Od Trumpove izborne pobede u novembru 2024. godine, svakodnevno primam više zahteva za dodelu sredstava za podršku Demokratskoj stranci, pojedinačnim demokratskim kandidatima za Kongres ili državne funkcije, te obaveštenja o vrednim kampanjama o javnim pitanjima kao što su zaštita socijalnog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i reproduktivnih prava, kao i o zaštiti birača u raznim oblicima. Lično saosećam s otporom ovom perverznom republikanskom nastojanju da demontiraju demokratiju i ustavno upravljanje u Sjedinjenim Državama preduzimajući ogromne korake ka legitimizaciji autokratske vladavine s fašističkim obeležjima.
Očekujem da će mnogi biti kritični prema onome što ovde pišem kao odvraćanju pažnje od napada na glavne mete zabrinutosti: Belu kuću koja je opasno izvan kontrole, podređeno prisustvo republikanaca u Kongresu i Vrhovni sud koji se 90% vremena pridržava subverzivnog Trumpovog etosa i koji će u narednim godinama biti dodatno 'zapakovan'. Moj odgovor: neuspeh zahteva samokritiku, a kritika saveznika može biti obnavljajuća, barem indirektno.
Tehnike zarobljavanja finansiranja
U tom kontekstu, sve više me otuđuju proceduralni i suštinski aspekti odabranog pristupa koji je zauzelo rukovodstvo Demokratske stranke kako bi se suprotstavilo takvom nepoželjnom i opasnom nizu događaja u upravljanju zemljom. Što se tiče proceduralnih pitanja, osim što grubo svodi izbornu politiku na pitanja prikupljanja novca za izborne kampanje, stvara se utisak da je demokratska politika malo više od kontinuiranog apela za finansiranje. Ovo je otvoreno držanje establišmenta Demokratske stranke. Smatram da je ovaj prelazak od ideja ka novcu duboko uznemirujući.
To se lako primenjuje na ultramanipulativne taktike prikupljanja sredstava. Ovaj stav koristi razne tehnike kako bi naveo pretpostavljene liberalne glasače da učestvuju u anketi odgovarajući na pojednostavljena, gotovo retorička pitanja o Trumpovoj agendi i preferiranoj demokratskoj alternativi. Ni reči se ne spominje da je anketa uvod u obavezni novčani doprinos u kojem ispitanik ankete ima samo izbor koliko će iznosa donirati. Jasno je da se radi o mehanizmu zarobljavanja finansiranja. Nakon što se odvoji vreme za odgovor na niz pitanja, ne postoji način da se preda popunjena anketa bez obaveze da se da određeni doprinos kampanji.
Izbor nametnut nevinom ispitaniku je da plati ili odustane od ankete. Ova tehnika pokazuje mentalitet obmane koji sve više dominira dvostranačkim odnosima dve političke stranke s njihovim vlastitim sledbenicima i, naravno, s građanima u celini. I ne samo u vezi s izbornom politikom, već i u svim javnim pitanjima. Da bi obnovila poverenje i potaknula snažan aktivizam, Demokratska stranka mora negovati razumnu iskrenost, ma koliko radikalnu, i napustiti svoj sadašnji stil histerične retorike u kojoj se pretvara da je sve dobijeno ili sve izgubljeno ishodima u političkoj sferi. Politički izgledi su dovoljno sumorni i bez pribegavanja praznim preterivanjima koja više iritiraju nego motiviraju.
Eskapistička nacionalistička politička agenda
Ako ništa drugo, moje suštinske primedbe su ozbiljnije i podižu moju zabrinutost do takvog nivoa razočarenja da se nalazim na ivici povlačenja podrške, finansijske i druge, Demokratskoj stranci. Zgrožen sam što demokratski establišment nastavlja zauzimati stav potpune tišine u pogledu vanjske politike SAD-a, što potiče tumačenje implicitne bezuslovne podrške Izraelu uprkos njegovom transparentnom i produženom genocidu u Gazi. Takav kriminalitet sam po sebi slabo prikriva teritorijalne ciljeve Izraela koji zavise od prisilnog etničkog čišćenja Gaze i Zapadne obale. Nadbiskup Desmond Tutu je osudio one koji su ostali po strani u borbi protiv južnoafričkog apartheida, što je svakako primenjivo ovde: „Uveren sam da ako smo neutralni u situacijama nepravde, izabrali smo stranu tlačitelja.“ Ćutanje je moralno više gluva nego neutralnost. Upravo je Kamale Harris ćutanje o vrućim pitanjima, uključujući, ali ne ograničavajući se na Gazu, vrlo verovatno dovela do Trumpove pobede prošlog novembra i svakako je potkopala njen liderski kredibilitet u budućnosti. Igranje na sigurno kako bi se izbegla kontroverza predstavlja samoneutraliziranje političkog identiteta koji dugo muči liberalnu politiku time što je besramno pragmatična, a ne principijelna kada su u pitanju teška pitanja koja su se pojavila tokom godina u američkoj vanjskoj politici. Da je Harris izrazila ili odmereno i informisano protivljenje izraelskoj politici ili čak iznela vlastito, bez Bidena, obrazloženje za kontinuitet američke politike na Bliskom istoku, zaslužila bi poštovanje, a ne prezir. Da se nije distancirala od kontroverzi tokom svoje kampanje za predsedništvo, možda bi sada predvodila revitalizovanu opoziciju, umesto da slabašno popravlja odnose sa zapanjenom javnošću koja bespomoćno posmatra kako se dedemokratizacija svakodnevno nastavlja, bez energičnog osećaja uverljivog uzvraćanja udarca.
