четвртак, 24. новембар 2011.

Iran krivac ili cilj



N uklearni program Irana je i dalje u žiži interesa svetskih sila. Izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju u kojem se tvrdi da postoje osnovane sumnje da Iran radi na atomskom oružju bio je povod seriji akcija. 

Kako pretpostavlja BBC  " izgleda(da) tajna kampanja za njegovo ometanje (nuklearnog programa Irana)  traje već neko vreme".Ovu tvrdnju BBC zasniva na nedavnim događanjima :
- Najmanje tri iranska nuklearna naučnika ubijena su u prethodne dve godine; (iranski zvaničnici su optužili Izrael ):
- prošle zime je kompjuterski virus Staksnet (Stuxnet) izazvao haos u centrifugama za obogaćivanje uranijuma što je na nekoliko meseci odložilo nastavak programa; (sumnja se da su američke obaveštajne službe učestvovale u razvijanju ovog virusa );
- premda Iran navodi da je prošlonedeljna eksplozija u vojnoj bazi, u kojoj je poginulo 17 pripadnika elitne Revolucionarne garde, bila nesreća, malo je onih koji veruju u to, navodi BBC. Iran  je postao izložen pojačanim propagandnim napadima od 1990 godine. Obzirom da je ova zemlja potpisnica sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, od 1992. godine  Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) dobila je dopuštenje da proverava nuklearna postrojenja. Prekretnica u odnosu prema Iranu desila se 2006 godine, nakon  što je Iranski predsjdnik Ahmadinežad  dao izjavu  kojom je potvrdio da je u pogonima „uspešno obogaćen uranij“ i da se „Iran pridružio grupi zemalja sa nuklearnom tehnologijom“. Uranij je obogaćen na 3.5 % i mogao se iskoristiti za nuklearni reaktor, dok bi za nuklearnu bombu trebalo obogaćenje od 90 %. Nekoliko zemalja UN ponudilo je Iranu pomoić u energiji u zamenu za zaustavljanje nuklearnog programa. Odbivši tu mogućnost Iran je nastavio sa programom, a zapad se opredelio za ekonomske sankcije.


NOVE SANKCIJE

IRANU su, dakle,  već pre uvedene sankcije i to četiri kruga UN-ovih sankcija  kako bi ga se prisililo da odustane od obogaćivanja urana. Un sankcije su sprovođene zajedno sa dodatnim unilateralnim sankcijama SAD-a i Evropske unije. Nove sankcije  imaju za cilj  pritisak na iranski bankarski sektor i izvoz nafte.


IZ MEDIJA

Nove sankcije su uvele Britanija, Kanada, Sad. .

Britanskim finansijskim institucijama naređeno je da  prekinu sve transakcije sa iranskim bankama, uključujući centralnu banku Islamske Republike.
Ovo je prvi put da je Britanija primenila ovakve mere protiv bilo koje zemlje. Sankcije su uvedene na osnovu zakona o borbi protiv terorizma iz 2008. godine.
Ubrzo nakon Velike Britanije i Kanada je objavila da uvodi nove sankcije Iranu  koje će se odnositi na "praktično sve (finansijske) transakcije", uključujući i poslove sa iranskom centralnom bankom.U saopštenju vlade se ističe da će Kanada zabraniti izvoz  robe koja se koristi u petrohemijskoj, naftnoj i gasnoj industriji, javio je Rojters.

Starim optužbama o izradi nuklearnog naoružanja, podupiranju  terorista u Afganistanu, Iraku i na Bliskom istoku, te izvozu balističkih projektila,   Washington je dodao optužbu za pranje novca. Ovo saopštenje je, nema sumnje,  još jedno od niza koje  treba da iznudi dalju izolaciju iranskog finansijskog sektora.  Sankcije onemogućavaju bankarsko poslovanja sa ovom zemljom, a u slučaju da se sankcije prekrše slede drastične kazne.  Na američkoj crnoj listi se  nalazi 11 subjekata osumnjičenih za pružanje pomoći programu nuklearnog naoružanja.  Te kompanija koje pomažu iranskoj naftnoj i petrohemijskoj industriji  mogu potpasti pod moguće sankcije.

