Evolucija svesti i progres

Evolucija svesti 


Odavno su veliki mislioci  povezanli sudbinu mozga sa sudbinom Zemlje. Otuda je pitanje evolucije svesti tako značajno za naš opstanak.

    Premda je studija o mozgu sve više još uvek ne raspolažemo apsolutno čvrstim dokazima o procesima u mozgu koji povratno određuju načine percepcije sveta, to jest dokazima o mestu i načinu rođenja svesti. Većina naučnika smatra da svest ima fizičke osnove te se od daljnjih istraživanja neurona i njihovih interakcija očekuje otkriće procesa uspostavljanja svesnosti i ...možda neku drugu sliku naše evolucije.

      Prva značajna faza u istoriji spoznaje smešta se u period od 75 000 do 100 000 godina, kada su se pojavile brojne veštine  i jezik.  Sa njim započinje najbitniji trenutak u evoluciji čoveka. Taj čovekov produžetaku govoru- tvrdi Bergson- omogućio je intelektu da se odvoji od apsolutne zavisnosti od stvarnosti.  Bez jezika bi čovekova inteligencija ostala potpuno vezana za predmete svoje pozornosti (  uske ) Ono što kolo pruža nogama i telu, to jezik pruža inteligenciji."
     Govor i pisanje / čitanje su najfascinantnije i najbitnije  sposobnosti / veštine svojstvene samo ljudima i ljudskom umu.  Pisanje i čitanje je staro tek oko 5400 godina, a abeceda  tek tri hiljade i osamsto godina. U terminima evolucije, ovi su vremenski rasponi tek sitnica ali su bitni  u sagledavanju evolucije čoveka. U tom kratkom vremenskom rasponu čovek je razvio jezičku posobnost i putem nje  praktične porednosti.  Bitno je istaći  da se razumevanje glasa razvijalo duže.  Pretpostavlja se da se već u primatskom mozgu  postojali  nivoi pojedinačnih neurona organizovanih u sklopove koji  su sposobni da prepoznaju glasove. To znači da je ovom sposobnošću raspolagao zajednički predak čoveka i majmuna  pre 20 miliona godina. Vokalizacija, poput režanja, pevanja, lajanja itd. učestala je u životinjskom svetu samo što je ona u njemu ostala na tom nivou, nerazvijena, dok je kod naše vrste  ona dostigla neslućen razvoj.

     Kako je i zašto  glas odigrao tako značajno mesto u evoluciji svesti? Ovo pitanje u startu treba preformulisati u pitanje  kako se biološki svet sinapsa i neurona u ljudskom mozgu posredstvom govora, pisanja i čitanja odnosi na svet ljudskih kulturnih izuma? Odgovor je jednostavan, datje sa Bergsonovim zaključkom na početku, ali ga treba ponoviti:  zahvaljujući ovoj  sposobnosti  naša se vrsta uzdigla iznad svog primarnog biološkog stanja i tako stvorila pogodniji okoliš za sebe.
    To je navelo Stanislasa Dehaene-a, jednog od vodećih evropskih kognitivnih neuronaučnika specijalista za oblast jezika, da sposobnost čitanja ne posmtra samo kao biološki fenomen, već i  sofisticirani kulturni izum jer je organizacija mozga neraskidivo povezana sa kulturom . Moglo bi se reći da je istorija kulture,tj. civilizacije, ujedno i evolucija primatskog mozga. Stoga, nadalje, autor zaključuje da se kora našega mozga nije razvila specifično za čitanje nego se čitanje razvilo prema kori mozga. "Naš se mozak prilagođava određenoj' kulturi time što svoje predispozicije minimalno preusmerava u neku drugu svrhu. Kulturne konstrukcije ne gomilaju se unutar tabule rase, već unutar vrlo pažljivo strukturisanog uređaja koji neke od svojih delova uspeva prenameniti. Kad učimo novu veštinu, mi recikliramo neke od naših starih primatskih moždanih sklopova"

