Nepredvidiva budućnost arhitekture -intervju

Nepredvidiva budućnost arhitekture


Prošle epohe obeležili su i posebni graditeljski stilovi i čuveni graditelji. Od egipatskih piramida do arhitektonskih čuda savremenog sveta. Divimo se porušenim antičkim hramovima i lepoti vila rimskih patricija, srednjovekovnoj sakralnoj arhitekturi i renesansnim palatama, zastajemo pred najlepšim zdanjima evropskog baroka i bečke secesije. Po balkanskim varošima sačuvani su lepi primeri orijentalnog graditeljstva, govorimo o moderni između dva svetska rata, socrealizmu sovjetske epohe... A danas?
- „Više nema govora o stilovima, sve je globalizovano, sve je isto, i ne samo što je isto nego je i društveni pristup arhitekturi u čitavom svetu skoro isti“, kaže Mihajlo Mitrović, arhitekta i istoričar arhitekture, predsednik Akademije arhitekture Srbije.

Kuala Lumpur

     Uprkos preovlađujućoj istosti, ovaj vrsni znalac svetske graditeljske baštine smatra da su ljudi iz Azije izmenili svet. Prvi najviši oblakoder posle Empajra na Menhetnu, veli Mitrović, izgrađen je u Kuala Lumpuru, sa američkim arhitektom. Simbol Njujorka i drugih američkih gradova s mnoštvom manjih oblakodera, odjednaput se našao ispod kula u malezijskoj prestonici, u srcu prašume kaučukovog drveta, u kojoj nijedne kuće više od tri sprata nije bilo. I nastala je utakmica ko će da sagradi viši objekat. Ta lestvica se stalno podiže nebu pod oblake. Prvi su se pojavili Englezi, pa Rusi, s planom da naprave najvišu zgradu na svetu, zatim Tajvan, Emirati, Japan. Ali niko neće moći da parira Kinezima. Oni planiraju da ove godine podignu zgradu visoku 860 metara. 

Empire State Building

- Ako je budućnost sveta bila da se nastani po visokim zgradama, sada je ta budućnost azijskim aspiracijama daleko prevaziđena. Nastalo je revolucionarno vreme u arhitekturi a paradigma te revolucije, koja više nije likovna, oblikovna, nego socijalna, jeste jedan tek planirani grad Ordos, još nepostojeći, na obodu južnog dela pustinje Gobi, u Kini. Grad je delo mladih kineskih arhitekata, iz Ma Jangsongovog biroa MAD, projektovan na potpuno pustom prostoru, za milion stanovnika. Tvorci tog grada, koji još nema nijednog stanovnika, prvo su podigli muzej. Obišao sam brojne svetske muzeje, ali ovaj će biti čudo od muzeja. 

Ordos Museum Mad

 

 

Banke i pojedinci, arhitektura 

Mnogi veliki gradovi Azije - Singapur, Hong-Kong, Dubaji, Šangaj nastali su na mestima nekadašnjih velikih gradova. Brazilija i Čandigar (u Kašmiru), kao potpuno novi gradovi (prvi je delo nedavno preminulog arhitekte Oskara Nimajera a drugi Le Korbizijea) zasnovani su na potpuno praznom terenu. Brazilija je podignuta van svih komunikacija (prvi građevinski materijali su transportovani avionima), u podamazonskom pojasu. Ali sve što je dosad bilo, kaže naš sagovornik, koga ćemo pamtiti po „Zapadnoj kapiji“ Beograda ( Geneksovim kulama ), pomera se iz onih uglova iz kojih je nastajala arhitektura.

 - Najviša zgrada koja će ovog leta biti dovršena, ne samo što je značajna po visini već i po rekordnom vremenu gradnje. Ona će biti izgrađena za dva meseca. Naravno, to neće biti zdanje od betona i cigle, već od montažnih čeličnih konstrukcija. Neverovatno je koliko je vremena prošlo od gradnje Empajr stejt bildinga do kula u Kuala Lumpuru i ovog kineskog građevinskog poduhvata.

 

 

Gobi- mesto muzeja? 

Po Mitrovićevom mišljenju, dve stvari kao Damoklov mač stoje nad čovečanstvom: banke i atomska bomba. Na pitanja: kakve to može imati implikacije na arhitekturu budućnosti, odgovara:

- Banke će naterati ljude na takvu revoluciju da će morati da upotrebe atomsku bombu, a kada ona bude ponovo upotrebljena, onda će nastati kraj ove civilizacije. Čitam kao i drugi ljudi šta se radi u svetu i vidim kao ozbiljnu socijalnu pojavu da se sve gleda kroz novac. Novac će uništiti svet. Najveće banke, simboli Amerike, su zatvorene. Švajcarska je bila raj bankarskog sistema, najzatvoreniji bankarski sistem, klijenti su mogli da deponuju i najveću količinu novca, koliko su mogli i hteli. A onda su ih svetski vladari primorali da otvore račune pojedinih svrgnutih predsednika, diktatora. Švajcarska više nije bankarski raj. 

Ordos museum 

To je u velikim razmerama, a šta se radi u malim. Ljudi posle više od deset godina otplaćivanja kredita najednom postaju zaduženiji nego kada su podigli zajam. - To je veoma dobro smišljen sistem da izrabljuje čitav svet i da sve bogatstvo prelije u ruke nekoliko velikih porodica i velikih kompanija. I arhitektura je sada na delu tih dešavanja. U najvećem obimu prešla je u ruke tih velikih korporacija, danas se grade veliki kompleksi za račun velikih kompanija. Njih ne interesuje autorska arhitektura niti arhitektonska forma kao estetski fenomen - njih interesuju kvadrati i eksploatacija. U Beogradu postoje tri-četiri velika tržna centra i ni za jedan se ne zna ko je projektant. Ti veliki šoping molovi su izvučeni iz arhitekata pojedinaca, skupljenih u timove koji podležu potpunoj represiji gazde koji im daje posao. Više niko ne traži dobrog arhitektu, već dobrog menadžera koji će skupiti ljude da urade ono što se od njih traži.