Ostale reakcije

Francuska je sa svoje strane pozvala saveznike da prestanu da kupuju iransku naftu  kako bi se i tim putem izvršio dodatni pritisak na režim iz Teherana, saopšteno je iz kabineta predsednika Nikole Sarkozija.
U saopštenju se navodi da Francuska traži od tih zemalja da Teheranu uvedu sankcije "bez presedana", uključujući uz obustavu kupovine iranske nafte.i zamrzavanje imovine Iranske centralne banke .
R
usija je zajedno sa  Kinom blokirala bilo kakvu mogućnost zapadnih zemalja da deluju protiv Irana pred Većem sigurnosti. Rusija je ovoga puta zauzela strožiji stav po ovom pitanju, rekavši da su sankcije "neprihvatljive i suprotne međunarodnim zakonima." Rusko ministarstvo vanjskih poslova saopštilo je da ovaj zapadni korak "ozbiljno komplikuje poteze za konstruktivni dijalog sa Teheranom" te je optužilo SAD i njegove saveznike da su „ovaj put otišli predaleko“."Verujemo da je stalno jačanje sankcija odavno izašlo iz okvira dogovora o neširenju kojima je obuhvaćen iranski nuklearni program”, stoji u izjavi ruskog ministarstva.

 IZRAEL I IRAN

J oš pre nego što su dobijeni zvanični rezultati  IAEA zraelski zvaničnici su javno izneli svoje stavove o Iranskom nuklearnom programu.
"Iranu moraju biti uvedene međunarodne sankcije koje će paralisati ovu zemlju,"  reči su šefa izraelske diplomatije Avigdor Libermana.  “Ako SAD ne učini korake ka uvođenju tako oštrih sankcija protiv Irana to znači da su Amerikanci i Zapad prihvatili iranski nuklearni program”, izjavio je ovaj izraelski ministar.


N akon rezultata  sastanka komisije IAEA  u Beču ministar odbrane  Izraela Barak dao je više izjava. U jednoj od njih pomenuo je o mogućnost izraelske vojne intervencije protiv Irana.  Izrael je najsnažnija zemlja u regionu, od Tripolija u Libiji do Teherana, ali  rat nije piknik i  neodgovorno je  i demagoški plašiti javnost. Indirektno je ipak upozorio da je "Iran  na manje od godinu dana od dostizanja nivoa sa kojeg će biti nezaustavljiv u cilju da proizvede nuklearno naoružanje," zbog čega Izrael mora da usmeri pažnju na mogućnost nuklearno sposobnog Irana i "šta treba i može biti učinjeno na vreme."
On je takođe  istakao  da je izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), u kojem se navodi da sve ukazuje na to da je Teheran radio na planu za atomsku bombu i da, možda i dalje vodi tajna istraživanja, imao otrežnjujući uticaj na svetske lidere i da je pokrenuta hitna i intenzivna diplomatija.Prema njegovim rečima  nuklearno sposoban Iran imao bi duboke posledice po Bliski istok i podstakao bi zemlje kao što su Saudijska Arabija, Turska i Egipat da "postanu nuklearne" i time se započne odbrojavanje do kada će nuklearni materijali stići u ruke terorista.



IRAN

Oglasio se i Iran. Predsednik Mahmoud Ahmadinejad je dao na znanje da se Iran neće odreći svojih nuklearnih ambicija, uprkos tome što je Zapad ove sedmice uveo nove sankcije protiv te zemlje.On savetuje zemlje, koje su uvele sankcije, da "obuzdaju napade besa i prestanu misliti da će svojim kandžama i očnjacima zaustaviti iranski narod", prenosi AFP.

Iranski parlament prihvatio je predlog kojim se proteruje britanski ambasador u Teheranu zbog sankcija ove zemlje Iranu. Parlament će u nedelju glasati o nacrtu zakona kojim će se diplomatski odnosi između dve zemlje sa nivoa ambasadora spustiti na nivo otpravnika poslova. U dokumentu se navodi i da će Teheran preduzeti iste akcije protiv drugih zemalja koji se ponašaju na sličan način kao Britanija.

RUSIJA, KINA AMERIKA
       - ratne opcije -
Ratna opcija  prema Iranu je odavno predmet medija. U eventualnom napadu Izraela na Iran analitičari izdvajaju kao najbitniji segment  protunapada raketni štit . Onaj  ko ima efikasniji štit može primiti prvi udar i omesti ga i u uzvratnom udaru uništiti protivnika.  Apsolutne zaštite NEMA.  U slučaju napada Izraela, kao i napada uopšte, ne sumnja se da bi Iran odgovorio. Mnogi su uvereni da bi rat na ovom području  imao  katastrofalne posledice po čitavo područje, a verovatno i šire.
Da li će Izrael krenuti, da li će dobiti dozvolu Amerike i saveznika , sve su to pitanja kojima se javnost intezivno bavi.  Nedavni događaj sa neisključenim mikrofonima tokom intimnog razgovora između Sarkozija i Obame ( nakon prenosa) tumači se kao dokaz svojevrsnog hlađenja odnosa između Izraela i Amerike." Ovaj incident je naravno bespredmetan za bilo kakvu ozbiljniju analizu odnosa ove dve države.
Ipak ovo pitanje je od izuzetnog značaja. Uloga Amerike je presudna.  U ovom slučaju su međutim bitne i neke druge zemlje.  Najveći  kupac iranske nafte je Kina. Ona ulaže velika sredstva u razvoj  plinskih polja. Rusiji je pitanje Irana bitno zbog geopolitičke pozicije. 

