Neki smatraju da je Loeb malo prebrz. Koji su dokazi na kojima Loeb zasniva svoju tvrdnju? I koliko je verovatni da je to istina? Za sada Loeb ima uzorke za testiranje i obećava da će u narednim nedeljama dostaviti rad na recenziju i objavljivanje. Moraćemo da sačekamo i vidimo šta će naučna zajednica reći. Uzorak materijala izvan Sunčevog sistema mogao bi biti od ogromne važnosti, čak i ako je otopljen i potopljen u morskoj vodi nekoliko godina.
Naime, do sada je obavljeno stotinama misija prikupljanja uzoraka s Meseca, iz sunčevog vetra, sa asteroida i iz niske orbite Zemlje – sa više od 70.000 meteorita koji su pronađeni na površini naše planete ali nikada nauka nije bila u mogućnosti da proučava materijal iz drugog Sunčevog sistema. Sve što se zna o svemiru izvan našeg sopstvenog dela dolazi iz posmatranja svetlosti sa najmanje 40 triliona km (25 triliona milja) – udaljenosti od sledećeg najbližeg Sunčevog sistema, Alfa Centuri – do naše planete. Ostalo je niz nagađanja, zasnovanih na hemiji i fizici. Možemo samo zamisliti kakve egzotične spojeve sadrže ova udaljena područja. .
Dakle, profesor Loeb je sićušne metalne fragmente pronađene u blizini putanje pale vatrene lopte u Tihom oceanu 2014. podveo pod potencijalno 'veštačku leguru' stiglu izvan Sunčevog sistema nakon milijardi godina putovanja kroz međuzvezdani prostor. Objekat je nezavisno od njega identifikovan kao kandidat za međuzvezdani meteor 2019. godine, a potvrđen je 2022. godine.
";Procenjujem da trenutno u orbiti Zemlje oko Sunca postoji oko milion objekata kao što je IM1, ali oni ne reflektuju dovoljno sunčeve svetlosti da bi se mogli otkriti našim najboljim teleskopima na Zemlji. Samo mali deo njih je otkriven kao meteori nakon sudara sa Zemljom i izgaranja u vatrenoj kugli proporcija atomske bombe kao rezultat njihovog trenja sa zrakom. Zemlja hvata međuzvezdane objekte metarskog razmera otprilike jednom u deceniji." ( prof. Loeb )
'. Postoji šansa da su to delovi veštačke svemirske letelice' , rekao je Loeb, vođa tima koji je zagovarao dalja iskopanja fragmenta kod obale ostrva Manus ovog juna. Loeb je vođa projekta Galileo, koji ima za cilj da identifikuje prirodu potencijalnih objekata koje su napravile postojeće ili izumrle vanzemaljske tehnološke civilizacije.
":Iako je svemir stalno pod nadzorom otprilike 10.000 profesionalnih astronoma koji nastanjuju Zemlju, zajedno s još hiljadama amaterskih entuzijasta, meteoriti se lako mogu propustiti- objavio je BBC. " Nebo je jednostavno preveliko da bi se moglo pratiti u celosti, svo vreme– a većina teleskopa nije dovoljno osetljiva da detektuje male objekte.
Dakle, kada je IM1 udario u Zemlju, niko nije primetio. Jedini zapis o njegovom postojanju došao je od Američkog ministarstva odbrane, čiji su senzori zabeležili njegovu putanju, brzinu i visinu dok je prolazio kroz atmosferu iznad Atlantskog okeana u blizini Portugala. Svi daljnji detalji, ako postoje, nalaze se u poverljivim dokumentima – ne zato što je to bio NLO, već zato što bi njihovo javno objavljivanje otkrilo previše o sposobnostima vojne opreme koja ga je pronašla. Dakle meteor je registrovan u 17:05 GMT 8 januara ( po lokalnom vremenu 3,05 9 januara). Zabeleženo je da putuje brže od većine meteora i da se na kraju raspao iznad južnog Tihog okeana u blizini Papue Nove Gvineje. Podatke o ovom objektu drži Nasin centar za proučavanje objekata blizu Zemlje (CNEOS). Zvanični naziv meteora je CNEOS 20140108, a naziva se i IM1 ( međuzvezdani meteor broj 1 ).
