уторак, 07. мај 2013.

Religija ~ ekonomija ~ umetnost (flamanska)

 
 
 

Sve dok ona žena u Kraljevskom muzeju
u naslikanoj tišini i usredsređenosti
iz dana u dan sipa
mleko iz bokala u činiju
svet ne zaslužuje
smak sveta
"Vermer" Vislava Šimborska

 
 
Postoje brojni tekstovi na temu odnosa religije i ekonomije. Između tih tekstova nalazi se esej "Protestantska etika i duh kapitalizma " Maks Vebera. U njemu Veber pokušava da u ekonomski razvoj i utemeljenje kapitalizma u zemljama Zapadne Evrope" udene pojavu protestantskih sekti i njihov „duh kapitalizma“. Primeri,koje je Veber koristio kao argumentaciju, bude i danas slične asocijacije.
 
"Znaj da je vreme novac…
Znaj da je kredit novac…
Znaj da novac ima oplodnu moć i plodonosnu prirodu.
Novac može da proizvede novac,a njegovi izdanici još više
…"
(Bendžamina Frenklina “Advice to a young tradesman”)
 
Protestantizam nije "rodio" kapitalizam, kao što ni kapitalizam nije proizveo neoliberalni politički projekat.Veber je pokušao da religiji dodeli odgovarajuće mesto među ostalim društvenim činiocima i to je sve.Danas znamo da ove veze postoje,ali su i dalje teško uhvatljive,jer su odnosi nekoherentni, nepostojani, promenjivi, trenutačni.
 
Veber je analizirao konkretne konfesionalne zajednice, protestantsku i katoličku. Ono što ovoj analizi meni lično daje posebnu vrednost je sagledavanje religije u okviru celine kulture u kojoj se ona(religija) praktikuje. Kultura je najdublji i najosetljiviji sloj društva, ni jedinstven, ni prost već složen i u sebi protivurečan. U njenom svetlu moguće je sagledati i objasniti mnoge istorijske periode, pa i ovaj današnji. Teško je,ponekada nemoguće,obuhvatiti sve njene segmente i veze,a veoma opasno izvlačiti površne zaključke.

Politički trenutak aktuelizuje ulogu ekonomije u kulturi i obrnuto.Žalosno je da su današnji javni mediji krcati iskrivljenih slika što je i logično jer su odraz istih takvih politika. Političarima više odgovara da jedan narod, npr. Grke proglase LENJIM, nego da razobliče sopstvenu politiku ( i ekonomiju). Još uvek vredi Veberova misao da :
"...moderan čovek sam po sebi ..nije u stanju da sagleda značaj religioznih sadržaja svesti ....kulturu i društveni karakter u onolikom obimu u kom je on zaista prisutan".

                                                           PROTESTANTIZAM

 
P rotestanti su pokazivali specifičnu sklonost ka ekonomskom racionalizamu, koji se kod katolika nije zapažao. To je jedan od ključnih Veberovih zaključaka.Oni su polazili od toga da usađene duhovne odlike, i naročito pravac obrazovanja koji je uslovljen religioznom atmosferom roditeljskog doma,određuju izbor poziva i dalju sudbinu pojedinca. Iz dela pomenutog Benđamina Frenklina može se zaključiti da je ovaj princip upravo alfa i omega protestantskog morala.Vrline su utoliko vrline ukoliko su in concreto od koristi pojedincu. Protestanti, a naročito kalvinisti, smatrali su da je predano vršenje svetovnih poslova i zanimanja etička dužnost svih vernika.
 

  Kalvinizam

 
 
Osnivač kalvinizma bio je Jean Calvin (1509-1564), iz francuskog grada Noyonsa, školovan na College de Montagu gde se također školovao Ignacije Loyola, osnivač Isusovaca, odnosno jezuita. Godine 1534. pobegao je iz Pariza u južnu Francusku, a 1536. zaputio se u Ženevu, gde je, sa prekidom od nekoliko godina (kada je bio propovednik u Strasbourgu) delovao sve do kraja života.

Kalvinizam je drugi val protestantizma. Sa njim Ženeva postaje centar evropske reformacije, reformatovski Rim, prvenstveno francuske (gde su se Calvinovi pristaše zvali hugenoti). Grad pun "razvrata" postaje puritanski. Kafane se pretvaraju u biblijske kružoke, na svakom stolu svuda je Biblija, nema karnevala, igara, pozorišta, smeha, veselih svadbi. Takva Ženeva privukla je kritičnu intelektualnu elitu Evrope, zanatlije i bankare, mnoge do tada verski progonjene. Nastao je dotad neviđeni privredni razvoj zasnovan na drugačijem shvatanju hrišćanstva. Zbog opisanog kulturnog duha teoretičari kapitalizam vezuju za kalvinizam. Po istoj logici njega nije mogao da pothrani katolička, niti pravoslavna sredina.


Kalvinizam zaista nije bio samo religijskog, već i ekonomskog, odnosno financijskog karaktera. Icke u svojoj 'Najvećoj tajni' tvrdi da je kalvinizam bio 'dizajnerska religija' za sledeći deo plana. Vrlo važan element novog protestantskog pravca (što se tiče odnosa prema financijama) bio je naime, njegov odnos prema lihvi. Sve do tada hrišćanska religija je zabranjivala uzimanje kamata na bankarske zajmove.
Seljenjem bankarskih porodica sa severa Italije u Nemačku, Holandiju, Švedsku, Englesku i Švajcarsku omogućilo je procvat novog tipa bankarstva, koji je bankarskim kućama donosio mnogo veće profite. Dalje, tokom 18. veka definitivno se ekonomska moć bankarske elite stopila sa političkom. I autor C. Quigley u svojoj 'Tragediji i nadi' navodi da je financijska moć, u trenutku osnivanja Bank of France 1800. g., bila u rukama petnaestak bankarskih kuća, većinom švajcarskih. Švajcarska je praktički postala centar svetskog privatnog bankarskog sistema.


 
 

Aktuelnost etičkih normi

Danas Kalvin ponovo izaziva pažnju. Činjenica da su Severne zemlje uspešnije od južnih u šemu analiza ubacile su vaspitanje i obrazovanje na principima  kalvinizma, odnosno luterizma. Kalvinizam dominira u Škotskoj, Švajcarskoj i Holandiji, dok Luteranstvo preovladava u Skandinaviji, Nemačkoj i Baltičkim zemljama. Da li je u pitanju slučajno poklapanje ili istinska veza između jednog i drugog ne može se tvrditi pouzdano. Kada bi nauku stavili po strani i procenjivali životno, zdravorazumski, verujem da bi se većina složila da je ovaj segment itekako bitan u formiranju pojedinca i naroda. To je verovatno razlog što se teoretičari kontinuirano bave pitanjem u kojoj je meri kalvinizam pozitivno uticao na društvo, posebno na ekonomiju. Današnjim istraživačima koji uvažavaju kalvinizam se čini da savremena svetska privreda, posebno zbog finansijske krize, treba da se sagleda i izlaz iz nje potraži nekom sličnom idejom ili reafirmacijom ideja Kalvina. Ide se dotle da se tvrdi da nas ne bi snašle sadašnje nedaće da se ekonomija nije udaljila od protestantskih moralnih postulata formulisanih u 16. veku. Dok su ta načela poštovana, mišljenja su istih, privreda je neprestano napredovala. Kritičari bankarstva opet vide u ovom vremenu početak rađanja špekulativnog, finansijskog sistema.

