среда, 14. септембар 2011.

Pripreme bankrota Grčke



 Evropsko jutro je osvanulo sa najavom grčkog bankrota. Ili se meni samo čini!! Tek što sam se probudila.

Rajniše post (Diseldorf): „Resler je prvi nemački ministar koji je otvoreno progovorio o mogućnosti bankrota Grčke. Njegova izjava nije tako problematična kao što to misle mnogi političari iz koalicije. Jer, tržišta već odavno računaju sa tim da Grčka, i pored milijardi koje dobija, neće ponovo stati na noge. Tržišta sada samo hoće da znaju kada i pod kojim uslovima će se to desiti.“


Holandski Kabinet je pripreman za Grčki bankrot. Dok u Predstavničkom Domu traje debata  na kojoj ministar finansija pokušava ubediti ministre u neophodnost spašavanja grčke zbog sopstvenih interesa, u holandske medije je iscurela informacija o tajnom scenariju planskog pada Grčke. Da se razumemo nije u pitanju nikakva tajna, već se javno progovara o onome što je bio tabu. Pitanje više nije da li će Grčka bankrotirati već kako to izvesti planski sa što manje štete po euro i ostale zemlje.  
Holandski ministar finansija danas upozorava da nije moguće sprovesti  nijedan plan bez negativnog efekta na ostale zemlje. Grčku će biti moguće lagano prizemiti sredstvima iz fonda za pomoć. Jasno je da bi Stabilizacioni fond morao da bude mnogo veći ukoliko bi se njegova primena proširila i na ostale zemlje. Zadnja, meni dostupna cifra zajmovnog kapaciteta fonda, baziranog na garancijama država članica evrozone, kreće se oko 440 milijardi eura. Čak ni uz podršku MMF-a on ne može da bude dovoljan  za ostale zemlje,Irsku, Španiju i Italiju. Ova poslednja ima  treći najveći državni dug u svetu od čak 1.900 milijardi eura, tri puta veći nego grčki, irski i portugalski zajedno.Utešni su neki podaci koji uprkos visini duga ukazuju da Italija ni izdaleka nije u poziciji Grčke. Poznato je i to da Italija vodi pregovore sa Kinom o otkupu dugova.( vidi Briks pomaže Pigs-u)

U Holandiji je na zaprepaštenje celokupne javnosti  preko interneta obelodanjen  tajni godišnji izveštaj vlade u kom se nalaze i podaci o iznosima koje bi trebalo uplatiti u fond solidarnosti.  Prema ovom izvoru za sprečavanje bankrota Grčke, a nakon nje i ostalih crnih tačaka Eu, Fond bi trebalo nadopuniti iznosom od €750 milijardi do tot €1500 ili čak  2000 miljamilijardi eura. Holandija bi morala biti garant ya iznos od  €80 do 120 milmilijardi. 
izvor
                                         
ANTIDEMOKRATSKI REŽIM EVROPSKE UNIJE !?!
Da je situacija uzavrela govori podatak da, pre dogovorenih i najavljenih sastanaka, Merkelova i Sarkozi već danas obavljaju razgovore sa Papandreuom. Bombastični naslovi prate svaki potez  nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog  predsednika Nikole Sarkozija koji i sami ponekad javno, senzacionalistički, češće iza vrata,  pokreću akcije spašavanja Grčke. Ovo nemačko - francusko vođstvo stvara sve veću nelagodu u ostalim zemljama eurozone, posebno u onim fiskalno najodgovornijim. Finska se izrazila najoštrije, za njom su usledile Austrija i Holandija. Tenzije ove vrste su vrlo opasne mada manje uočljive u odnosu na  tekstove o akcijama novouspostavljene koalicije.

V eć su tokom augusta britanski mediji politiku Nemačke  kojom  uvodi red u finansijsko ponašanje EU, nazvali usponom četvrtog rajha. Paranoju i antigermanske tonove zapravo su inicirali nemačko-francuske inicijative o prelazu na fiskalni oblik unije, stvaranju jedinstvene vlade EU, unošenje ustavne odredbe svake zemlje o maksimalnom nivou zaduženosti. Komentare britanske štampe nadopunio je nemački mesečnik Compact koji je naslovnu stranu svog izdanja ukrasio Hitlerovim portretom i  tekstom koji sadrži  deo poznatih Hitlerovih  reči “ Jedan narod, jedna država, jedan euro - postaje li EU Četvrti rajh.”