Oumuamua, međuzvezdana kometa
Ime ovog profesora vezano je za jos jedan meteor, kometu 'Oumuamua. Ovaj meter je posmatran 2017. dok je napuštao Sunčev sistem. Trasirana je putanja komete unatrag, a naučnici su otkrili da je došla daleko izvan najudaljenijih rubova Sunčevog sistema. Naučnici su bili uzbuđeni, ali i zaintrigirani - iako njegov oblik nije snimljen kamerom, način na koji se svetlost odbijala od njega dok se rotirao sugerisao je da ima čudan oblik poput cigare kada se gleda sa strane ili tanjira kada se gleda s vrha.
Oumuamua. ESO/M.
U članku napisanom 2018. , Loeb je spekulisao da bi 'Oumuamua mogla biti veštačkog a ne prirodnog porekla – proizvod vanzemaljske civilizacije. Ova skitnica je možda putovala nekih 600.000 godina da bi stigla do naše male planete. Predložio je da se nastave tražiti međuzvezdane krhotine izvan Sunčevog sistema
U potrazi za takvim krhotinama, Loebov tim je ispitivao CNEOS bazu podataka, tražeći objekte sa neobičnim orbitalnim karakteristikama. Tada su pronašli CNEOS 20140108 kod kog je bilo dovoljno ključnih detalja u bazi podataka da izazovu Loebovo interesovanje. Za početak, IM1 je jurio neverovatnom brzinom. Na osnovu njegove velike brzine, pomislili su da se radi o međuzvezdanom meteoru – dajući mu lakše ime IM1.
_____________________
Brzina
Sve zvezde u Mlečnom putu se kreću – postepeno kruže oko centra, u slučaju našeg Sunca jedna revolucija može trajati oko 230 miliona godina . Dok putuju, sa sobom nose sadržaj svojih Sunčevih sistema. To znači da bi svaki objekat koji bi ušao u naše solarno susedstvo već donosio brzinu koju je postavila njegova vlastita zvezda. Kako bi se približavao gravitacionoj sili Sunca, "padao" bi prema njemu, povećavajući svoj tempo još više. Kao rezultat toga, naučnici očekuju da će se međuzvezdani meteoriti kretati brže od običnih.
____________________
Loebova analiza ukazala je da ne samo da se IM1 kretao brže od našeg Sunčevog sistema, već je putovao i brže od 95% zvezda u blizini. To, smatra on, potvrdjuje da je meteor bio međuzvezdan. Međutim, čak i ako se ovo uzme u obzir, nije jasno kako je postigao takav zamah.
Drugo, meteorit je bio izuzetno čvrst – umesto da se raspadne u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, IM1 se zadržao dok nije stigao u donju atmosferu. Morao je biti ( ili napravljen) od materijala robusnijeg od čelika. "Otkrili smo da njegova materijalna snaga mora biti barem nekoliko puta veća od svih drugih svemirskih stena njih 272 [u to vreme] u istom katalogu", rekao je Loeb u intervjuu za BBC nekoliko nedelja pre počela ekspedicije.
Zajedno sa kolegom sa Harvarda, Loeb je sa 99,999% pouzdanosti izračunao da je IM1 međuzvezdani posetilac. Ovo bi ga učinilo tek trećim ikada otkrivenim, nakon komete 2I/Borisov, koja je otkrivena u avgustu 2019., i Oumuamua.
Kada je tim napisao svoje nalaze, rad je prvobitno odbijen za objavljivanje u naučnom časopisu, delom zato što su stručnjaci koji su ga pregledali smatrali da im treba više detalja. Zbog potrebe za hitnim pristupom poverljivim dokumentima, Loebova misija je zastala.
Nakon peticije Beloj kući za daljnje informacije, NASA je primila pismo . Potpisao ga je general-potpukovnik američkih svemirskih snaga, s plavim pečatom Ministarstva odbrane i potvrdio da su proverili Loebov rad s glavnim naučnikom u američkoj komandi svemirskih operacija i potvrdili da su "dovoljno tačni" i da potvrđuju da je meteor došao iz međuzvezdanog prostora. Zapravo međuzvezdano poreklo ovog tela službeno je potvrđeno (sa 99,999% poverenja) u službenom pismu američke svemirske komande pod Ministarstvom odbrane upućenom NASA-i 1. marta 2022.