Kalvinizam je posle unekoliko proširen i revidiran (Karl Bart,Abraham Kuper). Neo-kalvinizam su prihvatile Holandske Reformisane Crkve u 19.veku. I Bart i Kuper se bore sa Dobom Prosvećenja koje želi da preuzme crkvu

Kapitalizma je neosporno bilo i pre Kalvina. On je samo dao solidnu potporu duhu preduzetništva. Kalvin je zahvaljujući ukupnom mišlju najviše doprineo učvršćenju novog privrednog, nefeudalnog, sistema, teološkom otvaranju prostora za bankarstvo, ali ne kao lihvarstva. Biti dužan i vratiti uz razumnu kamatu i na vreme, nije greh, kao ni dati novac nekome na zajam i na tome zaraditi. Za Ženevu se u vreme reformacije uobičajila kamata od 5%, a nula posto za darovite siromašne preduzetnike. Hrišćanstvo se do tada držalo starozavetnog stava da je verujućem čoveku zabranjeno davati sa zaradom novac na zajam.

____________________________________________________


Evropski grafiti!Vratimo se kalvinizmu ! Kalvinizam je ubijen! Kalvinizam je mrtav~ živeo kalvinizam!”                                                                                Američka knjiga ( evanđelisti)  Maar Greg Dutcher:Killing Calvinism / Tulip~ total depravity".(Tulipan je simbol kalvinizma); ”Unconditional election” , ”Limited atonement”,”Irresistible grace”,Perseverance of the saints

 

Odnos prema kalvinizmu
 
Neoliberalnom kapitalizmu, gde su sva sredstva dozvoljena a moralnost izlišna, ne odgovara pomenuta kalvinistička etika.  Po kalvinizmu, naime, preduzetniku nije u centru profit po svaku cenu, gramzivost, već skromnost i poštovanje (sa)radnika, dugotrajnost odnosa, planiranje. Kalvinizam danas ne odgovara ni radnicima. Protestant vernik, koji drži do pravila koja mu nalaže njegova vera i crkva, neće koristiti stvoreni kapital za lične potrebe. Neće sebi dozvoliti nikakvu vrstu luksuza, jer to nije dostojno čoveka a i krši se sa božjim zadatkom kojeg čovek mora da izvrši. Čovekova sudbina je, poziv da radi i samo radi. A to mu na kraju mora postati i želja. To je jedini put da se zasluži večni život. Izvršiti poziv je tako postalo najviše etičko načelo.Kalvinizam, sudeći po dandanašnjem raspoloženju, ne bi odgovarao nikome.

 
_____________________________________________
 


UMETNOST

 Umetnost je dugo nosila anđeoska krila. Njenoj idealizaciji doprinela je slika umetničkog čina  ovenčanog  apsolutnom slobodom. Čistota umetničke duše bila je, zapravo, poistovećena sa njenom izolovanošću od profanog sveta Takva, puritanski definisana, umetnost nije ni mogla da postane predmetom složenijih analiza koje bi umetnost približile  stvarnosti i umetničko potražile u banalnim sferama života, u kojima vladaju i ekonomske zakonitosti. 
 Kroz istorijske tekstove, uglavnom biografije umetnika, zapisani su brojni podaci o imovnom stanju, klasnoj pripadnosti i društvenom statusu umetnika i umetnosti. To su uglavnom činjenice koje bacaju svetlo na život umetnika i ambijent u kome je stvarao, kraljevske dvorove, samostane i crkve, palače i salone. Umetnost je bila privilegija tih dokoličarskih klasa i nema sumnje da su umetnici, živeći na marginama konvencija ovog društvenog sloja, pokušavali da zadrže što više slobode štiteći akt stvaranja. Ma kako interesantni i relevantni za istoriju i slične discipline, podaci o životu umetnika, pa ni stepen njegove lične slobode,  ne determinišu  i ne mogu da objasne umetničko u umetniku.   

  E konomisti su, s druge strane, na umetničko delo gledali kao na svaki drugi proizvod koji se distribuiše i konzumira. Vešti trgovci su vrlo brzo shvatili da trgovati umetničkim i antikvitetnim predmetima može biti vrlo interesantan i unosan posao. U XVII veku su nastale i prve aukcijske kuće. Najstarija  u svetu, bila je Auktionwerket u Stokholmu. Trgovačka vrednost umetnina,  pojavom trgovaca umetninama, bila je u korelaciji sa kritikom i uopšte vrednovanjem dela. Taj aspekt života umetnosti  je tokom 19. veka postao tema sociologije i filozofije.
 I 20. vek obiluje mnoštvom radova koji otkrivaju ovu vrstu veza. Pjer Burđije je, primera radi, postavio temelje tržišta simboličkih dobara u polje moći. Sukob različitih estetika na tržištu on tumači kao transformisani klasni sukob. Negaciju ekonomije, koja i dalje postoji na nekim od tržišta, za njega je sredstvo akumuliranja simboličkog kapitala koja na duge staze mogu biti konvertovana u ekonomski kapital.
Sve to je još uvek daleko od sagledavanja povezanosti umetnosti sa misaonim tokovima vremena, onim istim koji pokreću i ostale društvene tokove, pa i samu ekonomiju. 
 
______________________________________________

FLAMANSKA UMETNOST
Religija

Istorija religioznog života na prostoru Holandije bila je veoma burna. Najstariji crkveni centar bio je grad Utreht gde se i dan danas nalazi sedište biskupije. U 14. veku u ovom gradu sagrađen je najviši crkveni toranj u zemlji visok 112 metara, čija je gradnja bila povod za jedan od mnogobrojnih rascepa u okviru crkve i teoloških nesuglasica, a koji je rezultirao stvaranjem devocionalnog pokreta Moderne Devotie, značajnog za širenje znanja i učenosti u ovim krajevima.

U toku 80-togodišnjeg rata (1568-1648) severne provincije pobunjene protiv katoličke španske vlasti preuzele su protestantsku veru, što je u vihoru rata poprimalo i drastične razmere: protestantski fanatici  su demolirali katoličke crkve i umetničko blago u njima. Protestantizam je već u 17. veku duboko prodro u sve sfere života, s tim što je najizraženiji bio uticaj Kalvinovih učenja (Calvijn). Kalvinizam je tako u znatnoj meri odredio nacionalni karakter tek nastale države, koji je ostao  i dan danas: Holanđane odlikuje štedljivost, skromnost, marljivost, bogobojažljivost, briga za druge, jednostavnost i čistoća, ponekad u ekstremnoj meri. Ultrakonzervativnost ovih protestantskih zajednica ide do te krajnosti da se odriču tekovina savremene civilizacije (odbijaju vakcinisanje dece i zdravstveno osiguranje, ženama se zabranjuju političke funkcije) ukoliko su one suprotne božijoj volji.
S druge strane, neke crkve u okviru liberalne Nederlandse Hervormde Kerk su među prvima u Evropi podržala priznavanje istopolnog braka, koji je zakonski omogućen od 2002. godine.

Holanđani imaju dugu tradiciju prihvatanja drugih etničkih i religioznih grupacija. U 16. veku u Holandiju su došli mnogi francuski hugenoti, a zatim i flamanski kalvinisti koji su bežali od katoličkog terora. Svoj privredni i duhovni uspon Holandija ima dobrim delom da zahvali tom talasu prevashodno dobrostojećih i obrazovanih izbeglica.
U 17. veku su mnogi slobodoumni evropski mislioci (i.o. Dekart, Volter) našli utočište od cenzure i progona u Holandiji, gde su mogli slobodno da objavljuju svoja dela.

