уторак, 25. новембар 2014.

Georg Büchner, socijalistički letak iz 1834





NAPOMENE


Nastanak i građa
Napisano između marta i jula 1834. Prvi put objavljeno u Darmstadtu (recte Offenbach), u julu 1834. godine, drugo izdanje Darmstadt (recte Marburg), novembar 1834.
Konkretan plan za nastanak ovog teksta Büchner je skovao u početnoj fazi u dogovoru s Friedrichom Ludwigom Weidigom, koji mu je pomogao u sakupljanju materijala i statističkih podataka o Hesenskom velikom vojvodstvu, pomoću kojih Büchner nastoji dokazati ekonomsko izrabljivanje seoskog stanovištva.








PRVO OBAVEŠTENJE
Darmstadt, juli 1834. godine
Uvodni izveštaj


Neka ovaj letak obznani istinu zemlji hesenskoj, ali na vešalima vešaju onog ko govori istinu; čak će i onog koji pročita istinu, krivokletnički suci možda kazniti. Stoga oni do kojih ovaj letak stigne treba da paze na sledeće:


1) letak moraju pažljivo sakriti od policije izvan svoje kuće;
2) mogu ga podeliti samo s jernim prijateljima;
3) onima kojima ne veruju kao sebi mogu ga ostaviti samo potajno;
4) ako bi letak ipak bio pronađen kod nekog ko ga je pročitao, mora priznati da ga je upravo hteo odneti okružnom većniku;
5) ko nije pročitao letak kad ga pronađu kod njega, naravno je bez krivnje.

Mir kolibama! Rat palačama!


Godine 1834. kao da se dokazuje da Biblija sadrži laži. Kao da je Bog stvorio seljake i zanatlije petoga dana, a kneževe i otmenu gospodu šestoga dana, i kao da je ovima Gospod rekao: “Vladajte nad svom živinom koja gmiže ovim svetom”, i kao da je seljake i građane ubrojio u crve.


Život otmene gospode jedna je duga nedelja; žive u lepim kućama, nose elegantnu odeću, imaju zadrigla lica i govore vlastitim jezikom; ali narod pred njima leži poput gnojiva na njivama. Seljak ide za plugom, a otmeni gospodin hoda za njim i tera ga s volovima za plugom, uzima zrno, a njemu ostavlja strnike. Život seljaka je dugi radni dan; tuđinci mu pred očima proždiru njegove njive, njegovo je telo veliki žulj, njegov je znoj so na stolu otmenog gospodina.


Veliko Vojvodstvo Hesen ima 718.373 stanovnika koji državi godišnje daju oko 6.363.436 guldena, i to:


1) direktni porezi           2.128.131 fl.
2) indirektni porezi        2.478.264 “
3) domene                      1.547.394 “
4) regalije                           46.938 “
5) globe                              98.511 “
6) različiti izvori                64.198 “
                                     6.363.436 fl.



Ovaj novac je krvava desetina koja se otkida od tela narodu. Oko 700.000 ljudi se preznojava, stenje i gladuje za to. Ucenjuju ga u ime države, tlačitelji se pozivaju na vladu, a vlada kaže kako je to nužno da bi se održao red u državi. Pa kakva je to moćna stvar: država? Ako određen broj ljudi živi u nekoj zemlji i ako postoje propisi ili zakoni prema kojima se svako mora ravnati, tada se kaže kako oni čine državu. Država su, dakle, svi; čuvari reda u državi jesu zakoni kojima se osigurava dobrobit svih i koji treba da proističu iz volje svih. – Sada pogledajte šta se u Velikom Vojvodstvu napravilo od države; pogledajte šta to znači: održavati red u državi! 700.000 ljudi za to plaća 6 miliona, tj. od njih se pravi tegleća stoka i zaprežni konji da bi živeli u redu. Živeti u uređenoj državi znači gladovati i trpjeti mrcvarenje.


A ko su ti koji su uspostavili ovo uređenje i koji vode brigu da se to uređenje održi? To je vlada Velikog Vojvodstva. Vladu čine veliki vojvoda i njegovi najviši činovnici. Drugi činovnici su ljudi koje imenuje vlada da bi održavali to uređenje. To su celi legioni: državni većnici i viši vladini savetnici, okružni upravitelji i okružni većnici, verski savetnici i prosvetni savetnici, finansijski savetnici i šumarski savetnici i dr., sa celom armijom sekretara itd.
 