"To je bilo zaista neobično da Ministarstvo odbrane stane u moju odbranu, da tako kažem", izjavio je Loeb. Neki naučnici iz NASA ostali su nepoverljivi.
Razlog nepoverenja
Prvi i najbitniji razlog neooverenja u podatke Ministarstva odnrane je tajna oko senzora ." ....važno je razmotriti odakle dolaze podaci o putanji IM1 – verovatno iz senzora napravljenih da nadgledaju nuklearne eksplozije. Oni nisu dizajnirani da vrše visokoprecizna merenja brzina meteora."- napomenuo je jedan izvor za BBC. A budući da detalji ostaju skriveni, nemoguće je pregledati ( potvrditi ) podatke tako da ovaj meteor može biti prilično čest, obican kameniti meteoroid iz našeg solarnog sistema ".
Objašnjenja se kreću od relativno trezvenih – poput ideje da je meteor nastao unutar udaljene supernove, eksplozije masivne zvezde – do apsurdnih. Loeb se usudio predložiti da bi meteor mogao predstavljati tehnologiju vanzemaljske civilizacije. Ova spekulacija dobija manju podršku.
David Spergel, emeritus profesor astrofizičkih nauka na Univerzitetu Princeton, koji trenutno predsedava Nasinom nezavisnom studijom o neidentifikovanim anomalnim fenomenima (UAP), slaže se da je IM1 intrigantan objekt – iako kaže da to ne znači da su ga napravili inteligentni vanzemaljci.
"To će nam reći nešto o tome kako se odvija formiranje planeta", kaže Spergel, koji, međutim, veruje da je to najverovatnije stena izvan našeg Sunčevog sistema. "Dakle, znate, mislim da je ovo primer zanimljive studije i da je Avi bio motivisan da proučava područje parametarskog prostora koji ljudi nisu gledali. Ne vidim razlog da mislim da ovo predstavlja vanzemaljsku tehnologiju."
EKSPEDICIJA
Loeb se odlučio za ispitivanje. Modelirajući putanju meteora Loeb je identifikovao specifično područje južnog Pacifika gde je verovao da će se nalaziti ostaci iz IM1. On je dizajnirao "udicu" - od milion dolara ( 786.000 funti) jedinstvenu napravu kojom je nameravao da pokupi krhotine sa dna okeana.
" Na osnovu zračnog pritiska koji je izdržao pre nego što se raspao u tri baklje na 20 km iznad površine oceana, ovaj objekt je bio čvršći u materijalnoj snazi od svih ostalih 272 meteora u CNEOS katalogu NASA-e.
J
Naredne ekspedicije tokom 20. veka takođe su pronašle kosmičke sfere na dnu okeana, ali ih je postalo teže identifikovati. To je zato što se u 150 godina od Challenger ekspedicije količina zagađenja na Zemlji povećala.
Međuzvezdani materijal dolazi u nekoliko različitih varijanti na Zemlju. Prostor između zvezda nije prazan, već sadrži nekoliko različitih molekula, od kojih su mnoge organske (sastavljene od lanaca ili prstenova ugljika). Deo ovih molekula se pomešao u područje svemira gde je Sunčev sistem počeo da se formira. Same zvezde su takođe doprinele vrsti materijala u međuzvezdanom mediju, jer su evoluirale ili eksplodirale kao supernove. Neki od ovog materijala dolaze u obliku sićušnih dijamanata ili safira - retkih uspomena na zvezde koje su živele i umrle pre rođenja Sunca. Ova zrnca su postala deo oblaka prašine koji se srušio i formirao Sunčev sistem, i na kraju je mali deo prenet na Zemlju u meteoritima.
Loebova analiza ukazala je da ne samo da se IM1 kretao brže od našeg Sunčevog sistema, već je putovao i brže od 95% zvezda u blizini. To, smatra on, potvrdjuje da je meteor bio međuzvezdan. Međutim, čak i ako se ovo uzme u obzir, nije jasno kako je postigao takav zamah.
