Utah Data center

 

 

 

 

Pre nekoliko meseci u pustinji u Utahu, u Sjedinjenim Državama, Nacionalna agencija za sigurnost (National Security Agency NSA) je započela izgradnju divovskog kompleksa koji će već od septembra 2013. na globalnom nivou početi prikupljati i obrađivati elektroničku poštu, telefonske razgovore, SMS-ove, novčane transakcije, upite i pretrage na Googleu, korištene rute putem GPS sistema, sve lične podatke s kućnih i prenosnih kompjutera, itd. Iz američkih sigurnosnih službi je 'procurilo' nekoliko šturih informacija o celom ovom projektu koje su još pre godinu dana objavljene na portalu 'Wired.com'. Količina informacija koja će se moći pohraniti skoro da je nepojmljiva. Poređenja radi; jedan terabajt podataka je moguće pohraniti u čip veličine ljudskog nokta.

 

 

 

 

 

 

Eric Schmidt (Googl) smatra kako se svi podaci u istoriji čovečanstva do 2003. godine mogu pohraniti u približno 5 eksabajta memorije. Internetska firma Cisco navodi da će globalni promet na internetu od 2010. do 2015. godišnje beležiti rast od 400%, što će u konačnici iznositi količinu podataka od 9 766 eksabajta.

 

"Utah Data Center" će imati kapacitet koji će se meriti u yotabajtima, što je na milijune eksabajta. (Jedan milion eksabajta odgovara jednom yotabajtu).

Kroz ovaj projekat je za sada odobreno 2 milijarde dolara. Od kraja 2013. će se moći u delo provesti zamisao o totalnoj obradi svih informacija, kao što je to već najavio George W. Bush.

Bivši operativac NSA-e, William Binney, trenutnu situaciju dodirujući kažiprst i palac slikovito opisao:

'Još nas toliko deli od trenutka kada ćemo imati ključeve totalitarne države…'

 

 

U ovom projektu je značajnu ulogu odigrao i američki predsednik  Barack Obama, koji je u svom drugom mandatu dao naglasak na tzv. 'cyber-sigurnost'.

'Program za obračunske sisteme visoke efektivnosti' (HPCS) je odobren još 2004.

Kao što je svojevremeno bio slučaj i s tajnim projektom 'Manhattan' tako se i ovoga puta odlučilo da program za novi super-kompjuter u Oak Ridgeu ('Oak Ridge National Laboratory Department of Energy') sadrži deo koji je dostupan javnosti, ali i tajni deo (na kom je radila i NSA za svoje potrebe) o kome se zna onoliko koliko vlada dozvoli da se sme saznati.

 

 

 

 

Krajnji cilj projekta,

U 2-5 godina će se prikupiti podatci o svakom stanovniku zemaljske kugle o kom postoji bilo kakav zapis. Jednostavnim pritiskom na tastaturu se dobija kompletan profil 'tražene osobe'. Sistem u manje od jedne minute proizvede oko 500 stranica informacija koje, zavisno o odabranom profilu, sadrže sve podatke od rođenja pa do danas. Od sada će sve ocene u školi, sve što su o nama napisali učitelji, poslodavci, sva putovanja, itd., biti zabeleženi i arhivirani. Potom se može u trenutku doznati sve o financijskim transakcijama, spisak prijatelja i poznanika (zahvaljujući društvenim mrežama), pa sve o ukusima u prehrani i oblačenju. Potom postoji profil 'slabosti' na kom stoje podaci o našim 'skrivenim' i javnim sklonostima koje su u suprotnosti s društvenim normama ponašanja. U 'zdravstvenom profilu' stoji sve što smo obavljali kod lekara, u bolnicama, itd

Pošto NSA već poseduje veliku banku podataka koju bez ikakvog problema može da koristi kad poželi, postavlja se pitanje koja je svrha svega ovoga?

Bivši NSA-in operativac, William Binney, daje odgovor i na ovo pitanje:
"Većina podataka koji se odnose na strane vlade i državljane, kodificirani su na 128 bajtova i manje, i dosad još nisu dekodirani. Što pre kompjuteri postignu određenu brzinu, koja mora i progresivno rasti, biće lakše 'razbiti kodove' tih podataka i tada više ništa neće biti tajna".