уторак, 05. фебруар 2013.

Misterija zlatnog runa~ Skitsko zlato


51QLyF1TGkL__SL500_AA300_

J uče sam pročitala  da će Rusko geografsko društvo  nastaviti traganje za skitskim zlatom u Tuvia i proučavanjem Novosibirskih ostrva. Prvi zamenik izvršnog direktora Ruskog geografskog društva Dmitrij Polikanov govorio je za Glas Rusije o predstojećim ekspedicijama.
Najveći  projekat Ruskog geografskog društva, ove godine, biće nova volonterska ekspedicija u sibirskom Tuvu. Uskoro će tamo biti postavljena deonica železnice do druge velike sibirske regije - Krasnojarsk pokrajine. Pre početka izgradnje naučnici i volonteri istražit će sve brežuljke i drevna naselja. To što ima istorijsku  i arheološku vrednost biće sačuvano. Ukoliko bude potrebno  promeniće se ruta nove magistrale.

Tokom prve ekspedicije, prošle godine, naučnicima je pošlo za rukom da nađu ostatke drevnih civilizacija. Tamo je ogromna količina brežuljaka u kojima se krije nasleđe Skita. Ova ekspedicija je još jednom potvrdila da su oni živeli na tom teritoriju. Naučnici se nadaju da će pronaći nove uzorke predivnih rukotvorina u zatu. Skitsko zlato je jedno od najleptših primeraka umetnosti te vrste..
  U području zemlje Franca Josifa i Novosibirskih otoka pod ledom se kriju jedna druga vrsta arheoloških izazova,ostrva i moreuzi. Ako bi se, zbog globalnog zagrevanja, lednik istopio, pojavili bi se novi geografski objekti na karti zemlje. yaleđenih područja u Rusiji ima sve manje. Ipak ima ih dovoljno za decenije istraživanja.
Područja iza Urala su još uvek loše proučena. Sasvim nedavno, naučnici  iz Sahalinskog regionalnog odseka, otkrili su nekoliko novih objekata u oceanu pored Kurilskih otoka: moreuze, kosu stenu i čak otok. Priroda nastavlja da postavlja zagonetke, a Rusko geografsko društvo nastavlja da ih odgoneta.


Pretpostavljam da je mit o  Argonautima i zlatnom runu mnogima poznat. Uostalom, tema je interesantna jer su Skiti, sa Samarinima, deo naših istorijskih korena. Stoga sam iz studije  o arheologiji  ( skripte grupe autora)  izdvojila deo o Skitima. 
 


200px-Scythian_comb 
____________________________________________
ZLATNO RUNO:
Ciklus pesama o Argonautima i njihovom putovanju u Kolhidu da otuda preotmu Zlatno Runo od kralja Ejeta, je izgubljen.  Nekoliko odlomaka sačuvano je u  Homerovoj Odiseji.

 ____________________________________________

Razlikovanje između mitološke i stvarne geografije danas je važno jer tadašnji pisci nisu pravili razliku između njih. Oni su živeli u svetu koji je imao fizičke i psihološke granice (strah ili poticaj da se ide dalje).Kako se širila spoznaja, tako su i neki narodi premeštani s jedne (bliže) tačke, na drugu. Kako su upoznavali jednu po jednu zemlju i shvatali da neobičnih naroda tu i nema, zadržavali su priče, ali su ih selili u zemlje koje još nisu upoznali. Tako se rane mitološke priče o Skitiji i nepoznatim narodima (Amazonke, Kimerani, Hipemolgi i dr.) najpre smeštaju u Malu Aziju, ali ubrzo se sele sve više na sever i istok. Ipak Herodot ni Strabon nisu verovali svim pričama koje su se prenosile iz davnina. Grci su znali vrlo malo činjenica, a priče o dalekim narodima dolazile su zajedno sa sirovinama (jantar i kositar) koje su prelazile iz ruke u ruku zajedno s pričama.


scythian_warriors_2_AC ____________________________________
  ZLATNO RUNO:
Nema sumnje da je putovanje odista bilo obavljeno, ma koliko bi postojeći izvori mogli biti iskrivljeni, i to otprilike dve generacije pre pada Troje. Eratosten, aleksandrijski naučnik, utvrdio je godinu 1225. pre n.e. kao datum putovanja; ali nije poznato tačno kako je on došao do rezultata.
______________________________________
 


Narodi u zaleđu Crnoga Mora:  Skiti i Kimerani

I Kimerani i Skiti su bili nomadski narodi koji su naseljavali zapadni dio evroazijske stepe.Stepe se protežu od Dunava do severozapadne Kine i naseljavaju ih mnogi narodi. Kimerani su do sredine 8. veka p.n.e.živeli severno od Kavkaza na području pontskih pašnjaka (današnja južna Rusija i jugoistočna Ukrajina) dok su Skiti živeli na području Altaja (u zapadnom Sibiru). Poput ostalih nomadskih naroda sezonski su migrirali po svom teritoriju sa svojom stokom. Glavni izvori prihoda bili su im stočarstvo lov i ratovanje što se snažno odrazilo u njihovoj materijalnoj kulturi. Nikada nisu osnovali državu nego su se uvek sastojali od više nezavisnih plemena koja su se najčešće nalazila pod hegemonijom jednog plemena. Takva plemena Phillips naziva kraljevskom hordom.Oba naroda u istoriju dolaze u 8. veka p.n.e. Oko 800. god. kineska vojna akcija pokreće veliku migraciju nomadskih naroda prema zapadu. Konačna posledica te akcije je invazija Skita na kimeranski teritorij i povlačenje dela Kimerana u zapadnu Aziju. Ovde Kimerani napadaju kraljevinu Urartu (današnju Armeniju), pobeđuju njenog kralja Rusu i zauzimaju sever kraljevstva. Ipak,kasnije postaju njegovi saveznici protiv Asiraca i tu ostaju sve dok Urartu nije porazio asirski kralj Esarhaddon. Tada beže u Malu Aziju gde 695. god. p.n.e.osvajaju Frigiju. Od tamo pustoše Lidiju, grčke maloazijske gradove, te osvajaju Kilikiju. 654. godine. p.n.e. napadaju ih Skiti te teraju iz Kilikije. Nakon toga Kimerani nestaju iz istorije.