Drugo, meteorit je bio izuzetno čvrst – umesto da se raspadne u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, IM1 se zadržao dok nije stigao u donju atmosferu. Morao je biti ( ili napravljen) od materijala robusnijeg od čelika. "Otkrili smo da njegova materijalna snaga mora biti barem nekoliko puta veća od svih drugih svemirskih stena njih 272 [u to vreme] u istom katalogu", rekao je Loeb u intervjuu za BBC nekoliko nedelja pre počela ekspedicije.
Zajedno sa kolegom sa Harvarda, Loeb je sa 99,999% pouzdanosti izračunao da je IM1 međuzvezdani posetilac. Ovo bi ga učinilo tek trećim ikada otkrivenim, nakon komete 2I/Borisov, koja je otkrivena u avgustu 2019., i Oumuamua.
Kada je tim napisao svoje nalaze, rad je prvobitno odbijen za objavljivanje u naučnom časopisu, delom zato što su stručnjaci koji su ga pregledali smatrali da im treba više detalja. Zbog potrebe za hitnim pristupom poverljivim dokumentima, Loebova misija je zastala.
Nakon peticije Beloj kući za daljnje informacije, NASA je primila pismo . Potpisao ga je general-potpukovnik američkih svemirskih snaga, s plavim pečatom Ministarstva odbrane i potvrdio da su proverili Loebov rad s glavnim naučnikom u američkoj komandi svemirskih operacija i potvrdili da su "dovoljno tačni" i da potvrđuju da je meteor došao iz međuzvezdanog prostora. Zapravo međuzvezdano poreklo ovog tela službeno je potvrđeno (sa 99,999% poverenja) u službenom pismu američke svemirske komande pod Ministarstvom odbrane upućenom NASA-i 1. marta 2022.
"To je bilo zaista neobično da Ministarstvo odbrane stane u moju odbranu, da tako kažem", izjavio je Loeb. Neki naučnici iz NASA ostali su nepoverljivi.
Razlog nepoverenja
Prvi i najbitniji razlog neooverenja u podatke Ministarstva odnrane je tajna oko senzora ." ....važno je razmotriti odakle dolaze podaci o putanji IM1 – verovatno iz senzora napravljenih da nadgledaju nuklearne eksplozije. Oni nisu dizajnirani da vrše visokoprecizna merenja brzina meteora."- napomenuo je jedan izvor za BBC. A budući da detalji ostaju skriveni, nemoguće je pregledati ( potvrditi ) podatke tako da ovaj meteor može biti prilično čest, obican kameniti meteoroid iz našeg solarnog sistema ".
Objašnjenja se kreću od relativno trezvenih – poput ideje da je meteor nastao unutar udaljene supernove, eksplozije masivne zvezde – do apsurdnih. Loeb se usudio predložiti da bi meteor mogao predstavljati tehnologiju vanzemaljske civilizacije. Ova spekulacija dobija manju podršku.
David Spergel, emeritus profesor astrofizičkih nauka na Univerzitetu Princeton, koji trenutno predsedava Nasinom nezavisnom studijom o neidentifikovanim anomalnim fenomenima (UAP), slaže se da je IM1 intrigantan objekt – iako kaže da to ne znači da su ga napravili inteligentni vanzemaljci.
"To će nam reći nešto o tome kako se odvija formiranje planeta", kaže Spergel, koji, međutim, veruje da je to najverovatnije stena izvan našeg Sunčevog sistema. "Dakle, znate, mislim da je ovo primer zanimljive studije i da je Avi bio motivisan da proučava područje parametarskog prostora koji ljudi nisu gledali. Ne vidim razlog da mislim da ovo predstavlja vanzemaljsku tehnologiju."
EKSPEDICIJA
Loeb se odlučio za ispitivanje. Modelirajući putanju meteora Loeb je identifikovao specifično područje južnog Pacifika gde je verovao da će se nalaziti ostaci iz IM1. On je dizajnirao "udicu" - od milion dolara ( 786.000 funti) jedinstvenu napravu kojom je nameravao da pokupi krhotine sa dna okeana.
" Na osnovu zračnog pritiska koji je izdržao pre nego što se raspao u tri baklje na 20 km iznad površine oceana, ovaj objekt je bio čvršći u materijalnoj snazi od svih ostalih 272 meteora u CNEOS katalogu NASA-e.
