa nije nestala s globalizacijom, samo se transformisala. Države koriste korporacije i obrnuto, zapravo se takmiče. Međunarodni odnosi su sve samo ne jednostrana priča o moći jednih ili drugih. Pravila igre su naglo osnažila korporacije, ali su i ove njima vratile moć kroz nove transnacionalne projekte. Multinacionalne kompanije su u jedinstvenoj poziciji da uđu na nova tržišta, posebno u oblasti tehnoloških inovacija – vestacke inteligencije, biološkog inženjeringa i tako dalje. U tim sektorima vlade ne uspevaju pratiti napredak. Velike projekte preduzimaju privatne korporacije, kao npr. SpaceX, koji je osnovao suosnivač PayPala i osnivač Tesle Elon Musk. ova korporacija predvodi u programu kolonizacije svemira (Marsa). NASA-ini napori u tom smeru– poput sletanja na Mesec ili istraživanja Marsa – zaostaje nekoliko godina za ovim privatnim sektorom.
Ova kretanja su u skladu s onim što je Susan Strange nazvala 'povlačenjem države', fenomenom koji ima fundamentalno važne implikacije na politiku, ekonomiju, međunarodno upravljanje i sigurnost. Treba se prisetiti da današnji tehnološki divovi deluju u digitalnom prostoru koji su izvorno stvorile vlade. Većina njih imala je veliku korist od javne pomoci u ključnim fazama svog razvoja.
Prve privatne korporacije
Isto je bilo i pre 400 godina, kada su se pojavile firme poput East India Company koje su iskoristile prilike koje je otvorilo otkriće 'novog sveta'. Pomignute vladama s vremenom su zavladale privrednim odnosima i vanjskom politikom svojih država.
Naime evropske vlade dodelile su tim firmama jedinstvene privilegije u ime korporativne uspesnosti – taj aranžman se pretvorio u neuporedivu dobit firmi i njihovu političku moć. Najuspešnije 'multinacionalke' toga doba bile su britanska istočnoindijska kompanija (EIC) i holandsks Vereenigde Oostindische Compagnie (VOC). Ove dve firme postupno su nadmašile svoje francuske, portugalske i danske pandane i na kraju ih potpuno proterale s indijskog potkontinenta. Prema nekim procenama neto vrednost VOC-a na vrhuncu iznosila je oko 7,9 triliona američkih dolara u današnjim dolarima – što je jednako zajedničkom BDP-u Japana i Ujedinjenog Kraljevstva , treće i pete svetske privrede po veličini.
Osim što su uživali službene trgovačke monopole na indijskom potkontinentu, EIC i VOC imali su pravo potpisivati ugovore s regionalnim silama kao što su Mogulsko carstvo i Konfederacija Maratha, graditi utvrde, izdavati novac, obavljati administrativne funkcije u regiji, pa čak i imati oružane snage. Zahvaljujući svojoj inovativnoj deoničkoj strukturi upravljanja, svaka je postajala sve bogatija i moćnija, a time i manje odgovorna državama koje su prvobitno odobrile njihovo osnivanje.
Stalna potraga za profitom dovela ih je do osvajanja novih teritorija, prikupljanja poreskih prihoda od lokalnog stanovništva i širenja svojih vojnih sposobnosti. Do 1803. EIC je imao snage od 260 000 vojnika – dvostruko više od britanske vojske. U nedostatku propisa, te su se korporacije pretvorile u privatna carstva. Kada su britanska i holandska vlada pokušale vratiti kontrolu, shvatile su da EIC i VOC kupuju parlamentarni uticaj kako bi zadržali svoje privilegije. Paralele sa sadašnjom erom trebale bi biti očite.
Naime mnoge velike zapadne korporacije su osnovale svoje privatne bezbednonse pa cak i vojne formacije poput Executive Outcomes, Sandline International, AEGIS, Blackwater, PMSC. To su sasvim legalne formacije za razliku od Rusije u kojoj su ove grupe nedozvoljene - ilegalne na osnovu Člana 13. Ustava i Člana 208. Krivičnog zakona Ruske Federacije. Ipak su i Ruske privatne korporacije pribegle formiranju " bezbedonosnih" grupa. Najpoznatije su Wagner grupa i ruski PVZK koje je na kraju podržala država.( (vidi opsirnije)
Da se vratimo u istoriju. Ilustrativan je i konačni pad ovih trgovačkih moćnika. Poslovni model EIC-a i VOC-a počeo je posrtati kada se unutarazijska trgovina usporila, uglavnom kao rezultat regionalnih ratova. U pokušaju da konsoliduju svoja prijašnja otimanja zemljišta, i EIC i VOC razvili su se u tradicionalnije poljoprivredne korporacije.
Ali ova se odluka pokazala štetnom u drugoj polovici osamnaestog stoleća, kada je doslo do značajnog pada očekivanih prihoda od zemlje. Međusobna konkurencija EIC-a i VOC-a dodatno je oslabila njihove bilance. Nije iznenađujuće da je njihovo trgovačko rivalstvo takođe imalo oštre posledice na njihove zemlje. Komercijalni interesi uvukli su Britaniju i Holandiju u ratove 1652.-1654., 1665.-1667. i ponovno 1672.-1674. Sve u svemu, kriza koja je pogodila evropska indijska poduzeća uzrokovala je kolaps više od 30 banaka sirom Evrope.
Pogođen unutarnjom korupcijom, VOC je na kraju raspušten 1799. Njegove indonezijske posede zaplenila je holandska vlada i od tada njima upravljao kao nacionalnom kolonijom. EIC je sa svoje strane preživeo još pola stoleća. Ali nakon 1773., bio je sena onoga što je bio. U prvom mega-spašavanju u istoriji, britanska vlada je morala uskočiti kako bi spasila firmu, što je državi dalo pravo da vrati diva natrag u pokornost. A nakon velike indijske pobune 1857., narodna reakcija protiv zlouporaba EIC-a konačno je britanskoj vladi dala izgovor da nacionalizuje firmu i sve njezine indijske posede..
Povratak suvereniteta država
Naravno, uprkos svim sličnostima, postoje i važne razlike između evropskih indijskih kompanija i današnjih multinacionalnih kompanija. Nijedan moderni tehnološki div ne poseduje privatnu vojsku koja bi mogla parirati američkoj vojsci ili NATO-snagama. U pogledu ostalih sposobnosti, kao nor.kibernetičkih sposobnosti, daleko je manji nesrazmer između država i privatnih aktera.
Ovakve paralele treba imati na umu. Kada se privatnim korporacijama dopusti da jure za novim velikim poslovnim prilikama u ime država, one se mogu vrlo lako osloboditi kontrole svojih vlada. Jednom kada se to dogodi, ponovno preuzimanje državne vlasti može biti iznimno teško. Primer Wagnera je najbolji. Sta se desava Oslabljene vlade sve više pribegavaju nacionalizmu i ksenofobiji kako bi skupile potporu za svoju neuspešnu politiku, zapravo se pretvaraju da "ponovo preuzimaju kontrolu" nad državom. Globalna kriza demokratije i liberalizma nastaviće se produbljivati u narednim godinama. U eri smo u kojoj najmoćniji zakon nije zakon suvereniteta, već zakon ponude i potražnje. Kraj utakmice je predvidiv, on je uvek bio isti- pobeda je na strani moći finansija u rukama nekolicine i njihove mreže uticaja. izvor )
15 коментара:
Duboka .. uz marionete, kao luk sloj po sloj. Čini se da mnogi ljudi govore o ovome kao da razumeju, ali čini mi se da mnogi od njih propuštaju tu bit, sistem. To je onaj zastrašujući deo koji ostaje na dužnosti čak i kad izaberete drugog predsednika ili se promeni stranka na vlasti, vojska, npr.,policija, bezbednjaci, oni rade svoje poslove ne obazirući se na to koja je politička stranka na vlasti - oni obavljaju svoje svakodnevne poslove bez obzira da li G. kupuju Jevreji ili Arapi ili Kinezi, Rusi. Što se mene tiče nek kupuju ako je. narodu svejedno, a jeste. Tako je to.
XXX
Farmaceutske firme koje prodaju lekove zasipaju novcem političare koji zasipaju novcem birokrate koji su na pozicijama za zdravstvo i svi zajedno guraju protiv politika koje bi učinile da te firme zarađuju manje novca,dakle protiv covid vakcina jedne firme, protiv ivermektina itd. Jasno.
Pesnik u prolazu, nevakcinisan, da se zna.
Da, jednom kada dođu na vlast, ljudi nastavljaju podupirati politiku koja bogatu klasu održava bogatom za uzvrat dobiju mrvicu dobiti. To se zove prodaja za sitne pare.
XXX
Грешка, први који одлучује има моћ, НЕ апсолутну власт, али је у ланцу први који ће одлучити. Он гура идеју, као АВ за Генералштаб. Ко је изнад њега? Ко утиче на светске политичке и економске потезе.?Новац и онај ко има највећу добит, све остало је ствар имплементације. Креатор идеја и планова како остварити профит најчешће није само једна особа већ више њих, група, па отуда закључак да је реч о дубокој „држави”, групи људи који утичу и заправо одлучују.
Ј.Б.
заборавили сте професионалне лобисте..
