Karl Gustav Jung održao je 1920-ih i 1930-ih godina niz seminara. Seminare o Ničeovom spisu Tako je govorio Zaratustra držao je u periodu od 1934 do 1939. To je ujedno poslednji u nizu njegovih seminara budući da je približavanjem Drugog svetskog rata, Jung prestao sa tom praksom.
" U maju 1934. godine, u Psihološkom klubu u Cirihu, dr Jung je započeo seminar o Ničeovom delu Tako je govorio Zaratustra. Njegovi slušaoci – osamdesetak muškaraca i žena različitih nacionalnosti i profesija, lekara, analitičara, studenata na obuci – insistirali su da za temu uzme upravo tog autora i upravo to delo. Trenutak u kojem je seminar održan – onih pet godina između 1934. i 1939. u kojima se Jung “rvao i plesao” s tom Ničeovom zagonetnom knjigom - pokazaće se tragičnim za evropsku civilizaciju. Održan na engleskom jeziku, stenografisan i isprva prepisan isključivo za internu upotrebu, u štampanom izdanju će se pojaviti tek 1988. godine, ne gubeći pritom ništa od svoje izvorne živosti.
Kao mlad čovek koji je odrastao u okolini Bazela, Jung je bio fasciniran i potresen pričama o Ničeovoj genijalnosti, ekscentričnosti i konačnom padu u doživotnu psihozu. Četiri toma ovih seminara (od kojih je ovo samo prvi deo), otkrivaju plodove njegove mladalačke znatiželje: Ničeova dela, koja je pročitao još kao student na Univerzitetu u Bazelu, ostavila su na njega dubok utisak, nikad ne prestajući da utiču na njegovu misao. Ovde vidimo Junga- zrelog čoveka koji govori o misliocu čija su ga dela ne samo preplavila dubinom razumevanja ljudske prirode, nego su bila i filozofski izvor njegovih brojnih psiholoških i metapsiholoških ideja. On uspeva da pokaže kako izuzetna knjiga Tako je govorio Zaratustra istovremeno osvetljava i Ničeov genije i njegove neurotične i psihotične sklonosti.
Pošto u vreme održavanja seminara niko nije ni sanjao da će beleške s njega biti objavljene, Jung je bio slobodan da zbija šale, “bez dlake na jeziku” govori o ljudima i događajima koji ga iritiraju i ljute, te bez zazora komentariše politička, ekonomska i društvena dešavanja svoga doba."
( Fedon )
Jungov seminar o Ničeu odvijao se na engleskom jeziku i još uvek nije preveden na nemački, preveden je na italijanski.
Prevod seminara na srpskom jeziku, ( projekat započet 2016 godine ) izdao je Fedon iz Beograda. Prvi tom ima 650 strana, a čine ga 26 predavanja koja je Jung držao od maja 1934. do marta 1935, drugi tom ovog kapitalnog ostvarenja ima 600 strana, sa 24 predavanja, održanih od maja 1934. do marta 1936.
Matica crnogorska je, u prevodu Ilije Kapičića, objavila 33 predavanja.
O Jungovim seminarima
"Dok su predavanja u prvom tomu bila usredsređena na najznačajnije filozofske ideje Ničeovog Zaratustre: smrt Boga, ideju natčoveka, pitanje dobra i zla, problem imoralizma, nužnost prevrednovanja svih vrednosti, ili pak podrobno razmatranje arhetipa Starog Mudraca, čiji je Zaratustra manifestacija (pominjemo neke od najvažnijih), Jung se u izlaganjima predočenim u drugom tomu više usredsređuje na životne i psihološke teme, posebno ističući bezvremenost i univerzalnost, ali i aktuelnost sadržaja o kojima Niče, to jest Zaratustra, govori.
Kao predavač( Jung ), on neprestano ima na umu svakodnevicu, život koji se odvija ovde i sada, pa time i opšteljudske, ovozemaljske probleme, uz snažan kritički otklon od Ničeove težnje da boravi i misli šest hiljada stopa s one strane čoveka i vremena. Jung, štaviše, takvu poziciju smatra pogubnom za Ničea-čoveka i njegovu ličnu sudbinu, ali i za svakog drugog pojedinca koji bi krenuo tim putem, budući da je, kako ističe, od najveće važnosti da ljudi budu ukorenjeni u razumnom dnevnom svetu.
