U nezavisnu knjižaru „Politics and Prose”, na Konektikat aveniji, urugvajski pisac Eduardo Galeano došao je posle skromne, ali potpuno neodgovarajuće najave. Jedan od besplatnih gradskih listova, objavio je da Galeano stiže u Vašington da predstavi svoju novu knjigu „Ogledala”, podsećajući da pisac, čija je literatura odavno biblija latinoameričke levice, može da zahvali „zloglasnom diktatoru Ugu Čavesu” što je postao bestseler autor u Americi. A upravo su takve floskule i podele na zle demone i demokratske anđele ono čemu se Galeano uporno kroz svu svoju literaturu ismeva.
No, tačno je da je Čaves, poklonivši Obami Galeanovu knjigu „Otvorene vene Latinske Amerike” na nedavnom sveameričkom samitu u Trinidadu, skrenuo pažnju šireg američkog čitalačkog korpusa. Knjige ovog latinoameričkog intelektualca, koga redovno citiraju na svim međunarodnim liberalnijim skupovima, popele su se na Amazonovoj listi bestselera s pedesethiljaditog na drugo mesto. To je u Americi neuobičajeno za bilo kog stranog pisca, a kamoli za levičara iz Urugvaja.
Ali publika u „Politics and Prose” nije ni po čemu američki prosek. Profesori, studenti, novinari, mladi pisci, analitičari, popunili su svih dve stotine stolica na sklapanje dva sata pred najavljeni događaj proteklog četvrtka, a kada je u sedam uveče stigao Galeano publika je aplauzom pozdravila njegov dolazak i na trotoaru ispred ove prepune neformalne pričaonice.
Knjiga „Ogledala” (350 stranica) sastoji se od 600 pričica koje se preko anegdotskih događaja iz istorije povezuju sa sadašnjošću i nagoveštavaju budućnost. Ona se, kao ni ostala Galeanova dela, ne uklapa potpuno ni u jedan postojeći žanr: nije to ni fikcija, ni publicistika, ni proza, ni poezija, ni roman, ni autobiografija, iako je sve to pomalo. U „Ogledalima” se takozvani prvi svet ogleda u očima takozvanog trećeg sveta i zato ove Galeanove minijaturne višeznačne sličice, uz suze i duboka razmišljanja, izazivaju istovremeno gromoglasni smeh.
GALEANO – Nisam ni ironičan ni sarkastičan, već samo prepričavam priče koje vidim u svom okruženju. Dok hodam, što svaki dan radim u Montevideu, gradu u kome sam rođen, ali koji bih među mnogim drugim izabrao za život premda ne verujem u fatalnost geografije, u mene uhodavaju reči i priče.
Onomad sam čuo jednog kuvara koji je sazvao skup pernatih životinja: kokošaka, ćurana i ćurki, fazana, pataka i guski… I slušam šta ih kuvar pita: „S kojim sosom želite da budete pojedene”. Jedna od ptica, mislim da je to bila skromna kvočka, rekla je: „Mi ne želimo da budemo pojedene ni na jedan način”. Ali kuvar im je razjašnjava da je taj odgovor promašio temu pitanja.
Zašto Vam se ovaj skup pernatih s kuvarom učinio interesantnim?
GALEANO – Zato što je to metafora sveta. Svet je organizovan na isti način: svi imamo pravo da izaberemo sos uz koji ćemo biti pojedeni. Kažu da je to svet demokratije. Ali pitam se do koje je mere to istina, ako se suverenitet zemalja pretvorio u muzejski eksponat. Na primer, pet zemalja vodi organizam koji vlada vladama sveta, Međunarodni monetarni fond. A MMF izdaje naređenja svim zemljama sveta sem onima koje su naslovljene kao naredbodavci. Možda je to sadistički ali ne mazohistički.
A šta je sa Svetskom bankom?
GALEANO – Ona je demokratičnija od MMF-a. Međunarodnim monetarnim fondom upravlja pet zemalja, a Svetskom bankom čak osam. Onda imamo i Svetsku trgovinsku organizaciju, bivši GATT, gde je statutom utvrđeno da se odluke donose demokratskim glasanjem. Ali nikad se u ovoj organizaciji nije glasalo. Uvek je sve prihvatano aklamacijom. Prethodno se u Gatt-u jednom glasalo i nije na dobro izašlo. Nikad se više nisu upustili u demokratiju. Možemo li da razgovaramo o svetu, organizovanom na demokratski način, kad on zavisi od tri nedemokratske organizacije koje donose odluke u ime celog čovečanstva.
Postoje i Ujedinjene nacije?
GALEANO – Da, tu je Savet bezbednosti koji odlučuje da li je neki rat dobar ili loš. Dobar je ako oni tako kažu, a loš ako oni odluče da im ne valja.