    Interesantano je spomenuti da je McLuhan,revolucionarni teoretičar medija koji je prvi ukazao široj javnosti na značajan, pa i poguban uticaj masovnih medija na razvoj društva, takođe pridao ogroman značaj ljdskom govoru. On je tvrdio da je svakom od istorijskih perioda dominiralo jedno od dva najvažnija čula i da je ta dominacija odredila pogled na svet i tehnološki razvoj sredstava koje je čovek tada koristio. Audijski prostor, pisao je McLuhan, pripadao je vremenima ljudske usmenosti. U svetu smo se tada snalazili ponajprije sposobnošću slušanja. Pismo je konstituisao svet vizuelnoga. Osnovna odrednica istorijskih podela znanja o svetu nalazi se dakle, prema McLuhanu, u prevlasti akustičnog ili vizuelnog poimanja sveta.

Prethodnik McLhuana, Innis, je zapravo nagovestio ili započeo teme kojima će se kasnije baviti McLuhan. Teorijsko promišljanje Torontske škole, kojoj su pripadali obojica, temeljilo se na dva osnovna načela: nove komunikacijske tehnologije slabe stare osnove ekonomske moći, a vreme i prostor su temeljne dimenzije vlasti. Neki su mediji pogodniji za dimenziju vremena (npr. pismo koje prenosi informaciju kroz vreme) dok su drugi mediji pogodniji za prostor (npr. govor). Innis je smatrao da civilizacija može biti spašena samo ako uspe da uspostavi balans između vremena i prostora, odnosno između govora i pisma. Dok prema Innisovom tumačenju tehnologija primarno utiče na kulturu i društvene organizacije, McLuhan smatra najvažniji uticaj na svest i razmišljanje ljudi.
Uticaj na svest je ta neraskidiva veza mozga i kulture koju je ovaj veliki prorok shvatio, shvatio je da se ljudi ponašaju pod uticajem tehnologije, da ih tehnologija menja i prilagođava sebi, da tehnologija određuje njihovu komunikaciju i da je to mnogo važnije od samoga sadržaja koji se komunikacijom prenosi. Ona sposobnost raspoznavanja glasa, koju su imali primati, dobila je produžetak koji tu sposobnost ( mozak.svest ) oblikuje po svojoj volji.Menjajući svest ona menja način života i obrnuto.To je ciklus


Leva i desna hemisfera

Otkriće da je mozak razdvojen na dve moždane hemisfere, levu i desnu, pri čemu svaka od njih obavlja određene funkcije, dovela je do teorija o uticaju svake od njih na pojedine faze u razvoju civilizacije. Ako je prvobitna akumulacija znanja učinila levu hemisferu dominantnom, a to je moglo da dovede do razvoja vizuelnosti, odnosno pisma, onda nam debalans delova hemisfera priča priču o istoriji ljudske civilizacije koja vapi za uravnoteženjem.

Da u mozgu nije sve baš tako jasno određeno, jednom za uvek potvrđuju mnoge studije.

O jednom od istraživanja hemisfera mozga piše i Susan Greenfield u knjizi Priča o mozgu. Reč je o istraživanju sa studentima muzike o aktivnosti njihovih moždanih hemisfera u njihovom doživljavanju odnosno bavljenju muzikom. Susan Greenfield piše:

»Na početku njihovih studija na univerzitetu provereno je standardnim testovima koja je strana mozga presudna za muzikiu . Pokazalo se da je to desna strana, kao i kod većine ljudi. Međutim, posle tri godine studiranja presudnost se premestila u levu polutku. Objašnjenje ove promene je u tome da je mozak studenata naučio analizirati muziku. Studenti sada pristupaju muzici istom onom stručnošću kao i većina nas učenju jezika.«

ili

» Na primer, vrhunski violinisti imaju veće područje korteksa vezano za prste leve ruke nego drugi ljudi, no oni se nisu s tim rodili nego je korteks redovnim vežbanjem potaknut na stvaranje novih, složenih veza.«

Daniel E. Amen u knjizi Kako radi naš mozak: daje primer sa jednim vojnikom.