Među članicama Unije nema saglasnosti o ratnoj opciji.  Evropa jeste za sankcije.  Ratna opcija, ma u kom opsegu,  dovela bi do naftog šoka i skoka cena  koji u ovom  kritičnom trenutku EU baš i nisu poželjni.
Ni Amerika nije u boljem finansijskom položaju. U avgustu je za dlaku izbegla bankrot povećavši nivo zaduživanja sa 14,3 biliona za još 2,4 biliona, ali s planom da se narednih godina štedi kako bi se to vratilo. Posle natezanja između republikanaca i demokrata, tada je odlučeno da se napravi komitet od 12 članova, po šest iz obe stranke, koji ima zadatak da napravi plan štednje od 1,2 biliona dolara u narednih deset godina.Članovi tog komiteta, međutim, ne mogu da se slože, pa američki mediji navode da sledi veliko kresanje vojnog budžeta.
Ministar odbrane Leon Paneta već je upozorio da bi projekat izgradnje evropskog raketnog štita mogao da bude ugrožen ako specijalni pregovarački panel ne uspe da postigne dogovor o budžetu.
Uprkos takvoj finansijskoj situaciji  američkih ratobornih glava je podosta. Na sreću, u godini izbora ima i onih kojima ratna akcija ne bi dobro došla.





ZA ILI PROTIV RATA
R epublikanski kandidati za predsedničku nominaciju u SAD-u izneli su tokom debate u Južnoj Karolini različite stavove o mogućoj američkoj vojnoj intervenciji u Iranu. Za intervenciju su se založili bivši guverner Masačusetsa Mitt Romney i nekadašnji predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa SAD-a Newt Gingrich, dok su protiv vojne intervencije bili biznismen Herman Cain i kongresmen iz Teksasa Ron Paul.
Romney, kandidat sa najvećom šansom za uspeh,  je mišljenja da ako sankcije i drugi oblici pritiska na Iran ne daju rezultate, onda bi vojna akcija trebala biti jedna od opcija, jer je “neprihvatljivo da Iran postane nuklearna sila”, prenosi Tanjug.
“Ako ponovo izaberemo Baracka Obamu, Iran će imati nuklearno oružje. Ako izaberete Mitta Romneya, Iran neće imati nuklearno oružje”, kazao je Romney.
Sa stavom o mogućoj intervenciji protiv Irana složio se Gingrich, ocenivši da neće biti druge opcije osim vojne ako svi ostali napori ne daju rezultata.
Pored Paula, mogućoj intervenciji protiv Irana usprotivio se i Cain, biznismen i konzervativni crni političar, založivši se istovremeno za jačanje sankcija i slanje američkih ratnih brodova u region, kao i za pomaganje iranskoj opoziciji.

ŠTA SE DEŠAVA OSIM SANKCIJA



RAKETNI ŠTIT

SAD su saopštile da će, zbog nezadovoljstva pregovorima o kontroli naoružanja sa Moskvom, prestati da Rusiji daju podatke o konveniconalnom naoružanju i vojsci u Evropi.
Rusija je 2007. godine prestala da poštuje Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi, ali su SAD i njihovi saveznici nastavili da ispunjavaju obaveze dostavljajući Moskvi podatke o svojim snagama. SAD su odlučile da i one prekinu saradnju jer pregovori sa Rusijom isuviše dugo traju, a očekuje se i da će evropske potpisnice sporazuma prestati da dele podatke sa Rusijom.
Portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland je u pisanoj izjavi navela da su SAD spremne da nastave razmenu podataka s Rusijom ako Moskva ispuni obaveze iz sporazuma.
Predsednik SAD Barak Obama je poboljšanje odnosa sa Rusijom postavio kao jedan od prioriteta i u tome je bilo izvesnog uspeha. Između ostalog je potpisan novi sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja, ali su dalji pregovori zapeli zbog američkih planova o raketnom štitu u Evropi.
Prekid razmene podataka je uglavnom simboličan pošto će SAD i saveznici nastaviti da te informacije daju drugim potpisnicama sporazuma, među kojima je ruski saveznik - Belorusija koja će ih prosleđivati Rusiji.
Sporazum, potpisan 1990. godine, ograničava broj tenkova, aviona i drugog teškog konvencionalnog naoružanja zapadno od planine Ural. Nova, revidirana verzija sporazuma potpisana je 1999. godine, ali su zemlje članice NATO odbile da je ratifikuju.