Stoga se Jung, čitajući Ničea, uvek iznova vraća svom bogatom terapeutskom iskustvu, praveći paralele i posežući za primerima iz sopstvene prakse i života savremenog čoveka. NJegovi seminari tako postaju svojevrsna enciklopedija društvenih i egzistencijalnih tema.
Sledeći Ničea, on, pored ostalog, razmatra problem odnosa institucija i pojedinca, zločina i smrtne kazne, pitanje države, rata, odlike psihologije mase, pojavu mentalne zaraze ili pak galamdžija koji uvek imaju svoju publiku i sledbenike, problem crkve kao institucije, odnos izvornog, ranog hrišćanstva i kasnije uspostavljene hrišćanske dogme, a pažnju posvećuje i stvaralačkom procesu, kreativnosti, ljubavi i mržnji, pitanju bivanja u samoći i bivanja u odnosu, odgovorima na to kako doći do boljeg razumevanja među polovima, uz razmatranje problema braka, dece, ili pak položaja muškaraca u društvu, sve do, recimo, teme mode, praćene jednim mini osvrtom na istoriju odevanja.
Ove okolnosti bacaju novo, jarko svetlo na Ničeov tekst, pa se tako izolovani, usamljeni filozof ukazuje i kao prorok koji je prvi osetio, ali i prvi bio zahvaćen nadolazećom razornom bujicom koja će se raširiti celom Evropom, sejući smrt i razaranje, a njemu lično donoseći tragični duševni slom, do kojeg bi, po Jungovom mišljenju, došlo čak i da nije postojala organska komponenta u Ničeovoj bolesti. Jung, međutim, više nego jasno razgraničava Ničeove lične stavove od onih koji prodiru iz kolektivnog nesvesnog i stoga nemaju ništa zajedničko sa Ničeom-čovekom i njegovim idejama. On smatra i da je Niče pogrešio što je objavio Zaratustru u obliku u kojem je to učinio, jer takav materijal nije trebalo učiniti dostupnim svima, a posebno ne ogromnom broju onih koji ga nikako ne mogu ispravno razumeti, ali ga i te kako mogu zloupotrebiti.
Imajući u vidu pitanja koja je Jung smatrao ključnim i stoga ih uvek iznova postavljao – da li je nešto životno važno?, podržava li život? – i primenjujući ih sada na njegov seminar o Ničeu, čini se da nijedna druga Jungova knjiga nije u tolikoj meri hrabra, polemička, zaoštrena i razorna, a istovremeno toliko stvaralačka, konstruktivna, naklonjena životu i okrenuta ovozemaljskom iskustvu, s produbljenim poimanjem i prihvatanjem onog ljudskog, suviše ljudskog u svima nama.
Olivera Žižović
izvor
Seminar 1
Karl Gustav Jung, Zbir čoveka i Boga
PREPISKA IZMEĐU FROJDA I JUNGA
Izvod iz prvog seminara:
Od 1934. do 1939. tema je Jungovog seminara Ničeov Zaratustra koji je bio prekidan nekoliko puta njegova predavanja putuje u Englesku, Sjedinjene Države i Indiju. Kao opšte pravilo svaki seminar je počinjao u sredu ujutro u Psihološkom klubu u Cirihu. Niče je možda prvi Zapadni čovek koji je doživio psihološki susret sa Sebstvom. To je kritičan događaj u istoriji ljudskog duha.Carl Gustav Jung baca svetlo i na Nietzscheovu psihu o stanju nemačke kolektivne psihe tokom tih sudbonosnih godina.
Seminar“: Latinska poslovica kaže za rasadnik i rasad, kad se sade biljke,nakon toga rađaju nadu da će procvetati. Nemački univerziteteti devetnaestog veka odredili su reč seminar za odabranu grupu naprednih studenata, uključenih u specijalističke studije. Svi su studenti uključeni u studije pod vođstvom profesora. Slično je bilo i na nemačko švajcarskim univerzitetima i prema tome na Univerzitetu u Bazelu, na kojem je 1900. godine diplomirao budući doktor Karl Gustav Jung.
