понедељак, 11. фебруар 2013.

Lukrecija Bordžija..fatalna žena ili fatalna politika

  Lucrezia%20Borgia_2  Fatalno : kobno, neizbežno, sudbinsko Izraz za fatalnu ženu potiče iz francuskog jezika „femme fatale“ i u doslovnom prevodu označava sudbinsku, ali smrtonosnu ženu  

NEKADA SU tim pojmom nazivane  zavodnice, seksualno nezasitne, bezobzirne, opasne, žene koje su  opčinjavale svojim čarima, a na kraju odbacivale, često i ubijale.

DANAS SU to žene koje odišu seksepilom, zavodljivog držanja, zanosne  lepote, neodoljive, ženstvene, i dalje opasne, sa unutrašnjom harizmom koja izbija na površinu.


Tema fatalne žene je bila popularna u filmovima 20. veka, a kako je zapisao jedan francuski filmski kritičar „Fatalna žena je kamenog srca ispod seksi kombinezona od crne svile. Ona jednostavno uništava muškarce“. I to je prava suština pojma fatalne žene. Ona  čari naglašava telom, a harizmom prikriva svoj pravi karakter. Potpuno izludi muškarca, uzme od njega ono što želi, i na kraju ga odbacuje kao nepotrebnu stvar. Muškarac je toliko opsednut njenom lepotom i seksualnim čarima, da bi za nju učinio apsolutno sve. U svakodnevnom životu „fatalnih žena“ je malo. Ne uzimaju život, ali  ostavljaju neizbrisive tragove. Psiholozi tvrde da su „fatalne žene“ u stvari one koje „zrače“  tajanstvenošću,  seksepilom.Po njima je fatalna tajanstvenost stanje retke sposobnosti da se emocionalna memorija drži mirnijom nego kod običnih ljudi. Emocionalni zapis na licu, u pogledu,  ocrtava neodređene, često nesvesne misli, koje nisu u vezi sa muškarcem sa kojim ona razgovara. Njene misli u tom času nikome nisu upućene, nema fiksiranu emocionalnu nameru. Zbog toga muškarac ne može da dokuči šta ona misli i želi, deluje nedokučivo, misteriozno.




Ono što krasi „fatalnu ženu“ jeste nenamešten, iskren osmeh, koji potiče od njenog zadovoljstva samom sobom. Žene koje su svesne svojih kvaliteta, koje umeju da budu srećne i ispunjene i kada su bez emocionalnog partnera, fatalnije su od drugih, pokazuju istraživanja. Fatalne su i one žene koje umeju da „čitaju“ muška lica, odnosno one koje znaju šta je muškarcu na pameti, sposobne su u tumačenju neverbalnih znakova i govora tela. One kod muškaraca umeju da stvore iluziju da su fatalne.  Ne moraju biti savršene, imati savršeno telo, prelepu kosu, nežnu kožu. One su jednostavno jako upečatljive, umeju da za muškarca ostanu enigma i tajna i da ostave  trag.

 
 
  Seksolozi tvrde da su fatalne žene strastvenije i spremnije da ugode partneru. Zanimljivo je da muškarci kao „fatalnu ženu“ uvek navode neostvarenu ili neprežaljenu ljubav, vrlo retko svoje stalne partnerke.   

FATALNE ŽENE U ISTORIJI   

Prve „fatalne žene“ istorija beleži još u Starom veku. Zbog prelepe Jelene Trojanske zaratile su dve najmoćnije države, dok su za Kleopatrom, egipatskom kraljicom, ludovali vladari i vojskovođe. Tu je i Dalila, koja je zavela Samsona koji je zbog nje oslepeo, sumerska boginja Ištar, oličenje seksa i greha, pa prekrasna Afrodita koja je svakog muškarca ostavljala bez daha. Sve su bile žene neobične lepote i harizme i sve od reda upletene u fatalna istorijska dešavanja.  