Iskander projektili, na skici stvarni  ili lažni domet (500km)
iz istog izvora " IskanderM " је balistička raketa , dok je iskander K R-500 razvijena kao hipersonična  krstareća raketa dometa око 2000км."

ISKANDER     Lepi kadrovi 9K720 Iskander,




alinjingradska oblast  je  na krajnjem zapadu Rusije, na obali jugoistočnog Baltika između Poljske i Litvanije. Pripada Severozapadnom federalnom okrugu Rusije.

DANAŠNJI ODGOVOR RUSIJE

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev zapretio je danas razmeštanjem raketa u enklavi Kalinjingrad, koja se nalazi između Litvanije i Poljske, ako SAD nastave da sprovode plan za razmeštanje antiraketnog štita u Evropi.
Rusija je do sada u više navrata pretila razmeštanjem raketa u oblasti Kalinjingrada. Moskva traži da bude uključena u američki antiraketni sistem u Evropi ili da dobije garancije da rakete neće biti usmerene na ruske odbrambene sisteme, uključujući i pristup instalacijama NATO-a kako bi se to potvrdilo. Medvedev je takođe izneo mogućnost da Moskva izađe iz novog sporazuma o razoružanju koji je postignut sa SAD, i obustavi ostale razgovore o kontroli naoružanja ako SAD nastave sprovođenje planova o razmeštanju antiraketnog štita u Evropi. Medvedev je ponovio i predlog o podeli evropskog kontinenta na više zona vojne odgovornosti, što je NATO odbacio 2010. godine. Rumunija, Turska, Poljska i Španija ozvaničile su učešće u američkom sistemu antiraketnog štita

ODGOVOR NATO I SAD

Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je izjavio da je "vrlo razočaran" pretnjom Rusije o razmeštanju raketa blizu savezničkih zemalja i ocenio da bi to bilo "prizivanje prošlosti i u neskladu sa strateškim odnosima, o čijem građenju su se dogovorili NATO i Rusija". "Saradnja, a ne sukobljavanje, predstavlja put napred", naveo je Rasmusen u pisanoj izjavi.
Portparol Bele kuće Tomi Vitor (Tommy Vietor) naveo je da će SAD nastaviti da traže saradnju sa Rusijom, ali da se plan za raspoređivanje raketa u Evropi "dobro razvija i da nema osnova za pretnje da se povuče". "Mislim da vredi ponoviti da odbrambeni raketni sistem u Evropi na kojem poslednjih nekoliko godina vredno radimo s našim saveznicima i Rusijom nije usmeren ka Rusiji, već je zamišljen da neutrališe raketne pretnje usmerene iz Irana ka Evropi i našim saveznicima", rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi (John Kirby).
I sada jedna mala zanimljivost..


BERLIN - Iranci nadmudrili Zapad.

Iranski avio-prevoznik „Mahan er“, uprkos sankcijama, kupio je službeni avion nemačke kancelarke Angele Merkel, piše Špigl. Prema navodima lista, to je za Nemačku veoma nezgodno, jer ta zemlja podržava još strože sankcije Teheranu.

I ranski avio-prevoznik ima pet aviona „boing 747“, kao i 27 letelica tipa „erbas“. S obzirom na dugogodišnje sankcije, Iran vrlo teško može da održava te avione. Kako su otkrili nemački novinari, uprkos sankcijama, Iranci su kupili još jedan „erbas“, koji su dovezli iz Kijeva. Reč je o službenoj letelici koju je koristila nemačka vlada, naročito kancelarka Merkel i ministri spoljnih poslova. Avion, koji je nazvan „Teodor Hojs“, po prvom predsedniku Zapadne Nemačke, bio je opremljen kabinom, tušem i udobnim kožnim foteljama. Proizveden je 1989. za Istočnu Nemačku, ali ga je preuzela savezna vlada nakon ujedinjenja.

