VOJNIČEV KODEKS
Čitav vek stariji nego što se mislilo' 25 godina stariji od Gutenbergove Biblije.
NEPOZNATA ŠIFRA, NEPOZNAT JEZIK ILI ČISTA PREVARA
N edavno je u novinama objavljena vest sa Univerziteta Arizone gde je tim fizičara ustanovio da je knjiga starija nego što se verovalo, odnosno da je napisana između 1404. i 1438. godine. Sve do ove godine verovalo se da je nastao negde između 1450. i 1520 godine. Na univerzitetu u Arizoni je utvrđena ustvari starost pergamenta rukopisa, što naravno ne bi trebalo da znači da je i tekst tada napisan. izvor
Sadržaj ove raskošno ilustrovane knjige, poznate pod nazivom Vojničev kodeks, još uvek je nepoznat i fascinirajuće intrigantan. U njenom dešifrovanju učestvovale su brojne grupe profesionalnih kriptografa, uključujući i vrsne grupe koje su se bavili dešifriranjem vojnih šifri tokom Prvog i Drugog Svetskog rata, među kojima se nalaze i američki stručnjaci koji su dešifrovali japansku carsku šifru. Postoji više teorija kojim bi se kodeks mogao dešifrovati, ali ni jedna nije dala rezultate. Svakako pročitajte OVDE jer su izuzetno interesantne.
The Voynich Manuscript is a cipher manuscript, sometimes attributed to Roger Bacon. Scientific text in an unidentified language, in cipher, possibly written in central Europe in the 15th century.SVETSKA MISTERIJA
K odeks je bio u vlasništvu George Barescha pre 1636. Pretpostavljalo se da je sadržaj stariji od datuma registracije, negde između 1450 i 1520, što je sada možda opovrgnuto. U izvornom obliku se sastojao od 262 do 272 stranica, sada ih ima 246. Pisan je na koži, nepoznatim pismom. Većina stranica sadrži crteže. Samo su 33 stranice sa tekstom.Tekst je pisan s leva na desno, a duži delovi su raspoređeni u paragrafe. Manji deo je napisan starim latinskim, kao naprimer imena meseci u delu o astronomiji. Ukupan broj znakova u knjizi je 170.000, a bazu čini 20-30 distinktivnih znakova. Reči u pismu razdvojene su malim razmakom. Cela knjiga sadrži oko 35 000 reči. Postoji mogućnost da su se stranice izgubile posle smrti G. Barescha. Postoji priča da je u knjizi bilo pismo iz 1666 profesora univerziteta u Pragu Johan Markus Marsija, koje je trebalo biti uručeno jezuitskom svešteniku Atanasijusu Kirheru u Vatikanu, a koga je pronašao Vojnić. U pismu stoji, između ostalog, da je godine 1586. taj rukopis kupio Rudolf II. nemačko - češki vladar (1552-1612) poznat po svojoj ljubavi za okultne i mistične knjige i predmete, po ceni od 3,5 kilograma zlata, ili, po nekima, od Edvarda Kelija za 600 dukata - što odgovara sumi od današnjih 50.000 američkih dolara.VEZA SA OKULTISTIMA
Edvard Keli, zapravo Edvard Talbot kako mu je bilo pravo ime, je bio opskurna ličnost tog doba, okultista, prizivač anđela i posmatrač i tumač kristalne kugle, samoproglašeni medij za duhove, kao mladić apotekarski šegrt, a pretpostavlja se da je studirao na Oksfordu (pod svojim pravim imenom). Bio je obrazovan, dobro je poznavao latinski, donekle grčki. Kejli se 1582 pridružuje Džon Diu kao pomoćnih. Njih dvojica su bili bliski saradnici sve do 1588.
Džon Di (1527—1609. godine ) je bio uvaženi engleski matematičar, astronom i astrolog, geograf, okultist i savetnik kraljice Elizabete I. Ono što je najinteresantnije za ovu priču je to što je Kejli tvrdio da poznaje poseban jezik anđela takozvani Enochian jezik. To je ceremonijalni jezik sa kojim je prizivao i opštio sa anđelima i za koga je tvrdio da su ga anđeli naučili, sve sa alfabetom i izgovorima. Navodno ovo je prvi jezik kojim je Adam govorio sa Bogom.
