петак, 21. децембар 2012.

Lažiranje podataka o ljudskoj evoluciji





Jedna od najvećih misterija koja zaokuplja javnost je vezana za nastanak ljudskog bića i njegove pretke. Paleo-antropologija je puna karika koje nedostaju i neobičnih kronoloških preskoka. Nakon otkrića kako su znameniti paleolozi „pomladili“ kosti praljudi za više od 200 hiljada godina, s pravom se pitamo koliko nas lažu?
Britanski The Guardian je objavio vest koja je direktno priznala ono o čemu se šuška već decenijama, naučnici lažiraju datiranje važnih paleontoloških ostataka kako bi održali zvanično priznatu hronologiju razvoja praljudi zasnovanu na Darwinovoj teoriji.
U najvećoj Evropskoj riznici paleontoloških ostataka koja se nalazi u špilji Atapuerca u severnoj Španiji, znaučnici su otkrili na desetke ostataka praljudi koji se nisu uklapali u neandertalske ostatke.
La Sima de los Huesos ili rupa puna kostiju je zaštićeni UNESCO spomenik jer sadrži kosti praljudi koje nam pomažu u razumevanju evolucije, do sada je na ovu lokaciju potrošeno na milione eura i to samo od strane Evropskih institucija i sve s nadom kako ćemo otkriti istinu o našem poreklu, no čini se da istina, u ovom slučaju uopšte nije bila bitna.

 


Britanski vodeći paleontolog profesor Chris Stringer iz Prirodoslovnog Muzeja Velike Britanije je zaprepastio akademsku zajednicu kada je u žurnalu Evolutionary Anthropology objavio upozorenje o sistematskom lažiranju datiranja kostiju koje dolaze iz lokaliteta La Sime de los Huesos, prof. Stringer je optužio naučnike iz Španije da su datirali kosti iz ovog lokaliteta s pogreškom od 200 hiljada godina, tačnije da su ih namerno pomladili i pogrešno identifikovali vrstu praljudi, obmanjujući tako javnost i kolege naučnike.
Problem je nastao u netačnom datiranju kostiju koje navodno pripadaju vrsti Neandertalaca. Po zvaničnoj hronologiji njihove kosti ne mogu biti starije od 400 hiljada godina, kada je navodno nastao Neandertalski pračovek, no Stringer je otkrio kako su kosti datirane na starost od 600 hiljada godina, pa ipak naučnici iz Španije su ih ugurali u mlađi period kako ne bi nastala pometnja oko datiranja i kako se „zvanična“ ljudska evolucija ne bi dovela u pitanje.


La Sima de los Huesos.

Prof. Stringer je izjavio sledeće:
„Ostaci iz Atapuerce su iznimno važni, ne postoji ni jedno drugo nalazište s toliko očuvanih kostiju naših pradavnih predaka. To mesto je naša najveća kolekcija fosila pradavnih ljudi, i timovi koji iskapaju tu lokaciju su odradili neverojatan posao, ali ako mi ne možemo pravilno datirati ostatke tada to postaje veliki problem. U biti stvaramo pogrešan učinak i konstruišemo lažnu evoluciju.“
Iskopavanja kostiju s ovog lokaliteta su počela 1990., godine na čelu s profesorom Juan Lousiom Arsuragom sa Univerziteta u Madridu. Arsuraga je uspeo da složi ceo skelet koji je datiran na 300 hiljada godina starosti. Od tada je iskopano i složeno još 28 kompletnih skeleta praljudi. Asuraga i njegov tim su uspeli doći do starosti kostiju od 600 hiljada godina, što je najvažnije te kosti pripadaju Homo heidelbegensisu za koga se smatra da je direktan predak Neandertalaca – Homo neanderthalensisa. Španski naučnici smatraju kako Homo heidelbegensis nije direktan predak Homo Sapiensa – to jest modernog ljudskog bića. Stringer i drugi znaučnici , koji se ne boje objaviti pogreške u datiranju, smatraju kako je Homo heidelbegensis potomak obadve vrste te da mi nismo direktno nastali od Nenadertalaca iako su se naše dve vrste neko vreme ukrštale.

Kako, zašto i kada je nestao Homo heidelbergensis? Na to i slična pitanja nemamo odgovora ali imamo zvaničnu paleontološku hronologiju.



Važno je napomenuti kako je paleontologija gotovo čitav vek pokušavala prikazati Neandertalca kao nežno „dete cveća“ dok se Kromanjonac pokazuje kao dete rata, no čini se da je situacija bila drugačija, pored činjenice da je Neadertalac bio kanibal koji je voleo gricnuti Kromanjonce i pripadnike vlastite vrste, sve je više pokazatelja kako su muški pripadnici ove vrste sistematski silovali Kromanjonske žene, s tim se dobiva nimalo lepa slika o ovoj vrsti.
Stringer je otkrio kako su brojni fosilizirani skeleti iz La Sima de los Huesos imali Neandertalske odlike, naročito zubi i vilice, no Neandertalci se po priznatoj paleo kronologiji nisu pojavili još za 200 hiljada godina pa su ove ostatke delom pripisali Homo heidelbegensisu, a delom pomladili i pripisali Neandertalcima.
Otvoreno priznanje kako je Nenadertalac postojao još pre 600 000 godina bi u potpunosti iskrivilo današnju teoriju evolucije.
Neverica i kriticizam dolazi i od strane Phillipa Endicotta iz Musée de l’Homma u Parizu,ovaj ugledni kustos ne može verovati podacima stoički tvrdeći:
„To jednostavno ne može biti istina.“
 
Druge kritike se odnose na metode datiranja jer stalagmiti otkriveni iznad fosiliziranih ostataka, sadrže prirodne izotope Urana, koji iskrivljavaju datiranje radioaktivnim izotopima. Što je najsmešnije ovakva kritika dolazi iz redova naučnika koji rade na ovom lokalitetu, što dodatno potpiruje vatru, i dovodi nas u veliku sumnju da znamo pravu istinu.
Pored ove nepoznanice, svim skeletima nedostaju mali prsti na nozi, i brojne malene kosti, što ukazuje na mogućnost da je voda donela ostatke s neke druge lokacije, naročito zbog činjenice da su kosti iz različitih perioda bile ispremešane.
Sam profesor Asuraga je odbacio ovakve analize smatrajući kako se ove 600 hiljada godina stare kosti mogu nazvati ranim Nedanertalcima ili im se treba dati novo ime, no priznao je da je 600.000 godina velika starost i da na tome moraju malo poraditi.
Iskreno rečeno, ne znamo da li bi se zbog toga trebali osećati bolje ili ne, hoće li se ovaj misterij produžiti ili će se jednostavno zaboraviti i ostaviti po strani kao i mnogi druge nepoznanice koje smo mogli videti u neverovatnoj knjizi Forbidden Archeology: The Hidden History od Human Race u kojoj se na preko 900 stranica pokazuje kako nas se obmanjuje i kako se uklanjaju artefakti.
 
Na žalost danas se može kupiti samo skraćena verzija na 300 stranica.
 
                                                                   
                                                                         ARHIVA
                                                                 *        Biologija
                                                                 *        Ikone revolucije
                                                                 *        Od Darwina do Hitlera 

Нема коментара:

Постави коментар