Narod je njihovo stado, oni su njegovi pastiri, muzari i mučitelji; oni su obučeni u kože seljaka, u njihovim je kućama ono što oteše siromahu; suze udovica i siročadi maslo su na njihovim licima; oni slobodno vladaju i opominju narod na ropstvo. Njima dajete 6.000.000 fl. nameta; a oni zato muku muče s tim da vladaju vama; tj. da ih vi hranite i da vam oni otimaju vaša ljudska i građanska prava. Pogledajte šta je žetva vašeg znoja!



Za Ministarstvo unutrašnjih poslova i održavanje pravde plaća se 1.110.607 guldena. Zauzvrat imate gomilu zakona koji su sastavljeni od proizvoljnih propisa iz svih vekova, najčešće napisanih na stranom jeziku. Glupost svih prethodnih naraštaja u njima se prenela na vas, pritisak kojem su podlegli na vas se preslikao. Zakon je vlasništvo jedne neznatne klase otmene gospode i učenjaka koji sebi vlastitim spletkama dodeljuju vlast.


Ova pravda tek je sredstvo koje služi da bi vas držali u redu i mučili komotnije; prema zakonima koje ne razumete, prema načelima koja ne poznajete, oni izriču sudove koje ne shvatate. Ta pravda nepodmitljiva je zato što se trenutno dovoljno skupo plaća da joj nije potrebno podmićivanje.


Ali većina njezinih sluga prodali su se vlasti srcem i dušom. Njihove stolice za odmaranje stoje na gomili novca od 461.373 guldena (toliko iznose izdaci za sudove i troškovi borbe protiv kriminala). Frakovi, štapovi i sablje njihovih nedodirljivih sluga okovani su srebrom od 197.502 guldena (toliko stoji policija , žandarmerija itd.). Pravda u Nemačkoj već vekovima je kurva nemačkih vladara. Svaki korak do nje morate popločati srebrom, a siromaštvom i ponižavanjem kupujete njezine presude.


Setite se poreznih pečata, setite se svog klanjanja u kancelarijama i svog dežuranja pred njima. Setite se sudskih novaca za pisare i sudske poslužitelje. Smete liu tužiti svog komšiju koji vam ukrade krompir, ali se samo probajte požaliti zbog krađe koju država svakodnevno počini nad vašim vlasništvom u ime nameta i poreza da bi se legija beskorisnih činovnika tovila vašim znojem; kukajte zato što ste prepušteni samovolji nekoliko debelih svinja i što se ta samovolja zove zakon, kukajte jer vi ste zaprežno kljuse države, kukajte zbog svojih izgubljenih ljudskih prava.


Gde su sudovi koji će prihvatiti vašu tužbu, gde sudije koji bi pravedno presudili? – Okovi vaših sugrađana iz Vogelsberga koje su odvukli u Rokkenburg pružit će vam odgovor. A ako, konačno, neki sudija ili neki drugi činovnik od one šačice kojima su pravda i opšte dobro draži nego njihov trbuh i nepravedno bogatstvo i želi biti savetnik naroda, a ne njegov tlačitelj, onda i njega tlače najviši savetnici kneza.


Za Ministarstvo finansija 1.551.502 fl.

 Time se plaćaju finansijski savetnici, viši i niži ubirači poreza, porezni činovnici. Za to se obračunava urod vaših njiva i broje se vaše glave. Zemlja vam se pod nogama, zalogaj među zubima oporezuje. Zbog toga gospoda u frakovima sedi zajedno, a narod pred njom stoji go i pognut; stavljaju mu ruke na slabine i ramena i računaju koliko još može nositi, a ako su milostivi, onda su to tek onako kao kad se štedi stoka koja se ne želi previše zamarati.


Za vojsku se izdvaja 914.820 guldena.

 Od toga vašim sinovima daju da odenu šarenu odoru na se, stave pušku ili bubanj na rame, i svake jeseni pucaju naslepo, pričaju kako gospoda s dvora i sinovi hrsuzi iz plemićkih porodica idu ispred dece poštenog naroda, s njima obilaze široke ulice gradova s bubnjevima i trubama. Za tih 900.000 guldena vaši sinovi moraju se zakleti tiranima i čuvati stražu oko njihovih palača. Svojim bubnjevima nadglasavaju vaše uzdahe, svojim vam kundacima razmrskaju glavu ako se usudite i pomisliti da ste slobodni ljudi. Oni su zakonite ubice koji štite zakonite razbojnike; setite se Södela! Vaša braća, vaša deca tamo su bili bratoubice i oceubice.