Compact Magazin Ausgabe August 2011 (Nr. 8)


I stina je da Nemačka predstavlja dominantnu silu Evrope. Ekonomski snažna i postojana ona konkretnim rezultatima privrede garantuje opstanak EU. Iznosom kreditiranja od preko milijardu  indirektno je postala vlasnica dela Evrope koja od ove sada i očekuje spas. Kakva je uloga Francuske koja se svaki put pojavljuje uz Nemačku? Francuska je naprosto tradicionalno ubeđena da joj uz Nemačku pripada vodeća diplomatska i birokrtatska funkcija. Kako god evidentno je da sudbinu EU  određuje pomenuta koalicija. A za sada je ona potvrdila interes za održanjem unije premda je u samoj Nemačkoj sve više nezadovoljnika ovom odlukom.Šta bi se desilo da Nemačka odustane od spašavanja nefunkcionalne EU? Po ovdašnjim procenama ovaj potez  Nemačkoj ne bi doneo ništa pozitivno
obzirom na ogroman izvoz na kome i počiva privredni rast ove zemlje. Napuštajući euro Nemačka bi se suočila sa nizom novih  problema čija bi rešenja iziskivala finansijska ulaganja  podjednaka izdatcima koje momentalno ima u uniji.
“U zaključku istraživanja jedne velike evropske investicione banke, koja je ove pretpostavke o nemačkom napuštanju zone eura uzela u obzir, dosta smelo se kaže da je EU jedna nefunkcionalna monetarna unija, koja nikad nije ni trebalo da bude formirana na način na koji trenutno postoji (niti sa članicama koje trenutno ima). Ali oni koji su, kako se to nimalo eleganto kaže, hrlili da se učlane u ovu uniju, uključujući i samu Nemačku, sada moraju da ostanu tu gde jesu i da to iskoriste najbolje što umeju jer izlazak iz nje nije optimalna opcija.” Izvor

Grčka ima novce samo do oktobra. Sve upućuje na to da se Evropa ozbiljno sprema na konačno razrešenje krize te da će REŠENJE  uslediti u nekoliko sledećih nedelja. Kada će se ono realizovati ostaje da se vidi.
                                                    


                                          Euro blues

ŠTA SU REKLI O KRIZI:

                  Joška Fišer


klimava konfederacija ne uspeva

"Momentalno EU predstavlja  klimavu konfederaciju država koje su posvećene i monetarnoj uniji i zadržavanju svog fiskalnog suvereniteta. U vreme krize to ne radi.
Tokom istorije, konfederacije nikada zaista nisu radile, jer je pitanje suvereniteta (i time moći i legitimiteta) ostajalo nerešeno. Sjedinjene Države su slučaj za primer. Nakog osvajanja nezavisnosti, američke kolinije labavo su se ujedinile pod Aktom o Konfederaciji. Ali taj aranžman je finansijski i ekonomski propao, i SAD su ubrzo krenule prema punoj federaciji.
Danas, Evropa – ili, preciznije, evrozona – se suočava sa gotovo identičnom situacijom, osim što su istorijski uslovi za dalju integraciju mnogo kompleksniji i teži nego što su bili u Americi nakon sticanja nezavisnosti. Evropa ima tri izbora. Provlačenje kao i ranije bi samo eskaliralo i produžilo krizu. Kraj monetarne unije ukinulo bi sam evropski projekat i iskalilo nekontrolisano rasulo. Konačno, Evropa bi mogla da krene napred ka stvarnoj ekonomskoj i političkoj integraciji – korak za čije preduzimanje današnjim liderima nedostaje poverenje, jer oni ne veruju da imaju neophodnu javnu podršku kod kuće.
 izvor

                                            


     Gerhard Schroeder

monetarna ili fiskalna unija. ujedinjenje United States of Europe

Bivši nemački kancelar Gerhard Schroeder pozvao je u subotu na kreiranje 'Ujedinjenih evropskih država' (United States of Europe), rekavši da je bloku neophodna zajednička vlada kako bi se izbegle buduće krize.Kriza u kojoj se nalazimo iskristalisala je da mi ne možemo da imamo zajedničku valutu bez zajedničke fiskalne, ekonomske i socijalne politike", rekao je Schroeder i dodao da "moramo da se odreknemo nacionalnog suvereniteta".izvor
          
