четвртак, 25. август 2011.

Steve Jobs: Ostanite željni (znanja), ostanite neozbiljni.



Uvek sam govorio da kada bude došao dan da neću moći obavljati svoje dužnosti kao direktor Applea, ja ću biti taj koji će to svima reći. Nažalost, taj dan je došao", napisao je Jobs u kratkom pismu.



 Odlazak Stevea Jobsa  sa mesta izvršnog direktora Apple-a očekivao se mesecima.  No, Jobs se neće u potpunosti maknuti iz Apple-a, biće čelni čovek Nadzornog odbora, saopšteno je iz Apple-a.

U avgustu 2004 godine Jobs je podvrgnut operaciji u kojoj mu je uklonjen tumor na pankreasu. Reč je o retkom obliku raka koji se mogao lečiti i bez hemoterapije. U septembru se već vratio na posao. Polovinom decembra 2008 Apple je najavio da Jobs neće govoriti na Macworld Conference & Expo  (januar 2009 ) i da će se kompanija od te godine povući sa godišnje proslave koja se održavala svake godine. Nakon toga se počelo spekulisati o Jobs-ovoj bolesti što je odmah prouzrokovalo pad vrednosti deonica. 5 januara 2009 Jobs je otvorenim pismom na sajtu kompanije prekinuo nagađanja . On je napisao da su  ispitivanjima pokazala da je  u pitanju hormonski poremećaj koji je uzrokovao pad u težini, ali da se problem lako leći.  Neposredno zatim on se jednim e-mailom obratio zaposlenima kompanije kojim ih je obavestio da su njegovi zdravstveni problemi kompleksniji nego što se mislilo. Nakon par meseci podvrgnut je transplantaciji jetre nakon čega se u mesecu junu vratio na posao u  kompaniju.

Steve-a će zameniti dugogodišnja desna ruka Tim Cook, no mnogi analitičari smatraju kako Steve Jobs nema dostojne zamene. Apple je postala jedna od najuspešnijih  kompanija zahvaljujući upravo njemu.
"Ko može zameniti Jobsovu viziju, njegovu strast prema proizvodima? To će biti teško", izjavio je za LA Times Jeffrey Fidacaro, analitičar u Susquehanna Financial Group.


"Istina, on ima neki viši nivo uma, koji može videti budućnost, što malo ljudi može. Ali Apple čini mnogo ljudi. A i on će biti uvek tu negde, pratit će sve i pomoći ako bude trebalo", izjavio je Steve Wozniak, jedan od osnivača Applea.


 REAKCIJE
 Jobsov odlazak, "koji je postao ikona cele tehnološke industrije, a ne samo Apple-a" popratile su emocionalne reakcije.

Već nekoliko minuta nakon njegove izjave, Twitter, Facebook i blogovi postali su zatrpani porukama iskazivanja zahvale za sve što je Steve Jobs napravio.


                 

"Deo mog srca je napukao zbog ove vesti", medicinska sestra Anna Lauren iz SAD-a.
"Čudim se što je otišao pre lansiranja iPhonea 5 na tržište",  Belinda Liu iz Šangaja.
"Nikad pre neka u moj život nije bila toliko umešana neka firma. Koristim sve njihove proizvode",


"Žao mi je. Ali mislim da će Apple biti OK. Apple nije samo Steve Jobs", kazao je Robert Cory iz New Yorka.


"Učinio je strašan posao postavivši Apple na ovaj nivo. Zbog toga će ostati upamćen u svetu tehnologije. No siguran sam da su se u Appleu već neko vreme spremali na njegov odlazak", kažu u Australiji.
"Kralj je otišao, ali Apple već ima spreman plan za nove generacije proizvoda. Odlazak neće uticati na našu ponudu", kazao je jedan od zaposlenika Applea, a prenio Reuters.


Poštovanje su iskazali i konkurenti iz Sonyja, Samsunga i Googlea koji su također osetili potrebu pozdraviti Stevea Jobsa i okarakterizirati ga kao najvećeg tehnološkog inovatora posljednjih dekada.

STABLO PRODUKATA

IAKO se posljednjih godina čini da Steve Jobs ne može promašiti, jer je svaki proizvod naišao na sjajan prijem kod korisnika zbog čega se u pojedinim trenucima počelo činiti da je Apple postao "veći od života", ovih sedam neuspelih projekata pokazuju da ni sjajni inovator nije uvek imun na pogreške.

