Upravo zato što se stvarnost nalazi izvan naših pojedinačnih umova može dopreti do njih samo umnožavajući se u hiljadu lica i hiljadu slika.
Ortega i Gaset
PHOTO~SVETLOST
GRAPHO ~PISATI
ISTORIJA
_________________________________________________________
_________________________________________________________
Dokumentarna fotografija:
Istorija uz pomoć fotografije je uzbudljivo sažet film istorije. Fotografija je po svojoj prirodi jednostran, više simboličan pogled.Ona je jedno viđenje i kako oonog što se fotografiše tako i onog ko fotografiše. I takve, nekompletne, one prenose duh vremena One su značajan dokument o dešavanjima u političkoj, vojnoj, privrednoj i kulturnoj istoriji. Po tematici one su ratne, porodične, fotografije poznatih ličnosti, značajnih ustanova, institucija. Za autentične istorijske fotografije vredi staro pravilo : fotoaparat/kamera ne lažu. U 20. veku analiza fotografije se mora podvrći ispitivanju da bi se dokazala njena autentičnost.
____________________________
Dkumentarna fotografija : Pinterest:
____________________________
Umetnička fotografija:
Aristotel je napisao da pisci ne bi trebalo da prave greške u odnosu na istinu. Ipak, u umetničkoj inspiraciji i delu ne može uvek biti reč samo o činjenicama, inače bi sve to bili dokumentarni filmovi.
jedan lep primer umetničkog sažimanja dokumentarnog i savremenog izgleda je serija fotografija Sergeja Larenkova, koja jednom pogledu pruža komparativni uvid u mirno i ratno doba, u odnos dobra i zla.
SERGEJ LARENKOV
Kombinacija fotografija iz istih uglova a različitih vremena.
_________________________________________________________________
HENRI CARTIER BRESOON
FONDACIJA
Život malog običnog čoveka uhvaćen u trenu, izrazu, pozi, intimi ! To je, obično ulična, fotografija, radoznali voajerski pogled fotografa u svet oko sebe.
"Anri Kartije-Breson je rođen 1908. u Santelupu, istočno od Pariza. Najpre je studirao slikarstvo u ateljeu Andre Lota, zatim počeo da se bavi fotografijom, sredinom 1930-tih godina. Neko vreme radio je na filmu kao asistent režisera Žana Renoara, i sudelovao kao glumac u filmskom klasiku "Pravila igre". Prvi je evropski fotograf koji je doživeo da izlaze u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, 1947.
Zanimljivo je: dok je ceo svet tvrdio da je Kartije-Breson najveći živi fotograf druge polovine 20. veka, on sam je skromno govorio da nema talenta za fotografiju, a još manje za slikarstvo, kojim se intenzivnije bavio poslednje dve i po decenije. U stvari, celog života negovao je svoju anonimnost, katkad i opsesivno, ne dozvoljajući da i sam postane meta tuđih objektiva. Intervjue je davao veoma retko, a i tada bi uslovljavao da se audio kaseta posle razgovora uništi. Najveći broj ljudi nikad nije video kako izgleda legenda svetske fotografije, a neki su verovali da već davno nije među živima.
Šta karakteriše fotografiju Kartije-Bresona? Pre svega, on je nepopravi lutalica. Želeo je da povezuje stvarnost sa maštom. Katkad je i oponentan sopstvenom mediju, govorio je da ga nije briga za fotografiju, da ne veruje u njenu umetničku snagu i da je fotografska slika samo sredstvo ili alat za posmatranje, bad kao i crtanje. Zaista, mnoge njegove uspesne fotografije, pa i one najbolje, ne govore o nečem određenom, već pre ilustruju jedan način posmatranja sveta. U stvari, najveći broj njegovih fotografija su zatečena stanja, ali njih prožima jedinstvena fluidna poetičnost, a gotovo uvek je vidljiva i sklonost autora ka stvaranju metafora.
Krstario je Evropom, Amerikom, Azijom, i stvorio mnogobrojna fotografska dela koja su obeležila 20. vek. Uvek je koristio pun format lajke (Leica), govoreći da je ona produžetak ne samo oka nego srca i, još više, mozga. Nije dozvoljavao da se njegove slike režu i prekrajaju, da se menja karakter unutrašnje geometrije. Baš tim svojim doslednim stavom uneo je poseban pristup u fotožurnalizam, što bi značilo da je ceo posao oko slike završen u trenutku snimanja. Docniji rad u laboratoriji je samo vestina da se negativ prenese na papir u odgovarajućem tonskom rasponu. Bio je protivnik bliceva i fotografije u boji. Takođe se gnusao automatskih fotoaparata. "To je kao da na tetreba pucate mitraljezom", govorio je.