Za penzije 480.000 guldena.

 Od toga se činovnici ugodno polože u svilu i kadifu nakon što su neko vreme verno služili državi, tj. ako su bili marljivi pomagači u redovito uspostavljenom mrcvarenju koje oni nazivaju redom i zakonom.

Za državno ministarstvo i državno veće 174.600 guldena.


Bit će da su sada najveće bitange valjda po celoj Nemačkoj najbliže kneževima, barem je tako u Velikom Vojvodstvu. Ako pošten čovek i dospe u neko državno veće, reše ga se. Kad bi sada pošten čovek i mogao biti ili ostati ministar, bio bi, kako stvari u Nemačkoj stoje, samo marioneta kojom upravlja lutka vladara; a vladarom pajacem opet upravlja neki kamerdiner ili kočijaš ili njegova žena i njezin miljenik ili njegov polubrat – ili svi oni zajedno.


U Nemačkoj sada stvari stoje onako kako opisuje prorok Mihej, poglavlja Mih 7, V. 3 i 4:
“Velikaši po svome hiru odlučuju i onda izvrću to među se. I najbolji među njima je kao trn, najpravedniji kao trnjak.” Trnje i trnjak morate skupo platiti!


Jer, nadalje, za dvor i dvorjane velikog vojvode morate platiti 827.772 guldena.


Ustanove, osobe o kojima sam do sada govorio, samo su sredstvo, samo su sluge. Ne čine ništa u svoje ime, ispod imenovanja za njihovu službu stoji L., to znači Ludwig po Božijoj milosti, a oni govore puni strahopoštovanja: “U ime velikog vojvode.” Ovo je njihov borbeni povik kad na dražbi prodaju vašu opremu, kad rasteruju vašu stoku, kad vas bacaju u tamnicu. U ime velikog vojvode, kažu, a čovek kojeg tako nazivaju zove se: nepovredivi, sveti, suvereni, kraljevsko visočanstvo.


Ali priđite tom sinu čovečijem i pogledajte kroz njegov plemićki kaput. Jede kad je gladan i spava kad je umoran. Gle, okotio se na svet jednako go i mekan kao vi, a tvrdog i krutog ga iznesu kao i vas, pa vam opet drži nogu na šiji, ima 700.000 ljudi za svojim plugom, ima ministre odgovorne za sve što on čini, vladari vašim posedom porezom koji raspisuje, vladari vašim životom zakonima koje donosi, oko sebe ima gospodu i gospođe plemenita roda koje nazivaju dvorjanima, a njegova božanska vlast prenosi se na njegovu decu koju mu rode žene iz podjednako nadljudskih rodova.


Teško vama idolopoklonicima! – Isti ste kao i pagani koji se klanjaju krokodilu koji će ih rastrgati. Njemu stavljate krunu, ali to je venac od trnja koji sami sebi nabijate na glavu; dajete mu žezlo u ruku, ali je to zapravo šiba kojom vas kažnjavaju; smestite ga na vaš tron, ali taj tron ustvari je mučenička stolica za vas i vašu decu.


Knez je glava pijavice koja gmiže po vama, ministri su njegovi zubi, a činovnici njegov rep. Gladni želuci otmene gospode kojoj dodeljuje visoke pozicije su zvona za puštanje krvi koja stavlja zemlji. Ono L. ispod njegovih propisa žig je zveri kojoj se klanjaju idolopoklonici našeg vremena. Plemićki kaput je sag na kojem se dame i gospoda plemići s dvora u svojoj pohotnosti valjaju jedni na drugima – ordenjem i ešarpama prekrivaju svoje čireve, a na svoja gubava tela odevaju skupocene odore. Kćeri naroda njihove su sluškinje i kurve, sinovi naroda njihovi lakaji i vojnici.




