Zašto je nastala LVG, Može li se bez nje
Prvi počeci LVG datiraju iz 20-tih godina prošlog veka, počevši s istraživanjima ruskih naučnika – Gurviča, Ljubišćeva i Beklamiševa. Već tada su oni intuitivno osetili, da je čisto materijalno, fizičko-hemijsko shvatanje GENA i NASLEDNOSTI nedostatno. Prošao je skoro vek i procvetala kvantna fizika je došla u pomoć. U njenim nedrima su nastali takvi pravci kao što je laserska fizika,, holografija, solitonika, teorija kvantne nelokalnosti. Kao rezultat toga, pojavila se mogućnost, da se sa tih pozicija razmatraju funkcije kromosoma i principa genetskog kodiranja. Do tog vremena se već nakupilo puno problema i pokušaja ispravnog shvatanja funkcionisanja genetskog aparata i primene tog shvatanja u korist ljudi, kako ne bi bolovali i kako bi živeli znatno duže, nego što žive sada.
Kako je postalo jasno, naročito u zadnjoj deceniji , naše shvatanje funkcionisanja naših vlastitih kromosoma, ne samo da nije potpuno, već je i pogrešno, čak štaviše, to je dovelo medicinu, genetiku, poljoprivredu u opasno stanje degenerisanja čovečanstva. Zašto?
Istraživači su učinili krupne naučne greške u shvatanju ključnih mehanizama rada genetskog koda. Paradoksalno je, ali to nije omelo N. Nirenberga, da dobije Nobelovu nagradu 1968. godine upravo za tobože otkrivanje mehanizama genetskog kodiranja. Te greške su dovele do stvaranja genetski modifikovanih organizama (GMO) i njihovog korištenja za proizvodnju GM prehrambenih proizvoda i do stvaranja takozvanih „sintija“ – bakterija s veštačkim genomom. U Meksičkom zalivu sintije ubijaju sve živo, uključujući i ljude na obali. GM prehrambeni proizvodi i GM seme pšenice i drugih prehrambenih biljaka donose ogromne dobiti šačici milijardera, s jedne strane, i polako vodi do neizbežne degeneracije čovečanstva, s druge strane. Sada, kada je to postalo jasno nekim skupinama naprednih naučnika, nastalo je pitanje – šta da se radi?
Eto, upravo ovde se otvorila mogućnost za LGV – za izlaz iz ovog tragičnog položaja i mi smo shvatili, da uprkos otporu dogmatika iz nauke i ogromnog GM prehrambenog biznisa, bez LVG-a se neće moći.
Te mogućnosti su se počele otvarati, počevši od 1984. godine, kada je P.P. Garyaev, radeći u Institutu za fizičko-tehničke probleme AN SSSR, otkrio dva do tada nepoznata tipa memorije DNK. To je memorija koja se temelji na pojavi vraćanja Fermi-Pasta-Ulama i takozvane fantomske memorije DNK. Ova istraživanja je nastavila i razvijala skupina P.Garyaeva u FIAN-u, MGU, IPU RAN, MGTU „N.E.BAuman“ i u Torontu (firma SynX). Rezultati su objavljeni u 3 monografije i u više desetaka naučnih članaka. Ovaj novi smer u biologiji i genetici je nazvan Lingvističko-Valna Genetika (LVG). Izložiću ovaj put nešto detaljnije.
Kako LVG shvata realne mehanizme rada kromosoma?
Ne može se reći, da je sve, što je napravila genetika i molekularna – neispravno. Učinjeno je puno toga korisnog i ispravnog. Međutim, principijelne greške su neoprostive i moraju biti ispravljene, dok nije kasno. Glavna pogreška prethodnih istraživača je u tome, da je funkcionisanje genoma razmatrano i razmatra se kao čisto materijalna funkcija, dok je one zapravo dualističko, čak višedimenzionalno i pluralističko. Sa pozicije LVG-a mogućnosti kromosoma se ostvaruju na nekoliko nivoa – na materijalnom (ovde su zasada skoncentrisana glavna istraživanja) i na kvantno-mentalnom. Ovde je istraživanje pojedinačno i nalazi se u stanju začeća. Međutim, upravo kvantno-mentalni nivo predstavlja stratešku arenu za razvoj biologije i genetike sa izlaskom na druge, daleke horizonte, uz usputno rešavanje problema GM proizvoda i sintija. Detaljna istraživanja i analiziranje rada genetskog aparata su pokazala izvore zabluda istraživača. Oni se nalaze u tome, da se shvata i ignoriše kvazi govorna, mentalna komponenta rada kromosoma i DNK, a ona je zapravo glavna.
PRELAZ
Na tome se i zasnivaju naša istraživanja. Naši praktični radovi se zasnivaju na drugačijem shvatanju funkcija, nego što je to prihvaćeno u službenoj genetici (belančevinskog) koda i kromosoma u celini. Model genetskog (belančevinskog) kodiranja, koji smo mi razvili, unosi glavni vektor u regulaciju sinteze belančevina u obliku lingvističke komponente – osnove prelaza u druge semantičke areale genetskog kodiranja.
To znači, da genetski aparat funkcioniše kao kvantni kompjuter, koji realno koristi tekstualne (ne u metaforičkom smislu) strukture DNK, RNK i belančevina za upravljanje organizmom. Pritom sinonimski kodoni (kada nekoliko različitih dubleta u kodonima kodiraju istu aminokiselinu odgovaraju za stabilnost genetske informacije, dok omonimski (kada jednake dublete u kodonima kodiraju različite aminokiseline) odgovaraju za tragalačku varijativnost belančevinskog koda.
Podsetiću, da u skladu s Wobble pravilom – F. Kriecka i istraživanjem U. Lagerkvista Wobbla, 3’-5’ kodon-antikodonski par ne učestvuje u kodiranju. Omonomičnost označava, da je genetski aparat sposoban za realno iščitavanje i shvatanje belančevinskog koda. Na taj način su funkcije kodona sinonima i omonima suprotstavljeni, ali vezani i međusobno dopunjavani prema principu jedinstva suprotnosti. Ako govorimo jednostavnim jezikom, onda se DNK može i mora razmatrati kao realni višeznačni tekst-uputa za upravljanje organizmom. To se odvija direktno preko teksta na jeziku molekula DNK i RNK, kao i posredno na jeziku molekula Belančevina. Pritom tekstovi postoje u dva oblika.
Prvi oblik su univerzalni za sve Živuće, to su DNK-RNK-Belačevinski tekstovi, koji zauzimaju 1-5% ukupnog DNK (odnosno kodirujući deo genoma).
Drugi oblik, odnosno „nekodirujući“ deo su spejserske i intronske zone, takozvani „otpadni ili egoistički“ DNK, koji je u funkciji biosistema glavni i strateški. Njegova uloga je u tome, da se kodirane strukture i funkcije realizuju prema drugim, trojnim principima – lingvističnosti, holografičnosti i kvantnoj nelokalnosti.
Pogrešno ignorisanje i neprihvatanje ovih postavki od strane službene genetike i biologije su već doveli do Genetski Modifikovnih (GM) prehrambenih proizvoda. To je direktan put prema totalnom genetskom kolapsu planeta. Smisao ovih faktora je u tome, da organizmi, uključujući čoveka, prilikom svog razvoja iz jajne stanice moraju imati molekularno – valne planove vlastitog razvoja. Klasična genetika izbegava direktan odgovor „planova“, zamenjujući to nejasnim razmišljanjima o «genskim kaskadama», koje regulišu sintezu regulatorskih belančevina, koje na neki način (nije jasno kako) usmeravaju embriogenezu. LVG tumači to na temelju trostrukog jedinstva lingvističnosti, holografičnosti i kvantnoj nelokalnosti genetske informacije.