Scythian_Art 
_________________________________________
ZLATNO RUNO:
Otmica Runa bila je epizoda u verskom sukobu između pristalica matrijarhalne Boginje Meseca – Pelazga i pristalica patrijarhalnog Boga Gromovnika Grka.

_________________________________________

Deo Skita je sledio Kimerane u Aziju gde je osvojio Urartu. Sukobili su se Asircima 673. Godine p.n.e. ali su bili poraženi. Njihov novi kralj, Bartatua, sklopio je savez s Asirijom. Upravo su Skiti razbili međansku opsadu Ninive 625. god. p.n.e. Iz Urartua kreću na pljačkaški pohod sve do Egipta koji se spašava otkupom. 28 godina vladali su velikim delom zapadne Azije kao saveznici Asiraca.Naposletku su ujedinjene međanske i babilonske snage uspele pokoriti Asiriju, te zatim isterati Skitesa Bliskog istoka.Tako završava burno razdoblje haranja severnih nomada po zapadnoj Aziji. Ovi događaji označavaju kraj kimeranske vlasti pontskim područjem i početak skitske. Skiti su nam danas, zahvaljujući Herodotu i otkrivenim tumulima relativno dobro poznati, dok o Kimeranima ne znamo skoro ništa.


ZLATNO RUNO:
Vek ili dva posle Argovog putovanja još je moralo biti mogućno govoriti otvoreno o ovome sukobu, koji još nije bio okončan Zevsovom naizgled potpunom pobedom. Ima tragova o tome čak i u Homerovim poemama, uprkos pažljivih redakcija tih poema u Atini šestoga veka i u Aleksandriji trećega: jer gloženje između Zevsa i Here daleko je više nego satira na domaće razmirice u grčkim porodicamato je sukob između nepomirljivih društvenih sistema.


Kimerane prvi spominje Homer u svojoj Odiseji gde kaže da žive u zemlji «magle i tame». Asirci ih nazivaju Gimirai ili Gamiri, što znači «ljudi koji se sele». Dominirali su pontskim područjem od 13. do 8.  veka p.n.e. i prvi su istorijski zabeleženi narod s tog područja. Njihovo poreklo nije sigurno. Verojatno se radi o konglomeratu raznih naroda kojem su vladajući sloj činili Iranci, među njihovim podanicima bilo i raznih grupa, poput Tračana i Kavkazaca. Većina Nakon skitske invazije većina Kimerana biva pokorena i gubi etnički identitet. Deo ih beži u Aziju, a deo ostaje samostalan ubrdima Krima gde su kasnije poznati kao Tauri. O istoriji i običajima Kimerana ne znamo ništa pošto nam nedostaje pisanih izvora. Možemo im pripisati samo neka opšta obeležja evroazijskih nomada. Tu spadaju nošenje tunika, hlača, čizmi I kapa, te korištenje lukova, strela, mačeva sekira kao oružja. Smatra se da su ratne kočije i konjanici naslikani na sarkofagu od terakote iz Klazomene ( IV.-V. veka p.n.e.)predstavljaju Kimerane, odnosno njihove potomke. Neki naučnici pokušavaju K imerane povezati sa kobanskom (središnji Kavkaz) I kolhidskom (zapadna Gruzija) kulturom. Međutim još uvek se ništa ne može tvrditi sa sigurnošću.

I među 9. i 7.veka p.n.e. na području pontskih stepa nalazimo jasan ratnički kompleks u kojem se pojavljuje gvozdeno oružje. Predmeti iz najranije faze ovog kompleksa ukrašeni su geometrijskim motivima sa ponekom životinjskom glavom (mahom na žezlima). Postoji kompleks srodnih kultura koji su koristili ovaj dekorativni stil. Kultura Kimerana je također pripadala ovom kompleksu.Međutim zbog tolike sličnosti u kulturnom repertoaru ne može se sa sigurnošću reći koji nalazi pripadaju kojoj kulturi. Najuočljiviji nalazi tog kompleksa su prikazi konjanika.

 350px-Scythia-Parthia_100_BC

SKITI


Nakon njihova progona iz zapadne Azije Skiti se opet spominju kod Hekateja i Herodota. Od Hekatejevog dela sačuvano je samo par delova . Herodot nam je ostavio puno više podataka. On piše o njima vezano za vojsku koju je perzijski kralj Darije I. digao protiv njih (514.-512. godine pr. Kr.). Skiti su se pred njima povlačili i uništavali sve bunare. Pošto su bili nomadski stočari sa sobom su povukli I svoju stoku. Darijeva vojska je ostala bez hrane i morala se povući sa skitskog područja. Nakon toga Skiti ostaju vladari severo-pontskog područja sve do VI.veka p.n.e..kada ih Sarmati napadaju s Istoka. Skiti se postepeno povlače prema jugozapadu pod svojim kraljem Aretom, preko Dunava u tkz. «donju Skitiju». Tu ratuju sa makedonskim kraljem Filipom II. Početkom I. veka p.n.e postaju saveznici pontskog kralja Mitridata Eupatora u ratu protiv Rimljana. Međutim, baš u to vreme ponovo ih napadaju Sarmati. Ovi novi napadi su potpuno skršili Skitsku moć. Malobrojne preostale enklave bile su uništene Gotskom ekspanzijom na istok u II. Veku.