Ova neprimjerena tišina rukovodstva Demokratske stranke i liberalnih medija o Izraelu/Palestini proteže se na vanjsku politiku uopšte. Stranci doživljavaju Ameriku kao osobu koja želi upravljati svetom i spremna je platiti cenu za to, ali je ravnodušna prema tome kako ili zašto. Biti razočaran Trumpom samo zbog njegovog destruktivnog pristupa liberalnoj domaćoj agendi, a istovremeno prevideti globalna pitanja, više je nego zavaravajuće - graniči s ludilom s obzirom na prirodu globalnih izazova. To znači ravnodušnost prema UN-u, diplomatiji rata i mira, stranoj pomoći, odnosima s Kinom, nuklearnom razoružanju i podršci međunarodnom pravu. Njihova namerna slepoća znatno nadmašuje majmuna koji ne vidi zlo!
Ako se Trump suptilno napada zbog izgradnje zidova, a ne mostova, demokrate ne zaostaju mnogo. Teško je pomiriti ovaj zaokret prema unutra s njihovom ogromnom podrškom ogromnom "mirnodopskom" budžetu za finansiranje vojske dok siromašni kod kuće pate, a infrastruktura propada. Teško je objasniti razliku između ovog ogromnog ulaganja u svet o kojem sanjaju globalni imperijalisti u Washingtonu obe političke stranke i težnje za humanim oblicima održivog upravljanja koje bi lideri Demokratske stranke trebali zagovarati kako bi se suočili s izazovima 21. stoleća kod kuće i na međunarodnom planu. Među greškama koje se prave je pretpostavka da se skupa hegemonistička vanjska politika može odvojiti od navodne posvećenosti domaćim prioritetima. Demokratska stranka izgleda namerava promovisati takav razvod, što dovodi do dubokog nerazumevanja veza između razočaranja kod kuće i vođenja sveta oslanjanjem na militarizovanu geopolitiku.
Da bih objasnio svoju nelagodu zbog ovog pretpostavljenog nezainteresovanosti američkih glasača za bilo šta izvan njihovih granica i da bih pokazao da nisam preterivao s ovim raspoloženjem prividnog zadovoljstva zatvorenom Amerikom, navodim pitanja odabrana u tipičnom nedavnom apelu Demokratske stranke za finansiranje, u kojem se demokrate anketiraju o njihovim glavnim brigama kao uvod u apel za finansiranje. Jedino pitanje na ovoj listi koje bi moglo opravdati uključivanje u agendu vanjske politike je "rešavanje klimatske krize". Čak se i klimatski problemi tako opisani mogu shvatiti kao ništa manje domaći od ostalih s obzirom na njihovu formulaciju, razlikujući se od Trumpove samo po tome što ne odbacuje globalno zagreavanje kao prevaru. Lista u nastavku je napisana istim jezikom koji se koristi u službenom tekstu apela Demokratske stranke:
Koje od sledećeg najbolje opisuje zašto podržavate demokrate? (Odaberite sve što se odnosi na vas.)
Verujem u rešavanje klimatske krize.
Verujem u stvaranje više dobro plaćenih radnih mesta i podršku sindikatima.
Verujem u reproduktivnu slobodu.
Verujem u pristupačnu zdravstvenu zaštitu.
Verujem u zaštitu i proširenje prava LGBTQ+ zajednice.
Verujem u zaštitu Medicare-a, Medicaida i socijalnog osiguranja.
Verujem u zaštitu demokratije i prava glasa.
Verujem u kretanje naše zemlje napred, a ne nazad.
