Arthur Schopenhauer,Misli

• Bogatstvo je nalik na morsku vodu; što je više pijemo, to smo žedniji.

• Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje.

• Čast je, objektivno gledano, mišljenje drugih o nama, a subjektivno, naš strah od tog mišljenja.

• Čoveku koji je intelektualno viši od drugih, samoća pruža dvogubu korist; prvu, što je sam, i drugu, što nije s drugima.

• Čovek pun duha i u potpunoj se samoći izvanredno zabavlja svojim mislima.

• Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati vlastitu.

• Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

• Divljaci se uzajamno proždiru, a pitomi se uzajamno varaju.

• Druževnost spada u najopasnije, možda čak i ubitačne sklonosti, budući da nas dovodi u dodir s ljudima od kojih je većina moralno hrđava a intelektualno tupa ili izopačena.

• Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, poduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom umu i zdravom telu.

• Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.

• Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga s kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.

• Ko želi da se njegovoj reči poveruje, neka je izrekne hladno i bez strasti.

• Lepota je otvoreno preporučeno pismo koje za nas unapred pridobija srca.

• Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.

• Ljude u društvo tera unutrašnja praznina i dosada. Ako osete da su nam potrebni, ljudi postaju obesni i arogantni.

• Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu materijalno nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo.

• Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.

• Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.

• Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesretan je taj da ne zahtevaš biti vrlo sretan.

• Najveća je od svih ludosti – žrtvovati svoje zdravlje, ma šta to bilo; zbog sticanja imovine, zbog napredovanja u službi, zbog učenosti, zbog slave, a da o toj slasti i kratkotrajnim užicima i da ne govorimo. Što više, zdravlju treba sve podrediti.

• Neko je, recimo, mlad, lep, bogat i cenjen, pa se pitamo, kad želimo da ocenimo njegovu sreću, je li zbog toga vedar; ako je, naprotiv, vedar, sasvim je svejedno je li mlad ili star, uspavan ili grbav, siromašan ili bogat: on je sretan.

• Nijedna laž nije toliko drska da se neki anonimni recenzent ne bi mogao njome poslužiti: pa on nije odgovoran.

• On je vrlo nedruštven, to gotovo već znači: On je čovek velikih sposobnosti.

• Ono što nas najneposrednije usrećuje je vedrina uma. Ova osobina je sama sebi nagrada. Zato bi razvijanje vedrine u sebi valjalo staviti ispred svih težnji!

• Ono što se zna ima dvostruku vrednost ako se ujedno za ono što se ne zna priznaje da se ne zna.

• Oženiti se znači svoja prava prepoloviti, a obaveze poduplati.

• Prijatelj svih nije ničiji prijatelj.

• Prijateljima lako opraštamo pogreške koje nas ne pogađaju.

• Pušemo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo, iako dobro znamo da će se raspršiti.

• Razum može zameniti gotovo svaki stepen obrazovanja, ali obrazovanje ne može zameniti razum.

• Religija je štaka za loše državne ustanove.

• Retko se nalazi ono što je pravo, a još ređe se ceni.

• Samoća je sudbina svih značajnijih duhova.

• Slobodno vreme većine ljudi ispunjeno je ili čulnim uživanjima i ludorijama ili dosadom i tupošću.

• Spojiti uljudnost s ponosom pravo je majstorstvo.

• Sudbina meša karte, a mi igramo.

• U samoći bednik oseća svu svoju bedu; veliki duh svu svoju veličinu.

• U starosti čovek se bolje čuva od nesreće, a u mladosti je bolje podnosi.

• U svakom je slučaju bolje da se razboritost pokaže onim što se prešuti nego onim što se kaže.

• U svetu uglavnom caruje zlo, a glavnu reč ima glupost.

• Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti.

• Vere su kao vatra: njima je, da bi svetlile, potreban mrak.

• Verovanje i znanje odnosi se jedno prema drugome kao ptice na vagi: koliko se jedna spusti, toliko se druga digne.

• Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.

• Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sebe.