 
 
 BORDŽIJE

Iza Bordžija je ostao trag  beskrupuloznosti. To je put  kojim je cela porodica Bordžija došla na vrh vlasti. Taj put je bio više popločan ljudskim užicima nego smernošću, žudnjom za bogatstvom, društvenim statusom, moći. Vlast su obezbeđivali nasiljem, ubistvima, mitom i nemilosrdnim postupcima, i po tome se mogu porediti jedino sa čuvenim italijanskim porodicama koje su vekovima kasnije vodile organizovani kriminal. Zato je ono što je nakon njih ostalo prepuno intriga, skandala, prizemnih strasti, ubistava i krađa.

Ova familija je  živela je krajem 15. i početkom 16. veka u Italiji. U to vreme zemlja je politički i administrativno bila podeljena na gradove-države, vojvodstva, republike i kraljevstva. Iako se o njima govori kao o Italijanima, Bordžije su u stvari poreklom bili Španci. Njihovo originalno prezime bilo je Borha, ali je u Italiji promenjeno u Bordžija. Borhe su postali veleposednici kad im je dodeljena zemlja kao nagrada za službu u ratu protiv Mavara, koji su vladali Pirinejskim poluostrvom još od 8. veka nove ere. Borhe su, u suštini, bili pustolovi i oportunisti, čije su ambicije znatno nadrastale njihov status.

Najvažnija figura porodice bio je Rodrigo Bordžija, kasnije papa Aleksandar VI. 1455. godine, preminuo je Papa Nikola V  i trebao je biti izabran  naslednik. Kardinal Borha u tom trenutku bio je krhki 77-godišnji starac, izmučen kostoboljom koji je većinu vremena provodio u postelji. Zato Borha nije uzet u obzir kao mogući kandidat. Dogodilo se, međutim, da na imena dvojice potencijalnih pontifa padne ljaga, pa je konklava bila primorana da potraži trećeg kandidata.

                           

Jedina moguća alternativa bio je kardinal Borha, jer samo je on bio čovek neokrnjenog ugleda, a pritom nije dovođen u vezu sa interesima bilo koje moćne porodice. Istina je, povrh toga, bila da je on i veoma star i slabi su bili izgledi da će dugo poživeti, a njegov krotak, blag karakter obećavao je svima zainteresovanima da će moći da rade šta hoće.Imao je lepe manire, izgledao veoma privlačno i bio je miljenik naroda u Italiji.

Zalud! Svi koji su tako mislili, grdno su se prevarili. Već od samoga početka videlo se da će kod Kalista III vladati nepotizam. Odmah je u vatikansku administraciju počeo da uvodi rođake kojima je dodeljivao dobro plaćene položaje u crkvenoj hijerarhiji . Dvojica njegovih sestrića, jedan od njih Rodrigo de Lanzol, koji će posle uzeti ime Bordžija - postali su kardinali 1456. godine. Tako istaknuta mesta obično su zauzimali ljudi u zrelim, pa i poodmaklim godinama, ali ova dvojica još ne behu navršila ni tridesetu. Članovi Kardinalskog kolegijuma su pristali na imenovanje papinih nećaka pod varljivom pretpostavkom da će vremešni Kalist ubrzo otići na onaj svet, pre nego što dvojica kardinala uspeju da puste korene na visokim položajima. Kalist je, međutim, baš kao u inat, poživeo toliko dugo da Rodriga postavi za potkancelara Crkve (1457), odmah do pape. Rodrigu se tada, pored ostalog, ukazala mogućnost da stekne zamašno bogatstvo.

Drugi papin nećak, Rodrigov brat i Kalistov miljenik Pedro Luis, proglašen je za vrhovnog zapovednika (kapetan-generala) Crkve, zaduženog za komandovanje papskim oružanim snagama. Pedro Luis je, takođe, imenovan za gubernatora 12 gradova što je bio naročito moćan položaj, jer su ti gradovi dominirali važnim uporištima u Toskani i papskim državama, delu središnje Italije koji je bio pod upravom pontifa.
Kalist je izazvao nevericu i kada je usvojio plan za finansiranje krstaškog pohoda s ciljem da oslobodi Carigrad iz ruku Turaka Osmanlija, koji su prestonicu Vizantijskog carstva zauzeli 1453. godine. Konstantinopolj je bio najvažniji hrišćanski grad posle Rima, i papa nije mogao tek tako da ga prepusti nevernicima.