  golden_deer_scythian_art

Oko 400 godina Skiti su vladali ogromnim područjem kobanskog sliva (istočna obala Crnogmora) i današnje južne Rusije i istočne Ukrajine. Među Skitima s ovih područja postoje određene razlike. Skiti iz kobanskog sliva bili su vrlo bogati, a svoje poglavice su birali. Istorija im je slabo zabelržena. U njihovim grobnicama nema mnogo grčkih importa. Skitima iz južne Rusije Herodot je posvetio celu četvrtu knjigu svoje «Istorije ». Oni su također bili veoma bogati, no njima su vladali nasledni kraljevi. U njihovim grobnicama je nađeno mnogo rukotvorina grčkog porekla i sve usvemu njihova komunikacija sa Grcima je bila mnogo intenzivnija. Herodot im je definisao granice na Dunavu i Donu. On Skite s ovih područja deli na Kraljevske Skite (basileioi), Skite nomade (nomades),Skite zemljoradnike (georgoi) i Skite orače (agroteres). Ova podela dolazi iz Grčkog shvatanja po kojem su svi narodi između Dunava i Dona Skiti. Međutim populacija koju su Grci nazivali Skitima I smatrali jedinstvenim narodom je zapravo bila konglomerat raznih naroda vrlo sličnih jezikom I podeklom.Herodotovi «Kraljevski Skiti» bili su Skiti u pravom smislu, dominantno pleme čiju su vlast priznavala ostala nomadska plemena s tog područja. Herodotovi «Skiti nomadi» uključivali su ostale Skite i njima srodna plemena koja su priznavala dominaciju Kraljevskih Skita. Te dve grupe su vodile nomadski život i činile ratničku elitu. «Skiti zemljoradnici» su bili grupa Skita i njima srodnih plemena koji su prihvatili sedelački način života te se bavili poljoprivredom i trgovinom. Oni dele kulturu,običaje i umetnički stil s nomadskom populacijom te su po arheološkoj ostavštini, osim poljoprivrednih alata, gotovo identični. Herodotovi «Skiti orači» su uglavnom pripadnici starosedilačkih agrarnih zajednica koje su nomadima bile prisiljene plaćati danak u žitu i robovima. Među njima su bili I Protoslaveni.

 ordzhonikidze1

Herodot također spominje Kalipide, helenizirane Skite poljoprivrednike koji su živeli u zaleđu Olbije i s kojima je on bio u direktnom kontaktu.Glavni izvor skitskog bogatstva, bilo u Kraljevskih, bilo u kobanskih, bila je trgovina.Trgovinom sa svojim severnim susedima nabavljaju željezo i bakar sa Kavkaza te zlato, najverojatnije, iz altajskog gorja. Količina zlata koji su Skiti posedovali bila je u antici legendarna te je inspirisala mit o Argonautima i zlatnom runu. Iskopavanja su potvrdila postojanje zapanjujućih zbirki zlatnih predmeta. Nije sigurno kako je to zlato plaćeno. Od Grka su dobijali umetničke predmete, maslinovo ulje i vino, te je moguće da se ti predmeti koriste kao sredstvo plaćanja. Osim zlatom trgovali su žitom,robovima i krznima. Vrlo rano postaju jedan od glavnih grčkih opskrbljivača žitom. Trgovali su i s Asircima čiji je uticaj vidljiv i u skitskoj umetnosti. Trgovina se nalazila u rukama plemenskih prvaka koji su njome namaknuli ogromna bogatstva.Također treba spomenuti «nomade srodne Skitima», termin koji označava altajska plemena srodna Skitima koji s njima dele mnoge elemente kulture.

  imagesCAZIA40M

O životu Skita najviše podataka nam daje Herodot. On je svoja istraživanja proveo u gradu Olbiji, grčkoj koloniji na severnoj obali Crnog mora. Zbog toga se njegovi podaci mogu direktno primeniti samo na Kraljevske Skite i njihove vazale. Mnoge njegove priče vezane za skitske ratne običaje i kraljevske pogrebe deluju fantastično. Također njegovi podaci su uglavnom priče lokalnihGrka i heleniziranih Skita. Sve to nas upućuje na određeni skepticizam prilikom pozivanja na njegove podatke. Ipak, arheološka iskopavanja su skoro u potpunosti potvrdila Herodotove opise kraljevskihpogreba. Stoga se može reći da je usprkos svemu Herodotova knjiga vredan izvor informacija o skitskom načinu života. Kod ranijih izvora Skiti se spominju u nekoliko fragmenata Hekatejeve «Perijegeze» i u nekim fragmentima Pindarovih oda. Po Herodotu Skiti su se na svom jeziku nazivali Skolotai. Smatrali su se potomcima Targitaja koji brše sin Papeja i kćeri reke Boristen (danas Dnjepar). On je imao tri sina; Lipoksaisa, Arpoksaisa I Kolaksaisa. Pred njih su sa neba pala tri zlatna predmeta: plug i jaram, dvosekla sekira i kalež. Kolaksais je jedini uspeo dotaknuti predmete jer bi oni počeli da gore kada su ih starija braća pokušala taknuti. Tada je on izabran za kralja. Smatra se da su njegovi potomci pleme Parlata koje daje kraljeve,dok od Lipoksaisa dolazi pleme Auhata, a od Arpoksaisa plemena Katijara i Traspijaca. Grčki naseljenici izjednačuju Targitaja sa Heraklom.

 scy_helmet  

Osnovne privredne aktivnosti većine Skita bile su kao i u ostalih nomadskih plemena: stočarstvo i lov. Kasnije se razvila već spomenuta trgovina, te nametanje daća pokorenim poljoprivrednicima i grčkim gradovima. Ipak Herodot nam je ostavio zabeleške o proizvodnji kobiljeg mleka. Piše da se mleko dobivalo tako što bi robovi putem cevi upuhivali zrak u vaginu kobile dok bi ih drugi muzli. Ovim postupkom su sise kobila trebale nabreknuti i davati bolje mleko. To mleko se verojatno koristilo za proizvodnju kumisa, alkoholnog pića od fermentiranog mleka koje je bilo popularno na celom području stepa. Neki Skiti su kasnije prihvatili sedelački način života pa čak I osnovali gradove.