______________________________________________

Ekonomija

Holandija ( zapravo u to vreme Nizozemlje ~ zemlje Beneluxa)je prvi put pod burgundskim kneževima u 15. i 16. veku predstavljala državnu celinu. Ona je prva evropska republika. 

Na ovom prostoru je ekonomski primat pripadao građanstvu i trgovini. Zahvaljujući blizini mora i razvoju trgovačke mornarice Holandija je vrlo brzo, rame uz rame sa Engleskom, Portugalom i Španijom postala jedna od vodećih kolonijalnih i trgovačkih nacija. Njena relativno mala površina, na razmeđi vodenih i kopnenih puteva, pogodovala je uz to tranzitu robe. Bogati trgovačko-zanatski gradovi bavili su se trgovinom širom tada poznatog sveta, imajući pritom ogromnu flotu.

Na severu je preovladavalo germansko stanovništvo i protestantizam, a na jugu romansko stanovništvo i katolicizam.Sukob sa španskim kraljem izbija 1558. godine kada on uvodi inkviziciju preko svog namesnika vojvode od Albe. 1561, prekomorski avanturista i konkvistador Lope de Agire proglasio je svoju nezavisnost od Krune. Nije uspeo da dobije širu podršku i bio je pogubljen. Lope de Agire nije mogao da posluži kao uzor drugim pobunjenicima; njegovo vreme još nije bilo došlo.
Veliki broj ljudi je ubijen, njihova imovina konfiskovana.
Ali, holandski gospari su sasvim odgovarali toj ulozi; to je bilo njihovo vreme. Oni nisu zbacili imperiju, već su je samo racionalizovali. Holandske finansijske i trgovačke kuće su već posedovale veliki deo bogatstva Novog Sveta. Najvećim delom to bogatsvo bilo je stečeno kao nadoknada za redovno snabdevanje carske flote, vojske i poseda. Ali, njihova ambicija sada je bila da sami krenu u pljačku kolonija, za svoju vlastitu korist. Poput ranijih rimskih i turskih gardista, želeli su da se oslobode od duhovne podređenosti i materijalnog pritiska koji su išli uz služenje Caru. Od trenutka kada su sami stekli imperatorsku moć, Car je za njih postao samo parazit.
Mobilisali su stanovništvo nekoliko provincija. Revoltirano stanovništvo formira odrede i uspeva da savlada španske snage i otcepi se od carstva. Međunarodno priznanje Holandija stiče 1648. kada i Švajcarska.
Raskorak između religioznog učenja i dela kolonijaliste nije ih mnogo uznemiravao. Izmislili su termin divljak, divljaci. Bio je to sinonim za ono što se u evroazijskom Nebeskom Carstvu nazivalo varvarom, varvarima. Oba ova termina imala su za cilj da neka ljudska bića proglase za legitimni plen.
______________________________________________

 Procvat umetnosti  ~  slavlje života malog čoveka i pojedinca
 
Uspon nove holandske republike imao je uticaja na umetnost. Bogati trgovački centri Briž, Gan, Anvers grcali su u kolonijalnim dobrima. Finansijska stabilnost nije bila glavni pokretač umetnosti. Umetnici  nisu imali mnogo koristi od ekonomskog preokreta. To rečito dokazuju njihove biografije.  Umetnička vitalnost epohe bila je komplementarna  religijskim i ekonomskim usponima, koji su izdigli čoveka iznad kolektiva. Svojevrsna je to navala populizma, ali odmerenog i kultivisanog.
Rasterećena katoličke strogoće umetnost je procvala silinom životnosti brutalnog realizma, intimnim i građanskim temama. Pojedinac je u centru pažnje, njegov  život dobija dimenziju važnosti, sitnice iz običnog života izbijaju u prednji plan i plene gotovo svetom jednostavnošću.

Duh novog vremena najbolje je doživeti kroz samu umetnost. Za početak evo jednog književnog pasusa koji govori o drugoj strani prevrata.
Volter

" Vreme, razum koji pokreće toliki napredak, dobre knjige, blagost društva, zar oni nisu prodrli među one koji upravljaju duhom ovog naroda? I zar ne primećujemo da je skoro čitava Evropa izmenila lice u poslednjih pedeset godina? Vlast se svugde učvrstila, dok su se običaji ublažili. Državna politika,oslanjajući se na sve brojnije vrste oružja, ne dopušta strahovanje od povratka onih anarhističnih vremena kada su se kalvinistički seljaci borili protiv katoličkih seljaka u četama na brzinu sakupljenim između setve i žetve.
Među kalvinističkim življem još ima fanatika, ali je izvesno da ih među konvulzionistima* ima još više. Šaku bezumnika iz Sen-Medara narod ne smatra važnim, a šaka kalvinističkih proroka je uništena.."
 
U svetskoj kulturnoj baštini Holandija je pre svega poznata po slikarstvu. Rembrant (Rembrandt),  Van Gog (Van Gogh), Ešer (Escher) i Mondrijan (Mondriaan) spadaju u najčešće pominjane umetnike. Zbog njih su zapostavljena mnoga vredna imena. Čak je i Vermeer, drugi iza Rembranta,  manje znan široj publici.

______________________________________________
 
 JOHHANES VERMEER
 

" Ni posle nekoliko vekova niko nije otkrio ko je devojka sa čuvene Vermerove slike "Devojka sa bisernom minđušom". Ne zna se ko je ona, služavka ili ljubavnica, i sve oko nje je obavijeno velom misterije. Kada su je otkrili 1882. godine, bila je prljava i zapuštena.
Slika "Devojka sa bisernom minđušom" iz 1665. godine u međuvremenu je priznata kao remek-delo. Njene pune crvene usne, sjajne oči i čarobni pogled preko ramena bude u čoveku radoznalost da sazna ko je ona. Istoričari umetnosti nisu čak sigurni da je Vermer imao model za sliku.
- To nije devojka, već idealizovana slika. Vermera nije zanimala fotografska sličnost - rekao je direktor muzeja Mauritshojs Frederik J. Dipark. Knjiga i film o remek-delu iz 17. veka uticali su da se za 40 odsto poveća posećenost muzeja u kojem je od 1903. godine izloženo čuveno platno.
Pre snimanja reditelj Peter Veber je u nekoliko navrata posetio muzej, a glumci Skarlet Johanson i Kolin Firt razgledali su platno i slušali Diparkovu priču o Vermerovom opusu. Premijera filma u decembru prošle godine je privukla pažnju na Delft, Vermerov gradić udaljen oko 13 kilometara od Haga. Iako je Hag samo na sat vremena kočijama od Delfta, Vermer nije nikada posetio taj grad. Prema rečima istoričara, 80 odsto Delfta je ostalo isto kao za vreme Vermera.
Ništa se, međutim, ne zna o Vermerovom životu. Vermer je umro siromašan 1675. godine. Ne zna se gde se nalazi njegov grob iako je njegova smrt registrovana u staroj crkvi Delfta. Mala nadgrobna ploča je u prošlom veku postavljena u crkvi. Vermer je ostao nepoznat javnosti do 19. veka, kada su se pojavile njegove prve slike iz privatnih kolekcija.
Ni "Devojka sa bisernom minđušom" nije odmah bila zapažena. Prvi trag njenog postojanja datira iz 1882. godine, kada ju je za 2,30 guldena kupio kolekcionar Arnoldus Andries de Tomb . Dvadeset godina kasnije, kada je De Tomb sliku poklonio muzeju, bila je procenjena na 40.000 guldena. Platno danas nema cenu. Muzej odbija da otkrije na koliku sumu je slika osigurana, kada je, u retkim prilikama, pozajmljuje za neku izložbu.
Nedavno autentifikovana Vermerova slika, 36. po redu, uskoro će postati njegovo prvo delo koje će se pojaviti u prodaji u poslednjih 80 godina. Aukcijska kuća Sotbi je saopštila da očekuje da će slika "Mlada žena sedi za klavsenom" biti prodata za više od 5,4 miliona dolara.
Dipark, koji je bio u timu za stručnu ekspertizu slike, izjavio je da postoje zapisi o još najmanje dve Vermerove slike. Dipark smatra da postoji mala verovatnoća da budu pronađene. Postavlja se pitanje ko je devojka sa bisernom minđušom? Da li je to bila Vermerova kćerka? Kćerka mecene? Ili služavka?
- Divno je to što ne znamo. Sve je misterija. Na taj način možemo da maštamo. Bilo bi razočaranje otkriti tajnu - zaključio je Dipark"