                                                           


Mnogi su smatrali da je krstaški pohod najskuplji poduhvat i stoga je Kalist, kako bi podmirio troškove ratovanja, prodao sve što mu se našlo pri ruci, uključujući i zlato i srebro, umetnička dela, skupocene knjige, unosna zvanja, pa i tapije na pojedine delove papskih teritorija. U prodaji su se, tako, našle i indulgencije - katolici su, naime, mogli da plate određene novčane iznose da bi im, zauzvrat na drugom svetu bili oprošteni gresi počinjeni za života.

Nije, međutim, bilo nikakve vajde od velike papske rasprodaje. Važni vladari hrišćanske Evrope, kao što su kraljevi Francuske i Nemačke, nisu bili zainteresovani za jedan sveti rat. Kad su odbili da pošalju papi oružje i vojsku za krstaški pohod, bio je to kraj. Zbog toga ni Carigrad nikada nije vraćen u okrilje hrišćanskog sveta. Ne treba, stoga, da čudi ni to što je papa Kalist III postao izrazito neomiljena ličnost u Rimu. Situacija je bila u toj meri ozbiljna da su se, posle njegove smrti 1458. godine, španski vojni zapovednici i civilni činovnici koje je doveo u Vatikan osetili ozbiljno ugroženim, pa su u panici napustili Rim.

                                
                                                                          

RASKALAŠNOST

Sticanjem moći papa je postajao sve raskalašniji. Imao je grupu od oko 25 oskudno odevenih plesačica koje su zabavljale njega i njegove goste u Vatikanu gotovo svake večeri, od završetka večernje mise pa do 2h iza ponoći. Spominje se da su jednom prilikom Ćezare, Lukrecija i njihov otac organizovali  na dvoru orgije sa pedeset prostitutki i isto toliko sluga.Papa je
imao nebrojeno ljubavnica i uživao je u razuzdanom  životu. Poznat je po tome što je prvi papa koji je priznao svoju decu. Druga strana medalje su zločini.  Zločinačka ruka Bordžija provlači se krozčetiri generacije, počevši od pape Kaliktusa III (koji je bio još i dobar spram naslednika), preko pape Aleksandra VI,  do njegovog sina Ćezara, a verovatno i Lukrecije. Dok je stari perverznjak Aleksandar ubijao uglavnom iz interesa, sin je volio da ubija. Ćezar nije birao sredstva kako bi postigao svoje ciljeve.
 Nakon smrti glave porodice Aleksandra VI 1503, godine Ćezare je u strahu od neprijatelja pobegao u Španiji, gde je nakon tri godine poginuo u ospadi grada Viljane, boreći se kao plaćenik. Imao je 31 godinu.

Papina garda gurala je grupu zatvorenika na Trgu Petra. Bili su vezani lancima, zbijeni na centar trga. Iznad njih na malom balkonu nalazio se papa Aleksandar VI, svetovnog imena Rodrigo Bordžija, u pratnji svoje kćerke Lukrecije. Par prozora dalje nalazio se njegov sin Ćezare u pratnji sluge. Iznenada, jedan od zatvorenika je pao, a upucao ga je Ćezaro. Zatvorenici su počeli uspaničeno bježati u pokušaju da izbjegnu smrt. Sa svakim pucnjem sluga je dodavao Ćezaru drugu napunjenu pušku, s kojom bi on hladnokrvno odstreljivao zatvorenike kao golubove. Za par minuta sve je bilo gotovo- svi zatvorenici su ležali na trgu mrtvi. Papa je mahnuo sinu u znak čestitanja, na šta je Ćezare veselo odgovorio. Tišinu su remetila samo kolica u koja su utovarali tijela kako bi bila bačena u Tibar”.

