Blackrock- Ant uspon najmoćnijih

Ko vlada svetom, duboke države ili finansije i kako? Svega 147 kompanija, isprepletenih vlasničkim vezama, upravlja velikim delom svetskog bogatstva. U centru moći nalaze se investicione banke i fondovi koji polako preuzimaju svetsku realnu ekonomiju. Kada se pogleda bilo koja veća američka kompanija ili neki evropski gigant, među najvećim akcionarima ponavljaju se stalno ista imena gigantskih fondova.

Finansije su jedno od prvih sektora u kojima je započelo eksperimentisanjae sa veštačkom inteligencijom, računarskim programima koji mogu da obrade neshvatljivo ogromne količine pod ataka. Dakle, VI / AL se više ne bavi samo šampionima šahovskog ili Go igara, ona ulazi u svet svakodnevnive gde će drastično izmeniti sliku sveta i zameniti mnoge profesije. Privilegiju primene VI/AL imale su i još više će imati isključivo firme sa velikim finansijskim sredstvima. One će agresivno ovladati finansijskim poslovima i na isti način, na koji su u istoriji novi tehnološki izumi ugasili stare načine rada i poslovanja, i ovoga će puta nestati pojedini poslovi a pojaviti novi, složeniji.

Da li je ovo početak vladavine veštačke inteligencije u najosetljivijem segmentu čovečanstva -finansijama? Ne, već smo duboko zagazili u to vreme s tim da nas mediji ne informišu dovoljno te još nismo svesni ko i kako vlada finansijskim svetom.
Prema McKinsey globalnom istraživanju, kompanije sa sedištem u SAD već su apsorbovale 66 procenata svih eksternih investicija u kompanije koje rade sa VI/AL u 2016. godini; Kina je bila na drugom mestu, sa 17 procenata i beleži brz rast. Obe zemlje su razvile „ekosisteme“ VI/AL i usvojile nacionalne strateške planove sa značajnim naglaskom na VI/AL, u nekim slučajevima uz podršku inicijativa za finansiranje vrednih više milijardi dolara. Južna Koreja i Velika Britanija su usvojile slične strateške planove.Prema rezultatima istraživanja Instituta za budućnost čovečanstva Univerziteta Oksford, za preuzimanje polovine ljudskih poslova mašinama će biti potrebno 45 godina.U studiji Instituta se zaključuje da će veštačka inteligencija potpuno promeniti saobraćaj, zdravstvo, nauku i finansije- prvo banke, a potom investitorske kompanije i fondovi.

 " Ispitivanja o primeni veštačke inteligencije koja su sprovođena u preko 13 oblasti, pokazuju da 86 odsto vodećih biznismena u bankarstvu već koristi prednosti ove tehnologije. Većina se slaže u tome da će do 2020. godine imati ugrađenu VI tehnologiju u različitim operacijama u celom finansijskom sistemu, od globalnog do lokalnog nivoa. Glavni način na koji tehnologija menja bankarstvo je kroz povećanje stepena automatizacije ali i u donošenju teških odluka koje se tiču bankarskih pozajmica i kreditiranja kao i u procesu pružanja informacija o tome gde treba investirati. Uz VI lakše ce se obavljati procene rizik poslovanja neke firme i mogućnost da se na vreme uskrate sredstva firmama za koje se predviđa poslovni gubitak.Klijenti će dobijati još preciznije informacije o uslovima kreditiranja i savetima za štednju u odnosu na primanja, možda čak i potpuno personalizovane uslove kreditiranja.


U trku u razvoju i primeni VI ukljucile su se investicione kompanije i upravo u tom sektoru iznikao je investicioni Titanik,Blackrock.