Područje Kraljevskih Skita bilo je podeljeno na četiri okruga, svaki je imao svog guvernera kojeg bi postavio kralj. Njegova dužnost je bila ubiranje daća od zemljoradnika i grčkih gradova. U slučaju rata zemlja bi se delila na tri okruga od kojih bi svaki da po vojsku sa zapovednikom. Zakon im je bio neobična mešavina despotizma i rodovskog prava. Na primer,kada bi kralj nekoga osudio na smrt uz njega bi bili ubijeni i svi njegovi muški rođaci da bi se izbegla krvna osveta. Herodot dosta vremena posvećuje opisu skitskih ratnih običaja. Po njemu Skiti bi skalpirali neprijatelje koje bi ubili u bici i njihove skalpove nosili kao marame na uzdama. Neki su također izrađivali odeću i tobolce od ljudske kože. Od glava posebno omrznutih neprijatelja izrađivali bi vrčeve, siromašmniji su unutrašnjost obložili goveđom kožom, a bogatiji zlatom. Takve lubanje još nisu pronađene. Herodot tvrdi da Skiti poštuju Hestiju, Geju, Zeusa, Apolona, nebesku Afroditu,Herakla i Aresa, te da Hestiju zovu Tabiti, Zeusa Papeja, Geju Api, Apolona Etosir, nebesku Afroditu Arigimpasa, a Herakla Targitaj. Kraljevski Skiti još poštuju i Posejdona kojeg zovu Tagimasad. Najvažnija je bila Tabiti, božica vatre i zveri, koju su najčešće prikazivali kao polu-ženu, polu-zmiju okruženu životinjama, najčešće gavranom i psom. Skiti nisu gradili hramove i žrtvenike već su svoje verske obrede, uglavnom žrtve, obavljali na bilo kojem mestu. Čini se da nisu smatrali da bi verske obrede trebalo izvoditi na nekim određenim, posvećenim mestima. Takvo mišljenje je prevladavalo i među iranskim plemenima. Nađeno je nekoliko nalaza sa religioznom namerom poput ritona.

  scy_vase2  

Najveći broj skitskih nalaza dolazi iz kraljevskih grobnica. Te grobnice su zapravo bile tumuli, a nađene su i u južnoj Rusiji, i u kobanskom slivu, i u Altajskom gorju. Premda ih zovemo kraljevskima samo u manjem broju njih su pokopani kraljevi dok su u većini pokopani izabrani poglavice i bogatiji članovi plemena. Herodotov opis pokopa je u velikom delu potvrđen. Nakon smrti kraljevo telo bi balzamirali te ga na kolima vozili do vazalnih plemena. Pripadnici tih plemena bi rezali delić uha,brijali glavu, zarezivali ruku i probijali dlan leve ruke. Nakon toga bi se priključili povorci koja bi išla do sledećeg vazalnog plemena. Prilikom te procesije ljudi koji bi išli ispred kola nosili su motke s nataknutim glavama životinja koje su trebale oterati zle duhove. Taj običaj je verojatno bio ostatak nekog starog animalističkog verovanja. Nekoliko takvih glava je dosada pronađeno.Nakon što bi obišla sva plemena povorka bi stigla do oblasti reke Ger koja danas još nije identifikovana. Herodot kaže da su tamo bile grobnice Skitskih kraljeva. Pošto su stavili mrtvaca u grobnicu zadavili bi neke njegove priležnice, sluge i konje, te i njih stavili u grobnicu. Uz to bi dodali još mnogo srebrnih i zlatnih predmeta pa na sve to nasuli veliki zemljani humak.Nakon što bi prošla jedna godina Skiti bi se vratili do groba i zadavili još pedesetoricu sluga sa konjima pa ih zaboli na kolce oko tumula. Ovo još nije potvrđeno premda su u mnogim grobnicama nađeni konji i tela slugu, ništa nije nađeno oko grobnice. Doduše, ta tela bi ostavila veoma malen trag koji se ne bi morao sačuvati do danas. Nakon pogreba Skiti bi išli u šator gde su bacali semenke kanabisa na ugrejano kamenje i udisali dim. Arheolozi su uistinu našli semenke kanabisa u asocijaciji s kamenjem koje je pokazivalo tragove zagrejavanja.