Započinjući svoju izabranu karijeru u psihijatriji Jung nije nameravao da podučava, već je otkrio da su njegovi pacijenti,konačno i njegovi psihoanalitičari, želeli da uče. Počeo je da koristi seminar, da “sadi śeme” kao metod učenja još 1912. godine, i nastavio je da ga koristi do 1941. godine. Na Seminaru 1912. godine Jung je predavao o psihoanalizi na Univerzitetu u Cirihu. Jedna psihoanalitičarka koja je pohađala seminar bila je Amerikanka Fanny Bowditch koja se zbog “nervnog rastastva” obratila Jungu, sa porodičnim prijateljem James Jackson Putnam, doktorom medicine, koji je došao na psihoanalizu ranije. Fannyna beležnica za predavanje nosila je naziv “Seminar ”;druga beležnica pokazuje da su se seminari nastavili najmanje do 1916. godine. Za vreme sledećih godina Velikog rata Jung je bio na armijskoj dužnosti kao medicinski službenik, nije često boravio u Cirihu, i seminari su prestali
Posle rata, Jung je imao mogućnost da putuje u inostranstvo i prihvatio je poziv da drži predavanja u Engleskoj gde je ustanovljena njegova škola dubinske psihologije.Godine 1920. za Junga je pripremljena jedna grupa učenika kojoj on drži seminar N / ASennen Coveu, na vrhu Cornwalla. Predmeti su bili sadržaji iz jedne male neshvatljive knjige o snovima jednog Engleza; nekog Peter Blobbsa. Ne postoji snimak što je Jung rekao. Sledeći Cornwall seminar o „Ljudskim odnosima u Relaciji prema Procesu Individuacije“ dogodio se u leto 1923. godine na Polzeatu. Dva analitičara iz New Yorka, Kristine Mann i Esther Harding vodila su beleške i jedan neobjavljeni rukopis je preživio. U 1925 . godini britanski jungovci organizovali su drugi letnji seminar o „snovima i simbolizmu“ na Swanageu, u južnoj Engleskoj. Seminar je počeo 25.jula, dan pre Jungovog pedesetog rođendana. Ponovo su beleške rukopisa preživele, još uvek su neobjavljene. Neposredno pre Swanage seminara Jung je održao svoje prve“zvanične” seminare uCirihu,od 23.marta do06.jula. Seminar je poznat pod nazivom Analitička psihologija*. On je pregled Jungove misli od 1896. godine u fayi raskida sa Frojdom 1912.godine;on tumači pravila svog sistema i analizira simbolizam u Rider Haggardovoj noveli „Ona“ i drugim.
U Matici crnogorskoj su objavljeni Jungovi seminari u prevodu Ilije Kapičića. Nažalost više nisu dostupni online časopisi te u donjem tekstu možete dobiti samo podatke o brojevima časopisa u kojima su objavljeni prevodi .
33 seminara u prevodu Ilije Kapičiča
časopis br. 40
Predavanje II
09. maj 1934. godine
Predavanje IV
23. maj 1934. godine
časopis br. 43
Predavanje III
05. februar 1936
časopis br.44
Predavanje III
16. maj 1934.
Predavanje VII
20. jun 1934.
Predavanje
27. jun 1934
časopis br.45
Predavanje VI
13. jun 1934
Predavanje I
10. oktobar 1934
Predavanje II
30. januar 1935
časopis br. 46/47
Predavanje V
20. februar 1935
Predvanje VI
27. februar 1935
časopis br. 49
Predavanje III
22. maj 1935.
Predavanje VIII
26. jun 1935.
Predavanje I
16. oktobar 1935.
časopis br. 50
Predavanje IV
12. februar 1936
Predavanje II
13. maj 1936
časopis br. 51/52
Predavanje III
20. maj 1936.
Predavanje IV
27. maj 1936.
Predavanje V
03. jun 1936.
časopis br. 53
Predavanje I
05. maj 1937
Predavanje III
19. maj 1937
Predavanje VI
09. jun 1937
časopis br. 54
Predavanje VII
16. jun 1937
Predavanje IX
30. jun 1937
Predavanje I
04. maj 1938
časopis nr. 56/57
Predavanje III
18. maj 1938
Predavanje I
19. oktobar 1938
časopis br. 58
Predavanje II
26. oktobar 1938
Predavanje VI
07. decembar 1938
Predavanje I
18. januar 1939.
časopis br. 59
Predavanje II
25. januar 1939
Predavanje III
01. februar 1939.
