GLOBALIZAM – ANTIGLOBALIZAM ,Od planine do ulice

OD PLANINE DO ULICE – OD ULICE DO ....

Šta najčešće okuplja današnje buntovnike. Kako je predvideo Frojd “stanje permanentnog ličnog nezadovoljstva” usled galopirajuće destrukcije i dehumanizacije. I sveopšta kriza koja ,potencijalnim buntovnicima, naprosto otvara prostor za delovanje. U čežnji za nekom zasebnom autonomnom zonom, oni pribegavaju socijalnim igrarijama i malo ozbiljnijim eksperimentima.

Koji  su elementi današnjih društvenih sistema žarišta otpora. Po mišljenju većine je to globalizam, a pobune su manifestovane kao antikapitalizam, antiimperijalizam u novom odelu. Šta mene lično navodi na istu pomisao. Pre svega činjenica da je, nakon nekih tridesetak godina ( mislim na 68 godinu), antiglobalizam  prvi značajniji pokret, i to pokret  svetskih razmera. O kojoj je  ideološkoj  pozadini reč.

 Neposredno iza poznatih događanja u Sietlu, 1999.godine,   Henri Kisinđer je ocenio  da dešavanja imaju potencijalnu političku težinu te da ugrožavaju SVETSKI SISTEM . Još je interesantnija procena koju je dala  CIA ( Izveštaj „Globalni trendovi do 2015“  izvor 1,  izvor 2 ) da bi u novom milenijumu moglo doći do spajanja protesta Prvog sveta sa nacionalnim pokretima ( "urođeničkim narodima" ) koji će pokušati sačuvati sopstveni integritet. Globalizacije i jeste ekspanzija tržišta koja podrazumeva eksploataciju resursa tih istih siromašnih zemalja u korist najbogatijih.

OD PLANINE DO ULICE

GLOBALISTI

AKTERI

Milijarder Klaus Schwab ,osnivač i predsednik Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum – WEF) i   2.000 'globalnih lidera'.

MESTO ODVIJANJA RADNJE

 Planinski vrh u Švajcarskoj, na skijalištu sa pet zvezdica Davosu, gde se svake godine na WEF-u okupljaju najznačajnija imena globalnog poretka. 

Evo kako taj skup opisuje jedan posmatrač : '' To je spektakl krznenih bundi koje se teturaju na visokim štiklama, dok ih štite snajperisti koji su na krovu.'' WEF-ova samoproklamovana uloga je da 'izrađuje rešenja' i 'uobličava globalnu agendu''. Ovo okupljanje elite teži ka stvaranju ''prilika za stvaranje globalnih partnerstava i alijansi''. Svi prisutni moraju biti lično pozvani od strane samog Schwaba, koji je prvi put počeo da okuplja ljude 1971. u ''jedinstvenoj klupskoj atmosferi'' da bi diskutovali o tome kako da obnove komercijalni svet, za koji je smatrao da klizi ka socijalističkoj kaljugi. Od tada, ovaj ekskluzivni, samopostavljeni istraživački centar, se sastaje svake godine, i prednjači u razvijanju neoliberalnih kapitalističkih programa.

ANTIGLOBALISTI ?

Pođemo li od toga da su današnji pokreti zaista u suštini antiglobalistički ona u tu grupu spadaju i Zapatisti - Zapatistička vojska nacionalnog oslobođenja- Meksički indijanci Pokret Sem terra – Brazil Komunitarna borba – Bolivija ,Kooperativne grupe Venecuela,Čile itd..itd Interesuje me da li je to baš tako.