Otiđite nekad u Darmstadt i pogledajte kako se gospoda tamo provodi vašim novcem, pa onda pričajte svojim gladnim ženama i deci kako se njihov kruh krasno primio u tuđim stomacima, pričajte im o lepim haljinama obojenim njihovim znojem i ukrasnim trakama izrezanim iz žuljeva na njihovim rukama, pričajte im o velebnim kućama izgrađenim od kostiju naroda; a onda se uvucite u svoje zadimljene kolibe i saginjite se po vašim kamenitim njivama, kako bi i vaša deca jednom mogla otići tamo da vide kad princ prestolonaslednik želi s princezom prestolonaslednicom pronaći izlaz za drugog princa prestolonaslednika, i kroz otvorena staklena vrata videti stolnjak s kojeg obeduje gospoda, i pomirisati lampe koje svetle pomoću masti seljaka.


Vi sve to trpite zato što vam bitange govore da je “ova vlada od Boga”. Ova vlada nije od Boga, nego od samog oca laži. Ovi nemački kneževi nisu legitimni nosioci vlasti, nego su legitimnog nosioca vlasti, nemačkog cara, kog je nekad narod vekovima birao slobodno, prezirali i naposletku čak izdali. Moć nemačkih kneževa proizašla je iz izdaje i krivokletstva, a ne iz izbora naroda, i zbog toga je njihovo biće i delovanje prokleto od Boga; njihova mudrost je obmana, njihova pravda je mrcvarenje. Gaze zemlju i uništavaju bednika.
Vi hulite Boga ako jednog od ovih kneževa nazivate pomazanikom Gospodnjim; to bi značilo da je Bog pomazao đavole i kao kneževe ih spustio na nemačko tlo. Ti su kneževi rastrgali Nemačku, našu dragu domovinu, cara kojeg su izabrali naši slobodni preci ti su kneževi izdali, i sada te izdajice i mučitelji zahtevaju odanost od vas!
Ali carstvo tame približava se kraju. Još malo i Nemačka, koju sada tlače kneževi, ponovo će uskrsnuti kao republika s nosiocima vlasti koje je izabrao narod. Sveto pismo kaže: “Dajte caru carevo.” Ali, šta pripada tim kneževima, izdajicama? – Ono što je dobio Juda!


Za staleška predstavništva pokrajina 16.000 guldena.

 Godine 1789. narod u Francuskoj je više bio sit toga da bude stoka svoga kralja. Ustao je i izabrao ljude kojima je verovao, i ti ljudi su se okupili i rekli da je i kralj samo čovek kao i svi ostali, da je on samo prvi sluga države, da mora odgovarati pred narodom, i da, ako loše obavlja svoju dužnost, može biti kažnjen.
Onda su proglasili ljudska prava: “Niko rođenjem ne nasleđuje neko pravo ili neku titulu ispred nekog drugog, niko posedom ne stiče pravo ispred nekog drugog. Najviša moć leži u volji svih ili u volji većine. Ta volja predstavlja zakon, ona se obznanjuje putem staleških predstavnika ili predstavnika naroda, njih biraju svi, i svako može biti izabran; ovi izabranici iskazuju volju svojih birača, i tako volja većine među njima odgovara volji većine među narodom; kralj se samo treba brinuti za provođenje zakona koje oni donesu.”


Kralj je obećao da će biti odan ovom ustavu; ali je pred narodom obećao na neistinu i narod mu je presudio onako kako dolikuje izdajici. Onda su Francuzi ukinuli naslednu kraljevsku čast i održali slobodne izbore novih nosilaca vlasti, na šta svaki narod prema razumu i Svetom pismu ima pravo. Osobe koje su trebale voditi brigu o provođenju zakonā imenovala je Narodna skupština, oni su činili nove nosioce vlasti. Predstavljali su vladu i zakonodavca kojeg je izabrao narod, i Francuska je postala republika.
No, ostali kraljevi su se užasnuli pred silom francuskog naroda; mislili su da bi svi mogli slomiti vrat preko prvog kraljevskog trupla i da bi se njihovi izmrcvareni podanici mogli probuditi od poziva na slobodu Franaka. Silnom ratnom opremom i silnim čudesima sa svih strana nasrnuli su na Francusku i velik deo plemića i otmene gospode u zemlji digao se i pridružio neprijatelju. Tada se narod rasrdio i ustao snažan. Uništili su izdajice i smlavili kraljeve plaćenike. Mlada sloboda rasla je u krvi tirana, i pred njenim glasom tresli su se tronovi i klicali narodi.