  GOLD300_02_Gold-der-Steppe_Sword  

O svakodnevnom životu zna se vrlo malo. Herodot se nije bavio ovim pitanjem tako da se tu oslanjamo na arheološke nalaze. Nađeni su glineni modeli kola s kraja 7. veka p.n.e. Znamo da su putovali u kolima ali ne znamo jesu li u kampu živeli u kolima ili u šatoru. Odeća im je bila sašivena od kože, krzna i vune. Muškarci su od oružja i opreme nosily lukove, trolisne strelice, mačeve, bodeže, koplja sekire, noževe, pijuke i lasa. Pronađeni su i neki primjerci grčkih štitova i kaciga. Među ženskim pogrebnim prilozima nalazimo mnogo ogledala. Čini se da su ogledala imala religiozno značenje, kao što to prikazuju neki prikazi božica sa ogledalima.Izgled Skita još ne možemo rekonstruisati. Ipak na temelju nalaza srodnih Skita i Panzirika u Altajskomgorju smatramo da su tetovaže bile znak višeg socijalnog statusa.Daleko od Herodotovih očiju nalazila su se skitska naselja. Do V. veka p.n.e. ima ih vrlo malo ali im se broj tada naglo povećava. Do danas ih je ustanovljeno stotinjak. Većina ih je bila utvrđena. Svedoče o promenama skitskih običaja, kao i o tome da ih se ne sme tretirati kao «hrpu ratobornih stočara.

 25_(04_40_109)B

 « Kultura koju im pripisujemo bila je složena i heterogena, menjala se s vremenom, a istoričari su zabeležili samo njezin mali deo.Neka naselja su bila impresivnih dimenzija i može ih se smatrati pravim gradovima(Karatulskoe, Belskoe (blizu Poltave)). Pronađene su brojne radionice za preradu metala, obradu kosti, izradu keramike, nakita, itd. Belskoe je očigledno bio obrtničko središte šireg područja. Posebno dojmljiv deo grad čine bedemi; na nekim mestima do 30 metara široki i 8 metara visoki. Njihova ukupna dužina iznosi 33 kilometra. U gradu su nađene hiljade fragmenata grčke keramike, najviše iz VI i V veka p.n.e. Uvoz opada tokom IV veka p.n.e. a u III. potpuno prestaje što je najverojatnije povezano sa sarmatskim napadima. U sloju iz V-IV. veka p.n.e. nađene su dve geme, jedan pantikapejski novčić te bronzana strela i vreteno s grčkim natpisom. Ti nalazi upućuju na prisutnos tGrka u Belskoeu verojatno majstora koji su došli raditi u lokalne radionice. U IV. veka p.n.e. središte skitske moči bila je utvrda Kamenskoe gorodišče na Dnjepru blizu Nikopola. Od kraja II. do I. veka p.n.e. centar Kraljevskih Skita je u gradu Neapolisu na Krimu. Neaplis je osnovao skitski kralj Skilur koji se sa delom Skita povukao na Krim pred Sarmatima. Na akropoli grada mogle su se naći mnoge javne zgrade sagrađene od kamena s krovovima od crepa ukrašene elegantnim stupovima, dekorisanim kapitelima te brončanim i mramornim statuama. Nađene su dve biste koje predstavljaju skitske kraljeve Skilura i Palaka. Trgovina je bila vrlo razvijena. Ostaci grčkih amfora svedoče o uvozu grčkog vina. U blizini Neapolisa se nalazi nekropola u sklopu koje se nalazi mauzolej skitske kraljice.

 SLAVNI SKITI


scy_cav2   

Neki ugledni Skiti ostavili su dubok dojam na crnomorske Grke, a nekima se slava proširila i domatične Grčke. Najpoznatiji je bio Anaharsis (Anakharsis) brat kralja Saulija. On je u tradiciji postao prototip plemenitog barbarina te je uvršten u Sedam mudraca. Plutarh ga je uključio u svoje delo«Gozba Sedam mudraca». Ima počasnu ulogu u Lukijanovoj pripovetci «Toksarid». Prikazan je kao plemeniti barbar koji nije podložan grčkim manama kao što su pohlepa, vlastohleplje i nemoral. Takve predodžbe su potekle od crnomorskih Grka koji su poznavali Skitske običaje i stavove. U «Toskaridu»prikazano je kako Anaharsis u Pireju upoznaje skitskog lekara Toskarida koji ga vodi u Atenu,upoznaje sa Solonom i omogućuje Atenjanima da prihvate njegov plemeniti um. Na kraju je Anaharsis postao atenski građanin i jedini stranac iniciran u eleuzinske misterije. Ti događaji se datiraju između598. i 592. godine . Nakon Solonove smrti napustio je Grčku i otišao u Kizik gde je bio posvećen u Kibeline misterije. Postao je veliki zagovornik grčke religije i kulture. Nakon povratka u Skitiju počeo je unositi grčku kulturu i religiju te je pokušao utemeljiti Kibelin kult među svoji sunarodnjacima kao ispunjenje zaveta. Skiti su ga međutim prijavili svom kralju, Anaharsisovom bratu, koji ga je ubio jer je ovaj prihvatio grčke običaje. Herodot kaže da su Skiti zatrli svaku uspomenu na Anaharisa i da, kada pitani, kažu da je to neko ko je otišao u Grčku i prihvatio strane običaje, a njima ne znači ništa. Krajem IV. ili početkom III.. veka p.n.e. pojavila su se Anaharsisova pisma, njih deset, koja govore protiv bogatstva i ropstva te, u biti izražavaju stavove kiničke filozofske škole. Ta pisma su najverojatnije krivotvorine jer negiraju grčke zakone i kulturu, dok im se Herodotov Anaharsis divio.Herodot nam donosi priču o Skilu, skitskom kralju iz V.veka p.n.e. Otac mu je bio skitski kralj, a majka Grkinja iz Istra koja ga je naučila čitati i pisati. Nakon očeve smrti postao je kralj.

