Zmijonoša , neprihvaćeni trinaesti znak horoskopa i simbol medicine i farmacije

    

Princip astrologije
se svodi na sveukupnost,
postojanje celine i neraskidivih
veza između svega živog


Dogode se u životu neverovatne koincidencije, još neverovatniji zapleti  tih koincidencija  koje ne mogu da shvate ni oni kojima se takve stvari dogode. Jedan takav zaplet desio se i meni. Ključnu ulogu, sticajem okolnosti, odigralo je sazveđže,  njegov znak, ujedno i simbol. Celu priču ne mogu da ispričam, ona se piše i ni sama joj ne znam kraj. Vezana je za dve osobe , koje smatram međašima svog života. Njih je, na taj čudnovat način, povezao ovaj znak , i sam  čudnovato iznikao  u mom životu. Da ne bih stvorila zabunu, post nije prilog astrologiji. Pišem ga u spomen na dva oca i..jednog majmuna.


- Hej šta sa ovim tipom ovde, vidiš li ga?

- O kome pričaš... misliš na ovo stopalo što se vidi?

- Da, da! To je definitivno nečije stopalo! To je trinaesta figura u krugu, zar ne!

- Polako drugar… slažem se da se tu vidi nečije stopalo. To je Zmijonošino stopalo, ali on nije član kluba. Samo je upao u sliku… i tu je od početka. Već tri hiljade godina.

Još od sedamdesetih godina prošlog veka provlači se priča o Zmijonoši (Ophiuchus) kao trinaestom horoskopskom znaku. Senzacionalno otkriće koje je ustvari staro vekovima, svakako da će uvek privući veliku medijsku pažnju dok nešto o principima astrologije kao i ovom sazvežđu ne naučimo. Sličnu situaciju imamo i svakog avgusta kada počnu da kruže mailovi koji nas obaveštavaju da je samo ove godine Mars najbliži Zemlji i da se ovaj fenomen javlja jednom u 83000 godina. A istina je da niti je Mars u avgustu najbliži Zemlji, niti je Zmijonoša trinaesti znak .

Zmijonoša (Serpent Holder, Serpentarius, Ophiuchus) prikazuje čoveka (mitološki: Asklepije) koji u rukama drži zmiju. Prema mitu, Asklepije je bio Apolonov sin, koji ga je naučio lečenju i proricanju. Svoje isceliteljske moći naročito je usavršio kod kentaura Hirona koji ga je uputio u tajne trava i naučio veštini korišćenja otrova. Sve to je učinilo da Asklepije za života postane najpoznatiji lekar koji je čak mogao da oživi mrtve.
Had se zbog toga žalio Zevsu da podzemni svet ima sve manje stanovnika. Razgovarao je sa zmijama koje su mu pomagale u proricanju, a njihove otrove je koristio za oživljavanje umrlih i lečenje neizlečivih bolesti. S obzirom da Asklepije nije bio bog, čak ni polu bog, već običan čovek, Zevs kao vrhovni, bio je gnevan na Asklepijevo igranje boga pa ga je ubio munjom. Ipak, nakon nekog vremena pokajao se i Asklepija postavio na nebo kao sazvežđe Ophiuchus (Zmijonoša) na kome je predstavljen kao čovek koji u rukama drži dve zmije nama danas poznate kao simbol farmacije i medicine.

Zmijonoša u horoskopu

Ukoliko u horoskopu imate neku planetu ili bitnu tačku (kao što je podznak) u Strelcu, i to od sedmog do dvadeset i šestog stepena Strelca, te planete će na bazične osobine Strelca imati još i osobine Zmijonoše, kao što su: jaka intuicija, vizionarstvo, pojačana ekstra senzorna percepcija koja se često prepoznaje kao vidovitost. Takođe, donosi jasne uvide, kontakt sa spiritualnim, pri čemu je osoba odličan medij. Osoba prirodno razume sve mistično, tajno, ima talenat za jezike i razumevanje
simbola, pa otuda i za astrologiju. Što se isceljivanja tiče koje je usko u vezi sa Zmijonošom,
akcenat je na lečenju biljem, jakim regenerativnim moćima (analogija zmije koja menja svoju košuljicu), a ako je Venera tu negde – čak je moguće podmlađivanje sa godinama pa da osoba u četrdesetim izgleda jedrije nego sa dvadeset.
Ovde su čuda moguća kada je o izlečenju reč, kao i vraćanje u život nakon kliničke smrti. No čini se još bitnije od toga, to što se ove osobe ne boje bola, patnje, neprijatnih emocija, kao da znaju da će se intenzitet emotivnih otrova u nekom momentu pretvoriti (gotovo alhemijski) u melem! I to se upravo dešava. Zbog toga sa godinama dostižu zavidan nivo mudrosti, vođeni isključivo ličnim iskustvom i mnogi od njih postaju nezamenjivi terapeuti, psihijatri, iscelitelji ljudske duše.
Kako je i za Zmijonošu kao i za Strelca učenje imperativ i glavni uslov, snaga Zmijonošinog dara uvek je proporcionalna sa znanjem koje osoba ima o svom telu, isceliteljskim metodama, spiritu i duhovnosti. Zbog toga je važno da se osoba konstantno usavršava i da tokom života uči od najboljih