" Dve godine ranije, moj rad o otkriću IM1 sa mojim studentom Amirom Sirajjem pokazao je da se IM1 kretao izvan Sunčevog sistema brže od 95% svih zvezda u blizini Sunca. Mogućnost da je prekomerna brzina IM1 imala efekat od pogona i činjenica da je bio čvršći od svih poznatih svemirskih stena, povećavali su mogućnost da je objekat možda bio tehnološkog porekla – to bi bilo slično kao da se NASA-in brod New Horizons sudario s egzoplanetom i izgoreo u njegovoj atmosferi kao međuzvezdani meteor.
J Art Wright (levo) i Avi Loeb razgovaraju o sledećoj ekspediciji za pronalaženje većih komada IM1, nakon nazdravljanja šampanjcem na Srebrnoj zvezdi (27. juna 2023.).
14. juna 2023. tim je krenuo prema procenjenoj zoni sletanja meteora u južnom Pacifiku." Trebalo nam je nekoliko dana na aluminijskom brodu, koji se prikladno nazvao Srebrna zvezda , da bismo magnetne sanke postavili na dno okeana i još nekoliko dana da shvatimo šta smo prikupili”, objasnio je profesor Loeb. “Dok smo hvatali magnete, najzastupljeniji materijal vezan za njih bio je crni prah vulkanskog pepela. Bilo ga je posvuda, uključujući i kontrolne regije daleko od lokacije IM1.
14. juna 2023. tim je krenuo prema procenjenoj zoni sletanja meteora u južnom Pacifiku." Trebalo nam je nekoliko dana na aluminijskom brodu, koji se prikladno nazvao Srebrna zvezda , da bismo magnetne sanke postavili na dno okeana i još nekoliko dana da shvatimo šta smo prikupili”, objasnio je profesor Loeb. “Dok smo hvatali magnete, najzastupljeniji materijal vezan za njih bio je crni prah vulkanskog pepela. Bilo ga je posvuda, uključujući i kontrolne regije daleko od lokacije IM1.
Bio sam frustriran ovom pozadinom do te mere da sam naslovio jedan od svojih dnevničkih izveštaja: Gde su sferule IM1?”
„A onda je došao proboj“, rekao je profesor. " Nakon nedelju dana na moru koristili smo filter s veličinom oka od trećine milimetra da procedimi sitne vulkanske čestice i ispitamo preostale veće čestice pod mikroskopom.
Ubrzo nakon toga, geolog tima Jeff Wynn strčao je niz stepenice i rekao mi da je analitičar tima Ryan Weed video kroz mikroskop prekrasan metalni mermer veličine ispod milimetra i mase ispod miligrama.
Pojurio sam na najviši nivo našeg broda. Kada mi je Ryan pokazao sliku, zamolio sam ga da stavi ovu sferulu u rendgenski fluorescentni analizator. On je odgovorio: 'Naravno, možemo to kasnije.' Zagrlio sam ga, oduševljen pronalaskom, i rekao: 'Molim te, uradi to odmah'.”
Profesor Avi Loeb drži bočicu sa kuglom sa mesta prvog prepoznatog međuzvezdanog meteora. 6. jula 2023. Ova sferula je stigla na Zemlju 8. januara 2014. i ostala je skoro deceniju na dubini od 2 kilometra na dnu Tihog okeana, pre nego što ga je pokupio magnet na saonicama koje su ga dopremile na palubu broda Silver Star 20. juna 2023. Nakon toga je sa magneta ostrugan zajedno s vulkanskim pepelom, i na kraju odvojeno pincetom u bočicu prikazanu ovde
KUGLE
Kugle su ključne!!!!
„A onda je došao proboj“, rekao je profesor. " Nakon nedelju dana na moru koristili smo filter s veličinom oka od trećine milimetra da procedimi sitne vulkanske čestice i ispitamo preostale veće čestice pod mikroskopom.
Ubrzo nakon toga, geolog tima Jeff Wynn strčao je niz stepenice i rekao mi da je analitičar tima Ryan Weed video kroz mikroskop prekrasan metalni mermer veličine ispod milimetra i mase ispod miligrama.