 Throne_arm  

Bio je oduševljen svime što je grčko. Zato bi svako s vremena na vreme poveo vojsku na Olbiju, ostavio je pred vratima grada, a sam ulazio u grad. U gradu je živeo grčkim načinom života, nosio je grčku odeću,kupio kuću i prinosio žrtve grčkim bogovima. Tako bi živeo po mesec dana, a zatim se vraćao Skitima. Međutim kada se pokušao posvetiti u Dionizov kult neki Grk je to rekao njegovim telohraniteljima hvaleći se da su grčki bogovi tako dobri da ih i skitski kralj poštuje. Telohranitelji su to javili vojsci koja je izabrala Skilova brata Oktamasada za kralja. Skil je pobegao Tračanima koji su ga na kraju ipak izručili Oktamasadu. Ovaj ga je pak dao pogubiti. Ova priča je bila lokalna olbijska priča koju je Herodot čuo dok je tamo vršio svoja istraživanja. Nije postigla opštu popularnost poput one o Anahaksisu. Obe priče pokazuju veliki konzervativizam Skita i njihovu privrženost svojim običajima. Još jedan kralj kojeg svakako valja spomenuti je Areta iz IV. veka p.n.e. On je pokušao osnovati pravu skitsku državu. Kovao je vlastiti novac i širio svoju državu prema zapadu. To se događalo za vreme sarmatskih napada sa istoka. Areta je 345. godine veka p.n.e. prodro u Dobrudžu i do Kalatisa ali nije sigurno je li osvojio sve tračke zemlje. Spominju se njegovi ratovi sa «Histrijanima» koji su verojatno Geti. 339. godine poginuo je u borbi sa Filipom II. Makedonskim. O njemu nam je podatke dao Trog Pompej.

   GROBNICE

scy_kou

Grobnice su najbogatiji izvor skitskog materijala. Najviše ih nalazimo u slivu Kubana, naTamanskom poluotoku, na Krimu i na Dnjepru. Nalazimo ih i u severo-zapadnoj Rusiji, Pruskoj,Mađarskoj i na istočnom Balkanu, ali u znatno manjem broju sa siromašnijim prilozima. Izvrsno očuvane grobnice plemena srodnog Skitima ostale su sačuvane u Paziriku na Altajskom gorju. U svim ovim grobnicama nalazimo, uz telo mrtvaca, i ukope konja, te prilog ukrašene skitskim animalnim stilom. Valja spomenuti da je većina grobnica bila opljačkana još u antičkim vremenima. Osim iz nekoliko neopljačkanih, nalaze dobivamo i iz skrivenih komora koje pljačkaši nisu našli.U kraljevskoj grobnici u Kostromorskoj grobna odaja se sastojala od četiri velika stupa koja subila uokvirena vodoravnim gredama; na dubini od 2.20 metara nalazili su se obredno slomljeni predmeti koji su pripadali pokojniku: gvozdeni i ljuskasti oklop s bakrenim ljuskama na ramenima I donjem rubu, četiri koplja, tanki okrugli gvozdeni štit ukrašen levanom, zlatnom pločicom u obliku jelena , dva kožna tobolca s brončanim strelama, nešto konjske opreme, veliki brus i keramičko posuđe. Kvadratni prostor je bio ispunjen čvrsto nabijenom zemljom u kojoj su ležali kosturi 13 ljudi.Izvan kvadrata nalazili su se skeleti 22 konja položenih u parovima.

   giorcestolstajamogila1

U jednoj grobnici u Kelermesu telo poglavice je bilo netaknuto. Nosio je brončanu kapu s dve zlatne dijademe, od kojih je jedna imala emajliranu dekoraciju u obliku zlatnih rozeta, cvetova i sokola,dok je druga imala samo cvetove. Uz desnu ruku mu je bio položen bodež sa zlatnom drškom ukrašenom prikazima čudovišta i genija, a na jednoj strani sečiva se nalazila figura jelena u poluležećem položaju. Nađena je i jedna gvozdena sekira ukrašena genijima i životinjama od zlata. Na području kobana još valja spomenuti grobnicu Ulkso gde je dosada nađen najveći broj žrtvovanih konja (oko 400), Jelisavetinskoj i Grobnicu sedmero braće. Na području Kraljevskih Skita treba spomenuti Smelu, Melgunov Četromilk, Aleksandropol,Nikopol, Solokha, Oguz, i Tsimbalku na reci Dnjepru, te Altin Obu, Carski Kurgan i Kul Obu na Krimu. Od krimskih grobnica najveća je Carski Kurgan sa svojih 18 Ipak, najbogatija je Kul Oba. Datirana je u IV. veka p.n.e. Središnja komora je čak veća od one uCarskom Kurganu s dužinom 5 metara, širinom 4.5 metara te visinom 5.5 metara. U komori se nalazilo kraljevo telo u lesu od čempresa. Les je bio obložen slonovačom na kojoj je neki grčki umetnik urezao scene iz Parisova suda. Nosio je krznenu kapu ukrašenu zlatnim trakama. Na rukama je nosio zlatne narukvice ukrašene figuralnim prikazima; na jednoj su bili prikazani Pelej i Tetida, a na drugoj Eol i Mnemnon. Narukvice su također bile delo grčkih majstora. Grčke izrade bio je i drugi parelektronskih narukvica sa završecima u obliku sfingi, kao i elektronski privesci sa njegove odeće.Pored kralja ležao je veliki skitski mač u zlatnim koricama.Gornji deo korica je ukrašen prikazom morskog čudovišta s prednjim delom konja, a ostatak korica je ukrašen prikazima lavova koji napadaju jelene. U blizini tela je stajao kotao sa mesom. Oko tela su stajale četiri male statue.Najzanimljivija je ona koja prikazuje dva Skita kako piju iz iste čaše. Ostatak kraljevog oružja se nalazio u drvenoj kutiji.U sličnoj komori telo jedne žene je ležalo na odru. Na glavi je nosila elektronsku dijademu, okovrata zlatnu ogrlicu, na rukama narukvice, a na prstima prstenje. Oko struka je nosila dva velika metara visine i preko 270 metara opsega medaljona s prikazom Atenine glave, koja su verojatno ranije pripadala nekom grčkom hramu. Između kolena joj je ležala slavna vaza iz Kul Obe. Ova elektronska vaza je najpoznatiji nalaz iz Kul Obe, te jedan od najpoznatijih skitskih nalaza uopšte. Središnji deo vaze je ukrašen frizom s prikazom skitskog logora za vreme ili nakon bitke. Prikazan je kralj ili poglavica kojem glasnik daje poruku, jedan ratnik kako previja nogu ranjenom drugu i još jedan ratnik kako ranjenom drugu previja usta. Ovaj friz predstavlja jedan od retkih vizuelnih prikaza Skita sa njihovom odećom i opremom.Pored nje je ležalo ogledalo grčke izrade stavljeno na skitsku ručku. U komori do ove nađena su tela ženinih dvorkinja. Uz svaku je nađen veliki nož i skitsko ogledalo na dršci od belokosti. Iz Kul Obeta kođer dolazi i zlatna figura čučećeg jelena koja je verojatno služila kao centar štita. Figura je grčke izrade.Najbogatija grobnica s Dnjepra se nalazi u Čertomliku, a datirana je u V. veka p.n.e.

