уторак, 26. мај 2020.

Beli šum




     "Zvuk je naš alarmni sistem uljučen dvadeset i četiri sata . To je jedini senzorni sistem koji je pouzdan i dok spavamo. ...Za razliku od njega  "naša ostala osetila - vid, miris, ukus, dodir  - “su ograničena u dometu i opsegu.”
Razlog tome je taj što je zvuk bitan za opstanak. Ako bi tokom spavanja sva osetila bila u potpunosti isključena, ne bi bilo načina da se primetimo opasnost i da se probudimo. 
( P. Horowitz) 

      Jedan od nebrojenih fenomena stvarnosti su frekvencije (  distribucije energije koja ispunjava prostor- u obliku talasa ).  Čak i Zemlja emituje frekvencije - zvučne talase. Poznati su Šumanovi talasi koji predstavljaju skup frekvencija koje se nalaze u samom vrhu spektra ekstremno niskih elektromagnetnih frekvencija u Zemljinom elektromagnetnom polju. Šumanove rezonance su globalne elektromagnetne rezonance, pobuđene od strane električnog pražnjenja munja u šupljini koja se nalazi između površine Zemlje i jonosfere. Lewis Hainsworth je jedan od utemeljivača u polju izučavanja uticaja Šumanove Rezonance (ŠR) na ljudsku fiziologiju. Hainsworth je utvrdio da se Šumanova rezonantna frekvencija menja sa promenama u jonosferi i da  oni u opsegu od 3 – 30 Hz imaju biološke efekte. U nedostatku Schumannove rezonancije, javljaju se fizički i psihički problemi. To je 2011. godine potvrdio i Francuz Luke Montanye. Istražio je sećanje na vodu i uklonio prisutnu DNK iz svih epruveta vode. U brojne epruvete dodao je Schumannovu rezonancu od 7,83 Hz. U epruvetama gde je dodana Schumannova rezonanca napravljena je nova DNK, a u ostalim epruvetama ne.





       Zapravo slaba, prirodna niskofrekventna i visokofrekventna elektriĉna i magnetna polja su sastavni deo elektromagnetnog ambijenta Zemlje. Ova prirodna polja potiĉu iz dva izvora:Sunca i atmosferskih pražnjenja. To su polja frekvencije do 3 kHz. Na ovim frekvencijama, talasna dužina je veoma velika (6000 km za 50 Hz i 5000 km za 60 Hz). Elektriĉna i magnetna polja, u ovom opsegu, deluju nezavisno pa se tako i mere.

      Nikola Tesla bio je prvi koji je u Colorado Springsu u SAD-u izveo eksperimente bežične energije koji su proizveli tako snažne električne napetosti koje su stvorile veštačke munje. Ti su bleskovi također stvarali radio valove. Zbog svoje izuzetno niske frekvencije ovi su valovi mogli probiti zemlju bez otpora i na taj način Tesla je otkrio rezonantnu frekvenciju zemlje. Nažalost Tesla je bio pre svog vremena i njegova otkrića nisu shvaćena ozbiljno.

    Isto tako je poznato da smo danas preplavljeni raznim mikrotalasnim zračenjima koja ometaju blagotvorna dejstva ovih rezonanci. Neophodna su hitna istraživanja biokompatibilnosti prirodnih i vešztačkih signala da bi saznali kako život reaguje na najsuptilnije promene magnetskog i elektromagnetskog polja oko nas. Na primer, vrlo je važno da istražimo moguću interakciju kristala magnetita u stanicama i veštačkih magnetskih polja u okolini. Možda ćemo platiti visoku cenu za kratkovidnost trenutka u kom tehnologija nasumice krči put.