Tu su i Ujedinjene nacije i Generalna skupština. Ali Generalna skupština je simbolična. Ona izriče preporuke, ne donosi odluke. Odluke donosi Savet bezbednosti i u njemu pet zemalja koje imaju pravo veta. One bdiju nad svetskim mirom. Ali, to su istovremeno pet najvećih proizvođača i trgovaca oružjem na svetu: SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina. Pet glavnih fabrikanata oružja na svetu su odgovorne za naš mir. Jasno, trguju ratom i prodaju nam mir.
Kako im to uspeva?
GALEANO – Pre svega preko glavnih medija koji reprodukuju sistem vlasti u svetu. Oni na ispit demokratije stavljaju svaku zemlju mešajući slobodu govora sa slobodom zatvora. Ili, kako je to lepo rekao jedan buntovnik: „Oni nas popišavaju, a novine kažu da pada kiša”.
Šta kažete za Venecuelu, na kraju krajeva, zahvaljujući Čavesovom poklonu Obami Vaša knjiga „Otvorene vene Latinske Amerike” postala je posle toliko godina bestseler u Americi?
Najekstremniji primer manipulacije svetskog javnog mnjenja je slučaj Venecuele. U velikom teatru dobra i zla uloge su podeljene na anđele i demone. A Ugo Čaves je jedan od glavnih demona: diktator sa stanovišta fabrikanata svetskog javnog mnjenja. Čudan je to diktator. Pobedio je na osam izbora u pet godina. Kao i nedavno na referendumu. Bio je prvi predsednik u istoriji koji je svoju funkciju stavio na raspolaganje tražeći izjašnjavanje naroda. Pobedio je sa 60 odsto glasova, na izborima koje sam pratio kao posmatrač.
Šta ste tamo videli?
GALEANO – Stalno se optužuje vlast da ugrožava slobodu izražavanja. Uključiš televizor, odande kažu: „Ukida nam se sloboda govora”. Kupiš novine, na prvoj strani velikim slovima piše : „Ovde nema slobode govora”. Na radiju isto to: jedan glas tvrdi da nema slobodu. A demokrate koje su pučem preuzele vlast tokom 48 sati zaista su u ime slobode sve strpali u zatvor. Oni su za tih 48 sati sve zatvorili: medije, skupštinu… Zaista je to čudna diktatura i čudne demokrate. To je jedan od fundamentalnih razlaza između stvarnosti i virtuelne istine.
Ipak, kapitalizam opstaje i zbog kvazilevice?
GALEANO – Kapitalizam se u velikoj meri pothranjuje gubitkom ugleda alternativnih sistema. Pojam socijalizma, na primer, izgubio je značenje, zbog birokratije koja ga je zloupotrebila u ime naroda i zbog socijaldemokratije koja je u njegovo ime modernizovala imidž kapitalizma. Znamo da kapitalistički sistem ume dosta dobro da se preuredi kako bi nadživeo katastrofe koje uzrokuje. Ali ne znamo koliko života može da živi, njegova glavna žrtva – planeta koju nastanjujemo. Kada ona, Zemlja, ostane bez vode, bez vazduha, gde ćemo da se preselimo. Možda na Mesec? Vidim da su kapitalisti već počeli da prodaju karte za Mesec. A jedan ruski tajkun kupio je svojoj mlađanoj verenici put na „medeni Mesec”.
Da li verujete u slobodu tržišta?
GALEANO – Kako da ne (smeje se). Kraljica Viktorija je u ime slobode tržišta uvela opijum u Kinu. Buš je u ime slobode laži okupirao Irak. U ime slobode novca ukida se sloboda ljudi. To je današnja svetinja sloboda tržišta, ljudi u zatvoru.
A šta mislite o Obami?
GALEANO – Nešto mnogo pominje vođstvo SAD. Obećava da će SAD da povrati svoje liderstvo u Latinskoj Americi. Nama je kao i vama dosta lidera. Molim vas nemojte više nikuda da nas vodite.
Jednom dok ste bili mladi, imali ste problema da dobijete američku vizu?
GALEANO – Da, imao sam tada samo 19 godina. Popunjavao sam formular. Pitanje je bilo da li bih ja ubio predsednika SAD ili mu naneo zlo. Mislio sam da je to test inteligencije, pa sam, pametan kao što sam bio kad sam bio mlad, odgovorio potvrdno na ovo „pametno pitanje”. Posle sam dugo imao velike komplikacije sa SAD.
Nešto se više u velikim medijima ne govori o zidovima?
GALEANO – O Berlinskom zidu govorilo se stalno i svaki dan: ujutru, uveče, čitali smo i slušali o zidu srama, Gvozdenoj zavesi, zidu beščašća… Kada je pao, kao što je i zasluživao da padne… prestalo je da se govori o zidovima. A drugi mnogo veći i jači zidovi procvetali su po celom svetu. Vrlo malo se govori, na primer, o zidu koji grade SAD na meksičkoj granici, gotovo ništa o zidu na Zapadnoj obali koji utvrđuje izraelsku okupaciju palestinske teritorije i koji će biti petnaest puta duži od Berlinskog… Neki zidovi postali su nemi, a neki su bili gromoglasni…
_______________________________________
Нема коментара:
Постави коментар