Nemačka je prošle godine za svoje potrebe nabavila nov avion, a u junu je „Teodor Hojs“ prodat ukrajinskim investitorima za 3,1 miliona evra. Ukrajinci su ga potom prodali Irancima. Nemački izvori tvrde da su Iranci od početka uticali na Ukrajince i organizovali kupovinu da bi se domogli aviona Merkelove. U međuvremenu je otkriveno i da je veliki broj „Lufthanzinih“ letelica takođe prodat Ukrajincima, a završio je u Teheranu.

Kompanija „terorista“ Amerikanci su nedavno iransku avio-kompaniju „Mahan er“ optužili da potajno prevozi oružje i članove iranske republikanske garde. Takođe, Amerika je donela odluku o oduzimanju imovine toj kompaniji nakon što je otkriveno da je imala ulogu u planovima o navodnom atentatu na ambasadora Saudijske Arabije u Vašingtonu

8 коментара:

  1. SVEŽE NEMA ŠTA.OTKADA SE ŽENE BAVE VOJSKOM?NEVEROVATNO.

    ОдговориИзбриши
  2. Pa ako mogu da pilotiraju mlaznim lovcima i sluze u elitnim jedinicama sto ne bi mogle i da pisu o "vojsci"? He, koji lik...

    ОдговориИзбриши
  3. E neka si mu rekao.Baš ti hvala.

    Sasha,ti si već bio ovde.Bila sam na tvom blogu.Odlučio si se za engleski jezik.I ja sam par godina pisala na holandskom,a onda sam zbog komunikacije sa prijateljima prešla na naš. Gledala sam dokumentarac koji si postavio.Tom uspehu naše PVO radovala sam se kao malo dete.
    pozdrav, hvala na posetama ij oš jednom na reakciji.

    ОдговориИзбриши
  4. Kod tebe je postaje sve zanimljivije.Ovo sa vojskom je pun pogodak,hehe...Garantujem da bi ga ubila rezultatom.
    Rusi foliraju.Kladimo se!!!
    Pedja

    ОдговориИзбриши
  5. Pedja izazivas.Interesuje te kako cu se izvuci sa odgovorm.Trabunjacu.Mogu ja to.Ne volim Ruse, ni demagogiju koja se po broju zrtava moze izjednaciti sa ratovima.
    A ratovi..to je pretpostavljam tvoje sledece pitanje.Razlika izmedu Amera i Rusa i bilo koga ne postoji.Hajde da napravim jednbo poredenje jer mi ide u prilog,a ti navedi suprotan primer pa da vidimo gde cemo stici.
    Ameri su bacili atomsku u ratnim okolnostima, Rusi tajno u sklopu vezbe u kojoj su svesno zrtvovali 40000 svojih sunarodnika. Slavni general je citavu vezbu uredno zapisao,potpisao dokumentovao,..
    O cemu da pricamo dalje? Ko je u bilo kom sukobu ispravan;da li je Iran neduzan a Izrael tek tako militaristicki raspolozen;da li ovo Izrael radi zajedno sa Amerima ili je ovo propagandna akcija pre uvodenja sankcija a sankcije...itd.i td.
    Znamo dobro kako se stvaru odvijaju pa da ne trabunjamo radi trabunjanja.Ozbiljno ne mozemo.
    L2
    Koliko sam shvatio bilo bi dobro da izbacimo jedno ime u komunikaciji.Sa zadovoljstvom.Idu mi na ganglije prijateljstva na staklenim nogama.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  6. O da,Sasha ko da si,pametan si i gentleman.
    Z.

    ОдговориИзбриши
  7. Izvinite što se ne javljam.Kao obično gužva uz zrno neraspoloženja me ne čini odviše raspoloženom za komentare. Ne na mom blogu. Z. pričali smo o toj akciji i ostalim.Zaista je glupa bilo koja vrsta poređenja. Možda ti pedja odgovori.Pa i njemu si postavio pitanje, šta se pa ja petljam,,haha.
    Ludnica, ludnica. Sve mi se manje dopada i što bi rekao moj pok. otac završićete Vi na mesecu.
    Bio je čovek pametan i vidovit.A ja upravo ovih dana mislim gde će mi biti unučad.
    Ma znam, obećali ste mi mesto u Nojevoj.Muka je u tome što moram odabrati haha..I završiti tekst pre toga pa makar ga odmah pocepala.
    Idem da spavam.Opet dočekujem jutra...

    Moram da se posebno inlogujem za komentar.I upisujem svoje staro treće ime.U pravu si.Kad ideš na krštenje moraš znati kom popu.Popovi kao popovi.Vole lovu.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман28. јул 2012. 22:54

    E, Kolumbo, Kolumbo, koji te vrag posla na put..

    ОдговориИзбриши