Pojurio sam na najviši nivo našeg broda. Kada mi je Ryan pokazao sliku, zamolio sam ga da stavi ovu sferulu u rendgenski fluorescentni analizator. On je odgovorio: 'Naravno, možemo to kasnije.' Zagrlio sam ga, oduševljen pronalaskom, i rekao: 'Molim te, uradi to odmah'.”
KUGLE
Kugle su ključne!!!!
Ono čemu su se Loeb i njegov tim nadali – osim velikog komada krhotina – su kugle. Ove sićušne sfere od metala ili stakla, često otprilike 1 mm u prečniku, formiraju se u plamenu sa žarnom niti kada meteoriti ili asteroidi eksplodiraju, a pronađene su na udarnim mestima širom sveta. Čak i sa sferama, Loebov tim je daleko od uspostavljanja veze sa IM1.
"Male metalne kuglice su veoma česte na Zemlji", kaže naucnik iz NASA Fries. Dolaze iz automobilskih izduvnih gasova, kočnica vozila, zavarivanja, vulkana i verovatno još nekih izvora koje nismo identifikovali", kaže on. Osim toga oko 500 meteorita padne na Zemlju svake godine , tako da je neki fragment možda nastao usled drugog udara.
Analiza sastava je : 84% gvožđa, 8% silicijuma, 4% magnezijuma i 2% titana, plus elemente u tragovima.
„Odmah sam znao da ćemo pronaći još mnogo kuglica. Kada pronađete jednog mrava nakon što ste pregledali mali deo kuhinje, znate da tamo ima mnogo više mrava. Naravno, pronašli smo još kuglica u roku od nekoliko sati.”
Tim je uspeo da prikupi više od 50 sfernih fragmenata sa mesta sletanja IM1.
"Ove sfere veličine ispod milimetra, koje se pod mikroskopom pojavljuju kao prelepi metalni mramori, koncentrisane su duž očekivane putanje IM1 - oko 85 kilometara od obale ostrva Manus u Papui Novoj Gvineji", rekao je profesor Loeb. "Njihovo otkriće otvara novu granicu u astronomiji, gde se ono što se nalazi izvan Sunčevog sistema proučava kroz mikroskop, a ne teleskop.”
Pre samo nekoliko dana, istraživači su pregledali nekoliko sferula koristeći elektronski skenirajući mikroskop i elementarni analizator.
"Do sada smo proučavali pet sferula pomoću skenirajućeg elektronskog mikroskopa i laserske ablacije masene spektroskopije", rekao je profesor. Sastav sferula duž putanje meteora je konzistentno iz istog izvora, dok su pozadinske sferule iz kontrolne regije imale drugačiju morfologiju i sastav."
Loeb, koji je i direktor Instituta za teoriju i računarstvo pri Harvard-Smithsonian centru za astrofiziku, rekao je da bi se rezultati ovomesečne analize mogli 'definitivno' smatrati 'prvim kontaktom ' čovečanstva sa vanzemaljcima'.
Očekujem vesti za mesec dana', rekao je Loeb za Daily Star . "To je nada."
Loeb je izjavio da najmanje četiri istraživačke institucije trenutno 'obučavaju' svoju naučnu opremu i osoblje na uzorcima iz pronađenih metalnih fragmenata.
Sa velikom sigurnošću se tvrdi da je konačna staza za IM1 ( naziv tela) pokrivala 6,2 kvadratnih milja (16 kvadratnih kilometara) okeana u blizini ostrva Manus. Tim je bio u stanju da zagrebe duboko okeansko dno velikim magnetnim 'sankama' (iznad) - oba duž IM1 putanja i nekoliko 'kontrolnih' regija.
Kada je tim s Harvarda dotakao dno metar širokim magnetnim sankama napravili su "Runs"( zelene linije iznad ) i duž putanje IM1 i kontrolnih regija.
IM1 je trenutno na prvom mestu u smislu materijalne snage od svih 273 vatrenih lopti u NASA CNEOS katalogu meteora , što je pokazatelj njegove naučne vrednosti.
'Kretao se brže od 95 procenta obližnjih zvezda u blizini Sunca zbog neke propulzije koju je imao', kaže Loeb. 'Također je napravljen od nekog vrlo čvrstog materijala.'