Predavanje V
15. februar 1939
Započinjući svoju izabranu karijeru u psihijatriji Jung nije nameravao da podučava, već je otkrio da su njegovi pacijenti,konačno i njegovi psihoanalitičari, želeli da uče. Počeo je da koristi seminar, da “sadi śeme” kao metod učenja još 1912. godine, i nastavio je da ga koristi do 1941. godine. Na Seminaru 1912. godine Jung je predavao o psihoanalizi na Univerzitetu u Cirihu. Jedna psihoanalitičarka koja je pohađala seminar bila je Amerikanka Fanny Bowditch koja se zbog “nervnog rastastva” obratila Jungu, sa porodičnim prijateljem James Jackson Putnam, doktorom medicine, koji je došao na psihoanalizu ranije. Fannyna beležnica za predavanje nosila je naziv “Seminar ”;druga beležnica pokazuje da su se seminari nastavili najmanje do 1916. godine. Za vreme sledećih godina Velikog rata Jung je bio na armijskoj dužnosti kao medicinski službenik, nije često boravio u Cirihu, i seminari su prestali
Posle rata, Jung je imao mogućnost da putuje u inostranstvo i prihvatio je poziv da drži predavanja u Engleskoj gde je ustanovljena njegova škola dubinske psihologije.Godine 1920. za Junga je pripremljena jedna grupa učenika kojoj on drži seminar N / ASennen Coveu, na vrhu Cornwalla. Predmeti su bili sadržaji iz jedne male neshvatljive knjige o snovima jednog Engleza; nekog Peter Blobbsa. Ne postoji snimak što je Jung rekao. Sledeći Cornwall seminar o „Ljudskim odnosima u Relaciji prema Procesu Individuacije“ dogodio se u leto 1923. godine na Polzeatu. Dva analitičara iz New Yorka, Kristine Mann i Esther Harding vodila su beleške i jedan neobjavljeni rukopis je preživio. U 1925 . godini britanski jungovci organizovali su drugi letnji seminar o „snovima i simbolizmu“ na Swanageu, u južnoj Engleskoj. Seminar je počeo 25.jula, dan pre Jungovog pedesetog rođendana. Ponovo su beleške rukopisa preživele, još uvek su neobjavljene. Neposredno pre Swanage seminara Jung je održao svoje prve“zvanične” seminare uCirihu,od 23.marta do06.jula. Seminar je poznat pod nazivom Analitička psihologija*. On je pregled Jungove misli od 1896. godine u fayi raskida sa Frojdom 1912.godine;on tumači pravila svog sistema i analizira simbolizam u Rider Haggardovoj noveli „Ona“ i drugim.
U Matici crnogorskoj su objavljeni Jungovi seminari u prevodu Ilije Kapičića. Nažalost više nisu dostupni online časopisi te u donjem tekstu možete dobiti samo podatke o brojevima časopisa u kojima su objavljeni prevodi .
33 seminara u prevodu Ilije Kapičiča
časopis br. 40
Predavanje II
09. maj 1934. godine
Predavanje IV
23. maj 1934. godine
časopis br. 43
Predavanje III
05. februar 1936
časopis br.44
Predavanje III
16. maj 1934.
Predavanje VII
20. jun 1934.
Predavanje
27. jun 1934
časopis br.45
Predavanje VI
13. jun 1934
Predavanje I
10. oktobar 1934
Predavanje II
30. januar 1935
časopis br. 46/47
Predavanje V
20. februar 1935
Predvanje VI
27. februar 1935
časopis br. 49
Predavanje III
22. maj 1935.
Predavanje VIII
26. jun 1935.
Predavanje I
16. oktobar 1935.
časopis br. 50
Predavanje IV
12. februar 1936
Predavanje II
13. maj 1936
časopis br. 51/52
Predavanje III
20. maj 1936.
Predavanje IV
27. maj 1936.
Predavanje V
03. jun 1936.
časopis br. 53
Predavanje I
05. maj 1937
Predavanje III
19. maj 1937
Predavanje VI
09. jun 1937
časopis br. 54
Predavanje VII
16. jun 1937
Predavanje IX
30. jun 1937
Predavanje I
04. maj 1938
časopis nr. 56/57
Predavanje III
18. maj 1938
Predavanje I
19. oktobar 1938
časopis br. 58
Predavanje II
26. oktobar 1938
Predavanje VI
07. decembar 1938
Predavanje I
18. januar 1939.
časopis br. 59
Predavanje II
25. januar 1939
Predavanje III
01. februar 1939.
Predavanje V
15. februar 1939
Нема коментара:
Постави коментар