ARGENTINA

Pokret piquetero – Argentina

AKTERI MESTO ODVIJANJA RADNJE

Jedan od scenarija pobune : na ulicama

Nekadašnja zvezda i najbolja učenica ''Vašingtonskog konsenzusa'', nakon nekoliko decenija neoliberalnog napada, ekonomski je opustošena. Strani kapital je UŠAO NA ŠIROKA VBRATA  tokom sredine devedesetih, u potrazi za brzim profitom. Sve je privatizovano, od pošte do zooloških vrtova. Kada je kriza udarila azijsko tržište 1998. strani kapital je pobegao iz Južne Amerike. Investicije su presahle, poslovi su nestajali, siromaštvo se raširilo, a rastući spoljni dug je postao neotplativ. Bogati građani Argentine su pomerili oko 140 milijardi dolara – više od Bruto Nacionalnog Proizvoda Argentine i spoljnog duga zajedno – na račune u stranim bankama, dok je MMF glasno negodovao zahtevajući naplatu duga.
Decembra 2001. u strahu od daljeg juriša na banke koji bi potopio ekonomiju, Vlada je progasila ograničenja na svote koje su Argentinci mogli podići sa sopstvenih računa. Srednja klasa je pobesnela. MMF je odbio dalje pozajmice i tokom narednih nedelja Argentina nije otplaćivala dugove, prvi put posle dugo godina. Od tog momenta, ekonomija je bila u slobodnom padu. 13.decembra generalni štrajk je doveo zemlju do ogromnog zastoja. Onda, šest dana kasnije, kada su siromašni počeli da pljačkaju supermarkete u potrazi za hranom, Vlada je nametnula vanredno stanje, ustavom zagarantovana prava su raspuštena, a okupljanje više od troje ljudi zabranjeno. Pre nego što je predsednikovo televizijsko objavljivanje vanrednog stanja završeno, ljudi su izašli na ulice i iskazali neposlušnost. Preko milion ljudi je učestvovalo, svi SU zahtevaLi kraj neoliberalnoj politici i korumpiranoj Vladi. 20.decembra, predsednik je dao ostavku,

Antiglobalizam nije ideologija.

 Š ta stoji u političkoj osnovi ovog pokreta?Jedni  tumače ove pokrete kao  anarhističke, dok  drugi  anarhizma vezuju za antiglobalistički pokret kao deo programa. Da malo zajedno razmišljamo. Zašto  klasična levica nije preuzela tu funkciju, ili jeste. Anarhizam i jeste po nekima  ultralevica, ideja dovođenja demokratije do njene KRAJNOSTI . Rečeno Ničeovim rečnikom - bolje biti delinkvent negoli malograđanin! Do čega dovodi nasilje koji prozilazi iz ne-imanja humanističke ili Ničeovske " malogradanske osetljivosti "?Nečemu što anarhiste čini jako bliski fašistima. I zbog toga ih mnogi odmah prozivaju fašistima.

EKONOMSKE KRIZE

Obzirom da su ekonomske krize uzrok političkim  evo na brzaka jedan copy paste o dosadašnjim krizama .(tekst je  iz 2008 godine ali nije zastareo )

OD LALE DO HIPOTEKE – OD HOLANDIJE DO AMERIKE

- Prva velika finansijska kriza kapitalizma nastala je u njegovoj kolevci, Holandiji, oko 1620. godine, i bila je vezana za lale. Počela je tako što su ljudi odlučili da masovno kupuju lukovice lala, pa su cene počele da rastu i onda je sve više ljudi kupovalo sve više lala, naručujući ih godinu dana unapred. Zbog toga su cene postale iracionalne u odnosu na stvarnu vrednost lala i kad se to shvatilo cena je odmah pala, a puno ljudi je izgubilo dosta novca.
-Sledeća ovakva kriza bila je u Londonu između 1718. i 1720. godine kada su se izdavale akcije kompanije koja je obećavala da će iz novih kolonija britanske imperije doneti raznu robu u Englesku, prodati je i zaraditi ogroman profit. Nastala je pomama za tim akcijama jer su svi želeli da kupe njene akcije i učestvuju u profitu, cene akcija strahovito su porasle, ali vizija tog profita bila je iluzija. Kad su kupci akcija shvatili da neće biti profita, cene su pale. Žrtva te krize bio je Isak Njutn, jedan od najblistavijih umova čovečanstva, koji je kupovao akcije, napravio je veliki profit i onda shvatio da je cena suviše visoka, prodao sve akcije i na tome mnogo zaradio. Međutim, cene su nastavile da rastu, on je opet kupio nove akcije po višoj ceni, a onda su cene pale i on je sve izgubio.
- U Francuskoj nekoliko godina kasnije imali su sličnu krizu sa prodajom akcija kompanije „Misisipi” koja je trebalo da razvija francuske kolonije u Luizijani, da pronađe zlato, dijamante i donese puno novcaSledeća velika kriza bila je dvadesetih godina kada je razvijen Volstrit i kad su počele da se prodaju akcije svih američkih kompanija. Cene akcije su rasle i rasle, sve do 1929. godine i onda su ljudi shvatili da te kompanije ne zarađuju mnogo novca, pa je cena akcija pala. To je dovelo do velike depresije tridesetih godina.