  mahavishnu-and-trinity   

Humak je bio visok 20 metara s opsegom od 330 metara. Promer glavne odaje je pri vrhu iznosio 4.75 metara, a sama odaja se širila prema dnu sve do dubine od 10 metara. Iz nje se ulazilo u četiri bočne odaje, a iz četvrte opet u petu. U jugoistočnoj odaji nađen je jedan kotao, ostaci kostura, noževi, strele, zlatne pločice i trake koje su bile prišivene na odeću te kuke za vešane odeće. U severoistočnoj odaji bilo je šest amfora, jedno bronzano ogledalo, jedan kostur s bronzanim torkvesom, zlatnim naušnicama I prstenima, ostaci jedne drške biča od slonovače i zlata, 399 zlatnih traka s predstavama životinja, čudovišta i nekoliko predstava grčkih mitova te mnogo drugog zlatnog nakita. U jugozapadnoj odaji ležao je kostur sa zlatnim torkvesom, na kojem bijaše obešeno 12 figura lavova, s ostacima kapuljače I 25 zlatnih pločica (u obliku grifona), pojasom, nazuvcima zlatnim i brončanim posudama, tobolcem sa strijelama i bičem. Pored njega nalazio se još jedan kostur sa sličnom opremom.

 kantharos   

U severozapadnoj odaji na ostacima jednog odra obojanog svetlo plavom i tamnoplavom bojom ležao je kostur žene s naušnicama i zlatnim pločicama; njena glava i gornji deo tela bili su pokriveni purpurnim velom sa 57 zlatnih pločica, čiji raspored odgovara konturama kapuljače. Pored nje ležao je kostur jednog muškarca s narukvicama i noževima. U zapadnom delu te odaje nađena je poznata vaza iz Četromlika. Vaza je od srebra i ima ugravirane biljke i ptice, a na gornjem delu nalaze se dva friza. U nižem su predstavljeni Skiti kako obučavaju konje, a u gornjem grifoni. Pored nje je nađena velika srebrna činija s ugraviranim akantovim lišćem i figurom jedne žene. Ta dva predmeta su grčke izrade. U petoj odaji bili su kotlovi i ostali predmeti od kojih su najimpresivnije korice mača. Najzanimljivija je grobnica 2. Pod i zidovi su bili najvećim delom zastrti crnim pustom pričvršćenim čavlima i zakovicama. Od nameštaja su nađeni drveni stolovi na rasklapanje, drvene posude za hranu, jedan zlatnim limom ukrašen doboš u obliku peščanog sata i jedan žičani instrument sličan lutnji. Jedan dvostruki kovčeg dug 4.20 metara, s vanjske strane ukrašen aplikacijama od brezine kore i kože a iznutra postavljen crnom tkaninom nađen je prazan. U njega su mogla stati dva tela.Među odećom nalazio se jedan ženski kaput od veveričjeg krzna postavljen konjskom kožom i jedan odgovarajući prsluk postavljen samurovinom i drugim krznom, zatim široka muška košulja od biljnih vlakana i dva para ženskih čizama od krzna.U ledu su također ostala sačuvana tela poglavice i njegove žene koja su bila izbačena iz kovčega. Žena je imala oko četrdeset godina i pripadala je evropskom tipu. Kosa joj je bila obrijana, a tijelo balzamirano. Jedna pletenica njezine kose ležala je u kovčežiću pored nje. Muškarac je imao oko šezdeset godina i pripadao je mongoloidnom tipu. On je bio ubijen u borbi s dva udarca sekirom u glavu i bio skalpiran pre nego što su njegovi ljudi uspeli povratiti telo i prišili mu lažni skalp. Telomu je bilo ukrašeno tetovažama; najverojatnije oznaka statusa. Nosio je lažnu bradu od konjske dlake. Zanimljivo je napomenuti da su ostali muškarci u Paziriku, uglavnom evropskog tipa, bili obrijani, dok je poglavica, koji nije mogao prirodno pustiti bradu, nosio veštačku.