BLACKROCK 

ALLADIN IDEJA LARRY FINKA

Otac Larija je imao prodavnicu cipela, majka je bila nastavnica engleskog jezika. Na Kalifornijskom univerzitetu studirao je politiku, a zatim finansiranje nekretnina. Ova kombinacija je bila trađena na Wall Streetu: mogao je da se pridruži tada najboljoj adresi, investicionoj Prvoj nacionalnoj banci Boston. Tamo je trgovao hipotekama. Sa 31 godinom, postao je najmlađi član najvišeg rukovodstva. Bio je zvezda i uživao u dobrom ugledu. Godine 1986, g. Larry Fink je polako napredovao uz lestvice kada je dotad nezabeleženi pad kamatnih stopa izazvao katastrofu za ovu banku. Njegova jedinica je izgubila 100 miliona dolara a njegova zvezda je potonula brzinom kojom je zasjala.
On se zakleo da neće dopustiti da se to ponovi – i 20 godina je gradio Aladdina.


Finkov credo je: rizik mora biti analiziran pre početka poslovanja. Ovo je osnova za uspeh njegove kompanije Blackrock, koju je osnovao 1988. godine. Kupcima, uključujući fondacije, penzijske fondove i univerzitete, ponuđeno je "najbolje moguće upravljanje rizicima", kaže Fink. To obezbeđuje oko 200 analitičara i "Aladdin". Jedinice od hiljadu računara izračunavaju milione transakcija svakog dana i proveravaju svaku poziciju u portfolijima klijenata za rizike.

U Aladdinovoj memoriji je ogromna istorija iz poslednjih 50 godina – ne samo finansijskih – nego najrazličitijih događaja. Aladdin konstantno uzima stvari koje se dašavaju danas i poredi ih sa događajima iz prošlosti. Iz miliona i miliona korelacija – Aladdin prepoznaje moguće katastrofe – moguće budućnosti – i pomera investicije da izbegne takvu mogućnost.

Ne mogu dovoljno da naglasim koliko Blackrockov sistem utiče na oblikovanje sveta – u izvesnom smislu moćniji je i od tradicionalne finansijske politike, on sprečava svaki razvoj događaja koji je previše rizičan. A kada u tom cilju pomerate 11 biliona dolara – to je zaista značajna nova sila.

KLJUČNA TAČKA KAPITALIZMA

"Blekrok“ (Blackrock) je najveći upravnik imovine na svetu. Ali taj gigantski i moćni koncern je bio obavijen  velom tajne sve dok nije objavljena prva knjiga koja zaviruje iza kulisa njegovog delovanja.

To je prva knjiga na svetu koja je ikada napisana o “Crnoj steni“ iz Njujoka. Ime “Blekrok“ je poznato često samo pažljivim čitaocima ekonomskih rubrika. I nemačka dopisnica iz SAD Hajke Buhter, specijalizovana za ekonomiju, na to ime je počela češće da nailazi tek tokom svojih istraživanja u poslednjih nekoliko godina.

"Neki bankari su pričali o njima. Ili bi se, kada se govorilo o proverama centralnih banaka, spominjalo ime Lerija Finka“, seća se ta novinarka koja već više od deset godina izveštava sa Volstrita

Odjednom je to ime počelo svuda da se pojavljuje“

"To ime mi pre finansijske krize uopšte nije bilo poznato, a nakon nje moglo se čuti svuda. Svuda!“ Ipak, prilikom razgovora s jednim poznavaocem prilika on ju je zamolio da govori tiho jer veruje da je u kuhinji neko iz "Blekroka“ ko bi mogao da im "zabiberi čorbu“. Ona u svojoj knjizi "Blekrok“ naziva "najmoćnijim koncernom koji niko ne poznaje“. "Blekrok“ u svojim fondovima upravlja vrednošću od 4,7 biliona dolara. Preko platformi tog koncerna za analize i trgovanje okreće se više od 14 biliona dolara. Ali uticaj "Blekroka“ je čak i veći od vrednosti tih investicija i vrednosnih papira.

Finansijska mreža oko čitavog sveta

"'Blekrok' savetuje centralne banke, pa i ministre finansija, velike ulagače, državne fondove, kao i penzione fondove ovde u SAD, osiguranja i fondacije“, objašnjava Buhter. A preko obveznica i deonica finansiraju i preduzeća. "Nema zapravo ničeg na tržištu finansija u čemu 'Blekrok' na neki način nema svoje prste“, dodaje Buhter.