      ...tamo gde je vibracija, postoji i zvuk

    Uprkos evidentnom značaju za nas ne razumemo dovoljno koliko je važna percepcija akustičnog okruženje u kom živimo.
     Za podsećanje ljudsko uvo čuje samo frekvencije ( zvukove ) od  16 Hz do 20 kHz.   Frekvencije- zvukovi niži od 16 Hz nazivaju se infrazvukom,  viši od 20 kHz ultrazvukom, a ako je frekvencija viša od 1 GHz, hiperzvukom.
  Zvuk nastaje periodičnim titranjem nekog od izvora zvuka. Po vrsti pripada mehaničkim talasima ( uz elektromagnetne,  materijalne, gravitacionie -njihovo postojanje nije eksperimentalno potvrđeno) . Čestice zvuka zovu se fononi.  Zapravo nije reč o česticama u tradicionalnom smislu,  već o matematičkom čestičnom opisu.
    To što ljudsko uvo ne registruje određene frekvence ne znači da one ne utiču na organizam.  otuda je od izuzetnog značaja raspolagati sa što više informacija  o percepciji akustičnog okruženje u kom živimo. i uopšte o frekvencijama u prostoru oko nas.


  U principu na naš organizam zvuk može delovati pozitivno ili uznemirujuće, lekovito i uništavajuće.  





 Buka je svaki zvuk koji može uzrokovati uznemirenje, nelagodu i psihičku napetost osobi koja joj je izložena, pa čak i stvarnu fi ziološku ozljedu ili fi zičko oštećenje na građevini -

    Zvuk može izazvati zagađenje koje može prouzrokovati psihička i fiziološka oštećenja.  Zvučno zagađenje je sve veće i veće.  Ovaj problem  je prvenstveno je izražen u velikim ubranim i visokoindustrijalizovanim  područjima kao i proizvodnim te svim ostalim pogonima.
   Svetska zdravstvena organizacija utvrdila je da jedan od pet Evropljana pati od buke. Buka je, ispostavlja se, jedan od značajnijih faktora koji dovodi do poremećaja  u zdravlju.
   Odnos prema  zvukovima mogu biti jako subjektivni.  Zvuk dece koja se igraju u školskom dvorištu je za nekoga ugodan pozadinski šum, dok  drugog on zvuči kao pakao na zemlji. Kapljanje, nrp. nekoga sprečava  da zaspe, dok drugi jedva primećuje taj zvuk.  Nivo takve "buke" sam po sebi  nije opasan, mada može da šteti ukoliko kod osobe izaziva stres. Zagađenje bukom, to jest opasna buka  je nivo zvuka iznad 75 DB . 






     "Za kvalitetan san buka u prostoriji ne bi smela prelaziti 30 dB (A).  Već  zvučni podražaji od 45 dB (A) mogu poremetiti ili potpuno prekinuti san. Za učenje i poslove koji traže visoku koncentraciju poželjno je da nivo buke ne prelazi 40 dB(A), a prilikom rada koji zahteva često komuniciranje govorom 50 dB(A). Zanimljivo je spomenuti da se povećanje od 10 dB(A) subjektivno percipira kao dvostruko glasnije ( Začetnik dizanja svesti o štetnosti buke je dobitnik Nobelove nagrade Robert Koch, poznat po svojoj izjavi da će doći dan kada će se čovek boriti protiv buke kao što se borio protiv kolere i kuge. Danas su glavni izvori buke cestovni, železnički i avio promet te industrijska postrojenja, kao i buka iz ugostiteljskih i verskih objekata kojoj su izložene osobe koje žive ili rade u njihovoj neposrednoj blizini - izvor)

ODBRANA OD DECIBELA ...

Beli zvuk / šum  

      Fenomen belog šuma sve se više čuje u današnje vreme kada su u pitanju metode za poboljšanje spavanja, opuštanje i meditaciju.Trenutno, međutim, mnogo toga ostaje nejasno o mehanizmu delovanja takvih zvučnih tonova a ipak se beli šum uveliko tretira kao jedna od mogućnosti zaštite pred viškom decibela. On je "doslovno zid zvučne energije, bez obrazaca", tvrdi pomenuti Horowitz. Drugim rečima, beli šum je neka vrsta nevidljivog i zaštitnog zida - filter, prepreka drugim zvukovima.