       Jacek Rostovski


raspad Eurozone -finansijske posledice


" Popljski ministar finansija Jacek Rostovski, čija zemlja do kraja godine predsedava Evropskoj uniji, upozorio je danas u Evropskom parlamentu u Strazburu da ni Unija ne bi dugo preživela raspad evrozone. "Evropa je danas u opasnosti, a ako se raspadne evrozona, ni EU to neće preživeti dugo", kazao je Rostovski poslanicima EP, preneli su poljski mediji. On je apelovao na evroposlanike da po svaku cenu spasavaju Evropu i da ne žive u iluzijama da bi EU preživela raspad evrozone.
Koristeći statistike švajcarskih bankara i analitičara, Rostovski je evroposlanicima predočio posledice dva scenarija - kada bi evrozonu napustila siromašna i kada bi to učinila bogata, velika članica

Ako bi evrozonu napustila siromašna, zadužena zemlja, njen BDP pao bi u prvoj godini od izlaska iz evrozone za 45 do 50 odsto, dok bi u narednim godinama nastavio pad od 10 do 20 odsto.

Izlazak iz evrozone za bogatu članicu značio bi pad njenog BDP-a za 20 do 25 odsto, dok bi u narednim godinama pad bio manji, oko 10 odsto godišnje.
"To ne možemo da dopustimo", kazao je Rostovski.
On je pesmistički zaključio obraćanje evroposlanicima upozorenjem neimenovanog visokog menadžera jedne velike poljske banke koji je podsetio da se u istoriji nakon takvih velikih političkih i ekonomskih potresa u Evropi retko dešavalo da u roku od 10 godina ne izbije rat." izvor


                                              

                 Majkl Spens


neophodna reforma i investicije

Evropski političari su u najvećoj meri usredsređeni na smanjenje deficita, a malo pažnje obraćaju na reforme ili investicije usmerene na povećanje ekonomskog rasta. Osim toga, na nivou Evropske unije i dalje ne postoje usaglašene mere za izlazak iz začaranog kruga povećanja kamatnih stopa i smanjenja ekonomskog rasta, s kojim se suočavaju Italija i Španija. Da bi se situacija stabilizovala, potrebno je pokrenuti delotvorne mere unutar država članica EU, kao i na nivou cele Unije, ali ne postoje nagoveštaji da će se to uskoro dogoditi. Nestabilnost koja je nedavno vladala na tržištima delimično je predstavljala odgovor na očigledno povećanje rizika od neadektavne politike ili poricanja postojanja problema.
Kada je reč o Sjedinjenim Državama, mogućnost vraćanja dugova se već dugo dovodi u pitanje. Ne postoji ništa u političkim debatama koje se vode u toj zemlji što bi sugerisalo da će biti ostvaren značajan ekonomski rast i osmišljena strategija za povećanje stope zaposlenosti. I mada neki veruju da su budžetski rezovi dovoljan preduslov za poboljšanje stanje, ipak, takav stav nije široko rasprostranjen, niti se odražava na situaciju na tržištima. Prepreke za ostvarenje ekonomskog rasta se umnogome ignorišu. Malo je onih koji shvataju da, ukoliko se ne ostvari napredak, potražnja neće biti vraćena na nivo pre izbijanja krize. U stvari, domaćinstva će postati još štedljivija. Iako inflacija predstavlja izazov u državama u razvoju, glavna opasnost vreba od problema s kojima se suočavaju razvijene zemlje." izvor


Joseph Stiglitz

štednja pogrešan metod 

 američki ekonomist i profesor na Univerzitetu Kolumbija, dobitnik Nobelove nagrade 2001. godine i bivši potpredsednik i glavni ekonomist Svetske banke, otvoreno se pita zašto Evropa ide putem koji se već pokazao kao neefikasan.

......, ponovo su se javili snažni glasovi ekonomskih teoretičara desnice koji su kao i uvek motisani ideologijama i posebnim interesima i time prete globalnoj ekonomiji, ili barem ekonomijama SAD i Evrope. Dogodilo se upravo to da je većina vlada tražila mere štednje od svojih ljudi, stezanje kaiša. A to je pogrešan način koji podrazumeva da ljudi na sebe preuzimaju teret izlaska iz finansijske krize. Ko god to radi, makar i Nemačka koja se smata uspešnim primerom, nije učinila dobro ako nije dalje investisala", tumači Stiglitz u intervjuu za Globus.izvor