Kada je Rudolf II. abdicirao, rukopis je prilikom pljačke dvora neko prisvojio. 200 godina knjiga je dakle bila pohranjena daleko od znatiželjnih očiju. Nakon raspada Papinske države, 1870. Isusovci su knjigu preneli u Villa Mondragón u Italiji. Duhovnik Jezuitskog reda Collegio Romano je knjigu 1912. prodao poljskom kolekcionaru knjiga Wilfrid Michael Voynichu (1865-1930). Nakon smrti Vojnicha knjiga je ostala kod njegove supruge, Ethel Lilian Vojnich, koji je kao dio baštine 1960. prebačen njenoj prijateljici Anne Nill. Ista je knjigu prodala za 24.500 dolara kolekcionaru antikviteta u New Yorku, Hans P. Krausu. Ovaj je utvrdio vrednost na 160.000 dolara. Kraus je ubrzo shvatio da u rukama ima blago za kojim su mnogi u potrazi. Godine 1969, knjigu je donirao univerzitetu Yale(Beinecke biblioteke, zbirka retkih knjiga i rukopisa, katalog br. MS 408). Kodeksu je koji su dodeljen radni naziv Voynich rukopis.Pogledajte ostale slike OVDE
Prema ilustracijama knjigu možemo podeliti na 6 delova:
HERBALNA – svaka stranica ima ilustraciju jedne ili dve biljke s nekoliko paragrafa teksta. Ovo je klasičan primer herbalnih knjiga iz srednjeg veka. Biljke su ilustrovane sa svim detaljima – koren, listovi, stabljike. Ni jedna biljka nije poznata.
ASTRONOMSKA – sadrži brojne dijagrame sa zvezdama, suncima i mesecima. Mnoge ilustracije u ovom delu otkrivaju da se radi o horoskopskih znakovima – dve ribe, bik, lovac s strelom.
BIOLOŠKA – velik broj ilustracija prikazuje žene u bazenima. Bazeni su nadalje povezani složenom mrežom kanala i cevi – očito je da neke od ovih ilustracija pokazuju ljudske organe. Na pojedinim ilustracijama žene su prikazivane s krunom na glavi. Neki crteži su prikazi strukture ljudskih ćelija, semena u testisu i odgovaraju mikroskopskoj slici sperme, odnosno stanica s jezgrom što u 14. veku nije bilo moguće obzirom na nepostojanje mikroskopa. To isto vredi i za prikaze spiralnih maglina koje su takođe opisane u knjizi .
KOSMOLOŠKA – sadrži velik broj kružnih tajnovitih dijagrama od kojih su neki na „rasklapanje“, a nalikuju geografskim kartama.
FARMACEUTSKA – ima ilustracije delova biljki (listovie, korenje). Objekti podsećaju na apotekarske posude. Ilustracije su popraćene s malo teksa.
NEPOZNATA – zadnja sekcija sadrži samo tekst i nemoguće je saznati kojoj je tematici posvećena.
U prkos broju stranica knjiga je malog formata, 7x10 cm. Kompjuterska analiza rukopisa produbila je misteriju. Pojedine reči pojavljuju se tri puta za redom, a pojedini znakovi samo jednom. Struktura reči, entropija, iznimno je niska, kao u polinezijskom jeziku. Autor kodeksa je bio dobar poznavalac pisma. Tekst je napisan savršeno sa jednim, najviše dva poteza. Složenost pisma i sadržaj upućuju na misao da je kodeks pripadao nekoj grupi koja je poznavala tajne skrivene u knjizi kao i sam jezik kojim je napisana. Tim bi se mogao obrazložiti nestanak 32 stranice, uključujući i naslovnu stranu. Postoji i sumnja da je stranice sklonio sam Kraus u cilju samoodbrane. Najveći broj teorija govori da je knjiga zapravo neka vrsta srednjovekovne medicinsko-farmaceutske enciklopedije. Ipak brojne ilustracije nepostojećih biljki unose sumnju.
S ve je izvesno pa i mogućnost da je rukopis čista prevara dvojice avanturista. Osim ove opcije postoji niz drugih. Možda je cilj autora kodeksa bio izvrgavanje ruglu društva, prikaz njegovog slepila. U njemu su mogli biti predočeni novi kodovi duhovnih vrednosti, najava novog duhovnog puta. Od leta 1990. godine dešifrovanjem postaje predmet mnogih grupa, obično od 100 do 200 članova, sastavljenih od stručnjaka iz različitih oblasti sa svih strana sveta poveznih internetom. To je dovelo do žive razmene ideja. Akcija je imala za cilj da se rukopis prvo prepiše i tako postane svima dostupan, a zatim pokuša dešifrovati pomoću numeričkih eksperimenata. Rezultata još uvek nema. Napomena - tekst se čita kao u ogledalu ili od pozadi. To podseća na Da Vinčija koji je, kao levoruk, svoje beleške pisao u kontra smeru.