 

                                                                     VERMEER
 
Johhanes Vermeer je otkriće Marsela Prusta. Divljenje prema ovom umetniku Prust je iskazao literarnim omažem u  „Potrazi za izgubljenim vremenom“. Zapravo ga je 1866. otkrio francuski kritičar umetnosti Thoré Bürger. Od tada, njegova je slava bila u usponu. Danas je svrstan iza  Rembranta kao jedan od vodećih holandskih slikara “Zlatne ere”.
 Sve 43 godine svoga života proživio je u Delftu. Bio je ludi perfekcionist, doslovce, zavisnik savršenstva. Slikao je, prosečno, dve slike godišnje. Nije imao majstorsku radionici ili učenike što je u to vreme bilo netipično. Vermeer je ostavio 34 slike i još pet slika koje se pripisuju njemu ali se autorstvu još uveliko raspravlja.

                               Alegorija umetnosti (Slikar u ateljeu), ulje na platnu, 1666.

                           
Devojka sa spremačicom koja drži pismo


Od Leonarda je ostalo još manje slika, ali mit o Leonardu  je priča o  univerzalnom renesansnom geniju.Mit o Vermeeru je priča o tajanstvenom geniju koji je vodio najobičniji građanski život i pritom stvorio najveća remek-dela. O Leonardu zna svaki školarac dok je Vermeer, do filma „Devojka sa bisernom naušnicom“ s Colinom Firthom i Scarlett Johansson bio praktički nepoznat širokoj publici.


 
Ljubavno pismo


Verneerova najuspešnija dela su prikazi iz svakodnevnog života. Kao većina flamanskih slikara njegova vremena bio je okrenut srednjoj građanskoj klasi, običnim ljudima i lepoti postojanja. To su prikazi kuća s preciznim detaljima s kojih je uklonjena sva nepotrebnost, likovi zabavljeni dnevnim poslovima, devojka koja čita pismo ili svira čembalo, muškarac koji gleda kartu ili globus.
  

                                                 vermeer
                                                                             Uličica

Takvim prizorima Vermeer je dao značaj izuzetnog što oni zapravo i jesu, sam život. Ti prikazi kod njega imaju skoro metafizički sjaj. I prostor i vreme su doslovno zaustavljeni, a zapravo je slikarskim gestom uhvaćena onovremena mirnoća, mir i spokojstvo ambijenta.

Pogled na Delft, ulje na platnu, 1660.-1661.


Vermeer je zajedno s Caravaggiom i Rembrandtom bio jedan od majstora svetla ranog slikarstva.Svetlosna kompozicija na Caravaggiovim i Rembrandtovim slikama je dramatična, Vermeerova deluje nestvarno. Svetlo se razleva, dolazi iz slike. Vermeerovo bujno svetlo se gotovo može fizički osetiti. Jedan od teoretičara je taj efekat izrazio na ovaj način : „Možete videti kako zrak okružuje nogu stolice“.  Ne postoji umetnik toga doba koji je sa takvom veštinom upotrebljavao lapis lazuli, prirodni ultramarin. Vermer nije ovu dragocenu boju izdašno koristio ne samo za plave površine, već i kao podlogu za druge boje, recimo za senke na zidu. Smatra se da su ga na ovaj pristup inspirisale ideje Leonarda koji je tvrdio da predmeti preuzimaju deo boje od susednih objekata.
Vermer nije samo majstor boje, svetlosti i prostora. Proizvodio je efekte providnih slojeva boje tehikom zrnastih nanosa poznatom pod imenom poantije (pointillé). Ne postoje sačuvani njegovi crteži, tako da se o načinu na koje je pripremao kompozicije može samo posredno zaključivati. Njegova suptilna tehnika perspektive i metod prostornog zbijanja uz pomoć camera obscura efekta je već legendarna. Njegovo slikasrtvo odlikuje veoma istančano prikazan odnos muškarca i žene.

                                                        Oficir i nasmejana devojka

 
"Sreća koja se ispoljava kao pokrenutost bića u razdraganosti pleni i neometano se širi. Držeći čašu u ruci (žena koja pije motiv je koji se kod Vermera više puta javlja, s različitim značenjima), devojka se sva pretvorila u srdačnost koja obećava da preraste u nešto još više i lepše, nagoveštavajući razne mogućnosti. Ona se otvara za sve te mogućnosti i mi vidimo kako, u susretu sa oficirom i celim svetom, svojom radošću samu sebe iznutra rasvetljava i tako nasmejana zrači srećom sa sopstvenog postojanja. I njeno visoko čelo blista pod belom maramom. Svetlost koja pada na njega drugačija je - ne manje blagodatna - od one na slikama Kloda Lorena, koja se "spušta" sa neba da bismo u njoj prigrlili Zemlju; Vermerova svetlost ulazi kroz prozor u ljudski dom da od njega učini prisno stanište i zaštićeni otvoreno-zaklonjeni prostor zarenja ljudske sreće. Vermerova devojka koja se smeje s kapetanom lepša je u svom postojanju od svih neodoljivih i fatalnih zavodnica u njihovom obliku ispoljavanja i postojanja. Razdraganost koja se pokazuje kao vesela srdačnost, poverljivost i radosna otvorenost za sve mogućnosti jeste povišeno stanje sreće od kojeg teško da nekog višeg uopšte može biti." (D. Stojanovića ''O idili i sreći'')

 
Devojka sa crvenom kapom iz Washington National Gallery.
Po ovom zagonetnom portretu devojke muškobanjastog izraza i tupog pogleda dato je ime fenomenu mysterium humanum.


Devojka za klavirom- slika je bila nepoznata do 2004 godine (privatna kolekcija New York)


"Jednom ćemo shvatiti da su Rafael i Vermer otkrili sve što se moglo otkriti u slikarstvu. Upravo zato, umesto da se prepuštate beznadežnom teoretisanju i pokušajima ponovnog otkrivanja slikarstva - CRTAJTE." Salvador Dali,1945
______________________________________________

GABRIEL METSU


File:Gabriel Metsu - Man Writing a Letter.JPG

Portreti drugog značajanog slikara Gabriel Metsu su poznati po srebrenim bojama,kontroli svetla i skrivenoj erotici. U 18. i 19. veku Metsu je bio popularniji od Vernera čiji slike su prodavane kao "pravi Mestu".  Tu popularnost je ovaj slikar posle izgubio mada su njegova dela ostala na samom vrhu slikarstva 17. veka.Godinama je slikar neopravdano ostajao u Vermerovoj senci. Danas se ta greška ispravlja.


