Nakon Drugog svetskog rata pokenuta je operacija za sprečavanje širenja komunizma koja i dan danas odjekuju u političkim pejzažima mnogih zemalja. Lista država, institucija, organizacija navodi na razmišljanje postoji li iko ko nije bio uključen i jeste još uvek.
O tome koliko je ova priča aktuelna i danas govore mnogi izvori koji upućuju da je i nakon okončanja operacije, 1990.te godine ona nastavljena pod različitim imenima, u organizaciji istih i sa istim ciljem protiv Rusije. Operacija je imala kodni naziv Gladio, zbog kratkih mačeva koje su rimski gladijatori koristili u areni.
Jezgro Gladia činili su najantikomunističkiji elementi, uglavnom nepopustljivi fašisti i simpatizeri pod pokroviteljstvom NATO-a, CIA-e, MI6 i naravno državnih struktura. U početku koristilo se oružje zaostalo od Nemaca a finansiranje je zahtevalo savez s raznim italijanskim i korzičkim mafijama, kao i s kapacitetima IOR-a, vatikanske banke, za pranje novca. Nakon toga, trgovina kokainom s Južnom Amerikom će preuzeti kontrolu. Gladio je na kraju postao globalan. Preko turske ekstremne desnice (Sivi vukovi) rpodro je u muslimanski svet, a preko argentinskih članova P-2 (zlokobne masonske lože sastavljene od najmoćnijih ljudi u Italiji) i u Latinsku Ameriku.
Postoje stotine tekstova, desetine knjiga o ovoj operaciji. Ovo je jedan od tekstova sa par umetnutih citata iz drugih izvora.
Gaither Stewart
Kad mi je početkom ’70-ih jedan italijanski novinar s desnog političkog spektra ispričao priču o tajnoj vojsci u planinama, u početku ga nisam preterano ozbiljno shvatio, misleći da mi prenosi tračeve nekog novinara koji traži pažnju. Ali moje raspoloženje se počelo menjati kad mu je dao ime “Stay Behind Army” i objasnio da je to tajna paravojna struktura stvorena da spreči sovjetske snage koje bi uskoro ušle u zapadnu Europu. Tada mi je ostavio ime člana ove tajne organizacije koji bi pristao razgovarati sa mnom“, piše Gaither Stewart i nastavlja svoju priču.
Nekoliko dana kasnije, na uglu ulice u blizini rimskog univerziteta „Sapienza“, sreo sam Romana, čoveka u ranim dvadesetima i šljokičastog izgleda, u pratnji prijatelja. Oboje su nastavili gledati uokolo, kao da proveravaju da ih nisu pratili. Njihovo ponašanje bilo je ponašanje muškaraca u begu, ali istovremeno i ljudi koji određuju sudbine. Govorili su brzo. I ja sam, ne shvatajući dobro, predstavljen potpuno novom svetu. Govorili su meko, s jasnim jezikom s rimskim naglascima i rekli su mi da su tek završili vojnu obuku u obližnjim planinama Abruzza, nakon završene osnovne obuke na Sardiniji. Ponovno su ponovili pojam „tajne vojske“, spuštajući glas i osvrćući se oko sebe svaki put kad su izgovarali te reči. I rekli su da organizatori neće dopustiti posete novinarima i da je tajna vojska bila dobro opremljena i spremna za akciju.
Godinama kasnije, krajem osamdesetih ili početkom devedesetih, slučajno sam u baru jednog hotela u Rimu sreo Amerikanca koji je znao neke detalje te tajne operacije. Sedeo sam na stolici za pultom luksuznog „Hotela Grand“ i čekao sastanak s poznatim piscem, kad je taj čovek seo na stolici pored moje. Williama Colbya sam prepoznao s fotografija u novinama u kojima se najavljuje njegova prisutnost u Rimu na konferenciji bivšeg direktora CIA-e. Kimnuo sam glavom i počeli smo čavrljati dok se neobvezni razgovor nije pretvorio u kratki intervju kojeg sam kasnije objavio u evropskim novinama. Rekao sam mu da znam ko je on, i dok smo razgovarali, pitao sam ga iz vedra neba o tajanstvenom odelu „Stay Behind Army“.
_____________________________________________________________________
CIA
Gladio nije pokrenuo ni Kongres ni Pentagon. Malo saveznih zvaničnika je znalo za njeno postojanje. 200 miliona dolara prvobitnog finansiranja došlo je iz fondacija Rockefeller i Mellon. Ali novi i stalan tok prihoda morao se stvoriti gotovo preko noći iz državnih ili nekih drugih sredstava. CIA je nadgledala uzgoj maka za proizvodnju heroina, koji se prodavao za kupovinu oružja i bombi za fašiste u Evropi i Južnoj Africi. Heroin je prodavao gangsterima u SAD-u, što je rezultiralo naglim porastom zavisnosti o opijatima u SAD-u nakon Drugog svetskog rata.CIA je 47 počela sarađivati s mafijom. CIA je nadgledala italijansko-američku mafiju dok su prodavali heroin, posebno ciljajući Harlem i druga crnačka područja. Novac CIA-e nije mogao direktno ići fašističkim paravojnim grupama... „Morao je biti kanalizovan kroz finansijsku firmu koja ne bi bila podvrgnuta kontroli agenata američkog trezora, italijanskih bankarskih inspektora ili međunarodnih fiskalnih monitora. Samo jedna institucija posedovala je takav imunitet, a nalazila se u srcu Vatikana.“ Izvor Projekat Gladio je samo jedan mali deo američkih terorističkih akcija.