Kako je postalo jasno, naročito u zadnjoj deceniji , naše shvatanje funkcionisanja naših vlastitih kromosoma, ne samo da nije potpuno, već je i pogrešno, čak štaviše, to je dovelo medicinu, genetiku, poljoprivredu u opasno stanje degenerisanja čovečanstva. Zašto?
Istraživači su učinili krupne naučne greške u shvatanju ključnih mehanizama rada genetskog koda. Paradoksalno je, ali to nije omelo N. Nirenberga, da dobije Nobelovu nagradu 1968. godine upravo za tobože otkrivanje mehanizama genetskog kodiranja. Te greške su dovele do stvaranja genetski modifikovanih organizama (GMO) i njihovog korištenja za proizvodnju GM prehrambenih proizvoda i do stvaranja takozvanih „sintija“ – bakterija s veštačkim genomom. U Meksičkom zalivu sintije ubijaju sve živo, uključujući i ljude na obali. GM prehrambeni proizvodi i GM seme pšenice i drugih prehrambenih biljaka donose ogromne dobiti šačici milijardera, s jedne strane, i polako vodi do neizbežne degeneracije čovečanstva, s druge strane. Sada, kada je to postalo jasno nekim skupinama naprednih naučnika, nastalo je pitanje – šta da se radi?
Eto, upravo ovde se otvorila mogućnost za LGV – za izlaz iz ovog tragičnog položaja i mi smo shvatili, da uprkos otporu dogmatika iz nauke i ogromnog GM prehrambenog biznisa, bez LVG-a se neće moći.
Te mogućnosti su se počele otvarati, počevši od 1984. godine, kada je P.P. Garyaev, radeći u Institutu za fizičko-tehničke probleme AN SSSR, otkrio dva do tada nepoznata tipa memorije DNK. To je memorija koja se temelji na pojavi vraćanja Fermi-Pasta-Ulama i takozvane fantomske memorije DNK. Ova istraživanja je nastavila i razvijala skupina P.Garyaeva u FIAN-u, MGU, IPU RAN, MGTU „N.E.BAuman“ i u Torontu (firma SynX). Rezultati su objavljeni u 3 monografije i u više desetaka naučnih članaka. Ovaj novi smer u biologiji i genetici je nazvan Lingvističko-Valna Genetika (LVG). Izložiću ovaj put nešto detaljnije.
Kako LVG shvata realne mehanizme rada kromosoma?
Ne može se reći, da je sve, što je napravila genetika i molekularna – neispravno. Učinjeno je puno toga korisnog i ispravnog. Međutim, principijelne greške su neoprostive i moraju biti ispravljene, dok nije kasno. Glavna pogreška prethodnih istraživača je u tome, da je funkcionisanje genoma razmatrano i razmatra se kao čisto materijalna funkcija, dok je one zapravo dualističko, čak višedimenzionalno i pluralističko. Sa pozicije LVG-a mogućnosti kromosoma se ostvaruju na nekoliko nivoa – na materijalnom (ovde su zasada skoncentrisana glavna istraživanja) i na kvantno-mentalnom. Ovde je istraživanje pojedinačno i nalazi se u stanju začeća. Međutim, upravo kvantno-mentalni nivo predstavlja stratešku arenu za razvoj biologije i genetike sa izlaskom na druge, daleke horizonte, uz usputno rešavanje problema GM proizvoda i sintija. Detaljna istraživanja i analiziranje rada genetskog aparata su pokazala izvore zabluda istraživača. Oni se nalaze u tome, da se shvata i ignoriše kvazi govorna, mentalna komponenta rada kromosoma i DNK, a ona je zapravo glavna.
PRELAZ
Na tome se i zasnivaju naša istraživanja. Naši praktični radovi se zasnivaju na drugačijem shvatanju funkcija, nego što je to prihvaćeno u službenoj genetici (belančevinskog) koda i kromosoma u celini. Model genetskog (belančevinskog) kodiranja, koji smo mi razvili, unosi glavni vektor u regulaciju sinteze belančevina u obliku lingvističke komponente – osnove prelaza u druge semantičke areale genetskog kodiranja.