                         .

_______________________________________

Voyager 1 i zmijonoša

Značajan detalj vezan za sazvežđe Zmijonoše je taj da se baš nekako u tom pravcu na nebu u ovome trenutku nalazi najudaljeniji objekat kreiran rukom čoveka, a koji 5 septembra  treba da slavi svoj 35. rođendan koliko je prošlo od trenutka kada je zauvek napustio ovaj svet i zaputio se u avanturu bez presedana u istoriji naše civilizacije.

Vojadžer 1 (Voyager 1) koji je lansiran 5. septembra davne 1977. godine u 12:56 UTC sa Floride u SAD trenutno se nalazi na udaljenosti od gotovo neverovatnih 1.8×10¹⁰ kilometara, 120 puta dalje no što je Zemlja od Sunca! Uprkos tome on i dalje funkcioniše savršeno, a poslednji podaci koje je poslao i koji su do nas putovali skoro punih 17 sati sugerišu da je letelica na samoj ivici sunčevog sistema tzv"među-zvezdani"prostor ( interstellar) , te se u bliskoj budućnosti očekuje da ona postane naš prvi međuzvezdani glasnik.

Slika Zemlje sa Vojadžera- tačka

 

Podaci koji su došli od Vojadžera tokom decembra 2010. ukazuju na to da je brzina naelketrisanih jonizovanih čestica koja dolazi od sunca zahvaljujući sunčanim vetrovima pala skoro na nulu. Takva zona, "zona tranzicije" nalazi se na obodu sunčevog sistema.Trend opadanja brzine nastavio se tokom sledećih meseci dve do februara 2011.godine. 

„U jednom trenutku ćemo proći tu zonu i ući u među zvezdani proctor i system neke druge zvezde , a ovo su prvi znaci da se Vojadžer približava toj granici“, tvrdi Tom Krimigis (Krimigis). On je vodeći istraživač grupe naučnika koji prate instrument na Vojadžeru, zadužen za praćenje čestica sa malom energijom (low-energy charged particle). Sem toga, oni prate merenja koja daje instrument na letilici Kasini – magnetnosferični detektor.

 

Koncept umetnika prikazuje dve Vojadžer letelice koje se približavaju granici sunčevog sistema, gde se nalazi oblast koju astronomi nazivaju heliosheath ili sunčeva pustara.
Krimigs i njegove kolege su kombinovale najnovije podatke pristigle od Vojadžera sa prethodno ne objavljenim merenjima kamere koja prati jone i neutralne čestice u svemiru. Kamera je deo magnetno sferičnog detektora na letelici Kasini. Važno je istaći da pomenuta kamera prati neutralnečestice koje dolaze u naš sistemiz spoljneg svemira. Analiza svih dobijenih i relevantnih podataka ukazuje da granica između među-zvezdanog prostora i " balona" naelektrisanih čestica koje sunce šalje oko sebe , udaljena od sunca negde između 16 i 23 milijardi kilometara( 16. 23 ∙ 10⁹ km),gde je najbolja procena oko 18milijardi kilometara. Kako je Vojadžer baš na tom rastojanju 18 ∙ 10⁹km od sunca svaki čas se očekuje njegov prelazak iz jednog u drugi prostor. "Proračuni pokazuju da smno sve bliži granici , ali koliko smo blizo?To još uvek ne znamo,ali nećemo morati čekati dugo da bi smo saznali." tvrdi Ed Stone, vodeći naučnik projekta Vojadžer.

 

 

Vojadžer nosi prtljag, zlatnu dvanaestoinčna gramofonsku ploču na kojoj su upisane slike i zvuci sa našeg malenog sveta. Zvaničnu prezentaciju i detalje o Vojadžeru 1 možete pogledati ovde, slike i pozdravne poruke koje se nalaze na ploči ovde, a zvučne zapise ovde.