1. Apple III (1981) - Naslednik popularnog Applea II bio je namenjen poslovnim ljudima, zbog čega je i cena bila "paprena". Međutim, njegov hardware bio je nepouzdan, zbog čega je Apple ubrzo izgubio poslovno tržište od IBM-ovog PC-a.

2. Lisa (1983) - Prvi komercijalno proizvedeni kompjuter  koštao je skoro 10000 dolara kada je lansiran na tržište. Ubrzao je pao u senu mnogo jeftinijeg Macintosha.

3. NeXT Computer (1989) - Jobsov projekt iz vremena izgnanstva iz Applea rezultirao je kompjuterom koji je po mnogo čemu bio ispred svog vremena. Međutim, previše je zadirao na područje Apple III i Lise, a bio je i preskup za obične korisnike

                              .

4. Puck Mouse (1998) - Novi iMac bio je prvi veliki proizvod nakon Jobsovog povratka u Apple 1996. godine, te je postigao solidan uspeh uprkos svom minijaturnom okruglom mišu. Korisnici često nisu znali na temelju dodira odrediti smer, te je postojao konstantan osećaj da će jednostavno nestati u ruci, zbog čega je bio težak za korištenje.
5. The Cube (2000)
- Mali stoni kompjuter bio je krasno dizajniran s kućištem od prozirne plastike, zbog čega je na tom polju dobio i nagrade. Međutim, bio je preskup i nije nudio nikakva funkcionalna unapređenja u odnosu na druge Mac-ove, zbog čega je propao u trgovinama. Apple je tad shvatio da ljudi vole njihov dobar dizajn, ali da nisu spremni platiti basnoslovne svote novca da bi ga dobili.

6. iTunes telefon (2005) - Nekako se čini da svi zaboravljaju da iPhone nije bio Appleov prvi izlet na polje mobilne telefonije. U saradnji s Motorolom krajem 2005. godine izbačen je telefon ROKR. Kao telefon, bio je to pristojan proizvod, ali kao muzički player bio je puno lošiji od iPoda. Mogao je sadržavati samo 100 pesama, a njihov prenos s kompjutera bio je jako spor proces.

7. Apple TV (2007)
- Appleov izlet u dnevne sobe svojih  korisnika bio je projekt za kojeg je i Jobs priznao da mu se nije do kraja posvetio, već je pre bio posao iz  "hobija". Bila je to mala kutija koja je povezivala TV i Mac unutar kuće. Minijaturni daljinski omogućavao je korisnicima da muziku i filmove s PC-a projiciraju na televiziju. Međutim, bio je preskup, sa cenom od 249 dolara, te kompliciran za postavljanje i korištenje. Osim toga, filmovi kupljeni na iTune-u imali su lošu rezoluciju i izgledali su mutnjikavo na HDTV prijemnicima. Ipak, 2010. godine je Apple predstavio unapređeni i jeftiniji Apple TV koji je omogućavao direktno spajanje na internet.




Steve Jobs demos Apple Macintosh, 1984




Steve Jobs - govor na Stenfordu

Ovo je transkript pozdravnog govora izvršnog direktora kompanije Apple i Pixar Animation – Stiva Džobsa (Steve Jobs) koji je držao diplomcima Stenford koledža. Govor se sastoji od tri priče u kojima Steve opisuje kako je odustao od koledža, kako je osnovao Apple, kako su ga otpustili iz firme koju je osnovao, i kako se na kraju ponovo vratio u Apple kao izvršni direktor. Govori o usponu, padovima, životu, smrti - jedan od najboljih motivacionih govora.
U nastavku sledi transkript prve i druge priče, a ostatak  možete pogledati u video klipu nakon teksta.

Steve Jobs
"Čast mi je da danas budem sa vama, na vašem diplomiranju pri jednom od najvećih fakulteta na svetu. Istinu govoreći, nikada nisam diplomirao na koledžu, ovo je i najbliže što sam tome ikada bio. Danas, hoću da vam ispričam tri priče iz svog života. To je to, ništa mnogo važno. Samo tri priče.

Prva priča je o slaganju kockica. Odustao sam od Reed koledža posle prvih 6 meseci, ali sam tokom narednih 18 meseci tamo povremeno navraćao, pre nego što sam zaista odustao.
Dakle, zašto sam odustao?  To je počelo pre nego što sam se zaista rodio. Moja biološka majka je bila mlada, neudata studentkinja koledža i odlučila je da me da na usvajanje. Imala je snažno ubeđenje da bi trebalo da budem usvojen od strane onih koji su diplomirali tako da je sve za mene bilo podešeno tako da me po rođenju usvoje advokat i  njegova žena. Međutim, kada sam se pojavio na svet, oni su u poslednjem minutu odlučili da u stvari žele devojčicu. Dakle, moji roditelji, koji su bili na listi čekanja imali su poziv u sred noći: „Neočekivano imamo mušku bebu, da li je želite?“ .
Oni su rekli: „Naravno“.
Moja biološka majka je kasnije saznala da moja majka nikada nije diplomirala na koledžu i da moj otac nikada nije završio srednju školu. Odbila je da potpiše završni dokument za usvajanje. Popustila je nekoliko meseci kasnije kada su moji roditelji obećali da ću ja jednoga dana ići na koledž. Ovo je bio početak mog života. 17 godina kasnije otišao sam na koledž. Međutim, naivno sam odabrao koledž koji je bio skup gotovo kao i Stenford te je sva ušteđevina mojih roditelja iz radničke klase potrošena na školarinu za moj koledž. Posle 6 meseci, nisam mogao da pronađem vrednost u tome. Nisam imao pojma šta hoću da radim sa svojim životom. I nisam imao pojma kako će koledž da mi pomogne da to shvatim. I tako sam potrošio sve pare mojih roditelja, koji su to štedeli čitav svoj život. Odlučio sam da odustanem i da verujem da će sve biti u redu. Bilo je prilično strašno tada, ali gledajući unazad to je bila jedna od najboljih odluka koje sam ikada napravio. Onog minuta kada sam odustao od fakulteta, mogao sam da prestanem da idem na obavezne časove koji me nisu zanimali i da počnem da idem na one koji us delovali interesantno. Nije bilo sve romantično. Nisam imao sobu u studentskom domu, tako da sam spavao na podu u sobama svojih prijatelja. Prikupljao sam boce od koka-kole za depozit od 5 centi, kako bih time kupio hranu i hodao bih nedeljom uveče 11km po gradu da bih dobio jedan dobar obrok nedeljno u Hare Krišna hramu. Voleo sam to. I mnogo od onoga na čega sam naišao sledeći svoju radoznalost i intuiciju, pretvorilo se u nešto neprocenjivo kasnije.
Dozvolite mi da vam dam jedan primer: Rid Koledž je u to vreme nudio možda najbolju nastavu kaligrafije u zemlji. U kampusu, svaki poster i nalepnica na svakoj fioci bili su lepo ručno ispisani. Pošto sam odustao od koledža i nisam morao da pohađam normalne časove odlučio sam da uzmem časove kaligrafije kako bih je naučio. Naučio sam o serifnim i beserifnim tipovima fontova, o varijacima u količini prostora između različitih slovnih kombinacija, o tome šta čini izvrsnim odličnu tipografiju. Bilo je lepo, istorijsko, umetnički suptilno na način koji nauka ne može da registruje i shvatio sam da je to fascinatno.
Međutim, ništa od toga nije pružalo nado za bilo kakvu praktičnu primenu u mom životu. Ali, deset godina kasnije, kada smo dizajnirali prvi Macintosh računar sve mi se vratilo. Mi smo sve to ugradili u Mac. To je bio prvi računar sa lepom tipografijom. Da nikada nisam pohađao taj kurs na koledžu, Mac nikada ne bi imao brojne tipove fontova ili proporcionalno razmaknute fontove. A pošto je Windows jednostavno iskopirao Mac verovatno je da nijedan personalni računar danas to ne bi imao.
Da nikada nisam odustao od koledža nikada ne bih otišao na časove kaligrafije i personalni računari možda ne bi imali divnu tipografiju kao što je imaju. Naravno, kada sam bio na koledžu, bilo je nemoguće složiti ove kockice gledajući unapred. Ali, gledajući unazad 10 godina kasnije, to je veoma, veoma jasno. Opet, ne možete složiti kockice gledajući unapred, možete ih složiti jedino gledajući unazad.
Dakle, morate da verujete da će se tačke povezati u vašoj budućnosti. Morate da verujete u nešto vašu petlju, sudbinu, život, karmu, šta god. Zato što verovanje da će se kockice složiti vam daje samopouzdanje da sledite svoje srce čak i kada vam se čini da ste skrenuli sa utabane staze i to će da stvori odlučujuću prednost u životu.


Moja druga priča je o ljubavi i gubitku.
    Imao sam sreće - pronašao sam ono što sam voleo da radim rano u životu. Voz i ja smo osnovali Apple u garaži mojih roditelja kada sam imao 20 godina. Radili smo naporno i za 10 godina Apple je porastao od samo nas dvojice u kompaniju vrednu 2 milijarde dolara sa preko 4.000 zaposlenih! Našu najbolju kreaciju - Macintosh smo napravili godinu dana ranije a ja sam upravo napunio 30 godina.
   A onda sam dobio otkaz! Kako možete dobiti otkaz iz firme koju ste vi osnovali? Pa, kako je Apple rastao, angažovali smo nekoga za koga sam mislio da je bio veoma talentovan, da vodi kompaniju sa mnom i prve godine stvari su išle dobro. Ali, onda su naše vizije budućnosti počeke da se razdvajaju i na kraju smo se razišli. Kada se to desilo, naš direktorski vrh se priklonio njemu. Dakle, u 30-oj godini sam bio izbačen. I to veoma javno izbačen. Ono što je bio fokus mog celog života nestalo je i to je bilo poražavajuće. Nekoliko meseci zaista nisam znao šta da radim. Osećao sam se kao da sam izneverio prethodnu generaciju preduzetnika - kao da sam ispustio štafetu koja mi je predata.
         Sreo sam se sa Dejvidom Pakardom i Bobom Nojsom i pokušao da se izvinim zbog toga što sam jako zeznuo stvar. To je bio veoma javni neuspeh i čak sam razmišljao da pobegnem iz doline. Ali polako je nešto počelo da mi je javlja: još uvek sam voleo ono što sam radio! Razvoj događaja u Apple-u to nisu promenili ni malo. Bio sam odbijen, ali sam još uveo bio u zaljubljen. Zato sam rešio da krenem iz početka!
         Nisam to tada video, ali se ispostavilo da je otkaz iz Apple-a bila najbolja stvar koja je ikada mogla da mi se desi! Težina bivanja uspešnim zamenjena je lakoćom i svežinom ponovnog početka, manje sigurnog u vezi sa svim. To me je oslobodilo da uđem u jedan od najkreativnijih perioda u mom životu. Tokom narednih pet godina, pokrenuo sam kompaniju pod nazivom NeXT, još jednu kompaniju po imenu Pixar i zaljubio se u neverovatnu ženu koja će postati moja supruga. Pixar je stvorio prvi na svetu animirani film - Toy Story a sada je najuspešniji studio za animacije na svetu. U neverovatnom razvoju događaja Apple je kupio NeXT, ja sam se vratio u Apple a tehnologija koju smo razvili u NeXT-u je srce Apple-ove trenutne renesanse. Lorin i ja imamo divnu porodicu zajedno.
         Prilično sam siguran, ništa od ovoga ne bi se desilo da nisam dobio otkaz u kompaniji Apple. To je bio lek užasnog ukusa, ali pretpostavljam da je pacijentu to bilo potrebno. Ponekad vas život udari ciglom u glavu. Ne gubite veru. Uveren sam da jedina stvar koja me je terala da nastavim dalje bila ta što sam radio ono što sam voleo. Morate da pronađete ono što volite.
         To važi za posao isto kao što važi za vaše partnere. Vaš rad će zauzeti veliki deo vašeg života i jedini način da budete istinski zadovoljni jeste da radite ono što smatrate da je sjajan posao. A jedini način da se bavite sjajnim poslom je da volite ono što radite. Ako to niste još pronašli, nastavite da tražite. Nemojte se miriti. Kao što je to slučaj sa svim stvarima srca, znaćete kada ga pronađete. Kao i u svim sjajnim vezama, sa godinama postaje sve bolje i bolje.
         Dakle, nastavite da tražite dok ne pronađete. Nemojte se miriti!