                               

Šta je beli šum 

     Beli šum je isto buka  koju proizvodi skup različitih frekvencija u čujnom rasponu ljudskog uha.  Prost zvuk je sastavljen samo od jedne komponente određene frekvencije. Ovakav zvuk je u prirodi redak a sliči zvuku flaute ili zvižduku. Složeni zvuk je sastavljen iz većeg broja komponenti različitih frekvencija ( osnovne harmonike i viših harmonika ). Složen zvuk proizvode muzički instrumenti, ljudski glas- samoglasnici, a boja proizvedenog zvuka zavisi od rasporeda i veličine komponenti. Složeni zvuk  može biti harmoničan ili disharmoničan: nazivi jasno ukazuju na to kakav utisak stvaraju takvi zvukovi.

        Kada se broj komponenti znatno poveća, te su one gusto raspoređene na frekvencijskoj skali, onda taj skup frekvenci doživljavamo kao šum. Šum nema jednu frekvenciju mada mu se pojedine komponente mogu izdvojiti. U nekim šumovima su zastupljenije niže, u drugom više frekvencije. Šum u kome su frekvencije podjednako prisutne i raspoređene nazivamo belim. Pridev "beli" je uzet po uzoru na belu svetlost po istom principu sačinjenu od različitih boja (frekvencija) koje objedinjene rezultiraju jednom.

       Belu buku proizvode mnogi kućni aparati : usisivači, ventilatori, fenovi za kosu, mašine za veš, mašine za sudove, radio aparati (šuštanje sa radija na frekvenciji koja nije zauzeta). Zvukovi prirode, kao šum talasa, dobovanje kiše, cvrkutanje ptica, šuštanje lišća, žubor vode od vodopada ili potok isto pripadaju beloj buci. Bela buka je i zvuk šuštanja kroz zube. Ovih nekoliko izvora belog šuma upućuje na njegovu monotonu i umirujuću prirodu zbog čega se koristi u terapijske svrhe, za regulaciju poremećaja spavanja, maskiranje osećaja zujanja u ušima (tinitusa), oslobađanje od stresa. Na internetu postoje brojne aplikacije koje generišu zvukove bele buke.

        Kakav je uticaj ovakve kombinacije frekvencija? On blokira, odnosno neutrališe- pokriva- neželjene pozadinske svakodnevne zvukove čije pojedinačne frekvencije mogu da uznemire.  Da bi ti zvuci dali pozitivan efekat, njihova jačina bi trebalo da bude oko 50dB.

       Evo jednog prostog objašnjenja. Recimo da dve osobe pričaju u isto vreme. Vaš mozak može obično da "pokupi" jedan od dva glasa i suštinski ga sluša i razume. Ukoliko tri osobe pričaju simultano, vaš mozak verovatno može i dalje da pokupi jedan glas. Međutim, ukoliko 1.000 ljudi priča u isto vreme, to zvuči poput belog šuma. Zato kada uključite ventilator da stvara beli šum, vi stvarate izvor 1.000 glasova. Glas iz susedne sobe je 1001. glas i vaš mozak ne može da ga razazna.

                                    
        What Is Sound Masking? from Cambridge Sound Management on Vimeo.

Maskirni zvuk

      Zvučno maskiranje zamišljeno je da prikriva razgovore i na određeni način je takođe odbrana od neželjenih zvukova.  Tom prilikom se smišljeno pušta  zvuk koji se reprodukuje istom frekvencijom kao i ljudski govor, smanjujući njegovu razumljivost. Ovi zvukovi mogu biti slični belom šumu, razlika je što su maskirni tehnološki proizvedeni a beli šum je proizvod slučaja istovremenog zvučanja  spektra frekvencija 


                                   


zvučno maskiranje zbog osiguranja privatnosti u bolnici



                                  BIBLIOTEKE ZVUKOVA



    1.     Projekat nazvan Work with Sounds nastao je na ideji da se sačuvaju zvukovi koji nestaju. Šest evropskih muzeja radi na tome. Snimanjem različitih vrsta zvukova koji postupno postaju stvar prošlosti stvara se fond zvučne „baštine. “







     2. Macaulay je biblioteka sa više od 150 000 snimaka 9000 različitih životinjskih vrsta zvukova iz prirode koji su sada digitalizovani i preneseni u online bazu podataka. Biblioteka  je smeštena na Univerzitetu  Cornell Lab za ornitologiju. Ima na raspolaganju više od deset terabajta snimaka prirodnih zvukova u trajanju od 7513 sati. ( izvor)

1 коментар: