недеља, 3. мај 2020.

Jungovi seminari o Ničeovom delu Tako je govorio Zaratustra









Karl Gustav Jung održao je 1920-ih i 1930-ih godina niz seminara. Seminare o Ničeovom spisu Tako je govorio Zaratustra držao je u periodu od 1934 do 1939. To je ujedno poslednji u nizu njegovih seminara budući da je približavanjem Drugog svetskog rata, Jung prestao sa tom praksom.


 "    U maju 1934. godine, u Psihološkom klubu u Cirihu, dr Jung je započeo seminar o Ničeovom delu Tako je govorio Zaratustra. Njegovi slušaoci – osamdesetak muškaraca i žena različitih nacionalnosti i profesija, lekara, analitičara, studenata na obuci – insistirali su da za temu uzme upravo tog autora i upravo to delo. Trenutak u kojem je seminar održan – onih pet godina između 1934. i 1939. u kojima se Jung “rvao i plesao” s tom Ničeovom zagonetnom knjigom - pokazaće se tragičnim za evropsku civilizaciju. Održan na engleskom jeziku, stenografisan i isprva prepisan isključivo za internu upotrebu, u štampanom izdanju će se pojaviti tek 1988. godine, ne gubeći pritom ništa od svoje izvorne živosti.
Kao mlad čovek koji je odrastao u okolini Bazela, Jung je bio fasciniran i potresen pričama o Ničeovoj genijalnosti, ekscentričnosti i konačnom padu u doživotnu psihozu. Četiri toma ovih seminara (od kojih je ovo samo prvi deo), otkrivaju plodove njegove mladalačke znatiželje: Ničeova dela, koja je pročitao još kao student na Univerzitetu u Bazelu, ostavila su na njega dubok utisak, nikad ne prestajući da utiču na njegovu misao. Ovde vidimo Junga- zrelog čoveka koji govori o misliocu čija su ga dela ne samo preplavila dubinom razumevanja ljudske prirode, nego su bila i filozofski izvor njegovih brojnih psiholoških i metapsiholoških ideja. On uspeva da pokaže kako izuzetna knjiga Tako je govorio Zaratustra istovremeno osvetljava i Ničeov genije i njegove neurotične i psihotične sklonosti.
Pošto u vreme održavanja seminara niko nije ni sanjao da će beleške s njega biti objavljene, Jung je bio slobodan da zbija šale, “bez dlake na jeziku” govori o ljudima i događajima koji ga iritiraju i ljute, te bez zazora komentariše politička, ekonomska i društvena dešavanja svoga doba."
( Fedon )

         Jungov seminar o Ničeu odvijao se na engleskom jeziku i još uvek nije preveden na nemački, preveden je na italijanski.
         Prevod seminara na srpskom jeziku, ( projekat započet 2016 godine ) izdao je Fedon  iz Beograda. Prvi tom ima 650 strana, a čine ga 26 predavanja koja je Jung držao od maja 1934. do marta 1935, drugi tom ovog kapitalnog ostvarenja ima 600 strana, sa 24 predavanja, održanih od maja 1934. do marta 1936.
      Matica crnogorska je, u prevodu  Ilije Kapičića, objavila 33 predavanja. 


O Jungovim seminarima 

"Dok su predavanja u prvom tomu bila usredsređena na najznačajnije filozofske ideje Ničeovog Zaratustre: smrt Boga, ideju natčoveka, pitanje dobra i zla, problem imoralizma, nužnost prevrednovanja svih vrednosti, ili pak podrobno razmatranje arhetipa Starog Mudraca, čiji je Zaratustra manifestacija (pominjemo neke od najvažnijih), Jung se u izlaganjima predočenim u drugom tomu više usredsređuje na životne i psihološke teme, posebno ističući bezvremenost i univerzalnost, ali i aktuelnost sadržaja o kojima Niče, to jest Zaratustra, govori.

Kao predavač( Jung ), on neprestano ima na umu svakodnevicu, život koji se odvija ovde i sada, pa time i opšteljudske, ovozemaljske probleme, uz snažan kritički otklon od Ničeove težnje da boravi i misli šest hiljada stopa s one strane čoveka i vremena. Jung, štaviše, takvu poziciju smatra pogubnom za Ničea-čoveka i njegovu ličnu sudbinu, ali i za svakog drugog pojedinca koji bi krenuo tim putem, budući da je, kako ističe, od najveće važnosti da ljudi budu ukorenjeni u razumnom dnevnom svetu.