Iz jednog neupadljivog solitera na Menhetnu šef "Blekroka“ Leri Fink i njegovi ljudi pletu mrežu oko sveta. Ta finansijska institucija je tako recimo i veliki deoničar u vodećim američkim bankama, baš kao što drži veliki deo deonica i u naftnim koncernima i industriji oružja. Fondovi "Blekroka“ su, ukupno gledano, i najveći vlasnici preduzeća koji čine nemački berzanski indeks Daks.

To samo po sebi nije opasno, ukazuje Buhter, ali je vrlo značajno i predstavlja veliki potencijal moći: "U današnje vrijeme moćan već kad držiš četiri, pet ili šest odsto deonica nekog preduzeća. Možeš da pozoveš i lično će šef da dotrči na telefon.“

Kada u Nemačkoj automobili silaze sa pokretne trake ili rudari u Južnoj Americi vade rudu, fondovi "Blekroka“ ostvaruju dobit, a time i njegovi klijenti. Baš kao i kad američki naučnici razvijaju nove lekove ili se u Africi iz rudnika vadi zlato. Hajke Buhter kaže da niko ne može tačno da kaže gde tu može da se pojavi problem, jer s obzirom na to da je "Blekrok“ upleten svuda, uvek postoji mogućnost da se na nekom mestu pojavi sukob interesa.

Ako na primer neka firma može da ima vrednosne papire koje je izdao "Blekrok“ dok su istovremeno njene deonice pak u vlasništvu "Blekroka“. "A ko sme da se usudi da se zameri jednom od najvećih i najuticajnijih velikih deoničara koji je pritom još i tvoj poverilac“, kaže Hajke Buhter.

Uspon Lerija Finka

Sve je počelo kasnih 1980-ih kao "dodatni“ poslić jednog private equity društva. Tada je Leri Fink – koji je pre toga kao broker investicione banke "First Boston“ zbog pogrešnih prognoza razvoja kamata i gubitka od sto miliona dolara uništio sopstvenu reputaciju – angažovan za posao sa vrednosnim papirima i obveznicama.

Buhter o Finku u svojoj knjizi piše sledeće: "Najuticajniji čovek modernog sveta finansija izgleda na prvi pogled kao neki običan računovođa“. Leriju Finku je, prema njenom mišljenju, uspelo nešto što nije nikom drugom u vremenu u kojem živimo: "On je izgradio sopstveno carstvo na Volstritu i to za manje od tri decenije.“ A za to je potreban poprilično jak ego i neverovatno mnogo ambicije, zaključuje novinarka.

BlackRock

"Isterivači duhova“ Volstrita

Interesantno je da je upravo finansijska kriza inicirana bankrotom investicione banke "Lehman Brothers“ bila katalizator uspeha poslova "Blekrok“. On je bio poznat po svojoj ekspertizi u "razvezivanju“ portfelja hipotekarnih papira kako bi se šteta bar ograničila. Od malog upravnika imovinom oni su tako postali "spasioci“ i "isterivači duhova“ (ghostbusters) sa Volstrita, piše Buhter u svojoj knjizi. Usledili su telefonski pozivi iz američke centralne banke (Fed). Tadašnji ministar finansija Tim Gajtner šefa "Blekroka“ oslovljavao je imenom.

"Bilo bi dobro sve to malo podrobnije sagledati“, mišljenja je Buhter. Ona doduše smatra da u regulisanju tržišta do sada nije nedostajalo dobre volje, ali problem je u kompleksnosti situacije i činjenici da "Blekrok“ ima svoje prste praktično svuda. "Svako područje pojedinačno nije problem“, kaže novinarka, ali dodaje da kada se svi zajedno saberu, onda odjednom dobijamo sliku koja nameće pitanje: kakvo smo to čudovište u stvari stvorili?