Moja treća priča je o smrti.
         Kada sam imao 17 godina, pročitao sam citat koji je bio nešto sličan ovome: “Ako živite svaki dan kao da je to vaš poslednji, jednog dana ćete sigurno biti u pravu.” To je ostavilo utisak na mene i od tada, za poslednjih 33 godina pogledam se u ogledalo svakog jutra i zapitam se: “Ako je danas moj poslednji dan u životu, da li želim da radim ono što bi trebao danas da radim?” I kad god je odgovor “NE” mnogo dana za redom, znam da treba nešto da promenim.
         Podsećanje da ču uskoro biti mrtav je najvažniji alat na koji sam ikada naišao da mi pomogne da napravim velike izbore u životu. Zato što skoro sve - sva spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav strah od sramote ili neuspeha - te stvari jednostavno nestaju pred licem smrti, ostavljajući samo ono što je zaista važno. Podsećanje da ćete umreti je najbolji način, za koji ja znam, da se izbegnu zamke razmišljanja da imate nešto da izgubite. Vi ste već goli. Nema razloga da ne pratite svoje srce.
         Pre oko godinu dana dijagnostikovan mi je rak. Imao sam skeniranje u 7.30 ujutru i ono je jasno pokazalo tumor na mom pankreasu. Nisam čak ni znap šta je pankreas. Lekari su mi rekli da je ovo skoro sigurno tip raka koji je neizlečiv i da bi trebalo da očekujem da živim ne duže od tri do šest meseci. Moj lekar me je posavetovao da odem kući i sredim svoje poslove što je lekarski kod da vas pripreme da umrete. To značo da pokušamo da kažemo svojoj deci sve ono što smo hteli u narednih 10 godina za samo nekoliko meseci. To znači da se uverite da je sve sređeno, kako bi bilo što lakše vašoj porodici. To znači da kažete svoje “zbogom”. Živeo sam sa tom dijagnozom ceo dan. Kasmoke te večeri, imao sam biopsiju, u kojoj su stavili endoskop niz moje grlo, kroz moj stomak i creva, postavili su iglu u moj pankreas i uzeli nekoliko ćelija iz tumora. Bio sam pod sedativima, ali moja žena, koja je bila tamo mi je rekla da kada su videli ćelije raka pod mikroskopom, lekari su počeli da plaču jer se ispostavilo da je u pitanju veoma redak oblik raka pankreasa koji je izlečiv operacijom. Imao sam operaciju i sada sam u redu.
         Ovo je bilo moje najbliže suočenje sa smrću i nadam se da je najbliže za još nekoliko sledećih decenija. Pošto sam to preživeo, sada vam mogu pričati sa malo većom pouzdanošću nego što je to bio slučaj kada je smrt predstavljala koristan, ali čisto intelektualan koncept. Niko ne želi da umre. Čai i ljudi koji žele da odu u raj ne žele da umru da bi otišli tamo. A ipak, smrt je odredište koje svi mi delimo. Niko nikada nije pobegao. A tako i treba da bude jer smrt je vrlo verovatno najbolji izum života. To je agent životne promene. Ona briše staro da bi napravila put za novo. Upravo sada, to novo ste vi, ali jednog dana ne tako daleko od sada, postepeno ćete postati stari i bićete počišćeni. Žao mi je što sam tako dramatičan, ali to je sasvim tačno.
         Vaše vreme je ograničeno, zato nemojte da ga gubite živeći život nekog drugog. Nemojte biti zarobljeni dogmom, što znači živeti sa rezultatima razmišljanja drugih ljudi. Ne dozvolite da buka mišljenja drugih ljudi utopi vaš sopstveni unutrašnji glas. I najvažnije, imajte hrabrosti da sledite svoje srce i intuiciju. Oni već nekako znaju šta zaista želite da postanete. Sve drugo je sekundarno.
         Kada sam bio mlad, postojala je jedna neverovatna publikacija pod nazivom “Katalog celokupne Zemlje”, što je bila jedna od biblija moje generacije. Načinio ju je Stjuart Brend, nedaleko odavde, u Menlo Parku i on ju je doneo u život svojim poetskim osećajem. To je bilo u kasnim 60-im, pre nego što je bilo personalnih računara i elektronskog izdavaštva, tako da je sve bilo urađeno pomoću pisaćih mašina, makaza i polaroid kamera. To je bila vrsta Google-a u papirnoj formi, 35 godina pre nego što se Google pojavio, to je bilo idealistično i prepuno urednih alata i važnih pojmova. Stjuart i njegova ekipa izdali su nekoliko izdanja “Kataloga celokupne Zemlje” i tada su odlučili da objave poslednje izdanje. To je bila sredina 1970-ih a ja sam bio vaših godina. Na poleđini knjige njihovog posledneg izdanja je bila fotografija puta u rano jutro, onakvog puta na kojem biste mogli da stopirate ukoliko ste avanturističkog duha. Ispod nje bile su reči: “Ostani željni (znanja). Ostanite neozbiljni.” To je bila njihova oproštajna poruka.
         Ostani željni (znanja). Ostanite neozbiljni. I ja sam to uvek želeo za sebe, i sada, kada diplomirate i postanete opet novi, ja vama to želim.
         Ostani željni (znanja).
         Ostanite neozbiljni.
         Hvala vam svima puno."





