DNA - Kosmička muzika ćelija

Kosmička muzika ćelija 

      Genetičari veruju da je razvoj svakog živog bića, uključujući i čoveka, od momenta začeća programiran informacijama koje su „zapisane“ u hromozomima. Ostaje samo da se divimo prirodi kako je takvu ogromnu količinu informacija uspela da stavi u jedro ćelije, koje je teško videti čak i pod mikroskopom. Kako je to moguće? 

      Petar Petrovič Garjajev, doktor biologije, akademik Medicinsko-tehničke akademije nauka Rusije, koji je veći deo svog naučnog rada proveo u ruskim institutima dok na poziv kanadskih kolega nije otišao u Toronto, smatra da ima odgovor na to pitanje. 

    On tvrdi da postoji samo jedno objašnjenje, a to je da se zapis informacije dešava na talasnom nivou, elektromagnetnim i zvučnim emisijama. Na tom principu osnovao je novi naučni pravac, „talasnu genetiku“. Pretpostavku je dokazao eksperimentima. 

     „Ispostavilo se da je naš molekul DNK antena, jer sadrži atome metala koji služe kao neka vrsta antene usmerene prema kosmosu, odakle primaju neke upravljačke kosmičke informacije“, tvrdi akademik Garjajev. „Molekul DNK u vodenom rastvoru ima kontinuiran zvuk, on emituje neki zvuk. On proizvodi složenu melodiju sa muzičkim izrazima koji se ponavljaju. Dobro zvuči, melodija je interesantna i to je sam po sebi zanimljiv fenomen. Ali, kada sam ga ozračio ultrazvukom, umesto složene melodije ostala je samo jedna usamljena nota“. 

       Do čega dolazi kada se prekine „zvučna veza“ sa kosmosom, doktor Garjajev ilustruje sledećim eksperimentom: 

     „Postoji jednostavan eksperiment sa ikrom žabe kada se stavi u komoru od 80 odsto nikla i gvožđa, gde postoje svi uslovi za normalan razvoj ćelije sa jednim izuzetkom – da je spoljašnje elektromagnetno okruženje izuzetno smanjeno i iskrivljeno. U tom nenormalnom elektromagnetnom okruženju takvi embrioni, takva jaja pretvaraju se u čudovišta i niko od njih i ne dođe do stadijuma žabe. Dakle, nama je apsolutno neophodno spoljašnje elektromagnetno okruženje. Ono stvara svojevrsni talasni metabolizam, talasnu regulaciju koja dolazi iz kosmosa“, tvrdi Garjajev. 

   

      Ruski akademik dokazuje da DNK generiše radio talase i laserske zrake koji grade informacione holograme. Na taj način ćelije embriona, primivši talasnu informaciju, stvaraju neku vrstu skice koja pokazuje gde i kako treba da rastu noge, oči, nos i drugo.

 
   „Stvar je u tome da je naš hromozomni aparat, ne samo naš nego i bilo kog organizma, između ostalog struktura koja emituje svetlost, svetlost različitih talasnih dužina. Počinje od plave a završava se crvenom, i dalje po talasnoj dužini. I ne emituje samo svetlost nego lasersku svetlost, to jest koherentnu svetlost. Sarađivao sam sa veoma velikim fizičarima, i mi smo prvi pokazali da DNK može da radi kao laser. Eksperimentalno smo dokazali takozvanu „superluminescenciju“. Postavlja se pitanje: Šta će laser u DNK? Zašto ima koherentne svetlosti? Postoje primeri da bakterije svetle. Ribe svetle, alge svetle. Truleći panj takođe svetli. Ali to nije koherentna svetlost. Tu je drugi proces svetljenja. Postoji posebna svetlost, laserska svetlost. Ovo je upravo momenat koji je izuzetno važan zato što nas vraća nazad na holografiju, jer laserska svetlost može da čita strogo definisanu informaciju sa strogo definisanih holograma. I ona ne treba da čita naše hromozome kao registar sličica kojih je na milijarde, nego u delovima. Jer, ako se svi pročitaju odjednom, biće nered. To je diferencijalno očitavanje informacija“, kazuje Petar Garjajev.