Na odgovor se ne može jednostavno odgovoriti da li jedna strana ima veću moć od druge pogotovo kada secuzme u obzir neraskidiv međuodnos između države i korporacija. Na primeru Ukrajine čini se da SAD, EU ( Rusija i Kina od pre ) državnu moć ponovno stavljaju na prvo mesto. Ekonomske sankcije su umnogome poremetile korporativne poslove. U principu velike sile imaju veću ekonomsku nezavinsost i institucionalnu snagu i nisu ugrožene ni manje moćne od korporacija, u odnosu su koji pogoduje obema stranama. Korporacije su uticajnije u manje razvijenim i slabim državama, u nekima od njih imaju vlade na vlasti od pre. Par korporacija ima tehnološki monopol i tu su u prednosti u protoku informacija i komunikacija, Google, Apple, Facebook i Microsoft . Tramp je primer u kojoj su meri korporacija nešto izvan države, kako mogu dovesti u pitanje njezinu moć. Ove platforme leže izvan kontrole i regulatorne nadležnosti e to je problem, smanjena je državna sposobnost da se zaštiti javni interes od korporativnog ponašanja i malverzacija. Ustvari to i jeste koncept neoliberalizma, slobodna trgovina i to vodi apsurdima kao onom da su korporacijama data prava na ostvarivanje profita koja su suprotna demokratskim pravima čitavih naroda. Mislim da je to ključno je za način na koji korporativna moć funkcionise. Srbija je idealan primer za to.
Z.
I ko je moćniji, posle Moskve, posle Gaze..posle Ukrajine 2014, posle Jugoslavije, posle bombardovanja Srbije, posle ushićenja Trampovog zeta što će "obnoviti" oronulo zdanje (GŠ) Da se radujemo, šta mislite, još jedno velelepno zdanje ko Beograd na vodi na ponos Beograđana. Glupi idioti.
Sve je mučnije pisanje o bilo čemu, užasno me pogađa.
poz. svima
Ako je verovati Peskovu Rusija je objavila rat.
Ja sam daleko, a ti razmisli! Neće V-2 do tvog sela al bi mogla zasjati duga.
Pedja
E moj drugar,nema smisla predvidjati ali ni nemisliti. Nalogodavci su bitni i ako je pameti oni bi trebali biti orvi na spisku. Izvrsioci su nebitni.
Poz.
Kavkaz! Islamisti. Nova Al Kaida, Bin Laden. Odvratno.
Ambasada izdala upozorenje. Znali su a nisu javili Rusima.
Pedja
Krug se zatvara! Na delu je zadnja kap otrova zapadnjačkog nihilizma- sa svim posledicama. Ultimativno, u oprobanom, zapadnjačkom stilu nametanje kao univerzalno, jedino ispravno i ko odbije tu zapadnjačku pilulu..on je šta, na meti te mora da ga ispije i ni po jada da se ti slabi nisu enormno omasovilk te postali politička moć, Bugarin, Rumun, Hrvat, Slovenac, Litvanac, Estonac ...vode politiku. 10 slabih na jednog, 30 slabih na jednog, Čovečanstvo se već dugo kreće ka vlastitoj katastrofi koja u bukvalnom smislu može da donese i kraj istorije naše sumnjive vrste, pa čak i kraj života na Zemlji. I ko će odlučiti, ne Amerika, nego taj pokorni otpad. I to je tragedija, svet u kome živimo, nije zlo ako nestanemo.
Pesnik u prolazu
Ha, moćniji je ko je trenutno moćniji. To je sva mudrost,heeee
Ja/ tako mislim
12 чланица УН било суздржано.! То подсећа на давно прошло доба када је неколико земаља, предвођених Сједињеним Државама и неким европским земљама, држало вођство, опет расправљају само о томе шта иде у прилог великим силама. САД и Велика Британија су небројено пута злоупотребиле платформе УН за одржавање састанака против Кине, Русије, па чак и Србије. Ове две западне земље не могу ни да представљају Уједињене нације, а камоли међународну заједницу, али већина света их и даље подржава. Уједињене нације су постале једна велика фарса у којој се једно прича а друго ради зависно како одговара великим силама, нису у стању да зауставе рат, нису у стању да окончају глад, нису у стању да зауставе сукобе, нису у стању да управљају миграцијом. Они су скупо, веома скупо дебатно друштво. Била би велика благодат ако би на њих ставили катанац. Моћ је и даље у рукама Запада
Ј. Б.
Evo spiska: uzdržane su bile: Francuska, Velika Britanija, SAD, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Južna Koreja, Siera Leona, Slovenija i Švajcarska.
XXX
I Kosovo u Savetu Evrope!!! Opet, jel te duboka, korporacije itd.
XXX
Ma da, ideološke i političke dispozicije i strukture moći koje deluju,
poznate obrasci ponašanja kartela koji proizvode pogrešne odluke. Postavlja se pitanje ko je onda najuticajniji? Pitanje o uticaju se naivno svaljuje samo na ova dva faktora države i korporacije i opet ponavljam kao u svakoj praksi stvar, ipak, kompleksnija. Ove zemlje su glasale iz pozicije svog interesa, ne suprotstavljanja sili na vlasti, u duprotnom bi snosile posledice.
Z.
Постави коментар