Loeb je ostavio otvorenu mogućnost da je IM1 - za koji se procenjuje da je imao oko 3 stope u prečniku i otprilike pola američke tone u težini dok je izgarao kroz Zemljinu atmosferu ispuštajući sićušne kapljice rastopljenog metala - mogao biti vanzemaljska sonda.
Veličina ovog objekta, nalik meteoru, je unutar okvira oblika zemljanih sondi koje sada plove dublje u kosmos, poput svemirskih letelica Voyager 1 i Voyager 2, koje na najdužim tačkama njihovih antena sa visokim pojačanjem dosežu dužinu od 12 stopa.
Bespilotna istraživačka sonda Voyager 2 trenutno je sama međuzvezdani objekt, sada udaljena više od 12,3 milijarde milja od Zemlje, ali još uvek šalje svoj 'signal otkucaja srca' natrag u NASA-u .
'Ako se nešto poput svemirske letelice Voyager sudari sa planetom, to bi izgledalo kao ( ovaj) meteor', primetio je Loeb. 'Saznaćemo.'U svakom slučaju, nema štete u proveravanju".
„Odmah sam znao da ćemo pronaći još mnogo kuglica. Kada pronađete jednog mrava nakon što ste pregledali mali deo kuhinje, znate da tamo ima mnogo više mrava. Naravno, pronašli smo još kuglica u roku od nekoliko sati.”
Tim je uspeo da prikupi više od 50 sfernih fragmenata sa mesta sletanja IM1.
"Ove sfere veličine ispod milimetra, koje se pod mikroskopom pojavljuju kao prelepi metalni mramori, koncentrisane su duž očekivane putanje IM1 - oko 85 kilometara od obale ostrva Manus u Papui Novoj Gvineji", rekao je profesor Loeb. "Njihovo otkriće otvara novu granicu u astronomiji, gde se ono što se nalazi izvan Sunčevog sistema proučava kroz mikroskop, a ne teleskop.”
Pre samo nekoliko dana, istraživači su pregledali nekoliko sferula koristeći elektronski skenirajući mikroskop i elementarni analizator.
"Do sada smo proučavali pet sferula pomoću skenirajućeg elektronskog mikroskopa i laserske ablacije masene spektroskopije", rekao je profesor. Sastav sferula duž putanje meteora je konzistentno iz istog izvora, dok su pozadinske sferule iz kontrolne regije imale drugačiju morfologiju i sastav."
”
“Sastav meteora je u skladu s rezultatima rendgenskog fluorescentnog analizatora na brodu. Zanimljivo je da meteorske sferule pokazuju dokaze za brzo zagrevanje površinskih dendrita čije se prostorno razdvajanje može koristiti za procenu najviše temperature koju su dostigli u vatrenoj kugli.
"Također smo primetili unutrašnju strukturu sfera, što implicira hijerarhijsko spajanje kapljica tokom eksplozije. Ali što je najzanimljivije, masena spektroskopija je otkrila uranijum i olovo“, rekao je profesor.
" Izotop uranijum-238 se raspada u olovo-206 sa vremenom poluraspada od 4,47 milijardi godina, a uranijum-235 se raspada na olovo-207 sa vremenom poluraspada od 0,71 milijardu godina. To nam omogućava da procenimo starost sferula na dva nezavisna načina. Na osnovu izmerenog obilja uranijuma-238, olova-206, uranijuma-235 i olova-207, izračunao sam da dve sfere sa putanje meteora imaju starost reda starosti Univerzuma (13,8 milijardi godina), dok pozadinska sferula ima starost reda kao starost Sunčevog sistema (4,6 milijardi godina).“
“U narednim sedmicama dalje ćemo ispitati svaki trag da li se sfere razlikuju od materijala Sunčevog sistema. Ovo će predstavljati nezavisan dokaz međuzvezdanog poekla IM1 pored njegove izmerene brzine"
Loeb, koji je i direktor Instituta za teoriju i računarstvo pri Harvard-Smithsonian centru za astrofiziku, rekao je da bi se rezultati ovomesečne analize mogli 'definitivno' smatrati 'prvim kontaktom ' čovečanstva sa vanzemaljcima'.