Temperamentan po prirodi, umeo je da bude oštar i zajedljiv, mada neki kažu da je pokatkad bio i stidljiv. Kao pristalica zen-budizma, bio je sklon meditaciji. Govorio je da cela tajna njegove fotografije leži u koncentraciji. Možda se bas zato trudio da prilikom fotografisanja svojih motiva ostane nevidljiv. Krio je lajku ispod kaputa, munjevito je vadio, snimao i odlazio dalje kao da se ništa nije dogodilo. Često je isticao da mu je uzor bio Sarl de Gol koji je rekao da fotograf treba da bude poput dobrog strelca u ratu: da nanišani, brzo snimi i - kidne sa mesta događaja! O svojoj anonimnosti je stvorio posebnu filozofiju.
Njegove fotografije karakteriše izvanredan sklad. Sve se uklapa i ništa nije moguće odstraniti, a da se slika ne pokvari. Bio je fasciniran ljudima, pojavama, samim životom. Umeo je da kroz jedan jedini kadar prikaze suštinu nekog prizora. Taj delić sekunde u kome se sve složilo, on je još 1952. godine - u svojoj prvoj knjizi - nazvao "odlučujući trenutak". Ta definicija se uzima kao osnova jednog stila popularno nazvanog lajf-fotografija.
Anri Kartije Breson je objavio mnogobrojne fotomonografije (po svemu sudeći, najviše objavljivani fotograf u 20. veku), a brojne njegove samostalne izložbe kružile su, i kruže, svetom pod patronatom Ministarstva kulture Francuske. U Jugoslaviji (Srbiji i CG) je boravio dva puta, i neke fotografije sa tih putovanja su uvrštene u njegove knjige i izložbe. U našoj zemlji su njegova dela izlagana sedam puta, pretežno na grupnim izložbama, a dva puta i samostalno. Poslednja njegova velika samostalna izložba od 150 dela održana je u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzoric" u Beogradu, u septembru i oktobru 2002. godine.
Odlaskom Kartije-Bresona sa životne scene okončana je jedna faza svetske fotografije. Za neke, on je bio poslednji romantičar jednog razdoblja poetskog realizma, koji su započeli tridesetih godina 20. veka Martin Munkasi i Andre Kertes, a nastavili Brasaji i Rober Duano. Tokom prošle godine doživeo je retrospektivnu izložbu od preko 500 radova, a izdata je i grandiozna monografija sa 593 reprodukcije njegovih slika. U isto vreme je pokrenuta i Fondacija Kartije Breson koja će se brinuti o njegovoj ogromnoj zaostavštini. Anri Kartije-Breson je još za života postao legenda i najuticajniji fotograf 20. veka.
(G. Malic, Srce, oko i objektiv, NIN, 12. 8. 2004, str. 6)
___________________________________________________________
TRADICIJE I KULTURE
JONATHAN CLARK
BURNING MAN
CARL de KEYZER
____________________________________________________________
PRIRODA
aviofotosi
Yann Arthus_Bertrand :aviofotografije "The Earth from above "
Divljina i životinje :
legendarni STEVE BLOOM 
NICK BRANDT 
Podvodne fotografije
DAVID DOUBILET – web stranica autora
- izbor 125 fotografija
DAVID BURDENY 
I storijski gledano fotografija je nastala iz kartografske prakse i ranorenesansnog slikarstva sa kojim po prvi put dvodimenzionalnost i perspektiva ulaze kao sastavni deo ljudskog pogleda na svet. Vizualna percepcija pri tom više nije ključna. Fotografija se, posebno umetnička, koncentriše koliko na vizuelni doživljaj kao takav, toliko i na PORUKU. Preciznije, interes ka predmetu kao takvom sve više ustupa mesto INFORMACIJI. Ta informacija može biti prozaična; obična, svakidašnja i dosadna već stotinama puta viđena; plitka, jednolična i suhoparna - beznačajna za mnoge - značajna samo za onog ko je fotografiju napravio i mali krug osoba oko njega. Za takve fotografije se obično kaže da su snimljenje bez PROMIŠLJANJA – SNAPSHOT FOTO.
"Snapshot je površan zapis nekog događaja, osobe ili objekta. Sve što je u takvoj fotografiji bitno je da objekt snimanja prikaže dovoljno kvalitetno kako bi sačuvala sećanje na izgled objekta. /Michael E O'Brien i Norman Sibley, "The Photographic Eye"./ Naravno, formalna estetika fotografije ne pravi razliku između takvih – ličnih, porodičnih fotografija i fotografija koje imaju neku drugu, recimo poslovnu ili umetničku namenu.
____________________________________________________________
PORTRETI
MARK SELINGER 
MARK TUCKER 
Нема коментара:
Постави коментар