Blekrok-mozaik

Hajke Buhter je malo bolje sagledala i ispisala 280 stranica o tom koncernu. Na njima je nastao mozaik informacija široke palete – od suvlasništva "Blekroka“ nad nemačkim preduzećima, pa sve do savetovanja u spasavanju Grčke. Pritom njen cilj, kaže, nije bio da upre prstom i optuži, već da prosvetli i skrene pažnju javnosti na tog finansijskog džina koji je u neku ruku i proizvod načina na koji funkcionišu finansijski svet.

"Ljudi bi uvek da je i u tom sektoru kao i svuda – da se tačno zna ko je ko i kako sve funkcioniše“, rezimira Buhter. Ali to nije tako i to ljude uvek veoma ljuti. Ona je tokom svojih istraživanja došla do zaključka da se "finansijski sistem neprestano menja, da je stalno u pokretu i da se ne može uvek jasno prepoznati ko ima koju ulogu.“

(Dojče vele)

                               

USPON ANTA-a 

Kineska paralela uspeha Blackrocku je Ant, kompanija koja se bavi finansijskim uslugama. Preko svoje Alipay ( deo za platni promet koji je evoluirao u Ant Financial, finansijsko. tehnološku grup i koji je 16 puta veći od  PayPala ) , kompanija je osvojila više od polovine kineskog tržišta plaćanja. Tokom prvih 10 meseci 2017. godine Ant je imao promet od 13 triliona dolara. Firmu vodi Jack Ma, osnivač e-commerce giganta Alibaba i ona uključuje ne samo najveći svetski fond za tržište novca, banku.
Iako je ANT-ovo preuzimanje remitera za transfer novca MoneyGram, čije je sedište u Teksasu, blokirano od strane američkih zvaničnika, Ant još uvek ima planove za širenje na globalnom nivou. Uprkos zabrani ove dve kompanije ne misle da su jednom za svagda osujećeni njihovi napori da rade zajedno te planiraju “stratešku saradnju”, sa fokusom na Kinu, Indiju i Filipine, destinacije na koje mnogi radnici šalju novac.

Džek Ma se povukao sa mesta izvršnog direktora „Alibabe“ 2013. godine, zadržavši poziciju predsednika kompanije. Kompanija „Alibaba“ danas ima inicijalnu javnu ponudu (IPO) u vrednosti od 150 milijardi dolara, što je najveći IPO kompanije listirane u SAD-u, ikad zabeležen na Njujorškoj berzi. Taj uspeh je omogućio da Džek Ma postane najbogatiji čovek u Kini, a njegov imetak iznosi 29 milijardi dolara.

Pored toga što je dospela među najuspešnije kompanije na svetu ova kompanija ima cilj da se svrsta i među najveće sile u svetskoj ekonomiji do 2036. godine. Naime, kineska kompanija je već sada ekonomski jača od zemalja kao što su Švedska, Poljska, Iran, Norveška i Austrija.

Ukoliko kompanija može da usluži dve milijarde potrošača, to je jedna trećina ukupnog svetskog stanovništva. Ako može da stvori 100 miliona radnih mesta, to je verovatno više nego što većina vlada može da postigne. A ako može da podrži svoje poslove sa 10 miliona…to se zove ekonomija”, smatra Džek Ma.

Cilj koji je Džek Ma postavio za svoju kompaniju je moguće ostvariti, naročito ako se uzme u obzir da „Alibaba“ planira da zaradi bilion dolara do 2020. godine, čime bi postala 16. ekonomija sveta, veća od Turske ili Saudijske Arabije. Tim tempom, 2036. godine „Alibaba“ bi bila peta ekonomija sveta, odmah iza SAD, Kine, EU i Japana.

Nedavno je Ma objavio je da će u naredne tri godine investirati 15 milijardi dolara u istraživački program „Alibaba DAMO Academy“ koji obuhvata sedam istraživačkih laboratorija i 100 naučnika iz celog sveta čiji će se rad fokusirati na VI.



( izvor) )