2. USKRŠNJA OSTRVA ' RONGO-RONGO TABLICE
Rongo-rongo je ime tablica sa Uskršnjih ostrva nedešifrovanog sadržaja pismu. U polinezijskom jeziku reč Rongorongo označava "pevača". Zbirka sadrži 26 primeraka, od kojih je pet lažnih. Prema inventaru tablica ima 14.021 znakova, sa 595 različitih osnovnih likova i mnogo alograma. To su uglavnom slike ljudi i životinja,
Interesantan je štap nazvan Santiaga. Tekst počinje odozdo, spiralno se širi nagore. Ima 2920 znakova. Poznatiji su ispisane drvene ploče napravljene od specijalnog drveta (toromiro drvo ostrvskog porekla).Znakovi su unešeni na boustrophedon- način (grčki βουστροφηδόν "vol-okretanje«, tj. okretanje vola u oranju,volovska staza). To je vrsta dvosmerno teksta, karakteristična za drevne rukopise i natpise. Svaka druga linija pisanja je obrnutog smera. Umesto da ide s leva na desno, kao u modernom engleskom jeziku, ili zdesna nalevo kao u hebrejskom i arapskom, alternativne linije u boustrophedon skriptu su pisane u suprotnim smerovima, po uzoru način na koji se orala zemlja, s leva na desno, a zatim se vraća s desna na levo, odnosno odozgo nadole. Tablice se moraju stalno okretati da bi se mogle pročitati.Urezani znaci pokrivaju obe strane,a pojedini su likovi obrnuti, kao u ogledalu.
J edan ekzemplar Rongoronga je nestao tokom požara koji je 1914. zahvatio univerzitet u Louvain'u.
Rongo Rongo su jedine poznate polinezijske skripte. Datum nastanka je nejasan. Pretpostavlja se da potiče iz vremena između prvog dolaska španskih doseljenika i trgovine robljem.Pretpostavka je da su pridošlice mogle doći u oštar sukob sa ustanovljenom polinezijskom kulturom.
Da se na Uskršnja ostrva slučajno nisu iskrcali misionari imali bi verovatno jasniju sliku o prošlosti danas mozda najtajanstevijeg otoka na svetu. Pored jezika, verovanja i zagonetnih rituala, stanovnici Rapa Nuia, kako su nazivali svoje ostrvo, stanovnici su imali i svoje pismo. Upravo te drvene “rongo-rongo” tablice ispisane su uništili prvi katolički misionari. Na polinezijskim otocima nikada nisu imali pisani jezik. Ostaje zagonetka odakle je pismo stiglo na Rapa Nui?
Norvežanin Thor Heyerdahl, je nakon svoje dramatične plovidbe na splavu “Kon Tiki”.
izneo tezu da je kultura Uskršnih ostrva povezana sa prekolumbijskom kulturom Južne Amerike. Ovaj naučnik pretpostavlja da su između 500. godine (kada su, po njemu, Polinežani stigli na nenastanjeno ostrvo) i ranih 1700-ih godina, stanovnici južnoameričke obale u velikom broju pristigli iz Perua, udaljenog više od 4.000 kilometara.Prvog dekodiranja bezuspešno se prihvatio tahičanski biskup Jausen (Jaussen) 1870-ih godina. Preostali otočani su protivrečili jedni drugima. Nemac T. Bartel (Barthel) je, 1950-ih godina, pokušao upotrebiti moderne kriptografske tehnike. Neki misle da je dobrim delom uspeo. On je identificirao 120 različitih piktograma, koji se mogu kombinovati u hiljadu složenih reči. Ukoliko su tačni, Bartelovi prevodi ukazuju na to da tablice sadrže samo ritualne i religiozne pesme.
FBI PRED ZAGONETKOM
Dana 30 juna 1999 je u St. Louisu, Missouri (SAD) pronađeno telo 41 godišnjeg Ricky McCormick. On je bio ubijen, a telo ostavljeno na jednom travnjaku. FBI je pokrenuo opsežnu istragu kako bi pronašli ubojicu. Forenzičari su u džepovima pantalona žrtve pronašli dva pisma za koje se pretpostavlja da ih je napisao ubica. Ali šta se nalazilo u njima?
Pisma su već dvanaest godina misterija. u njima su slova i znakovi ali ih je nemoguće dekodirati. Nakon kriptološke analize Odseka FBI'a koja nije dala rezultate, pregledali su ih najbolji kriptolozi američkih tajnih službi. Ni oni nisu uspeli otkriti sadržaj pisama. Pisma počinju slično modernoj varijante Voynich rukopisa.
Stoga je FBI poduzeo neobičan korak. Oni su objavili pisma pozivajući svetsku javnost u pomoć pri dešifrovanju. Nije ponuđena nagrada, ali onom kome uspe da razbije kôd je gotovo osiguran sjajan posao kod američke tajne službe.
Poštanska adresa na koju možete poslati rezultate je : FBI Laboratory Cryptanalysis and Racketeering Records Unit 2501 Investigation Parkway Quantico, VA 22135
ili još jednostavnije
preko FBI web stranice OVDE
2 коментара:
Vise o obavestajnim sluzbama vidi na sajtu :
http://www.fas.org/irp/world/index.html
Poznato.Ipak hvala. Evo jedna stranica na poklon:
http://williamstallings.com/Crypto3e.html
Постави коментар