To znači, da genetski aparat funkcioniše kao kvantni kompjuter, koji realno koristi tekstualne (ne u metaforičkom smislu) strukture DNK, RNK i belančevina za upravljanje organizmom. Pritom sinonimski kodoni (kada nekoliko različitih dubleta u kodonima kodiraju istu aminokiselinu odgovaraju za stabilnost genetske informacije, dok omonimski (kada jednake dublete u kodonima kodiraju različite aminokiseline) odgovaraju za tragalačku varijativnost belančevinskog koda.
Podsetiću, da u skladu s Wobble pravilom – F. Kriecka i istraživanjem U. Lagerkvista Wobbla, 3’-5’ kodon-antikodonski par ne učestvuje u kodiranju. Omonomičnost označava, da je genetski aparat sposoban za realno iščitavanje i shvatanje belančevinskog koda. Na taj način su funkcije kodona sinonima i omonima suprotstavljeni, ali vezani i međusobno dopunjavani prema principu jedinstva suprotnosti. Ako govorimo jednostavnim jezikom, onda se DNK može i mora razmatrati kao realni višeznačni tekst-uputa za upravljanje organizmom. To se odvija direktno preko teksta na jeziku molekula DNK i RNK, kao i posredno na jeziku molekula Belančevina. Pritom tekstovi postoje u dva oblika.
Prvi oblik su univerzalni za sve Živuće, to su DNK-RNK-Belačevinski tekstovi, koji zauzimaju 1-5% ukupnog DNK (odnosno kodirujući deo genoma).
Drugi oblik, odnosno „nekodirujući“ deo su spejserske i intronske zone, takozvani „otpadni ili egoistički“ DNK, koji je u funkciji biosistema glavni i strateški. Njegova uloga je u tome, da se kodirane strukture i funkcije realizuju prema drugim, trojnim principima – lingvističnosti, holografičnosti i kvantnoj nelokalnosti.
Pogrešno ignorisanje i neprihvatanje ovih postavki od strane službene genetike i biologije su već doveli do Genetski Modifikovnih (GM) prehrambenih proizvoda. To je direktan put prema totalnom genetskom kolapsu planeta. Smisao ovih faktora je u tome, da organizmi, uključujući čoveka, prilikom svog razvoja iz jajne stanice moraju imati molekularno – valne planove vlastitog razvoja. Klasična genetika izbegava direktan odgovor „planova“, zamenjujući to nejasnim razmišljanjima o «genskim kaskadama», koje regulišu sintezu regulatorskih belančevina, koje na neki način (nije jasno kako) usmeravaju embriogenezu. LVG tumači to na temelju trostrukog jedinstva lingvističnosti, holografičnosti i kvantnoj nelokalnosti genetske informacije.
Sve ostalo je u genomu podčinjeno tekstualno-govornim atributima rada DNK, kao glavnoj funkciji genoma – biološkog kompjutera. Da, može se reći, da genetski aparat razmišlja i shvata na svom nivou. I to je, dodajmo, osnova razmišljanja – shvatanja velikog mozga. Ali to je posebna tema. Dakle, u čemu se sastoje realni mehanizmi ili vektori njegovog rada? To su tri glavna:
1. Lingvističnost, odnosno tekstualnost genetskih programa (na nivou procesa biosinteze belančevina) u stvarnosti, ne u metaforičkom smislu;
2.Holografičnost, odnosno, sposobnost stvaranja po delovima valnu (kvantnu) prostorno-vremensku strukturu biosistema, uključujući čoveka, počevši od određenih faza razvoja embrija;
3.Kvantna nelokalnost (teleportacija) genetske informacije, koja izlazi čak izvan granica organizma, kao osnove budućih socio-komunikacija.
Svaki od ovih vektora može sadržavati podvektore.Na primer, 3. vektor se, verovatno, deli na elektromagnetsku i spinornu komponentu.
Šta može dati ovakvo shvatanje rada genoma na primenjenom, praktičnom planu?