        Naučnik je došao do još jednog začuđujućeg otkrića. Pokušavajući da shvati šta zapravo upravlja izgradnjom složenih bioloških sistema, uzeo je DNK iz zubne žlezde teleta. Ona je stavljena u spektrometar i osvetljena snopom crvene laserske svetlosti.

   
      „Kada sam uklonio molekul DNK iz laserskog snopa i laserskim zrakom osvetlio prazan prostor, on se ponašao kao da je molekul DNK i dalje prisutan. Video sam fantomski DNK, ali ne apsolutno identičan, naravno. Bio je manji signal, ali opšti karakter bio je upravo takav kao da je molekul DNK prisutan, iako ga u tom eksprimentu nije bilo“.

   
     Eksperimentatori su tom prilikom zaključili da je u pitanju neispravan uređaj, ali Garjajev je, nastavljajući eksperiment sa ćelijskim jedrom na drugim institutima, uočio istu pojavu! Spektrometar, za koji su naučnici mislili da je neispravan, registrovao je „fantome“ tokom 40 dana.

    „Nije isključeno da je on i posle tog perioda bio tu. Samo za njegovu registraciju nisu stvoreni još uvek ultrasenzitivni uređaji. U principu, fantom nije samo naučni termin. Svako od nas je čuo za fantom bola kada se ljudi, na primer, sa amputiranim nogama žale na bolove u nedostajućem udu - to je upravo energetski fantom koji se oglasio. U medicini postoje slučajevi da, kada dođe vreme očekivanog porođaja kod žena koje su imale abortus, one osećaju kontrakcije. Moguće da je ovo pojava fantoma fetusa koji je sličan fantomu DNK. Kada nakon raspada talasnog okvira fantoma ostaje njegova tanka ljuska. Ali kako se oni ponašaju, to niko još ne zna“, kaže Petar Garjajev.

      Svakako, u prilog ovom otkriću treba se setiti Kirlijanove fotografije na kojoj se pojavljuju odsečeni i uklonjeni delovi lista, a pitanje je da li je samo koincidencija narodno verovanje da se duh pokojnika 40 dana zadržava posle smrti, ili da upravo toliko Tibetanci umrlom čitaju „Tibetansku knjigu mrtvih“ sa uputstvima kako da se ponaša na onom svetu!

FOTONI NAS DRŽE NA OKUPU

     Naš organizam je moguće predstaviti kao veliko ćelijsko društvo koje se sastoji od stotine i stotine milijardi ćelija. Svaka od njih razmenjuje sa susednom podatke o svom stanju. Kako se upravlja takvim društvom?

    
     „Najverovatnije nervnim sistemom“, kaže akademik Garjajev. „Ali, nervni procesi se prostiru veoma malom brzinom, od 8-10 metara u sekundi, što nije dovoljno da ćelijsko društvo normalno funkcioniše. Čak ni brzina svetlosti nije dovoljna da bi obišla stotine milijardi ćelija i donela im sve informacije. U suprotnom, naš razvoj bi ostao na nivou bakterije, gde nema potrebe da se prenosi informacija između ćelija, jer je kod bakterije samo jedna ćelija. U našem organizmu informacije za sve ćelije treba da se razmene između njih trenutno. Na koji način se rešava problem takve ultra brze komunikacije?“

     Petar Garjajev i kolege su napravili prvo teorijski, a zatim i eksperimentalni rad, koji ih je uputio na ideju da ćelijski kontinuum razmenjuje informacije beskonačno velikom brzinom. Svoj rad naučnici su zasnovali na svojstvu koje su predvideli Ajnštajn i njegovi učenici, Boris Podolski i Natan Rosen, 1935. godine. Oni su tada zaključili da ako se dva fotona u povezanom stanju razlete, i jedan od njih promeni parametre, na primer, naleti na nešto, on nestaje, a njegova informacija se trenutno prenosi na drugi foton. Jedan foton postaje drugi. Kasnije, ovo kvantno svojstvo je nazvano teleportacija.

    Godine 1997. austrijski naučnici su eksperimentalno dokazali da se foton može teleportovati, odnosno trenutno prenositi sa jednog mesta na drugo, uz očuvanje informacije.