Ali Francuzi su sami prodali svoju mladu slobodu za slavu koju im je ponudio Napoleon, i uzdigli ga na carski tron. – Tada je Svemoćni dao da se careva vojska smrzne u Rusiji i istukao Francusku korbačom Kozaka, pa je ponovo Francuzima dao debele burbonske mešine za kraljeve da bi se Francuska preobratila s idolopoklonstva nasledne vladavine kraljeva i služila onom Bogu koji je stvorio ljude slobodne i jednake. Ali kad je isteklo vreme njine kazne i kad su hrabri ljudi u julu 1830. godine prognali krivokletnog kralja Karla X iz zemlje, tad se oslobođena Francuska ipak ponovo okrenula polunaslednoj monarhiji i s licemerom Louisom Philippeom svezala sebi novu batinu.


Ali u Nemačkoj i celoj Evropi veselje je bilo veliko kad je deseti Karl svrgnut s trona, a potčinjene nemačke zemlje su se pripremile na borbu za slobodu. Tada su se kneževi savetovali kako da umaknu gnjevu naroda, i lukavi među njima su kazali: “Hajdemo prepustiti deo naše moći kako bismo mogli zadržati ostatak.” Stali su pred narod i rekli: “Želimo vam pokloniti slobodu za koju se želite boriti.” I tresući se od straha baciše im mrvice i govoriše o svojoj milosti. Narod im, nažalost, poverova i pođe na počinak. – I tako Nemačku prevariše poput Francuske.


Jer šta su ti ustavi u Nemačkoj? Tek prazna slama iz koje su kneževi za sebe istresli zrna. Šta su staleška predstavništva naših pokrajina? Tek spora zaprežna kola koja se doduše mogu jednom ili dvaput isprečiti grabežljivosti kneževa i njihovih ministara, ali od kojih nikako ne možete izgraditi utvrdu nemačke slobode.


Šta su naši izborni zakoni? Tek povreda građanskih i ljudskih prava većine Nemaca. Setite se Izbornog zakona u Velikom Vojvodstvu prema kojem ne može biti biran niko ko nije veoma bogat, ma kako čestit i dobronameran bio, ali zato može Grolmann koji vas je hteo pokrasti za ona dva miliona.


Setite se Ustava Velikog Vojvodstva. – Prema njegovim članovima, veliki vojvoda je nedodirljiv, svet i bez odgovornosti. Njegova je čast nasledna u njegovoj porodici, ima pravo da vodi ratove i apsolutno raspolaže vojskom. On saziva staleška predstavništva pokrajina, odgađa njihova zasedanja ili ih raspušta. Staleži ne smeju predlagati zakone, oni moraju moliti za svaki zakon, a knezovoj volji bezuslovno ostaje prepušteno da li će ga usvojiti ili odbiti. U njegovim rukama i dalje je gotovo neograničena moć, jedino ne može donositi nove zakone i raspisivati nove poreze bez saglasnosti staleža.
Ali delom se ne osvrće na tu saglasnost, delom su mu dovoljni stari zakoni koji su rezultat moći kneževa, pa mu zato novi zakoni nisu ni potrebni. Ovakav ustav je jad i čemer. Šta očekivati od staleža koji su vezani za ovakav ustav? Sve i da među izabranicima nisu izdajnici naroda i obične kukavice, da su među njima sve sami odlučni prijatelji naroda?! Šta očekivati od staleža koji jedva mogu odbraniti bedne komadiće jadnog ustava!


Jedino čemu su se uspeli usprotiviti jesu ona dva miliona guldena koje je veliki vojvoda hteo primiti na poklon od prezaduženog naroda da bi platio svoje dugove.


– Kad bi staleška predstavništva pokrajina Velikog Vojvodstva i imala dovoljno prava, i kad bi Veliko Vojvodstvo, ali samo i isključivo Veliko Vojvodstvo, imalo pravi pravcati ustav, ova divota ipak bi uskoro završila. Grabežljivci u Beču i Berlinu ispružili bi svoje krvničke kandže i potpuno bi zatrli tu malu slobodu. Celokupan nemački narod mora se izboriti za slobodu. A to vreme, dragi moji sugrađani, nije daleko.


– Gospod je lepu nemačku zemlju, koja je mnogim vekovima bila najveličanstvenije carstvo na svetu, dao u ruke stranim i domaćim mučiteljima, zato što se srce nemačkog naroda odmetnulo od slobode i jednakosti svojih predaka i od strahopoštovanja pred Gospodom, jer ste se vi bili odali idolopoklonstvu silnih sitnih gospodara, malih vojvoda i kraljeva palčića.