Lingvističnost genetske informacije nam daje mogućnost izlaza prema stvaranju veštačkih genetskih programa, koji se zasnivaju na poznavanju gramatike genetskih jezika – jezika Tvorca, ako ih mi proučimo i shvatimo. Njih ima, verovatno, puno. To i jeste pluralnost, mentalna višedimenzionalnost genoma. Praktične koristi su ogromne – to je stvaranje novih korisnih gena i geno-holograma, korekcija oštećenih, lečenje svih bolesti, programirana dugovečnost i t.d.
Holografičnost genetske informacije daje još šire perspektive, budući se u hologramu mogu stvarati nove veštačke prostorno-vremenske konstrukcije i tekstovi, koji upravljaju organizmima u smeru koji nam je potreban. Ovakvo stanovište o radu genoma nam omogućava razmatranje ljudskog organizma s pozicije ideje D. Bhoma o holografičnosti Svemira (i čoveka) i pristupa potpunoj informaciji o svakom čoveku od rođenja do smrti, s ciljem dovođenja svakog živućeg čoveka u normalno, zdravo stanje. Na taj način je omogućeno proučavanje kompletne predistorije čovečanstva od trenutka njegove pojave u Svemiru.
Kvantna nelokalnost (teleportacija) genetske informacije nam omogućava stvaranje trenutnih informacijskih kontakata među ljudima (biointernet) na bilo kojoj udaljenosti bez korištenja elektromagnetskih polja, ali na temelju biospintronike.Takva verzija razvoja LVG-a se zasniva na još jednoj našoj ideji o tome, da su razmišljanje i shvatanje derivacija rada genetskog aparata naših stanica (uključujući i neurone) kao kvantnih biokompjutera. Realizacija biointerneta će značiti izlazak čovečanstva na drugi nivo razvoja.
Šta je već praktično dobijeno primenom principa LVG-a?
Kako bismo realizovali ogromni potencijal LVG-a, potrebne su nam određene metodologije i aparatura. Ovde su glavne – laserske tehnologije, koje simuliraju kvantne informacijske procese u kromosomima na razini spin stanja fotona.Takve tehnologije smo mi stvorili i dalje ih usavršavamo. Podsećam, da se laseri već davno koriste u medicini, ali u najprimitivnijoj varijanti. To se može usporediti sa tehnikom borbenog umeća razbijanja opeke glavom. Razume se, da je neusporedivo bolje glavu koristiti na drugi način.
Dobijeni su prvi rezultati, koji također uključuju Bhomove principe, za prenos na daljinu genetsko-metaboličke informacije na biljkama i bakterijama, kao i u primeni na bolesnicima i starijim ljudima. Na primer, uspelo nam je početi lečiti ranije neizlečiva genetska oboljenja, kao što su mukoviscidoza, epidermalna buloza, Downov sindrom.
Ostvareno je kvantno programiranje matičnih stanica i pokretanje usmerenih citodiferencijacija, što je omogućilo regeneraciju zuba, gušterače i creva, ako i u nizu slučajeva vraćanje vida ljudima.
Dobijeni su početni dokazi realnog usporavanja starenja kod ljudi i delomičnog vraćanja u mlađe stanje. Marker – vraćanje menstrualnog ciklusa ženama u dobi od oko 70 godina.
Principi zapisa-očitanja spinornih polja genetskog aparata su nam omogućili njihovo korištenje u ne biološkim procesima. Na primer, uvedena je kvantna informacija o cirkoniju u taljenje aluminija, što je omogućilo dobijanje načelnih izmena njegovih svojstava čvrstoće.
1. Lingvističnost, odnosno tekstualnost genetskih programa (na nivou procesa biosinteze belančevina) u stvarnosti, ne u metaforičkom smislu;
2.Holografičnost, odnosno, sposobnost stvaranja po delovima valnu (kvantnu) prostorno-vremensku strukturu biosistema, uključujući čoveka, počevši od određenih faza razvoja embrija;
3.Kvantna nelokalnost (teleportacija) genetske informacije, koja izlazi čak izvan granica organizma, kao osnove budućih socio-komunikacija.