Njegovi rani radovi su istorijske slike s mitološkim i biblijskim temama, i male žanr scene. Oko 1650. Metsu provodi  nekoliko godina u Utrechtu. Zatim stiže u Amsterdam oko 1654, verovatno u potrazi za većim tržištem za svoje slike. U Amsterdamu stvara najznačajnije slike, mrtvu prirodu i portrete, i daleko uspelije žanr slike sa  likovima iz svakodnevnice.  


U prosperitetnom Amsterdamu Metsu slika scene iz svakodnevnog života holandske buržoazije, gradsku elitu. Čest lik mu je amsterdamski kolekcionar Jan J. Hinlopen, i njegova porodica.   Inspiracija u temama i tehnikama su mu radovi  kolega, uključujući i Johannesa Vermeera i Gerard ter Borch-a, ali  Metsu brzo vrazvija svoj vlastiti stil. Njegove slike su intimne i  odišu skladom i harmonijom, figure su mu ekspresivne. Metsu primenjuje različitih stilove i slikarske tehnike  na različite sadržaje, i svakom ovladava do savršenstva.










 
autoportret

  Johannes Vermeer Rijksmuseum -kolekcija



_____________________________________________________________________

                                                              ARHIVA
                                                             SLIKARSTVO
                                                            Priče u slikama ( Vermeer...)

                                                     
                                                          


36 коментара:

  1. Анониман07. мај 2013. 14:50

    Lepota je u jednostavnosti!!!Sreća je u običnosti!!!!
    Oduševljen sam i ogorčen.Svima nam treba odvaliti po jednu kulturnu šamarčinu da se otreznimo i shvatimo na kom smo mestu.

    Izvrgavam se javnoj osudi,o kalvinizmu nisam znao ništa. Fenomenalno otkriće.Hvala!
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
  2. E moj pesniče,koliko toga ne znamo.
    Hese je napisao dobar odlomak o " običnosti"današnjice. Pronašla sam ga pa ti ga prepisujem.Koja razlika!!!

    " Ko je doživeo one drugačije dane, one rđave, s napadima kostobolje ili opake glavobolje, koje su se ugnezdile iza očnih duplji i svaku delatnost očiju i ušiju, kao nekom magijom, satanski preobratile iz radosti u mučenje, ili one dane duhovnog umiranja, pakosne dane unutrašnje praznine i očajanja, u kojem nam se, usred razorene zemlje, isceđene od akcionarskih društava, čovečanstvo i takozvana kultura, u svom lažnom i prostački šupljem vašarskom sjaju, na svakom koraku cereka kao neko sredstvo za povraćanje, koncentrisano do vrhunca nepodnošljivosti, dovedeno u svom sopstvenom bolesnom Ja – ko je, dakle doživio takve paklene dane, taj je zadovoljan ovim normalnim, nepotpunim kao što je ovaj današnji.
    Taj zahvalno sedi kraj tople peći i čitajući novine sa zahvalnošću konstatuje da danas opet nije izbio nikakav rat, da nije uspostavljena nijedna nova diktatura, da u politici i ekonomiji nije otkrivena nikakva krajnja podlost..."

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман08. мај 2013. 01:16

    Odličan citat Hesea.To je čovek današnjice.Svi bi mi da se odmorimo u to malo sati koliko nam ostaje nakon rada.Šta je odmor? Nije taj sa slika, hehe... Druga su vremena.Naša svakodnevnica je frustrirajuća.Ja bežim od tog idiličnog mira. Avanturizam me ispunjava i opušta.
    Peđa
    Pesniče ne šamaraj,hehe...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Želim ti sve najbolje na avanturističkom putovanju sa mikro kamerama, prislušnim uređajima, satelitskim nadgledanjem i biometrijskim zezalicama na svakom koraku.
      Li sa odmora u "pure nature"

      Избриши
    2. Анониман12. мај 2013. 00:49

      hehe...bas me nasmeja slatko!
      Peđa

      Избриши
  4. Анониман08. мај 2013. 11:48

    Dajem original dukat da mi objasnite tezu:"kao što ni kapitalizam nije proizveo neoliberalni politički projekat."
    Inače izvrstan post!
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ju bre što ste neki sitničav čovek. Beše davno, ček da se setim.
      Prvi deo ove konstatacije glasi : ne može se protestantizam označiti kao uzrok pojavi kapitalizma, može se govoriti o njegovom uticaju. na isti način rečeno, nije kapitalizam uzrok ( jedini) neoliberalizmu. Da li je kapitalizam pospešio ili nije neoliberalizam ostavljam stručnjacima.

      Međutim, ovde postoji jedan drugi problem.Ukoliko uporedite pojmove kapitalizam i neoliberalizam utvrdićete da je reč o dva opsegom različita pojma. Neoliberalizam je pojam koji obuhvata ceo kompleks kulturoloških pojavnosti, dok je kapitalizam prevashodno ekonomski pojam,odnosno,podrazumeva, imenuje, naziv je određenog društveno ekonomskog uređenja.
      Ukoliko niste zbunjeni višestrukom upotrebom pojma neoliberalizam, super, razumećete, ukoliko jestesedite i guglajte dok se ne umorite.
      Toliko od mene.

      Избриши
    2. Анониман15. мај 2013. 19:43

      Ne valja, nije dobro.Garantovali su kule i gradove,a sada su konačnim otkrivanjem karata otvoreno pokazali da su principijelni i ideološki neprijatelj tržišta, preduzimljivosti i imućnih ljudi kao klase koja pomera ovaj svet napred, i da su sve ustavne i zakonske garancije koje naizgled štite privatnu imovinu u očima kriminalaca i parazita koji upravljaju ovim kontinentom samo magla i šminka koja skriva bazično komunističku i lopovsku prirodu sistema. Treba im zatrti seme na sve moguće načine.Sve dok crveni lopovi i njihovi pseudointelektualni lakeji ne budu visili, a njihovi parazitski klijenti gladovali, ništa zdravo neće moći da se zapati u Evropi, te ovaj politički entitet i njegove predstavnike treba tretirati kao smrtne neprijatelje slobode i prirodne dušmane svakoga ko želi da vodi normalan i produktivan život. Treba im naplatiti u tvrdoj valuti ne samo za aktuelni svinjac, već i za prethodnih pola veka sramne pljačke i bezumnog arčenja.
      XXX

      Избриши
    3. Slažem se, nije da se ne slažem,bez dela sa konopčetom. Bez njega ne ide. U to nas je uverila istorija, uverava nas sadašnjica. A ja sam za lagano.Gajim iluzije. Lepše mi je sa njima.