         Istoričar Hans-Joachim Voth

 -podela eurozone na dva dela

Profesor Voth predviđa da će Euro nestati u bližoj budućnosti (konkretno navodi pet godina) ukoliko se sadašnja monetarna ne preobrazi u fiskalnu uniju. S obzirom na političke komplikacije vezane uz uspostavu fiskalne unije, kao alternativu navodi podelu monetarne unije na deo koji bi nastavio koristiti znatno oslabljeni Euro (Francuska, Italija, Španija, ostale mediteranske zemlje članice i Belgija) te na novouspostavljenu DM zonu (Nemačka, Austrija, Holandija, Luksemburg te, eventualno, Danska i Finska).
vidi kompletan intervju na engleskom u  Špiglu


                            

6 коментара:

  1. Dobro jutro Liv!Jesi li se rasanila.
    Otkuda cudjenje!! Bar ti nisi verovala u tu konstrukciju.
    Pusti politiku.Javi kad da rezervisemo karte.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
  2. Sledeće nedelje.OK.
    Pustila bih ja politiku ali ona neće mene.Šala.
    Soroš najavljuje veliku depresiju i poručuje da se Evropa pripremi.Ukoliko se ne donesu radikalne mere on predviđa krizu jaču nego 1929. Ko ima imalo razuma treba da ga posluša.

    Juče su Merkelova i Sarkozi odgodili bankrot do 2013 !! Tržište je odmah reagovalo.Kćerka mi je juče povećala cene od 5 do 10 posto.
    Štiglic ponovo upozorava na nelogičnosti. Da li sam nedovoljno ekonomski obrazovana pa mi se čini da je tip u pravu. Nije rešenje samo u štednji, već i u investicijama.Slažem se,bez obzira na mogućnost svrstavanja u određeni tabor, da teret ne bi smeli podneti samo najsiromašniji.To može biti uzrok političkih nemira koji bi doveli do novih ratnih žarišta. Ako je rat izvor zarade i mogućnost rešenja krize,ja nemam reči za takva scenarija.
    Treba dobro mućnuti glavom.Mogli bi i Vi malo da se opteretite ovim pitanjima a ne samo podvodnim i nadvodnim biljnim i životinjskim svetom.
    pozdrav svima

    ОдговориИзбриши
  3. Italijani umeju da kuvaju, Francuzi da vole, Švajcarci da sklapaju satove, Nemci da prave automobile. A Amerikanci? Amerikanci se razumeju u prodaju i marketing. Ovakav zaključak – poput nekog dobrog vica – koji sugeriše da su Amerikanci najveći majstori sveta u zarađivanju novca možda je i važio do 2008. Od ove godine, godine krize, Amerikancima sigurno treba „prišiti” još jedno umeće – majstori su da naprave i svetsku ekonomsku krizu.Sve je poteklo od njih.
    Radovan

    ОдговориИзбриши
  4. Nadamo se da nece fontana uleteti sa pozivom he..he..he.
    Šta da kazem osim da je americki kazino- kapitalizam pao na plodno tlo.Najgluplji paradoks je kafkijanska kleveta tih frankestajn kapitalistickih fundamentalista koji su u igri;pisuci o krivicama Grka oni razoblicuju sebe. Cine to bez srama i namere da sami sebi sude.Kopija Kafkijanske predstave koja ce izgleda kao original trajati unedogled.
    pozdrav od cele ekipe
    Z.

    ОдговориИзбриши
  5. Fontana je zaleđena i ne otapa je nikakva temparatura.
    Nešto me duboko žecne kada čujem reč kapitalizam.Osećam da moram da ga branim od kritike premda sam kivna upravo na te fanatike koji su ga iskompromitovali.Ma danas sam besna na sve.Ma i tog Kafke mi je dosta.Misliš reći da su ti menađerski kapitalistički kreteni kafkijanski zaverenici.Iz njihovih će se kandži kapitalizam zaista teško izvući. No još teže iz socijalističkih u koje se tako olako leti.
    Da li grešim ili me smotalo obilje termina kapitalizam, tek mislim da se iz tog obilja ipak može izuzeti jedan kapitalizam.Ne znam kako se zove,ali znam koji su mu principi.

    Šta misliš kako se prekida simulacija?Mehanički,prekidačem.Pritisneš,klik i gotovo.O tome ćemo uživo.
    pozdravljam do viđenja

    ОдговориИзбриши
  6. Zaboravila si na globalno zatopljavanje heheeee.I gleceri se tope a da nece jedna fontana.Mala je ona.
    Kako moze kapitalista biti protiv kapitalizma? Ma jok. Protiv onih sam iz sopstvenih redova koji rade na kratak rok.
    pozdrav

    ОдговориИзбриши