Svaki od ovih vektora može sadržavati podvektore.Na primer, 3. vektor se, verovatno, deli na elektromagnetsku i spinornu komponentu.
Šta može dati ovakvo shvatanje rada genoma na primenjenom, praktičnom planu?
Lingvističnost genetske informacije nam daje mogućnost izlaza prema stvaranju veštačkih genetskih programa, koji se zasnivaju na poznavanju gramatike genetskih jezika – jezika Tvorca, ako ih mi proučimo i shvatimo. Njih ima, verovatno, puno. To i jeste pluralnost, mentalna višedimenzionalnost genoma. Praktične koristi su ogromne – to je stvaranje novih korisnih gena i geno-holograma, korekcija oštećenih, lečenje svih bolesti, programirana dugovečnost i t.d.
Holografičnost genetske informacije daje još šire perspektive, budući se u hologramu mogu stvarati nove veštačke prostorno-vremenske konstrukcije i tekstovi, koji upravljaju organizmima u smeru koji nam je potreban. Ovakvo stanovište o radu genoma nam omogućava razmatranje ljudskog organizma s pozicije ideje D. Bhoma o holografičnosti Svemira (i čoveka) i pristupa potpunoj informaciji o svakom čoveku od rođenja do smrti, s ciljem dovođenja svakog živućeg čoveka u normalno, zdravo stanje. Na taj način je omogućeno proučavanje kompletne predistorije čovečanstva od trenutka njegove pojave u Svemiru.
Kvantna nelokalnost (teleportacija) genetske informacije nam omogućava stvaranje trenutnih informacijskih kontakata među ljudima (biointernet) na bilo kojoj udaljenosti bez korištenja elektromagnetskih polja, ali na temelju biospintronike.Takva verzija razvoja LVG-a se zasniva na još jednoj našoj ideji o tome, da su razmišljanje i shvatanje derivacija rada genetskog aparata naših stanica (uključujući i neurone) kao kvantnih biokompjutera. Realizacija biointerneta će značiti izlazak čovečanstva na drugi nivo razvoja.
Šta je već praktično dobijeno primenom principa LVG-a?
Kako bismo realizovali ogromni potencijal LVG-a, potrebne su nam određene metodologije i aparatura. Ovde su glavne – laserske tehnologije, koje simuliraju kvantne informacijske procese u kromosomima na razini spin stanja fotona.Takve tehnologije smo mi stvorili i dalje ih usavršavamo. Podsećam, da se laseri već davno koriste u medicini, ali u najprimitivnijoj varijanti. To se može usporediti sa tehnikom borbenog umeća razbijanja opeke glavom. Razume se, da je neusporedivo bolje glavu koristiti na drugi način.
Dobijeni su prvi rezultati, koji također uključuju Bhomove principe, za prenos na daljinu genetsko-metaboličke informacije na biljkama i bakterijama, kao i u primeni na bolesnicima i starijim ljudima. Na primer, uspelo nam je početi lečiti ranije neizlečiva genetska oboljenja, kao što su mukoviscidoza, epidermalna buloza, Downov sindrom.
Ostvareno je kvantno programiranje matičnih stanica i pokretanje usmerenih citodiferencijacija, što je omogućilo regeneraciju zuba, gušterače i creva, ako i u nizu slučajeva vraćanje vida ljudima.
Dobijeni su početni dokazi realnog usporavanja starenja kod ljudi i delomičnog vraćanja u mlađe stanje. Marker – vraćanje menstrualnog ciklusa ženama u dobi od oko 70 godina.
Principi zapisa-očitanja spinornih polja genetskog aparata su nam omogućili njihovo korištenje u ne biološkim procesima. Na primer, uvedena je kvantna informacija o cirkoniju u taljenje aluminija, što je omogućilo dobijanje načelnih izmena njegovih svojstava čvrstoće.
Нема коментара:
Постави коментар