      Избриши
  5. Анониман10. мај 2013. 22:07

    Gledao sam slike i jezio se pri pomisli na religiju i ekonomiju.
    Nisam protiv vere,neka svako veruje u sta hoce.Jesam protiv crkve/ svih verskih institucija,koje religiju i narodnu veru cinicno zloupotrebljavaju. Koja je crkva kroz istoriju hranila veru u ljubav medju ljudima, vodila u smirenje. Tu veru ne uce ni danas.Religijske hijerarhije su najveci nevernici.Gde je primer licne askeze,dobroljublja,nenasilja, pacifizma? To vise nije pozeljno. Svi pozivaju na mrznju prema drugim verama,uvukli su se u politiku, puni su pedofila,homoseksualaca,jure za imovinom i pocastima.
    Vredan vere je moral u nama.
    Isto vredi za bescutnu ekonomiju.
    pozdrav
    Z.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман11. мај 2013. 10:24

      Z, čovek ko čovek od svega napravi instituciju, od porodice, braka, prijateljstava, biznisa, čak i zabave i putovanja. crkva je oduvek bila samo preduzeće za pružanje usluga, koja radi pod sumnjivim okolnostima, špekuliše, trguje, kao i sva preduzeća. deset oče naš i pokajanje košta toliko i toliko, pa što više daš to će ti nargada na onom svetu biti veća. samo se ti pokaj i sve ti je oprošteno. nekada je to bilo baš bukvalno sprovođeno, danas je kao i ostali sistemi pružanja usluga čoveku uvijeno u ideoligije čija je ista podloga - svetovno, a ne duhovno. i kao u svim preduzećima, i tu ima vrednih pojedinaca koje služe, i pošteno se trude, ali većina je onih koji su shvatili sistem pa su se uklopili, da bi opstali. sad su postavili papu jezuitu, da bi bolje kontrolisao vatikansku banku, i čitav, veoma ozbiljan sistem katoličke crkve. sve to gledamo sa strane i jedino što čoveku ostaje, a ujedno i jeste smisao religioznosti, je da se izbori sam sa sobom.

      čovek ne shvata da su njegove želje beskonačne i da ako teži da ih sve ispuni, da sve ima, da bude najbolji, najjači, najbogatiji, najlepši, najpametniji, najmoćniji, najuticajniji, najpoštovaniji... samo će postati kao crna rupa u svemiru, koja sve usisava. ja je ne mogu zamisliti, a vama naučnicima će biti lakše da je zamislite.

      da li smo na ivici crne rupe? kako sprečiti da nas ne usisa?

      bil gejts nije vlasnik svoje imovine. ni čovek koji želi sve po ovom sistemu nije vlasnik svog života. meru treba naći u moralu. ali bojim se da je i on usisan u tu crnu rupu. teši me činjenica da uvek ima bačenog semena koje će tek da proklija. i neka uspavana klica kojoj trebaju uslovi da izraste. eto sad, moja trava buja ko luda, i moram da je šišam, a letos ako bude suše, moraću da je zalivam. kako god, moramo se truditi da napravimo povoljne uslove, bar u svom dvorištu. mera tog truda je naša nagrada. sve ostalo su špekulacije i na temu ekonomije, i na temu religije.

      kako je samo lako čoveka zavesti. umesto da kažem po koju reč o umetnosti, ja blebećem o onome što nas sve svrbi. umesto da zastanem i uhvatim trenutak smisla zbog koga je vredno živeti, i ja se zaboravim. može to svako, samo treba da želi i potrudi se. Vermer je umeo da uhvati taj trenutak i ovekoveči ga.

      pozdrav, 123

      Избриши
    2. Анониман11. мај 2013. 17:21

      Dobro napisano!
      Svi nastojimo da razumemo jedan okoreli problem, potcinjavanja. Citam ovih dana jednu dobru studiju kolege na temu zasto ne radimo ono sto (mislimo da) zelimo? Ne ponasamo se u skladu sa licnim interesima.
      Pitam ga, nakon citanja,i,je li moguce ispraviti gresku,kakav je tvoj savet.Kaze on, nikakav, hehe...Teorija je komplikovana za objasnjenje na malom prostoru.Agumenti su validni.
      Prijatelju 123, mi smo crne rupe.Sami sebe usisavamo. I to je umetnost nad umetnoscu, hehe...
      pozdrav
      Z.

      Избриши
    3. Evo stigoh i do vas dvojice.Dugo me nije bilo ( odsutna..fizički)i sednem da se lepo javim po redu, kad ono...prekid do prekida.
      Z.
      nemam komentar.Živo me interesuje šta te obuzelo?Padaju mi na pamet Tao fizika, ili Fajnman...obala, atomi.

      Stajao sam primerice
      sam na morskoj obali
      i počeo da razmišljam:
      Evo nasrcu valovi
      Planine molekula

      .....
      vek za vekom
      ....
      godina za godinom..
      Predivno.I na kraju, misao: Vrednost nauke ostaje neopevana.
      Eto zašto sam ja, umetnik, pupčanom vrpcom vezana za svemir,fiziku, srećom nisam za fizičara, haha...A vi,trc.mrc.crkve,i tako to.
      Šala.
      Slažem se, naravno i stalno ponavljam da je hram Božiji u srcu. Iz srca se molimo,srcem odlučujemo,s rce nam je hrabro ili kukavno,sa srcem i mislimo i volimo.
      Radila sam jedan portret, bliske osobe.Odužilo se.Stajao je na slikarskom štafelaju i kada bih god prošla pored imala sam osećaj da me oči gledaju, haha..I sve bi bilo u redu da se nisu pomicale, haha ( šta ćeš sada da pomisliš).Pitaj me danas, tolike godine posle toga,zašto sam " morala" da te oči menjam- neću moći da objasnim. I menjala sam ja tako, sve do momenta kada više nisam osećala potrebu da nešto menjam. Sada me interesuje, zaboravila sam, da li su me tada i kako gledale te oči.

      Igra sa bojama je tek posebna priča. Opet mi pada na pamet fizika. O Bože kako sam njom sluđena.U pitanju je iridescencija. Opet Fajnman.
      Možda ste se pitali kako nastaju blistave boje rajskih ptica i papagaja. Kada se divimo bojama paunova, trebalo bi da zahvaljujemo generacijama bezbojnih paunica koje su birale svoje partnere.(QED)

      Избриши
    4. 321...
      "...umesto da zastanem i uhvatim trenutak smisla zbog koga je vredno živeti, i ja se zaboravim."

      ponekada šesto čulo oseti čega nema,kao što čovek pored očiju zna da ostane slep.zaista smo čudna bića.Onom ko ima senzibilitet za posebno umetnost je na svakom koraku, u svakom trenu, gotovo u svemu. Onaj ko taj osećaj nema,ostaje nem i pred najblistavijim delima.
      Meni je poetična misao o semenu i travi( ko o kome ja o travi..haha)
      "....uvek ima bačenog semena koje će tek da proklija. i neka uspavana klica kojoj trebaju uslovi da izraste. eto sad, moja trava buja ko luda, i moram da je šišam, a letos ako bude suše, moraću da je zalivam....

      Pitajte me zašto,zašto imam sliku ispred očiju, čoveka koji mirno kosi travu, i mirisa pokošenog,te prelepe običnosti svakodnevnice...Zar to nije osećaj istovetan gledanju Vernerove slike, mlekarice koja u naslikanoj tišini i usredsređenosti iz dana u dan sipa mleko iz bokala u činiju.

      Kažete "....čovek ne shvata da su njegove želje beskonačne".Da, u pravu ste. Beskonačan je niz želja ali svaka želja u nizu je posebna i konačna. A kada bi, bar mi slični, sabrali te svoje dosadašnje želje, morali bi priznati da ih vežu ako ne iste, a ono slične stvari. Dakle i beskonačnost ima konačnost, koja je neki osećaj, na primer ispunjenja lepotom ( mada ne volim taj pojam u umetnosti on je najneprimereniji) ili ljubavlju.
      Mislim da smo konačni u svakom trenu na beskonačnoj putanji.
      Hvala na javljanju.Dugo Vas nije bilo, zato zahvaljujem.