Gospod, koji je slomio šibu tuđinskog goniča Napoleona, rukom naroda razbit će i slike idola naših domaćih tirana. Istina je da se te slike idola sjaje od zlata i dragog kamenja, od ordenja i odlikovanja, ali u njihovoj unutrašnjosti crv ne umire, a njihove su noge od gline.
– Bog će vam dati snage da polomite njihove noge čim se preobratite od zablude svog načina života i spoznate istinu: “Da je Bog jedan i da pored Njega nema drugih bogova koji se daju nazivati visostima i najuzvišenijim, svetim i bez odgovornosti, da je Bog stvorio sve ljude slobodne i jednake u njihovim pravima, te da nijednoj vlasti Bog nije dao blagoslov osim onoj koja se zasniva na poverenju naroda i koju je narod izričito ili prešutno izabrao; da nosioci vlasti u usporedbi s tim imaju vlast, ali ne i pravo nad nekim narodom, da je dakle samo od Boga kao što je i đavo od Boga, te da poslušnost jednoj ovakvoj đavolskoj vlasti vredi samo dotle dok se ne može slomiti njihova đavolska moć; da će onaj Bog Koji je jedan narod spojio jednim jezikom u jedno telo one velikaše koji ga rastrgaju i raščetvrte ili čak raskomadaju na trideset komada kazniti kao ubojice naroda i tirane, ovde ovozemaljski a tamo doveka, jer Sveto pismo kaže: ‘Čovek ne sme rastaviti što je Bog sjedinio!’, i da Svemoćni, Koji može stvoriti raj od pustoši, a zemlju jada i bede ponovo može preobličiti u Raj, kakav je bila naša vrla Nemačka dok je njezini kneževi nisu rastrgali i izmrcvarili.”


Zato što je nemačko carstvo bilo trošno i trulo, i zato što su Nemci otpali od Boga i od slobode, Bog je dopustio da carstvo postane ruševina da bi ga podmladio u republiku. Jedno vreme je dao moć đavolskim anđelima da udaraju Nemačku pesnicama, dao je moć velikašima i kneževima upraviteljima tame, zlim dusima pod nebesima (Ef. 6), da bi mučili građane i seljake i sisali im krv i iz obesti činili što im je volja sa svima onima koji ljube pravdu i slobodu više nego nepravdu i ropstvo.
– Ali sada im je dosta!
Pogledajte to čudovište koje je Bog obeležio, kralja Ludviga Bavarskog, bogohulnika, koji čestite ljude prisiljava da kleknu pred njegovom slikom i koji dopušta krivokletničkim sucima da one koji posvedoče istini osude na tamnicu; tu svinju koja se valjala u svim poročnim lokvama u Italiji, tog vuka koji sebi od krivokletničkih staleških predstavnika godišnje daje dodeliti pet miliona za svoju dvorsku svitu, i onda upitajte:


“Je li to vlast kojoj je Bog dao blagoslov?”
Ha! I ti si, kažeš, vlada od Boga?
Bog daruje blagoslov;
Ti kradeš, mučiš, tamničiš,
Ti nisi od Boga, tiranine!



Ja vam kažem: on i njegovi suvladari prevršili su meru. Bog, Koji je Nemačku zbog njenih greha kaznio ovim vladarima, ponovo će je izlečiti.


“Oboriće trnje i šiblje i spaliti sve na gomili.” Izaija 27, 4.


Onoliko koliko će još narasti grba kojom je Bog obeležio tog kralja Ludviga, toliko će još moći rasti sramotna dela ovih vladara. Prevršili su meru. Gospod će im smrskati utvrde, a u Nemačkoj će ponovo procvetati život i snaga kao blagoslov slobode. Kneževi su od nemačkog tla napravili jedno veliko mrtvačko polje, kako opisuje Ezekiel u 37. poglavlju:


“Gospod me izvede usred doline pune kostiju, i gle, bijahu sasvim suhe.”


Ali, kako glasi reč Gospodnja osušenim kostima:


 “Gle, žilama ću vas ispreplesti, mesom obložiti, kožom vas obaviti i duh svoj udahnuti u vas i oživećete, i znaćete da sam ja Gospod.”


I reč Gospodnja će se uistinu potvrditi i na Nemačkoj, kako kaže prorok:


“Gle, nastade šuškanje i pomicanje i kosti se stadoše pribirati, jedna uz drugu. – I duh uđe u njih i oživeše i stadoše na noge, vojska vrlo, vrlo velika.”