                               NOVA ZGRADA APPLE '

2.  Detaljniji podatci o novom Apple campusu , ,Techcrunch






Jedna narodska u moje ime :

"Ako želite da i sami budete orao, letite sa orlovima"
"Ako misliš da budeš orao, onda nemoj po zemlji da čeprkaš sa kokoškama..."

6 коментара:

Анониман је рекао...

Mnogo emotivnih reakcija i jos vise rasprava o posledicama za Apple i legendarne proizvode. Pitanje je realno: koliko je Apple sposoban nastaviti sa inovacijama bez vizionara kakav je Jobs. Analiticari i kolumnisti predvidjaju uspesnu buducnost obzirom na dobre strucnjake koje je okupio Apple. Sa druge strane, svi konstatuju da je njegov odlazak uznemirio javnost i uneo osecaj da bi bez Jobsa moglo biti drugacije. Ima u tome necega. Apple je sinonim fascinacije proizvodom kome je Jobs dao pecat svojom manijakalnim insistiranjem na detaljima. Jeff Gamet je Jobsov odlazak okarakterisao dogadjajem koji ima vise sentimentalno nego prakticno znacenje. Apple ima zacrtanu projekciju za tri godine i tokom tog perioda verovatno ce biti manjih pomeranja. Sta je sa periodom posle ?
Ipak je Apple bio Stiv Jobs, a to znaci inovacija. Moze se biti izvrstan operativac, mogu se okupiti najbolji eksperti ali inovativnost,mentalni sklop tog kalibra imaju retki. Procitao sam pricu na nekoj od poslednjih vesti o martovskoj veceri na kojoj su bili prisutni Barak Obama, Steve Jobs, Mark Zuckerberg, Google CEO Eric Schmidt i druge znane licnosti na kojoj je Larry Ellison izjavio da su svi na veceri zamenjivi osim Steve Jobs-a, nemilosrdnog perfekcioniste.
pozdrav
Z.
P.S. a sto se tice kokoski ne da si u pravu,nego ...haha.Dopada mi se tvoj humor.

L2 је рекао...

I mene je njegov odlazak dotakao neuobičajeno emotivno. Ima nečeg lepom u ovom događaju. To su upravo spontane ljudske emocije upućene čoveku koji je za svoga života postao istorija i koje potiču optimizam ne samo u pogledu tehnološkog progresa već i opstojanje ljudskosti u nama. Žalosno je da njegova slava nije doprla do milijardi ljudi.Žalosnije da oni nikada neće biti u poziciji da se koristi najnaprednijim produktima ljudskog uma. Tako je bilo nekada, tako je danas a sudeći po našoj prirodi to je i naša budućnost.
A kokoške treba zaobilaziti u širokom luku. Čisto zbog zdravlja.

Анониман је рекао...

Sto se vise udaljavamo na civilizacijskom putu,sve se cesce uveravamo da neki od nas u dusi ostaju varvari i da su zbog takvih mnogi osudjeni na prezivljavanje, a neki i na borbu za goli opstanak. Prica sa Jobsom je izuzetna zivotna prica i u nju ne treba uplitati idealizam. Lepo bi bilo da..!! Lepo je da su rodjeni Jobs, Tesla i ostali i da ce se dalje radjati. Uz casu meda ide i casa zuci.
Drustvo se okuplja za par dana. Ekvator nas ceka
spreman.Doleti.
pozdrav
Z.

Анониман је рекао...

..uspeh i bogatstvo mogu jednim potezom nestati zato jer smo smrtni.U jednoj misli o bogatom čoveku koji je svu svoju letinu sakupio u žitnice i mislio dalje bezbrižno živeti,Isus je rekao sledeće: „Luđače još noćas zatražit će ti se natrag duša. Komu će pripasti ono što si skupio?‘ Tako biva s onim koji sebi zgrće blago, a ne sabire bogatstvo koje pred Bogom vredi.“Jobs je podelio svoje duhovno bogatstvo sa drugima.
soulsaver

L2 је рекао...

Hvala na divnoj reakciji
Liv

L2 је рекао...

Neka mu je večna slava !!!!

Постави коментар