Verujem u zaštitu ključnih saveznih službi za radni narod, veterane, decu i starije osobe.
Verujem u snažno i stabilno vođstvo.
Sve navedeno
Ostalo
Zaključna napomena Moja konačna ocena ovog recepta za očaj je da su bez revitalizovanog internacionalizma, izgledi Amerike sumorni i kod kuće i u svetu. Ukoliko se Demokratska stranka ne rekonstituiše s osećajem hitnosti, budućnost nacije ostaće pod tamnim nebom. Da bismo vratili nadu koja nije pokriće za "puste želje", potrebno je ponovno povezati ono što želimo kod kuće s onim što radimo u inostranstvu. Bez dodavanja demilitarizacije i denuklearizacije na politički program, izazovi s kojima se suočavaju zemlja i svet i dalje će biti pogrešno shvaćeni. Bez posvećenosti sprečavanju i suprotstavljanju genocidu, aparthejdu i ekocidu, izgledi za kooperativno rešavanje problema na multilateralnim forumima neće biti mogući. Također, bez jačih Ujedinjenih nacija koje odbacuju primat geopolitike, svaka nada za humano globalno upravljanje, a kamoli sprečavanje rata, biće uzaludna.
Možda je previše poželeti, ali u duhu „politike nemogućnosti“ voleo bih verovati da su lideri Demokratske stranke još uvek sposobni slušati glasove razočaranja. Revizije poruka vernicima su samo vrh ledenog brega. Osnovni izazov je naterati opoziciju Trumpu da se okrene transformativnoj viziji o tome kako oblikovati političke i ekonomske agende za svetliju budućnost kod kuće i u inostranstvu.
Richard Falk je profesor emeritus međunarodnog prava na Univerzitetu Princeton, katedra za globalno pravo na Univerzitetu Queen Mary u Londonu i istraživački saradnik u Centru za globalne studije Orfalea pri UCSB-u.
Izvor
Falk je oštri kritičar izraelske politike zbog čega je optuživan.Na jednom od predavanja student postdiplomskih studija Bliskog istoka pitao je Falka šta čeka nekoga ko želi da uđe u akademsku zajednicu, a ima stavove koji su kritični prema Izraelu. Falk je odgovorio da su ga njegovi protivnici optužili da je antisemit. „Korištenje te etikete kao načina zastrašivanja i sprečavanja kritike Izraela je vrlo nazadan politički razvoj na univerzitetima i u društvima uopšte, nadam se da oni od nas koji su sigurniji neće popustiti takvim vrstama zastrašivanja“
Falk je oštri kritičar izraelske politike zbog čega je optuživan.Na jednom od predavanja student postdiplomskih studija Bliskog istoka pitao je Falka šta čeka nekoga ko želi da uđe u akademsku zajednicu, a ima stavove koji su kritični prema Izraelu. Falk je odgovorio da su ga njegovi protivnici optužili da je antisemit. „Korištenje te etikete kao načina zastrašivanja i sprečavanja kritike Izraela je vrlo nazadan politički razvoj na univerzitetima i u društvima uopšte, nadam se da oni od nas koji su sigurniji neće popustiti takvim vrstama zastrašivanja“
------------
8 коментара:
Genijalac! . Definicija političara - "prelazak od ideja ka novcu", očuvanje pozicije kao izvora novca!
Pesnik u prolazu.
ChatGPT na upit " Kojih je pet najčešćih reču koje se koriste za opisivanje političara?“ dao je sledeće po redu: korumpirani, oportunistički, harizmatični, manipulativni i nesposobni. U Americi je uspeh stranke finansijsku zavisan o donatorima otuda povećani finansijski zahtev, baš kao i kod bilo koje ekonomske organizacije
Finanisjki obezbeđen političar, kao Tramp, npr, ne zavisiti od primanja za posao koji obavlja, ali je vezan za donacije zbog visokih troškova kampanja. Bez finansija nema politike i ne treba gajiti iluzije oko toga.
Glavni pokretač političkog angažovanja je moć, a ne ideje, moć vladanja ljudima, osećaj uticaja na važne događaje, političar moźe tvrditi da stoji u službi 'ideje' , neka vrsta vere uvek postoji, ali je u praksi većine ideja falsifikat.
O tome govori ova starina o prevazi novca nad istinoljubljem. Postupci današnjih političara mogu imati posledice za nacije koje se ne mogu ispraviti decenijama. Upravo se nalazimo na etičkoj prekretnici : izborom između još nekoliko godina rata sa ciljem konačnog rešenja pitanja Rusije ili 30- dnevnim mirom kako bi se osnažila Ukrajina - navodno sa istim ciljem - garancijom mira!}
" Ideje" su teren na kom se donose suštinske političke odluke. Ako u strankama toga nema onda je zaista reč o finansijskom održanju političkih figura. Srpska politička scena je upravo ovakva - vlast i opozicija održavaju status, ideologije ni u mrvicama. Načelo put u Evropu, demokratija i sl. su puste floskule na kojima se održavaju.