an_etruscan_gold_lion_head_pendant_circa_5th_century_bc_d5358446h   

toga se može zaključiti da je brada također predstavljala statusni simbol. Ovde treba napomenuti da su balzamiranja u potpunostio dgovarala Herodotovom opisu.U grobnici 5 nađene su neke zadivljujuće tkanine. Jedan perzijski tepih, površine 4 metra kvadratna, obojan žutom i tamnocrvenom bojom ima biljne ornamente u sredini i dva niza figura.;unutrašnji čini povorka jelena, a vanjski kolona jahača. Među zastorima od pusta s aplikacijama dva se posebno ističu. Na jednom je predstavljeno čudovište s lavljim telom, krilima ljudskom glavom i rogovima u borbi s jednom fantastičnom divovskom pticom. Na drugom je prikazan gologlav jahač u kratkom ogrtaču koji prilazi jednoj figuri obrijane glave koja ima šubaru i dugu odeću i sedi na prestolju uz «drvo života». Na jednom pokrovu od pusta za kočije javljaju se prikaz labudova u kineskom stilu. Također valja spomenuti izvrsno očuvana kola nađena u ovoj grobnici Visoka su tri metra i sastoje se od tri okvira povezana zašiljenim motkama i kožnim remenjem. Svaki od četiri velika kotača ima 34 potpornja. Osovine nisu imale centar rotacije, tako da su se kola mogla koristiti samo na ravnom tlu. Međutim bilo ih je lako rastaviti i opet sastaviti. U većini grobnica nađena pokrivala za glavu konja. Većina njih je ukrašena rogovima. Zanimljivo je jedno ukrašeno glavom divokoze na kojoj se leži ptica. Značenje ovih pokrivala nam je nepoznato. Također, u svim grobnicama Pazirika nađeni su razni drveni i metalni nalazi ukrašeni u animalnom stilu.

 SKITSKA UMJETNOST

 tillya-tepe-007

 Originalna skitska umetnost se razvila iza vreme VII. i VI. veka p.n.e. Rađena je u životinjskom stilu. Životinjski stil je umetnički izraz svojstven narodima evroazijskih stepa. To je umetnost šara I oblika u kojem su naturalistički prikazi životinja podređeni opštem osećaju za ritam. U Evropi su taj stil najviše razvili Skiti. Njihova umetnost se uglavnom očituje u dekoraciji svakodnevnih predmeta poput sekira, noževa, konjske opreme, itd. Ljudski prikazi skoro uopšte ne postoje, teme su najčešće životinje,posebno jeleni, prikazi su bogato ornamentirani i stilizirani, doslovno prenošenje oblika iz prirode se izbegavalo. Mnoge primerke skitske umetnosti možemo naći u kraljevskim grobnicama poput zlatnih jelena i pantere iz Kelermesa. Međutim ne smemo misliti da je animalna umetnost bila isključiva povlastica bogatih. To je doslovno bila umetnost naroda, pošto je svaki Skit mogao sam ukrasiti svoje predmete iz svakodnevnog života. Tako nalazimo mnoštvo predmeta načinjenih od kosti ili bronze ukrašene u animalnom stilu. Razlozi zbog kojih je su životinjske figure gotova jedine teme skitske umetnosti postaju jasni ako pokušamo shvatiti način života koji ju je nadahnuo. Naime, nomadima je upravo lov predstavljao vrhunski užitak. Poljoprivredno stanovništvo je koristilo životinje kao tegleću stoku. Skiti su pak životinje videli u divljem i gracioznom trku ili u borbi za preživljavanje. Stoga su i razvili umetnost kojom pokušavaju uhvatiti životinje u pokretu. Nekoliko kulturnih i umetničkih tradicija se moralo udružiti da bi od skitske umetnosti napravilo ono što jest. Jedna nit je poticala iz Anatolije; u Alaka Hijiku su nađeni prikazi jelena s rogovima iz XIV. rađeni u stilu koji sliči skitskom. Još određeniji uticaj Bliskog istoka pokazuju figure na zlatnom pektoralu iz Zijeva u Kurdistanu iz VII. veka p.n.e. za vreme skitske prisutnosti u zapadnoj Aziji. Tamošnji umetnik je životinjske figure rađene u skitskom stilu kombinovao se lementima karakterističnim za asirsku umetnost (bikovi s ljudskim glavama, stilizirano drveće, itd).Po tome se pretpostavlja da je to blago pripadalo kralju Bartatui, savezniku Asiraca iz vremena oko 670.godine p.n.e.

Gold_Reindeer_Headpiece_of_Scythian_Royalty_1    ZLATNO RUNO:
Sazvežđe Argo, neki put nazvan samo brod, nalazi se na nebu između Kentaura i Velikog Psa. I nije samo Argo, već je i njegovo putovanje slikovito predstavljeno među zvezdama: jer, kao što je ser Isak Njutn jednom ukazao, dvanaest znakova Zodijaka čuvaju spomen na razne episode istorije, a prvi je znak Ovan Zlatnoga Runa.
____________________________________
 

 


Pri istraživanju porekla skitske umetnosti valja držati na umu religiozno značenje koje su prikazi životinja imali za evroazijske nomade. Kod skoro svakog stepskog naroda možemo pronaći neki oblik verovanja u životinjske pretke ili u duhove u životinjskom obliku koji svojim magijskimmoćima pomažu dušama da dođu do zagrobnog sveta. Prikazi životinja su također mogli biti I znamenja neke međuplemenske kaste ratnika na konjima koji su ih nosili gde su vladali.Na ovim tradicijama nastala je specifična skitska umetnost koja je usto bila obogaćenaumetničkim tradicijama drugih naroda. Primerice, u skitskoj umetnosti dosta često vidimo prikaze životinja u kojima ekstremitet jedne životinje postaje glava druge. Takav način prikazivanja je verojatno preuzet od Hetita. Tehnika emajliranja kojim su ukrašeni mnogi predmeti je preuzeta od Perzijanaca.


Нема коментара:

Постави коментар