 
„Oni su veoma jasno pokazali da foton može da se teleportuje, a naša DNK, naši hromozimi, rade na principu fotona. To znači da naše ćelije komuniciraju jedna sa drugom beskonačnom brzinom. Ukratko, koncept vremena tamo nestaje, informacija je trenutno poznata. Dakle, ćelije međusobno znaju sve odjednom. Zbog činjenice da ovu informaciju prenose fotoni, a fotoni su povezani među sobom, nalaze se u upletenom stanju. I ovaj pojam upletenosti je ključ da se objasni takva trenutna komunikacija u našem organizmu. To dovodi do potpuno drugačijeg razumevanja osnove biologije, razumevanja genetskog aparata, funkcionisanja živih sistema. Da bi ćelije radile tako da naš organizam funkcioniše normalno, naša ćelijska jedra ponašaju se kao bio-računar. Paralelno s tim postavlja se pitanje: A nervni sistem čemu služi? On takođe prenosi informacije u većim delovima između organa ćelija i tkiva. Dakle, tu ne postoji kontradikcija“, tvrdi profesor Garjajev.

MOLITVA JAČA OD RADIJACIJE

      Profesor Garjajev i njegov saradnik, magistar fizičko-matematičkih nauka Andrej Aleksandrovič Berjozin, hteli su da pobliže ispitaju uticaj ultrazvuka na DNK. Umesto „simfonije života“, nakon delovanja ultrazvučnim aparatom, kako je već navedeno, dobili su samo jednu prodornu notu. Opseg do nekoliko stotina herca u kojem su molekuli DNK pre delovanja generatora ispuštali zvuke, sveo se na jednu frekvenciju od deset herca!

     „Molekuli su doživeli snažan stres posle koga su dugo dolazili sebi i dalja istraživanja su pokazala da se tokom ultrazvučnog zračenja dvostruke spirale DNK raspliću i čak kidaju – kao što se dešava prilikom snažnog zagrevanja tih molekula. Ti eksperimenti pokazuju da ultrazvuk izaziva ne samo mehanička oštećenja, nego i izobličenja polja DNK. To znači da u naslednom programu može doći do prekida: izobličena polja će formirati oštećena tkiva i iz njih se ne može razviti zdrav organizam“, tvrdi akademik Garjajev, koji je zbog takvog stava veliki protivnik primene ultrazvučne dijagnostike, koja se inače smatra neškodljivom.

 
„Naša istraživanja su pokazala da ultrazvuk može biti izuzetno štetan za žive sisteme. Strašno je čak i pomisliti na to da sličan efekat nastaje u ljudskim ćelijama posle dijagnostike ultrazvukom. Nije čudo što se u savremenim klinikama rađa toliko mnogo bolesne i nakazne dece – ultrazvuk je mogao da izobiliči njihov talasni genom! A kada odraslim ljudima ultrazvukom pregledaju bolesne organe, njih je onda teško lečiti“.

   Nasuprot ovome, doktor Garjajev se sa grupom ruskih naučnika bacio na posao da dokaže blagotvoran uticaj druge vrste talasa – elektromagnetskih koji su bazirani na akustičkim vibracijama ljudskog govora. Ne običnog, nego ritmičnog, upućenog kao pozitivna energija, dakle molitvama! Pokušali su sa zrnima pšenice i ječma koja su dobila doze zračenja od dve do deset hiljada rendgena, kada se činilo da su zrna već mrtva. Kao rezultat upućenih vibracija u zrnima su formirani talasni „skeleti“ zdravih hromozoma, na kojima su se pokidani hromozomi obnavljali!

 
„Mi smo tu sposobnost probudili u zrnima pšenice i ječma, ali se ona i kod ljudi može obnoviti. Ma koliko ćelija da ugine, umesto njih će se uvek stvarati nove. Takvom čoveku nikakvo zračenje ne može nauditi, pa ni ultrazvučno“, smatra ruski akademik, ne odbacujući hiljadugodišnja iskustva religije u obnavljanju zdravlja i blagotvornog delovanja molitvi na dušu i telo.

autor:Miodrag Radojčin