      Избриши
  6. Анониман12. мај 2013. 01:06

    123,
    a prikolješ li ti kog petla, kao na onoj slici, hehe...Baš ga dobro nacrta,hehe..
    Ništa od umetničke duše,religije,prvo ekonomija,pun stomak. E onda može sve.
    I nauka je prešla na praktične mere.Namnožili smo se,posla sve manje,hrane sve manje,od humanizma se ne živi.Ljudi su sve bedniji, neobrazovaniji. Gladan i besan čovek je sve bestijalniji.Prevaspitati masu ne možeš.Ukrotiti ne možeš. Sve su ideje propale.Možeš uništiti.Eto šta radi nauka, sprema se da usisa višak,da izabere najbolje seme i da ga zaliva kao ti travu.
    E moj, 123. Loša su vremena.
    Peđa

    ОдговориИзбриши
  7. Анониман12. мај 2013. 14:07

    hahaha, Peđa, baš me nasmeja. eh, kokoške još nisam zapatio, ali kako vreme ide možda se i to desi. hahaha... ne postizavam sve, brate mili, na sve me strane ima, ne mogu da se prikupim. hahaha.

    što se tiče te ekonomije i punog stomaka, prirodno je da čovek prvo zadovolji one osnovne potrebe. umetnost i duhovnost se dešavaju kasnije. po tom principu se razvijala i civilizacija. po tom principu se razvija i čovek individualno. kod onih koji to nose u genima, kao naša domaćica, oni prirodno idu tim putem. ali ako je i umetnicima stomak prazan, bogami i kokoške bi morali gajiti. hahaha

    naučnici više nisu kao nekad, kako reče, namnožili se i oni. Tesla je svojevremeno, i ne samo on već naučnici generalno, bio medijska zvezda svog vremena. lomili su se da dođu do interbjua sa njim. u doba renesanse umetnici su bili zvezde. danas ih nema nigde. takvo je vreme, tehnološko, informaciono, vreme modernog koloseuma - hleba i igara, velikog brata... danas znamo ko su medijske zvezde. hahaha.

    masu ne treba ni pokušavati menjati, prevaspitavati i učiti. to je utopija. dolazi vreme kada ćemo praviti neku novu barku. Noje će biti svako od nas ponaosob, pa ko uspe ostaće čitav i normalan, a ko ne uspe potonuće.

    Z, čovek je rođen sa genetskom greškom. crkva nam se samo utrapila pojam greha, nema greha već je posredi greška. onaj odozgo napravio komplikovaniji sistem nego što smo zamišljali. kako to ispravljati, nemam pojma, i ja se bakćem sa tom temom, i ne znam dokle sam stigao. kažu, treba ići istim putem kako je bog stvarao svetove, svet, stvorenja i ljude, ali obrnuto. postoji čitava nauka o tome, moderni kabalisti se se potrudili da objasne neke stvari. ali???? čovek je po svojoj primarnoj prirodi egoista i to je kraj. sam ne može ništa. mora da se udruži, i jedino davanjem preko drugih može nešto da dobije. današnja civilizacija je vrhunac egoizma. toliko jakog da ćemo se ako ovako nastavimo pretvoriti u kamenje.

    L2, vama očito treba neka livada da izvrnete misli i osećanja na pokošenu otavu i isunčate ih do mile volje. ah, kome to ne treba. ja nemam livadu, već se bakćem sa dvorištem, koliko toliko, zelenog ima. za dušu, razonosu, rekreaciju i čuvanje onog osećaja koje su naši preci imali. čisto da se ne zaboravi. pored žbunja i cveća imam i paradaiz. hahaha. šta da vam kažem, na sve to moramo dodati i malo viših dimenzija da bi se osetili kao ljudi. jer ni bog ne bi mogao opstati da nema nas.

    pozdrav svima, 321

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман14. мај 2013. 22:43

      Ja sam se ponadao jednoj dobroj domaćoj supi.Hajde nema veze,hehe...A što kažeš nikada se ne zna.Možda mene nužda natera te dođem u komšiluk.
      pozdravljam
      Peđa

      Избриши
  8. Анониман13. мај 2013. 16:05

    Ne znam gde ce nas odvesti ljudska glupost,al stomak ce da krci kad je gladan, a kokoske ce uvek da ostanu kokoske, hehe...
    Z.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман14. мај 2013. 22:46

      a petlići će dalje( uvek) da ganjaju kokoške.
      Gde ti ode drugar
      Peđa

      Избриши
  9. Анониман13. мај 2013. 16:20

    123
    genetske greske su slag na tortu, hehe...Problem su neuroni koji se sami “snadju” i naprave rsum od medjusobnih veza. Otud masa greski kod svakog coveka.
    pozdrav
    Z

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман14. мај 2013. 22:56

      Ne baš kod svakog..
      Problem je blokada.Na svakom je pojedincu daje reši.Ako je prepozna(što ume samo mudar čovek),ona se da brzo izlečiti. U suprotnom ona uzme takvog maha da je dalje ne možeš ni prepoznati.Tada leka više nema.
      Peđa

      Избриши
    2. Анониман15. мај 2013. 18:40

      Mentalna blokada kokoski i petlova je urodjena hehe..Ne pomaze mudrost,nema leka.
      Z.

      Избриши
    3. Анониман15. мај 2013. 19:49

      "Svi nastojimo da razumemo jedan okoreli problem, potcinjavanja"
      A što bre tako mlako!!!Otvoreni rat je počeo,nema vremena za naučne studije i razmišljanja. Dok mi razmišljamo ljudski šljam nas potčinjava.Izabrali su najnemoralniji način i uspeli da pošalju jasan signal ljudima da su spremni da im bez pardona ukradu i poslednje slobode. A Vi se zajebavate!
      XXX

      Избриши
    4. Анониман15. мај 2013. 23:02

      A sta bi ti, da uzmem ekspres lonac pa na neki maraton. Uozbilji se, ili idi na neki forum gde se ispucavaju takve frustracije.
      Z.

      Избриши
    5. Анониман17. мај 2013. 01:36

      Z.
      heheeeeeeeeeeeeeeee, blesav si hehe...

      XXX
      Dobro ti je odgovorio.I treba da se zajebavamo.Ako si pametan ne popuj nego se pridruži.
      Peđa

      Избриши
  10. Анониман17. мај 2013. 09:21

    hahahahah,
    domaćica je izgleda digla ruke od pevčeva i pobegla iz svoje kuće. tako je to kad širom otvoriš vrata: pustiš pevca na prag, a on ode na pajante... :)


    :) 321 (:

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "L2, vama očito treba neka livada da izvrnete misli i osećanja na pokošenu otavu i isunčate ih do mile volje. ah, kome to ne treba. ja nemam livadu, već se bakćem sa dvorištem, koliko toliko, zelenog ima."