_____________________________________________________________________
Na moje iznenađenje, Colby se gotovo pohvalio da je to tajni operativni odjel CIA-e, te da je on u njemu bio ’50-ih, te ugradio ono što se u obavještajnim zemljama zapadne Europe nazivalo mreže “Stay Behind”, a da su u Italiji uzeli ime „Gladio“, sa sjedištem u Rimu. Nakon rata je Colby bio mladi tajni službenik dodijeljen u sjedište CIA-e u američkoj ambasadi u Rimu. Službeno, mreža je radila u podzemlju, rekao je, spremna da se aktivira u sabotažama u odgovarajuće vrijeme, baš kao što su mi rekla dva rimska agenta. Colby mi je rekao da ga je 1951. šef CIA-e u zapadnoj Europi naredio da se brine za uspostavljanje mreže „Stay Behind“ na terenu.
“Naš je cilj bio poticati rast italijanskog nacionalističkog pokreta koji je u stanju zaustaviti zaokret ulevo”, rekao je, kao da govori o starogrčkoj istoriji.
Službeno, operacija „Gladio“, kodnog naziva tajna mreža „Stay Behind“, osnovana je 26. novembra 1956. radi odbrane Evrope od moguće invazije prosovjetskih snaga. „Gladio“ je od početka bila operacija koju je CIA vodila na italijanskom tlu kroz koordinaciju NATO pakta. Bez obzira na to, srce i um ove operacije uvek je bio u Sjedinjenim Državama. „Gladio“ je službeno raspušten 27.juna 1990. No, najverovatnije se operacija promenila samo u ime. Al-Qaidabi mogla biti njegov naslednik.
Nakon Drugog svetskog rata je nekoliko visokih američkih vojnih zvaničnika htelo direktno umarširati u Moskvu. Rusija je bila pravi neprijatelj. Savezničke snage bile su još sveže. Zapadna obaveštajna služba bila je dobro svesna ogromnih gubitaka koje su pretrpeli Sovjeti i raspoloženja ruskih trupa koje su se želele vratiti kući. Osim toga, mnogi nemački vojni i obaveštajni zapovednici, koji su prešli na američku stranu, ponavljali su: „Ovo je trenutak. Zajedno možemo uništiti komunističku Rusiju ”.
Ali savezničke vođe su znale za poznatu rusku sposobnost otpora. Opreznije procene savetovale su pažnju i suzdržanost, a rezultat je bio Hladni rat.
Iako se doista i čak borilo, za najoštrije umove čak je i Hladni rat bio samo lažnjak. Paravan. Dok je Hladni rat osiguravao izvesnu garanciju relativnog mira, u glavama tajnih sila zapadnog sveta cvetao je unilateralni svetski poredak bez granica. „Gladio“ je bio jedno od njihovih najnovijih oružja.
Užurbana atmosfera u zemlji zahvatila je Europu, posebno Italiju i Njemačku. Američke su trupe bile posvuda i nisu pokazivale znakove da žele otići. Nepoznata za trupe i američku javnost, mreža „Stay Behind“ operacije „Gladio“ je rasla. Izgrađena je da bi tamo dugo ostala. Iako sovjetski tenkovi nikada nisu došli, „Gladio“ je služio da zadrži Europu pod okupacijom.
Terorizam
Socijalni nemiri, promene granica i etničke borbe zahtevale su stalnu pažnju. U sledećim godinama, uspon socijalističkih stranaka otvorio je novi front i „Gladio“ se trebao iskoristiti protiv ambicija vođa poput Françoisa Mitterranda, Willyja Brandta i Olofa Palmea. Švedski socijaldemokratski premijer Palme suprotstavio se ratu u Vijetnamu i održavao dobre odnose s Castrovom Kubom, Allendeovim Čileom i protivio se blokadi komunističkih zemalja. 1986. godine Palme je ubijen na ulicama Stockholma. Ubica nikada nije pronađen.
Terorizam je eksplodirao u severnoj Italiji u kasnim pedesetima, kada je separatistički Odbor za oslobođenje Južnog Tirola ili BAS po nemačkom Befreiungsausschuss Südtirol sijao teror u italijanskom Tirolu, a čak i tada je s tim ranim posleratnim teroristima manipulisala CIA. Tirolski narod podržao je terorizam, za koji je smatrao da je počinjen u ime secesije od Italije i ujedinjenja s Austrijom. Tokom trideset dve godine terora je počinjeno 357 napada u kojima je ubijena dvadeset i jedna osoba. Ali ljudi nisu znali da je BAS bio operacija CIA-e i da zapravo radi protiv njihovih secesionističkih želja. U početku se sve činilo vrlo lako za Tirolce.
Sveštenik Michael Gamper je s devet militantnih aktivista osnovao BAS. Njihov cilj bio je odcepljenje Južnog Tirola od Italije i pripajanje čitavog Tirola Austriji. Ali CIA nije imala isti cilj.
Za CIA-u, unija Tirola i Austrije, s njenom jakom komunističkom strankom KPÖ, predstavljala je noćnu moru. Otvorila bi koridor od istočne Austrije, okupiran od sovjetskih snaga, ruskim tenkovima sve do Rima. No dok je BAS distribuisao letke i uništavao simbolička mesta, CIA i NATO prepoznali su primamljivu priliku koju im je pružio tirolski terorizam.
Teroristi BAS-a bili su međunarodna grupa koja je imala snažne veze s neonacističkim organizacijama Austrije i Nemačke, u koje se takođe infiltrirala CIA i koristila ih za svoje operacije. U vatrenoj noći u junu 1961. komandosi BAS-a srušili su trideset sedam visokonaponskih stubova, prekinuvši distribuciju električne energije u severnu Italiju. Taj napad izazvao je brzu reakciju NATO-a, koji je već uključivao novu tajnu miliciju „Gladia“. Zajedno su, sa sigurnosnim snagama Italije, intervenisali u suzbijanju secesionističke pobune. Mrkva i štap bili su bolji od tirolskih pobunjenika u Italiji.
Strategija “zapali i ugasi”
__________________________________________________________________
" Trebali smo napasti civile, žene, decu, nevine ljude izvan političke arene. [To bi] prisililo javnost da se okrene državi i zatraži veću sigurnost... Ljudi bi rado menjali svoju slobodu za sigurnost da mogu hodati ulicama, ići vozovima ili ući u banku. To je bila politička logika iza bombaških napada. Oni ostaju nekažnjeni jer država ne može osuditi samu sebe.“
Ovo iskreno objašnjenje dao je italijanski fašista, osuđen na doživotni zatvor 1984. godine zbog eksplozije automobilske bombe 12 godina ranije u kojoj su ubijena tri policajca, a dva ranjena. Za napad je trebalo da se okrivi Crvene brigade,.. izvor
__________________________________________________________________
I kao što se i očekivalo, američke i NATO snage vratile su red. Bio je to sjajan primer strategije napetosti. Prvo sijati teror. Zatim pogaziti pobunjenike.
Južni Tirol je ostao italijanski s imenom Alto Adige. Nije bilo secesije. Nikad se nije povezao sa Severnim Tirolom. Nikada nije postao deo opasne Austrije. Velika količina dokaza potvrđuje da je Tirol bio eksperiment CIA-e za testiranje strategije napetosti. Stoga nije čudno da je deceniju kasnije italijanski marksističko-lenjinistički pokret Crvenih brigada koristio istu taktiku kao i BAS. I Gordio je manipulisao s tirolskim teroristima i Crvene brigade su korištene kao akteri u strategiji napetosti.
Ali s obzirom na to da je zavera tajne vojske „Gladio“ tako dobro delovala u Italiji, bila je predložena i mnogim drugim evropskim zemljama.
Severna Italija poslužila je kao uzor flamanskim teroristima krajem ’50-ih i ’60-ih u Belgiji, kada je Bruxelles smatran izuzetno opasnim gradom. I opet, tokom “krvavih osamdesetih”, flamanske pobune protiv vlasti francuskih govornika Valonaca, Belgijske tajne milicije delovale su kao u Italiji.
Strategija napetosti postoji u svrhu manipulacije i kontrole javnog mišljenja. Strah, propaganda, dezinformacije, psihološko ratovanje, provokatori i na kraju terorističke operacije pod lažnom zastavom. To je bio raison d’etre „Gladia” u Italiji; organizovati terorizam i okriviti za to komuniste, sijati paniku i zatim donositi zakone koji ograničavaju narodnu slobodu.
Baš kao što su to učinili u Južnom Tirolu, kada su ljudi krenuli u preteću propagandu predstojeće sovjetske invazije s neverovatnim slikama ruskih Kozaka kako napajaju svoje konje na vatikanskim fontanama.
Italijanski premijer Giulio Andreotti, u sredini, bio je prvi evropski lider koji je priznao postojanje Operacije Gladio i insistirao da slične grupe postoje i u susednim zemljama. Prema Andreottiju, opremu je obezbedila CIA i bila je skrivena u 139 skladišta oružja širom zemlje u šumama, livadama, pa čak i ispod crkava i groblja .
Ali ljudi nikad ne razumeju obmanu. Boje se. Tada su se donosili novi posebni zakoni i hiljade levičarskih aktivista je završilo u zatvoru. Konačno, pretnja Sovjetskog Saveza je opravdavala sve.
Predlog za čitanje o Gladiu:
Jezgro Gladia činili su najantikomunističkiji elementi, uglavnom nepopustljivi fašisti i simpatizeri pod pokroviteljstvom NATO-a, CIA-e, MI6 i naravno državnih struktura. U početku koristilo se oružje zaostalo od Nemaca a finansiranje je zahtevalo savez s raznim italijanskim i korzičkim mafijama, kao i s kapacitetima IOR-a, vatikanske banke, za pranje novca. Nakon toga, trgovina kokainom s Južnom Amerikom će preuzeti kontrolu. Gladio je na kraju postao globalan. Preko turske ekstremne desnice (Sivi vukovi) rpodro je u muslimanski svet, a preko argentinskih članova P-2 (zlokobne masonske lože sastavljene od najmoćnijih ljudi u Italiji) i u Latinsku Ameriku.
Postoje stotine tekstova, desetine knjiga o ovoj operaciji. Ovo je jedan od tekstova sa par umetnutih citata iz drugih izvora.
Kad mi je početkom ’70-ih jedan italijanski novinar s desnog političkog spektra ispričao priču o tajnoj vojsci u planinama, u početku ga nisam preterano ozbiljno shvatio, misleći da mi prenosi tračeve nekog novinara koji traži pažnju. Ali moje raspoloženje se počelo menjati kad mu je dao ime “Stay Behind Army” i objasnio da je to tajna paravojna struktura stvorena da spreči sovjetske snage koje bi uskoro ušle u zapadnu Europu. Tada mi je ostavio ime člana ove tajne organizacije koji bi pristao razgovarati sa mnom“, piše Gaither Stewart i nastavlja svoju priču.
Nekoliko dana kasnije, na uglu ulice u blizini rimskog univerziteta „Sapienza“, sreo sam Romana, čoveka u ranim dvadesetima i šljokičastog izgleda, u pratnji prijatelja. Oboje su nastavili gledati uokolo, kao da proveravaju da ih nisu pratili. Njihovo ponašanje bilo je ponašanje muškaraca u begu, ali istovremeno i ljudi koji određuju sudbine. Govorili su brzo. I ja sam, ne shvatajući dobro, predstavljen potpuno novom svetu. Govorili su meko, s jasnim jezikom s rimskim naglascima i rekli su mi da su tek završili vojnu obuku u obližnjim planinama Abruzza, nakon završene osnovne obuke na Sardiniji. Ponovno su ponovili pojam „tajne vojske“, spuštajući glas i osvrćući se oko sebe svaki put kad su izgovarali te reči. I rekli su da organizatori neće dopustiti posete novinarima i da je tajna vojska bila dobro opremljena i spremna za akciju.
Godinama kasnije, krajem osamdesetih ili početkom devedesetih, slučajno sam u baru jednog hotela u Rimu sreo Amerikanca koji je znao neke detalje te tajne operacije. Sedeo sam na stolici za pultom luksuznog „Hotela Grand“ i čekao sastanak s poznatim piscem, kad je taj čovek seo na stolici pored moje. Williama Colbya sam prepoznao s fotografija u novinama u kojima se najavljuje njegova prisutnost u Rimu na konferenciji bivšeg direktora CIA-e. Kimnuo sam glavom i počeli smo čavrljati dok se neobvezni razgovor nije pretvorio u kratki intervju kojeg sam kasnije objavio u evropskim novinama. Rekao sam mu da znam ko je on, i dok smo razgovarali, pitao sam ga iz vedra neba o tajanstvenom odelu „Stay Behind Army“.
_____________________________________________________________________
CIA
Gladio nije pokrenuo ni Kongres ni Pentagon. Malo saveznih zvaničnika je znalo za njeno postojanje. 200 miliona dolara prvobitnog finansiranja došlo je iz fondacija Rockefeller i Mellon. Ali novi i stalan tok prihoda morao se stvoriti gotovo preko noći iz državnih ili nekih drugih sredstava. CIA je nadgledala uzgoj maka za proizvodnju heroina, koji se prodavao za kupovinu oružja i bombi za fašiste u Evropi i Južnoj Africi. Heroin je prodavao gangsterima u SAD-u, što je rezultiralo naglim porastom zavisnosti o opijatima u SAD-u nakon Drugog svetskog rata.CIA je 47 počela sarađivati s mafijom. CIA je nadgledala italijansko-američku mafiju dok su prodavali heroin, posebno ciljajući Harlem i druga crnačka područja. Novac CIA-e nije mogao direktno ići fašističkim paravojnim grupama... „Morao je biti kanalizovan kroz finansijsku firmu koja ne bi bila podvrgnuta kontroli agenata američkog trezora, italijanskih bankarskih inspektora ili međunarodnih fiskalnih monitora. Samo jedna institucija posedovala je takav imunitet, a nalazila se u srcu Vatikana.“ Izvor Projekat Gladio je samo jedan mali deo američkih terorističkih akcija.
_____________________________________________________________________
Na moje iznenađenje, Colby se gotovo pohvalio da je to tajni operativni odjel CIA-e, te da je on u njemu bio ’50-ih, te ugradio ono što se u obavještajnim zemljama zapadne Europe nazivalo mreže “Stay Behind”, a da su u Italiji uzeli ime „Gladio“, sa sjedištem u Rimu. Nakon rata je Colby bio mladi tajni službenik dodijeljen u sjedište CIA-e u američkoj ambasadi u Rimu. Službeno, mreža je radila u podzemlju, rekao je, spremna da se aktivira u sabotažama u odgovarajuće vrijeme, baš kao što su mi rekla dva rimska agenta. Colby mi je rekao da ga je 1951. šef CIA-e u zapadnoj Europi naredio da se brine za uspostavljanje mreže „Stay Behind“ na terenu.
“Naš je cilj bio poticati rast italijanskog nacionalističkog pokreta koji je u stanju zaustaviti zaokret ulevo”, rekao je, kao da govori o starogrčkoj istoriji.
Službeno, operacija „Gladio“, kodnog naziva tajna mreža „Stay Behind“, osnovana je 26. novembra 1956. radi odbrane Evrope od moguće invazije prosovjetskih snaga. „Gladio“ je od početka bila operacija koju je CIA vodila na italijanskom tlu kroz koordinaciju NATO pakta. Bez obzira na to, srce i um ove operacije uvek je bio u Sjedinjenim Državama. „Gladio“ je službeno raspušten 27.juna 1990. No, najverovatnije se operacija promenila samo u ime. Al-Qaidabi mogla biti njegov naslednik.
Nakon Drugog svetskog rata je nekoliko visokih američkih vojnih zvaničnika htelo direktno umarširati u Moskvu. Rusija je bila pravi neprijatelj. Savezničke snage bile su još sveže. Zapadna obaveštajna služba bila je dobro svesna ogromnih gubitaka koje su pretrpeli Sovjeti i raspoloženja ruskih trupa koje su se želele vratiti kući. Osim toga, mnogi nemački vojni i obaveštajni zapovednici, koji su prešli na američku stranu, ponavljali su: „Ovo je trenutak. Zajedno možemo uništiti komunističku Rusiju ”.
Ali savezničke vođe su znale za poznatu rusku sposobnost otpora. Opreznije procene savetovale su pažnju i suzdržanost, a rezultat je bio Hladni rat.
Iako se doista i čak borilo, za najoštrije umove čak je i Hladni rat bio samo lažnjak. Paravan. Dok je Hladni rat osiguravao izvesnu garanciju relativnog mira, u glavama tajnih sila zapadnog sveta cvetao je unilateralni svetski poredak bez granica. „Gladio“ je bio jedno od njihovih najnovijih oružja.
Užurbana atmosfera u zemlji zahvatila je Europu, posebno Italiju i Njemačku. Američke su trupe bile posvuda i nisu pokazivale znakove da žele otići. Nepoznata za trupe i američku javnost, mreža „Stay Behind“ operacije „Gladio“ je rasla. Izgrađena je da bi tamo dugo ostala. Iako sovjetski tenkovi nikada nisu došli, „Gladio“ je služio da zadrži Europu pod okupacijom.
Terorizam
Socijalni nemiri, promene granica i etničke borbe zahtevale su stalnu pažnju. U sledećim godinama, uspon socijalističkih stranaka otvorio je novi front i „Gladio“ se trebao iskoristiti protiv ambicija vođa poput Françoisa Mitterranda, Willyja Brandta i Olofa Palmea. Švedski socijaldemokratski premijer Palme suprotstavio se ratu u Vijetnamu i održavao dobre odnose s Castrovom Kubom, Allendeovim Čileom i protivio se blokadi komunističkih zemalja. 1986. godine Palme je ubijen na ulicama Stockholma. Ubica nikada nije pronađen.
Terorizam je eksplodirao u severnoj Italiji u kasnim pedesetima, kada je separatistički Odbor za oslobođenje Južnog Tirola ili BAS po nemačkom Befreiungsausschuss Südtirol sijao teror u italijanskom Tirolu, a čak i tada je s tim ranim posleratnim teroristima manipulisala CIA. Tirolski narod podržao je terorizam, za koji je smatrao da je počinjen u ime secesije od Italije i ujedinjenja s Austrijom. Tokom trideset dve godine terora je počinjeno 357 napada u kojima je ubijena dvadeset i jedna osoba. Ali ljudi nisu znali da je BAS bio operacija CIA-e i da zapravo radi protiv njihovih secesionističkih želja. U početku se sve činilo vrlo lako za Tirolce.
Sveštenik Michael Gamper je s devet militantnih aktivista osnovao BAS. Njihov cilj bio je odcepljenje Južnog Tirola od Italije i pripajanje čitavog Tirola Austriji. Ali CIA nije imala isti cilj.
Za CIA-u, unija Tirola i Austrije, s njenom jakom komunističkom strankom KPÖ, predstavljala je noćnu moru. Otvorila bi koridor od istočne Austrije, okupiran od sovjetskih snaga, ruskim tenkovima sve do Rima. No dok je BAS distribuisao letke i uništavao simbolička mesta, CIA i NATO prepoznali su primamljivu priliku koju im je pružio tirolski terorizam.
Teroristi BAS-a bili su međunarodna grupa koja je imala snažne veze s neonacističkim organizacijama Austrije i Nemačke, u koje se takođe infiltrirala CIA i koristila ih za svoje operacije. U vatrenoj noći u junu 1961. komandosi BAS-a srušili su trideset sedam visokonaponskih stubova, prekinuvši distribuciju električne energije u severnu Italiju. Taj napad izazvao je brzu reakciju NATO-a, koji je već uključivao novu tajnu miliciju „Gladia“. Zajedno su, sa sigurnosnim snagama Italije, intervenisali u suzbijanju secesionističke pobune. Mrkva i štap bili su bolji od tirolskih pobunjenika u Italiji.
Strategija “zapali i ugasi”
__________________________________________________________________
" Trebali smo napasti civile, žene, decu, nevine ljude izvan političke arene. [To bi] prisililo javnost da se okrene državi i zatraži veću sigurnost... Ljudi bi rado menjali svoju slobodu za sigurnost da mogu hodati ulicama, ići vozovima ili ući u banku. To je bila politička logika iza bombaških napada. Oni ostaju nekažnjeni jer država ne može osuditi samu sebe.“
Ovo iskreno objašnjenje dao je italijanski fašista, osuđen na doživotni zatvor 1984. godine zbog eksplozije automobilske bombe 12 godina ranije u kojoj su ubijena tri policajca, a dva ranjena. Za napad je trebalo da se okrivi Crvene brigade,.. izvor
__________________________________________________________________
I kao što se i očekivalo, američke i NATO snage vratile su red. Bio je to sjajan primer strategije napetosti. Prvo sijati teror. Zatim pogaziti pobunjenike.
Južni Tirol je ostao italijanski s imenom Alto Adige. Nije bilo secesije. Nikad se nije povezao sa Severnim Tirolom. Nikada nije postao deo opasne Austrije. Velika količina dokaza potvrđuje da je Tirol bio eksperiment CIA-e za testiranje strategije napetosti. Stoga nije čudno da je deceniju kasnije italijanski marksističko-lenjinistički pokret Crvenih brigada koristio istu taktiku kao i BAS. I Gordio je manipulisao s tirolskim teroristima i Crvene brigade su korištene kao akteri u strategiji napetosti.
Ali s obzirom na to da je zavera tajne vojske „Gladio“ tako dobro delovala u Italiji, bila je predložena i mnogim drugim evropskim zemljama.
Severna Italija poslužila je kao uzor flamanskim teroristima krajem ’50-ih i ’60-ih u Belgiji, kada je Bruxelles smatran izuzetno opasnim gradom. I opet, tokom “krvavih osamdesetih”, flamanske pobune protiv vlasti francuskih govornika Valonaca, Belgijske tajne milicije delovale su kao u Italiji.
Strategija napetosti postoji u svrhu manipulacije i kontrole javnog mišljenja. Strah, propaganda, dezinformacije, psihološko ratovanje, provokatori i na kraju terorističke operacije pod lažnom zastavom. To je bio raison d’etre „Gladia” u Italiji; organizovati terorizam i okriviti za to komuniste, sijati paniku i zatim donositi zakone koji ograničavaju narodnu slobodu.
Baš kao što su to učinili u Južnom Tirolu, kada su ljudi krenuli u preteću propagandu predstojeće sovjetske invazije s neverovatnim slikama ruskih Kozaka kako napajaju svoje konje na vatikanskim fontanama.
Ali ljudi nikad ne razumeju obmanu. Boje se. Tada su se donosili novi posebni zakoni i hiljade levičarskih aktivista je završilo u zatvoru. Konačno, pretnja Sovjetskog Saveza je opravdavala sve.
Stanovništvo se drži u stalnoj napetosti da bez pogovora veruje u sigurnosna obećanja. Strah se potiče lažima, a onda država suzbija sve neistomišljenike. Mediji su tada komuniste pretvorili u javne neprijatelje broj jedan. Razlog? „SSSR stoji iza njih“. Sve postaje zakonito, samo da ih se porazi. Komunisti, teroristi, islamski fundamentalisti ili bilo ko drugi,.
„Gladio“ je tako dao ogroman doprinos stvaranju poslušnije Evrope, poslušnost koja bi, međutim, na kraju mogla doseći prelomnu vrednost, jer su SAD zaista prešle sve granice.
I danas ljudi u Italiji, u Evropi, na celom Zapadu ne znaju ništa o „Gladiu“ i „strategiji napetosti“. Ako se okrenete oko sebe i pogledate unatrag, ne tako davno u prošlost, videćete da je „Gladio“, iako ne pod tim imenom, itekako živ.