Stoga se Jung, čitajući Ničea, uvek iznova vraća svom bogatom terapeutskom iskustvu, praveći paralele i posežući za primerima iz sopstvene prakse i života savremenog čoveka. NJegovi seminari tako postaju svojevrsna enciklopedija društvenih i egzistencijalnih tema.

Sledeći Ničea, on, pored ostalog, razmatra problem odnosa institucija i pojedinca, zločina i smrtne kazne, pitanje države, rata, odlike psihologije mase, pojavu mentalne zaraze ili pak galamdžija koji uvek imaju svoju publiku i sledbenike, problem crkve kao institucije, odnos izvornog, ranog hrišćanstva i kasnije uspostavljene hrišćanske dogme, a pažnju posvećuje i stvaralačkom procesu, kreativnosti, ljubavi i mržnji, pitanju bivanja u samoći i bivanja u odnosu, odgovorima na to kako doći do boljeg razumevanja među polovima, uz razmatranje problema braka, dece, ili pak položaja muškaraca u društvu, sve do, recimo, teme mode, praćene jednim mini osvrtom na istoriju odevanja.

Ove okolnosti bacaju novo, jarko svetlo na Ničeov tekst, pa se tako izolovani, usamljeni filozof ukazuje i kao prorok koji je prvi osetio, ali i prvi bio zahvaćen nadolazećom razornom bujicom koja će se raširiti celom Evropom, sejući smrt i razaranje, a njemu lično donoseći tragični duševni slom, do kojeg bi, po Jungovom mišljenju, došlo čak i da nije postojala organska komponenta u Ničeovoj bolesti. Jung, međutim, više nego jasno razgraničava Ničeove lične stavove od onih koji prodiru iz kolektivnog nesvesnog i stoga nemaju ništa zajedničko sa Ničeom-čovekom i njegovim idejama. On smatra i da je Niče pogrešio što je objavio Zaratustru u obliku u kojem je to učinio, jer takav materijal nije trebalo učiniti dostupnim svima, a posebno ne ogromnom broju onih koji ga nikako ne mogu ispravno razumeti, ali ga i te kako mogu zloupotrebiti.

Imajući u vidu pitanja koja je Jung smatrao ključnim i stoga ih uvek iznova postavljao – da li je nešto životno važno?, podržava li život? – i primenjujući ih sada na njegov seminar o Ničeu, čini se da nijedna druga Jungova knjiga nije u tolikoj meri hrabra, polemička, zaoštrena i razorna, a istovremeno toliko stvaralačka, konstruktivna, naklonjena životu i okrenuta ovozemaljskom iskustvu, s produbljenim poimanjem i prihvatanjem onog ljudskog, suviše ljudskog u svima nama.

Olivera Žižović
izvor

                                                            Seminar 1

                                        Karl Gustav Jung,  Zbir čoveka i Boga


                                   PREPISKA IZMEĐU FROJDA I JUNGA  









 MATICA CRNOGORSKA 
 MC  

33 seminara u prevodu Ilije Kapičiča  

 časopis br. 40  
Predavanje II
09. maj 1934. godine

Predavanje IV
23. maj 1934. godine


časopis br. 43 
Predavanje III
 05. februar 1936

 časopis br.44

Predavanje III
16. maj 1934.

Predavanje VII
20. jun 1934.

Predavanje
27. jun 1934

 časopis br.45
Predavanje VI
13. jun 1934

Predavanje I
10. oktobar 1934

Predavanje II
30. januar 1935

časopis br. 46/47 

Predavanje V
20. februar 1935

Predvanje VI
 27. februar 1935

 časopis br. 49

Predavanje III
22. maj 1935.

Predavanje VIII
26. jun 1935.

Predavanje I
16. oktobar 1935.


 časopis br. 50

Predavanje IV
12. februar 1936

Predavanje II
13. maj 1936

časopis  br. 51/52 

Predavanje III
20. maj 1936.

Predavanje IV
27. maj 1936.

Predavanje V
 03. jun 1936.

 časopis br. 53

Predavanje I
05. maj 1937

Predavanje III
19. maj 1937

Predavanje VI
09. jun 1937

časopis br. 54

Predavanje VII
16. jun 1937

Predavanje IX
30. jun 1937

Predavanje I
04. maj 1938


časopis nr. 56/57

Predavanje III
18. maj 1938

Predavanje I
19. oktobar 1938


 časopis br. 58

Predavanje II
26. oktobar 1938

Predavanje VI
07. decembar 1938

Predavanje I
18. januar 1939.


 časopis br. 59

Predavanje II
 25. januar 1939

Predavanje III
 01. februar 1939.

Predavanje V
15. februar 1939

Нема коментара:

Постави коментар