Harvardski dvojac izdvojio je 50 neobičnih gvozdenih sfera nakon što je u junu pronašao neidentifikovani objekt kod obale Papue Nove Gvineje u sklopu misije potrage vredne 1,5 miliona dolara
Loebove kolege u Nemačkoj, Papui Novoj Gvineji i na dva vrhunska univerziteta u Sjedinjenim Državama sada su zauzeti daljim ispitivanjem sfera kako bi utvrdili da li njihovi atomski izotopi, hemijski sastav i drugi detalji mogu dokazati poreklo s drugog sveta.
'U procesu smo otkrivanja, u toku od mesec dana, od čega je napravljen ovaj 'meteor'i da li je možda tehnološkog porekla ili ne', rekao je Loeb.
'U procesu smo otkrivanja, u toku od mesec dana, od čega je napravljen ovaj 'meteor'i da li je možda tehnološkog porekla ili ne', rekao je Loeb.
Na brodu su astrofizičar sa Harvarda Avi Loeb (treći sleva) i fizičar školovan na Harvardu Amir Sirah (desno) radili sa svojim timom na nežnom uklanjanju uzoraka gvozdenih uzoraka iz saonica
IM1 je trenutno na prvom mestu u smislu materijalne snage od svih 273 vatrenih lopti u NASA CNEOS katalogu meteora , što je pokazatelj njegove naučne vrednosti.
'Kretao se brže od 95 procenta obližnjih zvezda u blizini Sunca zbog neke propulzije koju je imao', kaže Loeb. 'Također je napravljen od nekog vrlo čvrstog materijala.'
Loeb je ostavio otvorenu mogućnost da je IM1 - za koji se procenjuje da je imao oko 3 stope u prečniku i otprilike pola američke tone u težini dok je izgarao kroz Zemljinu atmosferu ispuštajući sićušne kapljice rastopljenog metala - mogao biti vanzemaljska sonda.
Veličina ovog objekta, nalik meteoru, je unutar okvira oblika zemljanih sondi koje sada plove dublje u kosmos, poput svemirskih letelica Voyager 1 i Voyager 2, koje na najdužim tačkama njihovih antena sa visokim pojačanjem dosežu dužinu od 12 stopa.
Bespilotna istraživačka sonda Voyager 2 trenutno je sama međuzvezdani objekt, sada udaljena više od 12,3 milijarde milja od Zemlje, ali još uvek šalje svoj 'signal otkucaja srca' natrag u NASA-u .
'Ako se nešto poput svemirske letelice Voyager sudari sa planetom, to bi izgledalo kao ( ovaj) meteor', primetio je Loeb. 'Saznaćemo.'U svakom slučaju, nema štete u proveravanju".
Blog naucnika : Medium
_________________
Prva ekspedicija koja je pronašla takve uzorke bila je HMS Challenger 1872-76. Materijal izvučen sa dna okeana sadržavao je mnogo metalnih kapljica, koje su u to vreme vrlo precizno opisane kao "kosmičke sfere". Kapljice iz svemira su sferne jer se skrućuju od rastopljenog materijala otkinutog s površine meteorita dok prolaze kroz atmosferu.
Naredne ekspedicije tokom 20. veka takođe su pronašle kosmičke sfere na dnu okeana, ali ih je postalo teže identifikovati. To je zato što se u 150 godina od Challenger ekspedicije količina zagađenja na Zemlji povećala.
Međuzvezdani materijal dolazi u nekoliko različitih varijanti na Zemlju. Prostor između zvezda nije prazan, već sadrži nekoliko različitih molekula, od kojih su mnoge organske (sastavljene od lanaca ili prstenova ugljika). Deo ovih molekula se pomešao u područje svemira gde je Sunčev sistem počeo da se formira. Same zvezde su takođe doprinele vrsti materijala u međuzvezdanom mediju, jer su evoluirale ili eksplodirale kao supernove. Neki od ovog materijala dolaze u obliku sićušnih dijamanata ili safira - retkih uspomena na zvezde koje su živele i umrle pre rođenja Sunca. Ova zrnca su postala deo oblaka prašine koji se srušio i formirao Sunčev sistem, i na kraju je mali deo prenet na Zemlju u meteoritima.
Нема коментара:
Постави коментар