__________________________________________________________________
...obaveza je tajnog člana NATO sporazumada se osnuje antikomunistička organizacija koju će činiti civilni građani svih država koje će postati članice NATO-a. Turska je osnovala ovu organizaciju i, dok je ova organizacija likvidirana u svim ostalim zemljama nakon završetka Hladnog rata, u Turskoj to nije učinjeno. Ova NATO organizacija i dalje živi u dubinama Turske. Ne znam ko to sada kontroliše, ali čitave 1960-te, 1970-te i 1980-te su prošle u ratu ove organizacije protiv naših prava. Zato, ako ćemo rešiti problem s NATO-om i obračunati se s NATO-om, preporučujem da počnemo odavde. Ako vlada zasuče rukave da likvidira ovu tajnu organizaciju, Gladio, onda će zaista imati ozbiljne razgovore s NATO-om...sa sastanka komisije Minisarstva nacionalne odbrane Turske . izvor
___________________________________________________________________
Međutim, Gaither Stewart kaže da ljudi ne znaju zašto terorizam i dalje postoji, kao ni ko su pravi teroristi. Itlijanske parlamentarne istrage slučaja „Gladio“ rezultirale su spiskom od 300 stranica o operaciji „Gladio“ na italijanskoj teritoriji njegovim vezama sa Sjedinjenim Državama.
Kad zavera postane stvarnost
No uprkos tome, javnost je ostala u mraku o rezultatima istrage koja je otkrila postojanje državne zavere i koja je odgovornost italijanskog terorizma svalila na Sjedinjene Države, koje su njime upravljale godinama. Pokazalo se, izvan sumnje, da su pokolje, bombe i paravojne akcije ’70-ih i ’80-ih organizovali misteriozni akteri italijanskih institucija, ljudi povezani s američkim obaveštajnim službama. Poznati masakr Piazza Fontana, sa šesnaest mrtvih i pedeset i osam ranjenih, napad je koji se dogodio na vrhuncu najvećeg vala protesta koji je pogodio Italiju od kraja Drugog svetskog rata.
Automobilski i metalurški radnici postali su sve militantniji i agresivniji u tim godinama. Inflacija je gurnula cene u nebo. Sindikati su dominirali na naslovnicama novina. Reč „mobilizacija“ bila je na usnama svih. Kako su štrajkovi i demonstracije postajali svakodnevni, vlade su nastajale i nestajale. Kamatne stope su brzo rasle, a vlade su se sve više tresle. Redukcije struje i vode bile su svakodnevne, a bogati su imali drugu, treću i četvrtu kuću, dok su siromašne deložirali. Ljudi su bili besni, sve do napada na Piazza Fontana. Te su bombe zaustavile narodne ustanke i zaustavile val štrajkova.
Policija je uhapsila sve osumnjičene kao simpatizere levice, ispitujući i zastrašivajući njihove porodice, a vlada je usvojila hitne zakone protiv terorista. Međusobnim dogovorom policija i mediji optužili su patetičnu skupinu anarhista „Klub Bakunin“, iako su u takve skupine u pravilu upadale i tajne službe. Ubijen je jedan anarhist, železničar Giuseppe Pinelli, koji je bačen s četvrtog sprata središta milanske policije.
Više od dvadeset godina nakon incidenta, službeni izvori otkrili su da su bombe na Piazzi Fontana postavili agenti „Gladia“ prema zapovedima NATO pakta, gde su se bojali da bi val protesta mogao dovesti do ulaska Komunističke partije u vladu Rima. Tekom ’70-ih i ’80-ih italijanska vladajuća klasa bila je doslovno opsednuta držanjem komunista podalje iz vlade, što objašnjava otmicu i atentat na premijera Alda Mora 1978. Naime, Moro je ubijen, iako se kasnije ispostavilo da ga se moglo spasiti, jer je kao demokršćanin nastojao uključiti PCI u koalicijsku vladu. Za čoveka poput Alda Mora to nije bio problem, jer se Komunistička partija Italije (PCI) u tim godinama već odavno odrekla revolucije, eksproprijacije, nacionalizacije i drugih ideja i više je ličila na običnu socijaldemokratsku stranku nego na „crvenu opasnost“ blisku Sovjetima, Atentat na Mora su provele Crvene brigade, ali pod okriljem CIA-e i „Gladia“.
„Ali javnost još uvek ne zna ko su bili pravi organizatori operacije. Mislite li da je to priča o romantičnoj prošlosti stare Evrope? Ne bih rekao. Sećam se redova vojnika u borbenim uniformama koji su patrolirali ulicama Rima. Policijske sirene su zavijale danju i noću. Jednom, 1978. godine, vratio sam se iz Irana u pratnji dvojice italijanskih poslovnih ljudi i našeg potencijalnog iranskog klijenta s izrazito bliskim izgledom. Bio je to dan otmice Mora. Tokom vožnje kroz grad policija nas je zaustavila 5 puta zbog provere i pregleda vozila. Dvojica Italijana, Amerikanac i Iranac u istom automobilu bili su vrlo sumnjivi. Napetost u Rimu bila je vrlo velika. Otmica je pokazala sve efekte strategije napetosti kao metode društvene kontrole. Ostaje misterija kako ljudi u Ittaliji i zapadnoj Evropi još uvek ništa ne znaju o operaciji „Gladio“. Uprkos 300 stranica parlamentarnog dosijea, usprkos spominjanjima ove operacije čak i u New York Timesu, usprkos koincidencijama poput one iz otkrića koje mi je dao William Colby u baru u Rimu, usprkos brojnim studijama i člancima koji su se o tom slučaju pojavili u levičarskim medijima i usprkos brojnim i glasnim akcijama koje su decenijama organizovale i izvedene u svakom delu sveta od ljudi koji ne znaju za granice, dok ljudi ostaju potpuno nesvesni istine o operaciji „Gladio“, napisao je Gaither Stewart za Counter Punch.