Socijalni detonator 

Mitrović smatra da je, posle novog kineskog grada sa milion stanovnika u kome se prvo gradi muzej, nemoguće predviđati nešto suvislo. Srbija je stara zemlja, evropska, u njoj su gotovo svi muzeji zatvoreni, a Kinezi na periferiji pustinje Gobi, u provinciji Južna Mongolija, grade fenomenalan muzej.

nomadi u muzeju

 - U dodatku za kulturu Politike priložio sam i sliku tog muzeja. Dva nomada - a čim je neko nomad znači da je na rubu civilizacije - sede na zemlji ispred monumentalnog muzeja i pored njih jedan mali konjić. U jurtama nema stolica, svi sede na zemlji, na koži. Sada će oni biti stanovnici Ordosa, koji će potpuno da ih preobrazi, jer će im taj muzej u isto vreme služiti kao škola, biblioteka, univerzitet i čemu sve ne. Oni će sve imati očigledno kao na dlanu, jer ti primitivni nomadi treba da prodru u civilizaciju. Dakle, sve te socijalne implikacije se odvijaju preko arhitekture.

Arhitektura je u ovom trenutku, tvrdi Mitrović, snažan socijalni detonator koji je potpuno nepredvidiv. To što Kinezi grade kuću visoku više od 800 m je stvar čiste tehnike, to je manuelna manipulacija, sve je to dohvatljivo. Ali promeniti čovekovu svest, za to ne postoje mehanizmi. A da je menjaju, to je očevidno. 
- Bio sam u postmaovskoj Kini, svi Kinezi su bili u svojim plavičasto-sivim uniformama i sa kačektima, a na ulici mravinjak biciklista, nijednog automobila. Kada sam se posle nekoliko godina ponovo našao u toj zemlji, reforme Deng Sijapinga su već izvlačile Kineze iz realsocijalizma. Treći put sam sleteo u Peking u vreme Olimpijskih igara 2008. na najveći aerodrom na svetu, koji niko više nećestići. Veliki aerodromi Hitrou , Fjumičino , Šarl de Gol , vazdušne luke u Frankfurtu i Amsterdamu, su mali u odnosu na pekinški. Gradili su ga Kinezi, a pomogao im je samo jedan stranac, britanski arhitekt Norman Foster. Gro objekta građenih za Olimpijadu delo su kineskih arhitekata i to su izuzetni projekti. Ne samo što je sve u jednom harmoničnom odnosu, nego su svi oni rađeni sa najskupljim materijalima. 

Oscar Niemeyer

 

- Trenutno je najzanimljivije očekivati budućnost arhitekture u Kini. Kineski i drugi arhitekti su potpuno izokrenuli situaciju u odnosu na onu koju je oslikavala klasična arhitektura. Evropa je u vreme Napoleona, kada je ovaj francuski imperator vladao svetom, pravila fantastične parkove, koji i danas postoje. Ti parkovi odišu čistim geometrizmom. Jesu zanimljivi, nisu beznačajni, ali su u odnosu na kinesku pejzažnu arhitekturu nešto potpuno anahrono. Klasična arhitektura je pod pravim uglom, a Bodler je na jednom mestu rekao da u dvorcima koji su građeni pod pravim uglom nema mesta za intimnost. Nimajer je čitavu svoju arhitekturu zasnovao na krivoj liniji, koja je i matematički složenija od prave linije. On je napravio otklon u arhitekturi u odnosu na pravi ugao. Sada više nije u pitanju ni pravi ugao ni kriva linija, već kako jedan socijalni problem fizički sklopiti.

 

 

Oscar Niemeyer

 

Nepredvidiva sutrašnjica 

Potpuno je nepredvidivo kuda ide savremena arhitektura, kaže predsednik Akademije arhitekture Srbije, kome u desetoj deceniji života ne nedostaje znanja ni mudrosti. Po njegovom mišljenju, sve je zavisno od bankarskog sistema jer se „nikad ne zna kakav će biti ishod sukoba kapitala i potreba ljudi. To više niko ne može da predvidi. Ali je jasno da su se socijalne razlike strahovito izmešale. Ko je verovao da će u pustinjama niknuti gradovi? Emiraćani su u Abu Dabiju napravili velike moderne hotele, male veštačke zalive, što vlasniku kuće omogućava da unutra uđe čamcem. U tom ambijentu namernik ne može da veruje da je u Aziji, već u nekoj najprosvećenijoj zemlji. Ali UAE nije najprosvećenija zemlja, već naprosperitetnija. Kolika je njihova civilizacijska obrazovanost, to je teško reći. Sve što je upitno nije zasnovano na iskustvu. 
U narednih dvadesetak godina Mitrović ne očekuje nikakve promene u arhitekturi. Kroz stotinu godina sve je moguće. Nije isključeno da dođe do atomskog rata, veli. Čim neko nešto pravi, ne pravi da bi to pohranio u muzej, već da jednog dana upotrebi. 

M.Rajković 

                                                                                      

                                        

                                                                Muzej budućnosti Dubai