Poslednja fraza odnosi se na nasilje : legalno sredstvo politike države je nasilje. Država ima mogućnost odbacivanja svake akcije koja koristi prekomerna ili opasna sredstva. U stvarnosti, susrećemo se sa stalno obnavljajućim iskustvom da se pristalice etike odjednom pretvaraju u nasilnike. Oni koji su propovedali 'ljubav protiv nasilja' pozivali su svo vreme na upotrebu sile.
Oni od vas koji poznaju Dostojevskog setiće se scene 'Velikog inkvizitora', gde se problem dirljivo otkriva. Ako se uopšte naprave bilo kakvi ustupci principu da cilj opravdava sredstvo, nije moguće dovesti etiku krajnjih ciljeva i etiku odgovornosti pod isti krov ili etički odrediti koji cilj treba opravdati koje sredstvo.
Ali naša nekultivisana politićka masa ne ide u te detalje, čak ni brojni intelektualci Univerziteta ne dosežu te političke visine. Prilično zapanjujuće!
XXX
Kakvu nadu imamo u budućnost kada je propaganda rata politika zapadnih stranaka? Ovaj čovek objektivno sagledava situaciju u Gazi, avaj, ko snabdeva Izrael monstruoznim bombama za istrebljenje stanovnika Gaze, F-35 avionima da to učine, ko to finansira sa 4 milijarde dolara godišnje, ko je vršio pokolj u Jemenu... Amerika/Trump je saučesnik i podjednako kriv, a svet podjednako snosi krivicu.
Isto je i sa Ukrajinom koja je započela istrebljenje Rusa.
Potpuna dominacija politikom ovih luđačkih fanatika će se nastaviti.
NIKO ne radi ništa povodom ovoga dok ovi ljudi umiru - a glad je jedan od najgorih načina da se napusti ovaj život. Ne mogu shvatiti nemoralnost, toliko je duboka. Nisam besan. Duboko, duboko sam povređen odbijanjem ovog sveta da ovo zaustavi.
Rade
Ovaj čovek govori o humanom delu politike: reč demokratija treba izbaciti iz upotrebe, niti je sistem po principima demokratije, niti je etički humana. Humanost zahteva političke programe koji traže demilitarizaciju, denuklearizaciju ,suprotstavljanje genocidu, aparthejdu i ekocidu i nacizmu koji hara zapadom. Evropski političari su izgubli zdrav razum. Juče je Solovjov na pitanje francuskog novinara o izjavama o bombardovanju evropskih gradova, rekao:
- Ozbiljan sam. Neizbežno je. Mi samo želimo da uradimo šta god je potrebno da bismo preživeli. Ukoliko mislite da pošaljete svoje trupe i vojnike u Rusiju ili u Ukrajinu da se bore protiv Rusije, žao mi je momci, umrećete. Čak i ukoliko mislite da podržavate. To nije vaš konflikt. Gde ste bili 2014? Zašto niste podržali slobodu Donbasa i Krima? Gledali ste ubijanje hiljada ljudi. Niste mogli manje da brinete kada su Rusi ubijani. Niste mogli manje da brinete kada je počela Odesa i kada su ljudi živi spaljeni. O, imali ste drugog posla. Sad je kasno.
Dozvolite mi da ovako kažem. Davne 1942. godine u Parizu vi ste bili 100 odsto sigurni da će nacistička Nemačka pobediti, je l' tako? I mi nismo osvajali mnogo teritorija. Ali onda se dogodio maj 1945. godine i odjednom, zahvaljujući Staljinu, postali ste jedna od pobedničkih zemalja. To nije mesto koje ste zaista zaslužili. Koliko je francuskih trupa bilo u nemačkoj vojsci? Protiv koga smo se borili u Berlinu davne 1945? Šarlemanja (francuska jurišna SS divizija koja je počinila strašne zločine na teritoriji današnje Belorusije, prim.prev.)? Momci, učinili smo vas pobednicima. Ne terajte nas da vas vratimo na mesto na kom zaslužujete da budete. Ne zaslužujete ni naciste. I ukoliko ne vidite napredovanje, to znači da ne gledate. Već smo oslobodili četiri krimske teritorije. Više od 10 miliona ljudi. Od prvog dana, nikad nismo želeli da osvojimo Ukrajinu ili da uništimo Kijev. Od prvog dana govorimo jednu stvar: Ljudi Donbasa treba da budu slobodni i da imaju šansu da brane ono što je ispravno. Ali Francuzi su rekli da nema ljudi u Donbasu. Stavili ste se uz Zelenskog. U redu, vaš izbor.
Vi ste nepredvidivi? Šta ste uzeli u Africi? Zašto morate da govorite vašim smešnim akcentom u svakom delu sveta donoseći samo uništenje? Ko vas voli? Probudite se. Kina vas ne voli. Indija vas ne voli. Latinska Amerika vas ne voli. Vi niste zaslužili ljubav. Zašto je tako? možda zato što ste hiljadama godina mislili da ste na vrhu sveta. Broj jedan. Niste, probudite se. Izbacili smo vas iz Afrike i zaslužujete da ponovo budete izbačeni iz bilo kog drugog dela sveta.
Problem je što su ONI zajedno, a ostatak sveta, šta čeka? Indija i Pakistan se čačkaju, umesto da idu pdotiv zajedničkog neprijatelja. Ne vide ga od pomračenog uma lokalnim budalaštinama. Naši studenti razaraju državu, jedinstvo nacije, njima je u glavi samo Vučić, uzor im je nacistička Evropa, izvan su vremena i događaja. I tako je kod svih političkih slepaca, nikad ne znaju šta je prioritet, ljudski, koje se vrednosti moraju čuvati, one van vremena i mode / politikanstva.
J.B.
Ne govorimo o demokratiji, slažem se, ni o humanosti, ona nikada nije bila deo politike, šta će nam utopije, iluzije.
Tema je nacizam, kažu vratio se. Kada je nestao? Da li je nacizam nemački izum ili ..
Uzmite npr. knjigu Jamesa Q. Whitmana " Hitlerov američki model: Sjedinjene Američke Države i stvaranje nacističkog zakona o rasi " (Princeton). Na koricama, neizbežna svastika okružena je s dve crvene zvezde. Whitman metodično istražuje kako su nacisti crpili inspiraciju iz američkog rasizma s kraja devetnaestog i početka dvadesetog stoleća. . On napominje da u "Mein Kampfu" Hitler hvali Ameriku kao jedinu državu koja je napredovala prema prvenstveno rasnoj koncepciji državljanstva, "isključujući određene rase iz naturalizacije". Whitman piše da je rasprava o takvim uticajima gotovo tabu, ali vrsta genocidne mržnje koja je izbila u Nemaćkoj viđena je i pre i viđa se od tada. Samo razumevanjem njenog suštinskog ljudskog oblika imamo ikakve nade da ćemo pobediti nacizam.
Ako smo pročitali bar jedno štivo o Hitleru pepoznaćemo dadašnjeg građanina Evrope npr.ili Ukrajine pre tri godine, naizgled bezopasnog stanovnika koji voli mačke i gleda vesti u krugu porodice a zatim se pridružuje neonacističkoj grupi na Facebooku.
Naučnici su dugo raspravljali o tome kada je Hitler doneo konačnu odluku o istrebljenju Jevreja. Kada su u Ukrajini doneli odluku o sprovođenju antiruske politike, kada su u EU doneli odluku o posebnom statusu ruske literature, umetnosti, o Rusima..
Genocid u Gazi ne sprovode Nemci, da li je to genocid, jeste, šta je u pozadini ?
Treba se vratiti ideji, ideologiji, Trump se napada zbog izgradnje zidova, a ne mostova, ali, napisa - reče čovek demokrate ne zaostaju mnogo. I ne mogu! Problem nije u strankama, u pojedincima je, u grupisanju, okrupnjavanju zla, o grupama na društvenim mrežama koje okuplja jedna jedina ideja, linčovanje AV, i ostalih na vlasti, pod izgovorom.... Mržnja je dosegnula maksimum, čudo da se nije izlila. Da, pitanje je kada je Hitler odlučio, kada se dostigne tačka usijanja i završi onim što posle nazovemo navizam, fašizam, staljinizam.
Sasha
*****
Ako je ovakva opozicija Trampu kao sto je ovak *olid, on ce i njegove ideje i delo vladati narednih 50 godina.
Nepoznati, ovaj čovek nije opozicija već naučnik, donator demohrišćana koji razmišlja zbog bolida sa obe strane da stopira donacije. Svi su oni isti, političari .
Pesnik u prolazu.
Pesniče, može se reći i ovako, političari bolidi, narod koji ih podržava isto. Tip je u pravu.
Rade
Постави коментар