Johanes Burhard, ceremonijal-majstor pape Aleksandra VI

                                

LUKRECIJA
Lukrecija je ostala zapamćena po požudi i bezobzirnosti, ali i lepoti, mudrosti i dovitljivosti. lepoti Čini se, osnovna diplomatska veština i „kec u rukavu“ za ojačavanje moći i ujedinjenje Italije pod papskim vođstvom Aleksandra je bila ćerka Lukrecija. Ona je već do svoje 11 godine dva puta bila verena, a sve u svrhu taktiziranja ne bi li se obezbedili savezi sa uticajnim porodicama u Evropi. Sa 13 godina Lukrecija se udaje za Đovanija Sforcu, čija je podrška bila neophodna njenom ocu. Kada nekoliko godina kasnije podrška Đovanija Sforce više nije bila neophodna, papa šalje Čezarea da ubije zeta. Saznavši za to Lukrecija upozorava muža koji uspeva da pobegne i izbegne smrt. Sforce tada optužuju Lukreciju za incestuoznu vezu sa njenim braćom Čezareom i Đovanijem. Aleksandar VI odmah je reagovao na optužbe Đovanija Sforce tako što ga je proglasio impotentnim, što je posle bila osnova da se njegov i Lukrecijin brak proglasi nevažećim.
                         

Nakon što je, posle optužbi o incestu s jedne strane i impotentnosti s druge, prekinut brak Lukrecije i Sforcea, ona odlazi u samostan gde upoznaje kanonika Perota preko kojeg joj je otac slao poruke. Zaljubljuje se u njega i ostaje trudna. Nakon „testiranja“ vatikanskih sudija biva proglašena za „netaknutu“, a nekoliko dana kasnije Peroto je ubijen. Ubio ga je, navodno, sam Čezare ispred Aleksandra VI. Različite teorije kasnije su se raspredale i o tome ko je pravi otac Lukrecijinog deteta. Dete za koje nikada nije utvrđeno je li rođeno u Lukrecijinoj vezi s Perotom, bratom Čezareom ili samim papom, tri godine kasnije je proglašeno „Infamusom Romanusom“ (detetom Rima), potomkom Čezarea i nepoznate žene, da bi potom malog Đovanija priznao i Aleksandar VI kao vlastitog sina, iako je papa tada imao 67 godina. To je navuklo još veći gnev prema porodici, jer su protivnici Bordžija verovali da ni Lukrecija ne zna da li je otac deteta Čezare ili papa.


  

Drugog muža Lukrecije Bordžije takođe je izabrao papa zbog toga što je on trebalo da obezbedi i ojača njegov položaj. Alfonso Aragonski bio je sedamnaestogodišnjak iz ugledne napuljske porodice. Čezareove vojne ambicije ponovo su stale na put Lukrecijinom braku. U nameri da održi savez sa Francuzima. Sa namerom da u tome uspe, napao je drugog Lukrecijinog muža Alfonsa. Pošto Alfonso više nije ispunjavao očekivanja pape i okrenuo se drugim saveznicima (Španiji), koji tada Bordžijama nisu odgovarali, najpre je napadnut na Trgu Svetog Petra, gde je, iako teško ranjen, ipak preživeo. Da se ne bi priklonio saveznicima i izdao Bordžije, i Čezareov plan da ostane saveznik sa Francuskom, Čezareov pomoćnik ga ubija, a Lukrecija opet ostaje sama sa detetom.



Sledeći Lukrecijin muž, po njemu, morao je biti iz kraljevske porodice. Da bi obezbedio miraz koji je planirao da iskoristi za dalje Čezareove ratne pohode papa napušta Rim, i presto na kratko ostavlja Lukreciji koju narod tada počinje da naziva „papicom“. Po želji svog oca ona se udala i treći put, za Alfonsa, sina vojvode od Ferare.
Zbog svojih brakova i priča o incestu sa bratom Čezareom Lukrecija je bila omražena u narodu i postala je predmet ogovaranja i mržnje. Mnogi su je vezivali za pesnika Petra Bemba. Za njegovu poeziju mnogi su verovali da je nastala kao sećanje na vezu sa njom. Još opasnije je bilo „prijateljstvo“ koje je gajila prema pesniku Erkolu Stronciju. Kada je Stronci ubijen oni koji nisu bili naklonjeni porodici Bordžija verovali su da je Lukrecija naručila njegovo ubistvo jer je saznala da namerava da se oženi drugom ženom. Do kraja života ipak je ostala u braku sa Alfonsom.