Onako kako opisuje prorok, tako je do sada bilo u Nemačkoj: vaše su kosti osušene, jer je poredak u kojem živite obično mrcvarenje. Šest miliona u Velikom Vojvodstvu plaćate šačici ljudi čijoj su samovolji prepušteni vaši životi i vaši posedi, a isto kao vi čine i ostali u rascepanoj Nemačkoj. Vi ste ništa, nemate ništa! Vi ste obespravljeni. Morate dati ono što vaši nezasiti tlačitelji zahtevaju i nositi ono što vam natovare. Dokle god seže pogled tiranina – a Nemačka ih ima trideset – zemlja i narod se suše. Ali ono što napisa prorok, to će uskoro biti u Nemačkoj: dan uskrsnuća neće izostati. Na mrtvačkom polju će se micati i šuštaće, i bit će velika vojska novooživljenih.


Dignite pogled i prebrojte hrpicu vaših tlačitelja koji su samo jaki od krvi koju vam sisaju i od vaših ruku koje im bezvoljno posuđujete. Njih je možda 10.000 u Velikom Vojvodstvu, a vas je 700.000, i tako se broj naroda prema njegovim tlačiteljima odnosi i u ostatku Nemačke. Istina je da prete naoružanjem i kraljevskim šibama, ali ja vam kažem – ko podigne mač protiv naroda, taj će poginuti od mača naroda. Nemačka je sada mrtvačko polje, uskoro će biti Raj. Nemački je narod jedno telo, vi ste jedan ud toga tela. Svejedno je gde će tobožnji leš početi da se trza. Kad vam Gospod svoje znakove daje kroz ljude kojima narode iz robovanja vodi u slobodu, vi tada ustanite, i celo će telo ustati s vama.
Dugo ste se godina saginjali na trnovitim njivama ropstva, a jedno leto ćete se znojiti u vinogradu slobode i bićete slobodni do hiljaditog naraštaja.
Celoga dugog života kopali ste zemlju, sada svom tiraninu kopate grob. Izgradili ste utvrde, onda ćete ih srušiti i izgraditi kuću slobode. Tada svoju decu možete slobodno krstiti vodom života. A dok vas Gospod ne pozove svojim glasnicima i znakovima, budite budni i pripremite se duhom i molite se i sami i naučite svoju decu da se mole:


“Gospode, šibu naših goniča slomi, i neka kraljevstvo Tvoje dođe kod nas – kraljevstvo pravednosti. Amen.”



prevod Ivana Nevesinjac

8 коментара:

  1. Praktično svuda desnica simbolično odnosi prevagu. Bog je napravio Evu od Adamovog levog boka, sile zla stoje na levici u srednjovekovnom judaizmu. Prema Novom zavetu, Sin čovekov "staviće ovce na desnu ruku, ali će koze na levu": prvima će reći, "Dođite ovamo vi, koje moj Otac blagoslovi, da nasledite carstvo koje je spremno za vas od početka sveta", ali onima drugima "Odlazite od mene, vi prokletnice, u večni oganj, pripremljen za đavola i njegove anđele", a Sin čovekov sedeće "s desne strane moći". Teologija Kurana ispoljava istu pristrasnost. Plemenske kulture predočavaju isti obrazac. U svim tim zajednicama desna strana preovlađuje i u ceremonijalnim običajima i propisanom društvenom ponašanju - kod polaganja zakletve, salutiranja, sklapanja braka i drugih sporazuma, u pozdravljanju i izrazima poštovanja i prijateljstva."

    Pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Levica" i "desnica" su kategorije istovremeno i saznajne i simbolične i pre svega su svakodnevna politička kategorija. U nekadašnjoj ikonografiji dugo je vladala vertikala, oslanjajući se na hijerarhijski poredak. Smeštanje politike na horizontalni nivo u jednu ruku je odraz ukidanja vladavine starog koda i uspostavljanje ravnopravnosti. Mislim da smo odavno probuđeni te ne verujemo u nepostojanje vertikale. Horizontala, to jest levica i desnica, kao i dmokratija kao sistem u kom se nadmeću je čist privid.
      Da simbolično desnica nosi prevagu takođe je privid. Podjednako je moguće pronaći argumente za dobru poziciju leve strane. Najspektakularniji pronalazak, zahvaljujući kom komuniciramo, pismo ( najkorišteniji alfabet) piše se s leve na desnu stranu; ključna strana mozga je leva hemisfera koja nas usmerava orhanizovanije, racionalo, logično.
      Poput slike u ogledalu, imamo levu i desnu orijentaciju molekula, Hemijski i fizički ovi molekuli reaguju isto, ne mogu se razlikovati. Jedino što različito orijentisani molekuli svetlost odbijaju različito. Ali ukoliko se koriste i leve i desne varijante molekula, DNK ne može formirati poznati dvostruki heliks. Sve aminokiseline koje postoje u živim organizmima su levo orijentisane ( levoruke ili L-aminokiseline), a svi šećeri su desno orijentisani ili D-šećeri.Živi organizmi , život koristi samo L-aminokiseline. Aha..Generalno se svi slažu da uzrok veće količine L-aminokiselina ne leži na Zemlji nego u svemiru. U prilog tome govore sastavi meteorita koji su pali na Zemlju. Svi oni imaju višak L-aminokiselina od 8-15% u odnosu na D-aminokiseline. Pošto su asteroidi ostaci nastanka Sunčevog sistema od pre četiri milijarde godina to znači da se ova neravnoteža proteže na vreme kad naše planete nije ni bilo, a kamoli života na njoj. Dakle kud ćete važniji argument za vrednost leve strane. Ja glasam za levu stranu, logično jer sam žensko.
      Simbolično leva strana je ženska, haha.. i kao takva je moćnija od desne ( muške). Brojevima koji u okultizmu spadaju na levu stranu pripisuje se bezgranična moć, u sklopu sa drugim brojevima ih nadvladavaju i potiskuju.
      pesniče hvala na posetama ( upornosti ) I lepim komentarima.
      PS.
      Moje izjašnjavanje za levicu je simbolično!!!

      Избриши
  2. Od levice ( i desnice), preko Eve i Adama, leve i desne hemisfere, molekula do svemira. Alal vera!
    Vaše gene treba klonirati u većim količinama, hehe..
    pedja

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Izvrsno! Ovo dvoje su potvrda zdravog razuma i kreativnosti.
      I ti napisa nesto pametno, hehe...
      Z.

      Избриши
    2. Potpuno se slažem sa vama dvojicom. Smorili smo se polemišuci o politici. Ona nema veze sa inteligencijom, a ovo o čemu pesnik i madam L2 pišu ima.
      pozdrav svima
      XXX

      Избриши
    3. Stvar je u tome da čitanje političkog diskursa ne treba da bude identifikovano samo kao istorijski politički fakat ( u ovom slučaju) ili svakodnevni. Suprotno politika može (I jeste) medij koji omogućava uvid u sva područja u I oko čoveka / društva. Drugim rečima onog momenta kada politici dozvolimo da preuzme primat sužavamo proctor misli isključivo na pojavni svet ( u ovom slučaju tekst ) a da ne spominjem da ukidamo deo sebe koji teži transcendenciji , onoj uz koju Bodrijar spominje ono divno očulotvorenje. Jao, kako reč može da zvuči nebeski.
      madam * haha...

      Избриши
    4. Drugim rečima, receptura zdravog života je sledeća : gaji regularnu misao o stvarnom stanju sveta i istovremeno upražnjavaj kreativne ( širok pojam) porive . Oboje, hladna sistematičnost logosa i divlji nered čula uspostaviće po sebi harmoniju. Da li je moguće? U relativnim pojmovima jeste. Nekad funkcionišemo strogo razumski, a ponekada u korist nesputanosti razuma i emocija (neprimereno je izdvajanje jednog od drugog ). Zadovoljstvo je ( mislim u toj kategoriji) , kada si u situaciji da sub-fenomenalne razlike usaglasiš. Da budem precizan reč je o adaptaciji u njenim najrastegnutijim granicama i isključivo prisutno kod izuzetnih pojedinaca.
      pedja

      Избриши
  3. Zadovoljstvo ili ne[to drugo? Pre za mene I ljude naše generacije ( i sve više za sve bez obzira na godište) bitno je prepoznavanje kako nam sopstveni životi ponekad izmiču i prolaze mimo nas, kako „cure“, a ne moraju. Zadovoljstvo postižeš kada sa logikom shvatiš da treba da začepiš rupe. Naravno, moraš da paziš da se ne udaviš. Nikada ne treba preterivati

    ОдговориИзбриши