      Vama sam ostala dužna!Da ne pomislite da sam drugačija od ostalih žena, haha...
      Imam ja livade i šumu, i kuću na brdu,ali daleko.Kad jednom godišnje odem tamo,jedno mesec dana,sve okolo, par kilometara zna da sam došla ( opštenarodno veselje, haha).Prvo posetim pijacu i navučem hrane za kazan ( što bi rekao jedan prijatelj slikar..nema ukusa bez kazana).Otvorim (dve)letnje kuhinje i tek tada seoski život može da krene, misli da se izvrću i sunčaju.Verovali ili ne ove godine sam ugovorila kravu ( kupujem je komšiji koji će ovo sada da pročita) da bi u to malo vremena okusila domaće mleko,kajmak, sir.A nije da ga nema na piojaci, ali..nije vruće, nije iz vimena "tvoje" krave.
      Od lepote ,na svakom koraku oko nas, sve puca,ali ne vidimo. Slepi smo, bez tananih osećanja. A jedino takva osećanja pune dušu energijom.
      I bez tog sela,livada, šume,mirisa zraka, i trave( haha..) u sobi, koja je mnogima tamnica, samica, ja sam srećna maksimalno koliko je moguće.I pazite, bez napora. Uspela sam!!! Uspela sam da uspostavim ravnotežu sa onim delom života koga nazivamo svakodnevni, a koji je obično pun obaveza i ne baš tako prijatnih stvari.
      Eto, dragi poznaniče,stekla sam utisak da i Vi, u svom malom dvorištu i na to malo trave,istinski uživate.Ne miriši trava svakom isto. U tome je " caka".
      srdačan pozdrav
      PS.
      već vidim kako kolutate očima i konstatujete..eto, opet ona o sebi, lično, haha...

      Избриши
  11. Eto,ne može čovek da se kulturno "uzdiže"!!! Moram da priznam da je i mene pevac oduševio. Zato sam ga i postavila. Nisam ni pomislila da će se "nekome" prijesti domaća supa, čorba, šta li.

    Dok se ovde muško društvo svađalo oko kokoški, one su ( zatvoreno žensko društvo)odletele na koncert posle uživale u palačinkama od slanih do slatkih.Stotine kokoški može sa jednim petlom,a petlovi zajedno,teško.

    Slatko sam se nasmejala. Ja i u šali vidim lepotu.Glasam za razlike, bez nasilja molim.Ne znam da li bi se složio XXX ali bi trebao.Prijalo bi mu malo stišane strasti.i ja često zapenim,pa ga donekle razumem.Ali gde udari na Z, haha...

    XXX
    sledeći put izbaci gnev bez adrese. I uzmi jednu dozu pred spavanje.Da, da ne zaboravim,ovo su prijateljska dobacivanja.

    ОдговориИзбриши
  12. Z.
    lakše sa loncima, navučićeš mi " prehlađene",haha...

    ОдговориИзбриши
  13. Анониман17. мај 2013. 13:26

    Mogu vam reći da sam imao razumevanja za šale.Posle ovog cirkusa sa Srbijom nemam razumevanja ni za šta.Zapravo, nemam razumevanja ni za sebe.
    XXX

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To je poslednji stadijum u kojem kliziš/klizite ka svetu "inferiornih". Glavu gore! Samo(u sebe) pouzdanje je oštrica napretka, ona najljuća. A to se postiže, između ostalog,onim što ne razumete -a ja iz pristojnosti ne mogu da napišem.

      Избриши
  14. Анониман17. мај 2013. 22:16

    Samo vas čitam i čitam, i ne mogu sebi da dođem. Da li da plačem ili da se smejem?

    XXX
    Ja ću da se smejem, a ti kako hoćeš.
    pesnik u prolazu

    ОдговориИзбриши
  15. ...koji pritisak na šalu!!!
    Samo vas čitam, čitam i ne mogu sebi da dođem, haha...

    ОдговориИзбриши
  16. Evo istorijski izvori o promeni mentaliteta protestantskih naroda - prvi od Ljube Nenadovića je o Nemcima, a sledeća dva izvora govore o Švajcarcima:

    “Za nekoliko kratkih vekova Nemci su čudesa učinili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o kojoj su Rimljani kao o nekom Sibiru govorili; podigli su industriju, reformisali rimsku veru, stvorili su škole, nauke, zakone, slobodu, i pravom prosvetom prosvetili su sredinu Evrope. ...

    Svuda vidite sretnu i zadovoljnu čeljad. Nigde ne vidite pakosti i zavisti. Svak se raduje tuđem dobru, svak sažaljeva tuđu nesreću. Nemačka društva tako su uređena i udešena da vam se čini da svaki živi samo na korist i na zadovoljstvo svojega bližnjeg. Ovo je zemlja gde se brinu da i stoka oseti blagodati pitome civilizacije. Svaki čovek obavezan je da čovečno i sa svojom stokom postupa. ...

    U predelima odakle su izašli apostoli ― u otačastvu Isusa Hrista, caruju mrak i sujeverstvo, a na severu nemački pastor pred okupljenim narodom razlaže hrišćansku ljubav i tumači evanđeoske reči onako kako treba da čuju i razumeju ljudi koji ljube pravu istinu i koji teže sve daljem napretku i prosvećenju svoga razuma.” (Ljubomir Nenadović, Sabrana dela)

    “Mir se nastanio u našem gradu... nema više svađa, zavisti, licemerstva i nesloge. Odakle može doći takav sklad, ako ne od Gospoda i od naše doktrine koja nas ispunjava rodovima mira i pobožnosti?” (James A. Wylie, The History of Protestantism, Published by Hartland Publications, 2003, pg 496)

    “Proklinjanje i psovanje, blud, svetogrđe, preljuba i poročan život, koji preovlađuje u mnogim mestima u kojima sam živeo, ovde su nepoznati. Nema podvodača i bludnica. Ljudi ne znaju šta je rumenilo i svi se odevaju na doličan način. Igre na sreću nisu uobičajene. Velikodušnost je tako velika da siromasi ne moraju da prose. Ljudi bratski opominju jedan drugoga, kako Hristos propisuje. Sudske parnice su proterane iz grada, i tu nema ni podmićivanja, ubistava ili stranačkog duha, već vlada mir i milosrđe. ... Crkve su sasvim oslobođene od svake idolatrije.” (Philip Schaff, History of the Christian Church, pg 645)

    ОдговориИзбриши
  17. Miloše,hvala na poseti i izvrsnim podacima.
    Mogu da prokomentarišem ispisujući sopstveni utisak o tragovima tog vremena u današnjici koji se još osećaju i koji su predivni.Istina sve ih je manje i manje.

    Ipak moram dodati jednu malu primedbu.Ne treba stvari idealizovati.I podaci, koje ste priložili, i slike, ne samo ove u postu, već ukupan opus vremena,zaista odišu takvom atmosferom.To nisu jedini utisci, niti je život bio tako idealan. Na ovim prostorima vodili su se žestoki obračuni, život je u svim aspektima oimao svoje uspone i padove, ništa manje teška bila je borba sa prirodom i, kao što to obično biva, smenjivali su se ciklusi relativno mirnih perioda sa onim težim. I danas u ovim krajevima čujete priče o tradicionalnim netrpeljivostima među narodima koje sežu daleko u prošlost.

    No, da ostavimo to po strani, ovaj deo idiličnog života je izuzetan i ma koliko je trajao,vredno ga je istaći upravo zbog te izuzetnosti.
    Još jednom hvala za lep komentar.
    Kratko sam pogledala vašu stranicu.Sada je kasno, ali ću tokom sutrašnjeg dana sigurno pronaći malo vremena da je " prelistam". Tematski blogovi su obično vrsni, pretpostavljam da i na Vašim stranicama ima vrednih priloga.
    pozdravljam

    ОдговориИзбриши
  18. Bio bih zahvalan kada bi mi se autor ovog bloga lično javio na email milos@scnet.rs radi nekih pitanja u vezi sadržaja ovog divnog bloga.

    ОдговориИзбриши