Cesare Borgia



Brojni tekstovi o toj porodici govore o tome da je Lukrecija  bila u incestuoznoj vezi sa Čezareom, u kojeg je navodno bila zaljubljena. Ono što je i Čezarea možda najviše istaklo u istorijskim pričanjima i nagađanjima, pored njegovih vojničkih poduhvata, borbi, ubistava i prevara, jeste njegov odnos sa Lukrecijom. Postoje priče, po nekima čak i istorijski podaci u Vatikanu, koji, naravno, nikada nisu objavljeni, da je bio u incestuoznoj vezi sa njom. Prema knjizi Maria Puzoa „Porodica“ Čezare i Lukrecija bili su u vezi bez obzira na to što su rođeni brat i sestra, i bili su zaljubljeni jedno u drugo. Njegovo navodno ubistvo kasnijeg sestrinog ljubavnika Perota opravdava se činjenicom da je bio ljubomoran zato što je Lukrecija gajila osećanja prema mladom kanoniku. Kada je saznao da je trudna, prema Puzou, Čezare nije mogao da podnese prisustvo Perota, pa ga je ubio.



Cesare_borgia-Machiavelli-Corella.jpg
Prema nekim verzijama, renesasni mislilac Makijaveli koristio je Ćezara Bordžiju kao model za svoj čuveni spis "Vladar", što bi značilo da je on bio taj koji je zastupao stav da "cilj opravdava sredstvo".


Takođe u Puzoovoj knjizi postoji podatak da je sam papa Aleksandar VI inicirao takav odnos brata i sestre još pre prvog Lukrecijinog braka želeći da ojača porodične odnose i ljubav koju oni gaje jedno prema drugom. U istoriji se govori o Aleksandrovoj velikoj želji da sačuva porodicu koja mu je bila najvažnija stvar u životu. Incestuoznom vezom između brata i sestre želeo je da osigura porodicu od eventualne izdaje nekog od njih. U svojoj knjizi Puzo navodi da je Aleksandar znao da „žena svom muškarcu predaje svoju ljubav i odanost, ali i ključeve svog kraljevstva, za koje je on želeo da ostanu u porodici“. „Mi smo porodica, a lojalnost porodici mora da bude preča od svega i svakog drugog“, rekao je Aleksandar Lukreciji i Čezareu, piše Puzo. „Ako to budemo poštovali, nikada nećemo propasti, ali ako ne budemo lojalni, bićemo prokleti“, navodi papine reči.




  450px-Grave_of_Duke_Alfonso_I_d'Este,_Lucretia_Borgia,_etc__-_Ferrara,_Italy  

I ko je ovde fatalan? Lukrecija ili politika, ili oboje. Istoriograf Gregorovius je napisao : “Nije bila ni gora ni bolja od većine žena u njeno vreme. Bila je neopterećena i uživala je u radostima života.” U rukama svog oca i brata ona je postala i oruđe i žrtva njihove političke mašinerije, protiv koje nije imala dovoljno snage da se bori.
________________________________________________

Zanimljivo:

Na Internet sajtu Amazon.com (knjižara koja prodaje, uz knjige, tv serije, filmove, video igrice..) dobija se na zahtev "Bordžije" 1.948 rezultata pretraživanja, a među onima koji koriste ovo prezime postoji hotel u Italiji i nekoliko kafea, pa i restoran, iako bi, s obzirom na famu da su bili trovači, to moglo da bude negativna asocijacija. Lista filmova i tv serija ima 42 naslova, a počinje francuskim filmom iz 1901. godine "Bordžije se zabavljaju". Filmovi u kojima je glavni junak Ćezare Bordžija snimljeni su 1912, 1920. i 1924. godine. Pre najnovije američke tv serije u kojoj lik pape Aleksandra VI igra Džeremi Ajrons, televizijske serije o Bordžijama su snimili Francuzi, Španci i Italijani u rasponu do 50 godina. Pored većeg broja istoriografskih dela posvećenih porodici Bordžija na dugačkoj listi romana, kod nas je, pre nekoliko godina bio veoma dobro primljen roman "Porodica" Maria Puza u izdanju "Lagune". Puzo, koji je stekao globalnu popularnost romanom "Kum", po kome je Frensis Kopola snimio čuvenu filmsku trologiju koja je postala sinonim za priču o italijanskoj mafiji, u romanu "Porodica" argumentuje tezu da su Bordžije udarile temelje mafiji u 16. veku.
_______________________________________________

Kuckanje

Po legendi, nazdravljanje kuckanjem ćaša nastalo je u vreme Bordžija, jer se tim činom vino prelevalo iz jedne čase u drugu. Tako su se gosti uveravali da neće biti otrovani.

                                                                         ARHIVA

                                                                        POLITIKA


24 коментара:

  1. Perike, balovi, kolači, pijanke i razuzdane zabave svetih i ne svetih su imale svoje vrhunce i kraj! Današnja orgijanja traju u krvi mada je vrhunac prošao. Vrh smišlja kako da zavede apsolutnu kontrolu.Zanimljivo je da se sve to postiže zakonima, pravilima, gomilom normi i normativa,tonama papira,satima i satima sedenja i sastanaka, dorade i prerade i na kraju satima rada obične birokratije koja završava stavljanje omče na vrat čoveku i vrsti.
    E ludosti ljudska
    XXX

    ОдговориИзбриши
  2. Zlo..Zlo, dekadencija mu je ime.Nekada se tako zvalo, a sada,ko zna.Promenjeni su pojmovi,pa se misli da su i značenja drugačija.A svest ipak ostaje koliko toliko nepomućena pa svako normalan zna da je bludničnje bludnjičenje a ne povorke za slobodu,da se ratovi ne započinju zbog širenja demokratije,da je saginjanje ponižavajuće a da se saginje iz nemoći i jada, i da ne razvlačim prežvakano.

    http://www.youtube.com/watch?v=oe_k09Wvkjg&feature=player_embedded

    ОдговориИзбриши
  3. "Umesto da nas kceri savetujete sta da nosimo, odgojite svoje sinove".Tekst je napisan na jednom transparentu u Indiji.

    Lukrecije Bordjije su produkt politickih sistema.Strastvena zena moze biti uzorna supruga, majka, poslovno uspesna i fatalna.Zbog nje ne umiru, jedino po koja dus,hehe... Politika je fatalna.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  4. Zaboravih spomenuti oličenje moralnosti, crkvu.Iz vlažnog mraka celibata,u kom im je Bog valjda trebao pomoći, iskrslo je na videlo hiljade pedofila,homića,za verovati je agresivnih poput Bordžija.Iza memljivih crkvenih tabua provlačila se uvek zloglasna politika. U igri politike je i biologija i kultura.Papa je rođenu kćer prodavao, i izvršio nad njom incest,kultura(tradicija) u Indiji je takva da im je trebalo dosta vremena da se odluče da li da sude siledžijama i ubicama!!!
    Pošten muškarac mora da prizna da je povlašćen u odnosu na ženu. Mislim isto kao i Z.da su fatalnost žene smešna u odnosu na fatalnost politike koja je većinom u našim rukama.
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Teror nad sveštenstvom za vreme Francuske revolucije trajaoje deset godina. Za to vreme, da citiram
      “pobijeno je više Francuza nego za hiljadu godina ’tiranije’ francuskih kraljeva, protiv kojih su
      se revolucionari borili. Revolucionarni teror koji je u najvećem broju slučajeva imao satanski vid, završio se u Vandeji prvim evropskim genocidom nad sopstvenim narodom. Negacija slobode, koja će na kraju koštati života i same vođe Francuske revolucije, otvorila je put totalitarnoj tiraniji 20. veka. Čak i oni koji su u Francuskoj revoluciji videli kolevku savremene demokratije morali bi najzad razumeti da je tako izvojevana sloboda bila preskupo plaćena i da se do nje moglo doći i putem reformi, kao u anglosaksonskim zemljama.”
      Na kugli zemaljskoj cvate hiljade cvetovai isto toliko korova.
      Za sada toliko.

      Избриши
    2. Ideologijama i religijama nije mesto u drzavnoj vlasti ni u institucijama drzave.Kljucno pitanje nisu religije i politika, vec covek u politici, religiji. Ni jedno drustvo nema mehanizme kojima bi uskladio sazivot ljudi.
      Z.

      Избриши
  5. Ne verujem političarima,kao što nemam poverenje u crkvene oce.Verujem u fatalne žene, hehe..šta više obožavam ih.
    Pađe

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Šta bi sa tvojim imenom?
      zabrinuti pesnik

      Избриши
    2. haha, i ja se zabrinuh.
      Čoveku se uzburkala krv na samu pomisao fatalnosti,ili se poigrao po uzoru na 123, 321, 231, samo je u ovom slučaju kombinacija neobična!!!

      Избриши
    3. heheee...krv, krv,imaš pravo.Dodao bih mnogo zanimljivog na temu, ali ne smem.
      Peđa ( Pđae,hehe...interesatno ovo)

      Избриши
    4. Bolje nemoj ako nije pametno.
      Z.

      Избриши
  6. Da volim, to je jedino što umem. Samo mi dajte predmet moje ljubavi.

    Seren Kjerkegora citirao
    pesnik u prolazu
    123
    'ajd sad da te čujem

    ОдговориИзбриши
  7. Aman pesniče pevaj i, po mogućnosti, ubaci nešto svoje.

    Eto čuo si mene umesto onog koga prozivaš

    ОдговориИзбриши
  8. alo, ovde 123... čujemo li se.?... šššš..., šušti nešto, ove veze su opterećene. fatalizam šušti, kažem vam ja. isprepletali smo se, fatalistički... hehehe

    svi smo mi fatalisti, svako na svoj način. tragedija je što taj termin vezujemo za fatalne žene, evo sad i za politiku. sve muška posla, i žene i politika.

    fatalna je bila i Lu Salome kad je zavela Ničea, i Renea istovremeno, a čedna da čednija nije mogla biti. i zanimljivo, svoju čednost dade tek u 30-tim nekom levom lekaru koji je ubeđivao da to nekome ipak mora dati. hahaha. posle toga je bila nezasita. nešto drugo vatalno je bilo u njoj, uprkos tome što je bila veoma obrazovana, dosledna svojim principima, kažu - primer slobodne žene. njena sloboda u tom vremenu je bila fatalna.

    pesniče, ti si pravi fatalista. nikako da progovoriš svojim jezikom, zalepio si se za citate tako fatalno da su počeli da gospodare tobom. znaš Denis Didroa - Fatalista Žak i njegov gospodar?. Čitni malo i to. nešto tu ipak ima, ponekad više negko i kod Kjerkegora. Filozofi umeju da budu suvoparni.

    Peđa, moja numerološka kombinatorika u odnosu na ovu tvoju je izgleda mala maca, sudeći po verovanju u fatalne dame. bogami, ja im baš i ne verujem, ali volim da se poigravam. moram oprezno da ne ostanem izgreban, hahah... znaš onu: ide maca oko tebe pazi da te ne ogrebe, čuvaj mijo rep, da ne budeš slep... doduše, oni koji poseduju magnetski fatalizam samo privlače... znate već koga.

    kažu da je stari Rim propao zbog fatalizma žena koje su na tajna vrata preuzele politiku i počele da vladaju muškarcima, jedna studija govori da su odbijale da rađaju, jer im se nova uloga dopala. to je početak zapadne civilizacije. Lukrecija je došla kasnije, smo obnovila trend. ona je bar imala stila u odnosu na ove današnje političarke. nekako mi više leže dame sa stilom, špijunke igraćice, poput Mata Hari, koja je platila visoku cenu svog fatalizma, ali na žalost nikad dokazane optužnice... ponekad moraš fatalizmom da se braniš da bi preživeo, ili pak da već svojstveni fatalizam iskoristiš da dobiješ neko svoje mesto u društvu. cena fatalizma nikad nije mala.

    Z, niko ne umire zbog fatalizma, ali može da se razbije...hahaha

    Fantazije žive u fatalnim sferama
    fatalno, %&$&%=)=9675=87960$!?++

    pozdrav, ipak 123

    ps. L2, zanimljivija tema od ovog asteroida.

    ОдговориИзбриши

  9. "Svi ljudi nalikuju jedan drugome, telom kao i dušom… male izmene ne znače ništa. Dovoljan je jedan ljudski primerak da bi se sudilo o svim ostalim. Ljudi su isto što i drveće u šumi, nijedan botaničar ne bi prihvatio da se bavi svakom brezom pojedinačno"
    Bazarov

    Po ovome su svi muški zavodnici a žena koju oženi fatalna.
    pesnik fatalni

    ОдговориИзбриши
  10. pesnik!
    fatalizam nije samo magnetna privlačnost muškaraca i žena, zavodljivost i spoljašnja neodoljivost, suptilno lukavstvo, razuzdana senzualnost i seksualnost. ako čovek u to poveruje, već je fatalista. fatalizam govori pre svega o nepromenljivosti naših stavova. fatalizam je i verovanje u sudbinu, da je nepromenljiva. vidim da ti uporno guraš svoje citate ko fatalista sizif kamenčinu uz brdo.
    123

    ОдговориИзбриши
  11. Pošto pesnik mnogo filozofira, da dodam ja jedan stih na temu i pozdravim vas.

    FATALIZAM

    Blago stablu, jer mu je život pritajen i siv,
    još bolje je ne osjećati ništa poput tvrda stijenja,
    jer nema veće boli što je bol biti živ
    nit ima većeg tereta od svjesna življenja.

    Biti i ne znati ništa, ići bez sigurna cilja,
    bez straha za ono što bi i budućeg udesa zlog,
    bez bojazni da te jutro neće zateći živa,
    bez uzdisanja zbog života, zbog sjene i zbog

    onog što ne znamo i u što tek sumnjamo,
    i zbog svježeg grožđa, kojim nas kuša put,
    zbog groba što nas čeka sa svojim posmrtnim granama
    i ne znati odakle smo
    ni kud nam je određen put.

    Ruben

    ОдговориИзбриши
    Одговори


    1. Sfinga
      Evo ko mene da razume.
      Damo, moj naklon.

      "Hteo bih da slavim, ali šta?
      I sa drugima da pevam
      Ali mi u ovoj samoći nedostaje – božansko".
      Helderlin to beše.

      Možda je to božanska Sfinga?-pita pesnik


      123
      razumem ja tebe al'mi se ne ide iz moje vlastite kože.
      pesnik Sizif

      Избриши
    2. Slušaj pesnik,
      Nemoj da se prenemažeš ko razmaženo derište. i da se žališ što neće svi da se igraju sa tobom u pesku.

      hehehe...
      ubih se sama sa sobom od smija,
      kakav pesnik takva i poezija ???!!!

      Избриши
    3. Hajde malo bez roze poze...
      Iznenadi nas! Možeš ti to!

      Избриши
    4. E žene, žene! A ja se obradovao pesku, dvorcu na plaži, šumu valova, te bokalu rujna vina, pladnju sira,smokava i grožđa.
      A Sfinga hoće da me zadavi što iz prve ne saznah njenu zagonetku.Uvek će biti ovakvih Sfingi zato je čovek je osuđen na večno traganje.
      žalosni pesnik

      Избриши
    5. Pesnik,
      Ne juri sfinge po pesku, ako te neka i ne zadavi može te progutati pesak. hehehe... Drago mi je da si prihvatio šalu.

      123,
      luckasto društvo?! Vidim, i Vi ste se uklopili u njega!

      Pozdrav

      Избриши
  12. haha, pesniče moj, ode tvoj dvorac od peska. lepo ti kazah da fatalizam ne pali uvek. haha. ali ne brini, prijatelju, sfingina metoda je upalila. bravo sfinga, pesnik je progovorio!

    123.
    ps. L2, luckasto društvo imate, nema šta...

    ОдговориИзбриши
  13. Ju, bre, ja po običaju kasnim.Pogledajte i vesti su od juče.Propustih čitav dan.
    Atmosfera je zaista relaksirajuća i lepša nego bilo koji ispisani tekst.Život je uvek u prednosti,i što je jednostavniji,to je lepši.Čovek je sklon zamršenosti čak i tamo gde za njom nema potrebe.

    I eto, pesnik se baš opustio, nauštrb dvorca, vina, smokava, čega li već ne. Ma prepao se da će da ostane bez Sfinge,haha...
    Na sreću pa su naše fatalnosti šale i smeh a gubitci nisu smrtonosni.I dobro je da je tako i dok je tako.
    pozdravljam sve

    ОдговориИзбриши