UZROK KRIZA

Uzrok poslednjoj krizi bio je  pozajmljeni novac, odnosno dug. Ceo svet je danas zadužen. Ko u dobija a ko gubi. Pre krize količina duga dramatično raste, dobijaju oni koji pozajmljuju. A onda,rečeno najprostijim rečima, ljudi ne mogu da vrate dug, zatim cene padaju tako da oni koji su dali novac sada ga gube i na kraju svi gube. Postoji jedan grafikon Američkih federalnih rezervi koji pokazuje kako od 1922. godine ukupni dug kao procenat bruto domaćeg proizvoda počinje da raste pre 1929, zatim pada u depresiji, pa opet raste u vreme Drugog svetskog rata zato što se pozajmljuje novac da bi se kupili tenkovi i bombe, onda polako varira do 1980. godine. I tada veoma skače, na 395 odsto BDP. Da vas podsetim, to je početak vladavine Ronalda Regana. Razlika između enormnog i poželjnog rasta duga u odnosu na BDP bila je 39 triliona dolara. To je novac koji ne može da se vrati, taj novac je nestao i neki ljudi su ga izgubili.
Gubitnici su i kapitalisti. 
U fokusu pažnje poslednje krize bile su banke.banke su označene kao jedini krivac svetske krize. Pored banaka se inače spominju multinacionalne korporacije. O državama se najmanje priča, pa ispada da je globalizam pokret nadnacionalnih grupacija, bilo organizovanih, bilo vezanih ekonomskim interesima i vezama. Države jesu potisnute  ali  su bez dileme sukrivci za ovakva stanja.  Drzava je ta koja odlučuje o sistemu. Ona  piše i sprovodi zakone. Ona propisuje pravila igre. Ekonomski  subjekti imaju svoje interese i potpuno je legiitimno da se za njih bore. Oni se  legitimno uzdižu i propadaju.
Zato država ne smeta samo anarhistima već i kapitalistima.

 Pročitajte roman  u kom cela  kapitalistička elita odlazi u tajni utopijski grad, gde osniva pravo kapitalističko društvo, čisti kapitalizam. A zašto su otišli? Jer im je dosta države. 

 Roman Atlas Shrugged,

Ayn Rand (1905.-1982.), koja je sebe smatrala "najkreativnijim misliocem na svetu", htela je pokazati šta bi se dogodilo kad bi najveći kapitalisti - "motori sveta", herojski "Atlasi", oni koji nose "breme sveta na svojim plećima" - napustili društvo u kom žive i posluju, ili bolje rečeno: šta bi se dogodilo kad bi kapitalizam nestao. Kraj kapitalizma je tu kraj društva, kraj sveta, kraj istorije , kraj čovečanstva. Ayn Rand, alias Alisa Rosenbaum bila je Ruskinja koja je 1926. godine prebegla u Ameriku: revoluciju, boljševizam, komunizam i kolektivizam je mrzela, a isto tako je zamrzila i američkog predsednika Roosevelta jer joj se činilo da New Dealom - opširnim programom socijalnih pomoći, subvencija i javnih radova, zasnovanim u vreme velike gospodarske i financijske krize - Ameriku vodi u kolektivizam i socijalizam. U New Dealu je videla antikapitalizam, "vladavinu naroda", kraj kapitalizma i zato je zagovarala čisti, totalni, fanatični, ekstremni kapitalizam.

Atlas Shrugged, koji se opet prodaje u luđačkim tirazima , nova je Biblija desnice, ali desnica mora jako zažmuriti da bi prihvatila Ayn Rand: "boginja slobodnog tržišta" se, naime, protivila Vijetnamskom ratu, podupirala je pravo na abortus i protivila se crkvi, religiji i hrišćanstvu koje je smatrala "najboljim mogućim rasadnikom komunizma". Desnica, koja već i to teško proguta, mora zažmuriti na još nešto: Ayn Rand je, kako otkriva Jennifer Burns, njen biograf, na početku svoje  karijere bila fascinirana Williamom Edwardom Hickmanom, psihopatom koji je 1927. godine ubio i zverski raskomadao jednu 12-godišnju devojčicu. Zašto joj se taj psiho činio tako fascinantnim?...... Hickman je za nju, kako kaže Mark Ames, autor knjige Going Postal, bio "idealan muškarac". I ne samo to: William Eward Hickman je bio idealni kapitalist! I, naravno, Hickman, model za njene literarne junake, bio je i model za Johna Galta, istinu kapitalizma.