__________________________________________________________________
MI6- uloga Britanije
U novembru 2024. godine , The Grayzone je otkrio kako je tajna ćelija vojnih i obaveštajnih veterana, koju je osnovalo Ministarstvo odbrane, nazvana Projekt Alhemija, zadužena da "održava Ukrajinuu borbi... po svaku cenu".
Od prvih dana posredničkog rata, jedinica je osmislila i orkestrirala širok spektar ratobornih djela, i tajnih i otvorenih, kako bi eskalirala sukob i spriječila pregovaračko rješenje. Među njihovim početnim preporukama glavna je bila stvaranje snaga "koje će ostati pozadi", u stilu Gladio, za izvođenje atentata i sabotaža na ruskoj teritoriji. izvor
___________________________________________________________________
I za kraj, nemoguće se dotaknuti operacije „Gladio“ a ne spomenuti sicilijansku Cosa Nostru. Ovih 300 stranica parlamentarnog izveštaja italijanskog istražnog odbora otkrivaju nešto o operaciji o kojoj su, kako se čini, više upućeni naši čitaoci od prosečnog Italijana ili građanina neke druge zapadnoevropske zemlje. No kada je prvi veliki pokajnik Cosa Nostre Tommaso Buscetta pokojnom sucu Giovanniju Falconeu, ubijenom u atentatu u blizini Palerma 1992. godine, rekao sve što je znao o kriminalnim aktivnostima sicilijanskih klanova, nakon što je otkrio desetine, ako ne i stotine ubistava, na pitanje da kaže sve što zna o sprezi mafije i politike, „Don Masino“, boss dva sveta, kako su ga zvali, odgovorio je: „Dottore, non scoperchiamo le pentole che on vanno schoperchiate!“
U prijevodu, „ne dižimo poklopce s lonaca koje je bolje ostaviti tamo gde jesu“. Pre nego će se vratiti u Italiju i lično svedočiti u maksi procesu protiv stotine osumnjičenika u sudnici bunkeru u Palermu, još u Brazilu je sucu Giovanniju Falconeu pokajnik Don Masino rekao da će se, ako progovori o politici, morati menjati udžbenici istorije, ali je to najmanja šteta, jer će istina uzrokovati više štete italijanskom narodu, nego što će doneti dobra. Je li „Don Masino“ bio u pravu, o tome vredi raspravljati, ali ostaje činjenica da je „Gladio“ i danas itekako živ, što je lako primetiti onima koji ne vide samo napetost, već prepoznaju i fragmente strategije napetosti, a to je ponekad dovoljno za otvarati legitimna pitanja o onome šta nam serviraju mediji. Dovoljno je ne završiti u drugoj krajnosti, jer, ne zaboravite, „Gladio“ je upravljao svime, i onima koji su napadali i s onima koji su „branili narod od napadača“, a ovde pažnju ljudi s potencijalnom da to prepoznaju treba preusmeriti na teme koje neće remetiti njihove planove. Za to postoje teorije banalnih zavera, kako bi ona prava zavera, koja određuje naše sudbine ostala neprimetna.
„Gladio“ je tako dao ogroman doprinos stvaranju poslušnije Evrope, poslušnost koja bi, međutim, na kraju mogla doseći prelomnu vrednost, jer su SAD zaista prešle sve granice.
I danas ljudi u Italiji, u Evropi, na celom Zapadu ne znaju ništa o „Gladiu“ i „strategiji napetosti“. Ako se okrenete oko sebe i pogledate unatrag, ne tako davno u prošlost, videćete da je „Gladio“, iako ne pod tim imenom, itekako živ.
__________________________________________________________________
...obaveza je tajnog člana NATO sporazumada se osnuje antikomunistička organizacija koju će činiti civilni građani svih država koje će postati članice NATO-a. Turska je osnovala ovu organizaciju i, dok je ova organizacija likvidirana u svim ostalim zemljama nakon završetka Hladnog rata, u Turskoj to nije učinjeno. Ova NATO organizacija i dalje živi u dubinama Turske. Ne znam ko to sada kontroliše, ali čitave 1960-te, 1970-te i 1980-te su prošle u ratu ove organizacije protiv naših prava. Zato, ako ćemo rešiti problem s NATO-om i obračunati se s NATO-om, preporučujem da počnemo odavde. Ako vlada zasuče rukave da likvidira ovu tajnu organizaciju, Gladio, onda će zaista imati ozbiljne razgovore s NATO-om...sa sastanka komisije Minisarstva nacionalne odbrane Turske . izvor
___________________________________________________________________
Međutim, Gaither Stewart kaže da ljudi ne znaju zašto terorizam i dalje postoji, kao ni ko su pravi teroristi. Itlijanske parlamentarne istrage slučaja „Gladio“ rezultirale su spiskom od 300 stranica o operaciji „Gladio“ na italijanskoj teritoriji njegovim vezama sa Sjedinjenim Državama.
Kad zavera postane stvarnost
No uprkos tome, javnost je ostala u mraku o rezultatima istrage koja je otkrila postojanje državne zavere i koja je odgovornost italijanskog terorizma svalila na Sjedinjene Države, koje su njime upravljale godinama. Pokazalo se, izvan sumnje, da su pokolje, bombe i paravojne akcije ’70-ih i ’80-ih organizovali misteriozni akteri italijanskih institucija, ljudi povezani s američkim obaveštajnim službama. Poznati masakr Piazza Fontana, sa šesnaest mrtvih i pedeset i osam ranjenih, napad je koji se dogodio na vrhuncu najvećeg vala protesta koji je pogodio Italiju od kraja Drugog svetskog rata.
Automobilski i metalurški radnici postali su sve militantniji i agresivniji u tim godinama. Inflacija je gurnula cene u nebo. Sindikati su dominirali na naslovnicama novina. Reč „mobilizacija“ bila je na usnama svih. Kako su štrajkovi i demonstracije postajali svakodnevni, vlade su nastajale i nestajale. Kamatne stope su brzo rasle, a vlade su se sve više tresle. Redukcije struje i vode bile su svakodnevne, a bogati su imali drugu, treću i četvrtu kuću, dok su siromašne deložirali. Ljudi su bili besni, sve do napada na Piazza Fontana. Te su bombe zaustavile narodne ustanke i zaustavile val štrajkova.
Policija je uhapsila sve osumnjičene kao simpatizere levice, ispitujući i zastrašivajući njihove porodice, a vlada je usvojila hitne zakone protiv terorista. Međusobnim dogovorom policija i mediji optužili su patetičnu skupinu anarhista „Klub Bakunin“, iako su u takve skupine u pravilu upadale i tajne službe. Ubijen je jedan anarhist, železničar Giuseppe Pinelli, koji je bačen s četvrtog sprata središta milanske policije.
„Ali javnost još uvek ne zna ko su bili pravi organizatori operacije. Mislite li da je to priča o romantičnoj prošlosti stare Evrope? Ne bih rekao. Sećam se redova vojnika u borbenim uniformama koji su patrolirali ulicama Rima. Policijske sirene su zavijale danju i noću. Jednom, 1978. godine, vratio sam se iz Irana u pratnji dvojice italijanskih poslovnih ljudi i našeg potencijalnog iranskog klijenta s izrazito bliskim izgledom. Bio je to dan otmice Mora. Tokom vožnje kroz grad policija nas je zaustavila 5 puta zbog provere i pregleda vozila. Dvojica Italijana, Amerikanac i Iranac u istom automobilu bili su vrlo sumnjivi. Napetost u Rimu bila je vrlo velika. Otmica je pokazala sve efekte strategije napetosti kao metode društvene kontrole. Ostaje misterija kako ljudi u Ittaliji i zapadnoj Evropi još uvek ništa ne znaju o operaciji „Gladio“. Uprkos 300 stranica parlamentarnog dosijea, usprkos spominjanjima ove operacije čak i u New York Timesu, usprkos koincidencijama poput one iz otkrića koje mi je dao William Colby u baru u Rimu, usprkos brojnim studijama i člancima koji su se o tom slučaju pojavili u levičarskim medijima i usprkos brojnim i glasnim akcijama koje su decenijama organizovale i izvedene u svakom delu sveta od ljudi koji ne znaju za granice, dok ljudi ostaju potpuno nesvesni istine o operaciji „Gladio“, napisao je Gaither Stewart za Counter Punch.
__________________________________________________________________
MI6- uloga Britanije
U novembru 2024. godine , The Grayzone je otkrio kako je tajna ćelija vojnih i obaveštajnih veterana, koju je osnovalo Ministarstvo odbrane, nazvana Projekt Alhemija, zadužena da "održava Ukrajinuu borbi... po svaku cenu".
Od prvih dana posredničkog rata, jedinica je osmislila i orkestrirala širok spektar ratobornih djela, i tajnih i otvorenih, kako bi eskalirala sukob i spriječila pregovaračko rješenje. Među njihovim početnim preporukama glavna je bila stvaranje snaga "koje će ostati pozadi", u stilu Gladio, za izvođenje atentata i sabotaža na ruskoj teritoriji. izvor
___________________________________________________________________
I za kraj, nemoguće se dotaknuti operacije „Gladio“ a ne spomenuti sicilijansku Cosa Nostru. Ovih 300 stranica parlamentarnog izveštaja italijanskog istražnog odbora otkrivaju nešto o operaciji o kojoj su, kako se čini, više upućeni naši čitaoci od prosečnog Italijana ili građanina neke druge zapadnoevropske zemlje. No kada je prvi veliki pokajnik Cosa Nostre Tommaso Buscetta pokojnom sucu Giovanniju Falconeu, ubijenom u atentatu u blizini Palerma 1992. godine, rekao sve što je znao o kriminalnim aktivnostima sicilijanskih klanova, nakon što je otkrio desetine, ako ne i stotine ubistava, na pitanje da kaže sve što zna o sprezi mafije i politike, „Don Masino“, boss dva sveta, kako su ga zvali, odgovorio je: „Dottore, non scoperchiamo le pentole che on vanno schoperchiate!“
U prijevodu, „ne dižimo poklopce s lonaca koje je bolje ostaviti tamo gde jesu“. Pre nego će se vratiti u Italiju i lično svedočiti u maksi procesu protiv stotine osumnjičenika u sudnici bunkeru u Palermu, još u Brazilu je sucu Giovanniju Falconeu pokajnik Don Masino rekao da će se, ako progovori o politici, morati menjati udžbenici istorije, ali je to najmanja šteta, jer će istina uzrokovati više štete italijanskom narodu, nego što će doneti dobra. Je li „Don Masino“ bio u pravu, o tome vredi raspravljati, ali ostaje činjenica da je „Gladio“ i danas itekako živ, što je lako primetiti onima koji ne vide samo napetost, već prepoznaju i fragmente strategije napetosti, a to je ponekad dovoljno za otvarati legitimna pitanja o onome šta nam serviraju mediji. Dovoljno je ne završiti u drugoj krajnosti, jer, ne zaboravite, „Gladio“ je upravljao svime, i onima koji su napadali i s onima koji su „branili narod od napadača“, a ovde pažnju ljudi s potencijalnom da to prepoznaju treba preusmeriti na teme koje neće remetiti njihove planove. Za to postoje teorije banalnih zavera, kako bi ona prava zavera, koja određuje naše sudbine ostala neprimetna.
2 коментара:
Pročitao sam danas tri dokumenta i nisam raspoložen za dalje. Treba nas podsećati, biće mnogo toga jasnije.
Pedja
Upravo pročitao jednu poruku iz Jemena.
Da ovi izraelski avioni nisu došli da istovare svoje bombe u Jemenu, istovarili bi ih u Gazi ....(sledi neka čudna njihova reč ):što nam je omogućio da ublažimo patnju naroda Gaze.!!
Ovo je jedna od najdubljih i najhumanijih misli koje sam ikada pročitao.
Pedja
Постави коментар