»Radeći s Markom često sam imao osećaj da su njegova vijetnamska iskustva stavila njegove bazalne ganglije u stanje neprestane pripravnosti. U trinaest meseci ratovanja on je gotovo svakodnevno morao biti u stanju pripravnosti kako bi izbegao smrt. U godinama koje su sledile nikad nije imao priliku podesiti mozak na stanje normale. Lek i terapija omogućili su mu da se opusti i oseti, prvi puta u 25 godina, da je napustio ratnu zonu.«

( bazalne ganglije- nakupine sive moždane supstancije na bazi mozga, u njima se nalaze centri za grublju motoriku, stariji oblik osjeta i središte ekstrapiramidnoga motornog sistema )

Razapet između gena i neurona kao Scile i Haribde, čovek se penje stepenicama evolucije. Tragovi ostaju zabeleženi u istoriji. Pitanje je da li će se na nekoj od sledećih stepenica evolucije još oglasiti oni koji su prvi progovorili.

Ogledalni neuroni 

"Jedno od skorašnjih otkrića koje su napravili istraživači u Italiji, u Parmi, Đakomo Ricolati i njegove kolege, je otkriće grupae neurona nazvanih „ogledalni neuroni“, koji se nalaze u prednjem delu mozga u frontalnom režnju. Ispostavlja se da postoje neuroni koji se nazivaju obični neuroni za motorne komande, u prednjem delu mozga, koji su poznati više od 50 godina. Ovi neuroni se aktiviraju kada osoba izvede određenu radnju. Na primer, ako posegnem i zgrabim jabuku, motorni komandni neuron u prednjem delu mog mozga će se aktivirati. Ako posegnem i privučem sebi predmet, aktiviraće se drugi neuron, nalažući mi da privučem sebi predmet. Ovo su tzv. motorni komandni neuroni koji su poznati već duže vreme.

     Ali, ono što je Ricolati otkrio jeste da će se podskup ovih neurona, možda otprilike njih 20 procenata, takođe aktivirati kada gledam nekog drugog kako izvodi istu radnju. Dakle, imamo neuron koji se aktivira kada ja posegnem i zgrabim nešto,  ali se takođe aktivira kada posmatram Jovu dok poseže i grabi nešto. I ovo je zaista zadivljujuće. Jer izgleda kao da ovaj neuron usvaja tačku gledišta druge osobe. To je skoro kao da u virtuelnoj stvarnosti izvodi simulaciju radnje druge osobe.

       Postoji još jedna vrsta „ogledalnog“ neurona, koja je uključena u nešto sasvim drugačije. Kao što postoje ogledalni neuroni za radnje, postoje ogledalni neuroni za dodir. Drugim rečima, ako me neko dodirne, npr. moju ruku, aktiviraju se neuroni u somatosenzornom korteksu u senzornom regionu mozga.  Isti neuroni će se aktivirati kada  gledam da je druga osoba dodirnuta. Dakle, kao da neuron saoseća drugu osobu koja biva dodirnuta.

    Neuroni reaguju na dodire na različitaim mestima, jedan deo njih, podskup njih,  aktivira se čak i kad gledamo druge. Ispada da  imamo neurone koji imaju  ulogu u empatiji,  saosećamo sa ali ne osećamo bukvalno dodir. Dakle  receptori u našoj  koži, receptori za dodir i bol,  vraćaju impuls u  mozak i kao da govore, „ne brini, nisi zaista dodirnut. ....“ Taj  povratni signal  nadjačava signal ogledalnih neurona, sprečavajući nas da svesno iskusimo dodir. Međutim, ako se anestezira ruka (  brahijalni pleksus) i tako  umrtvi,  do nje neće doći oset dodira ako je dirnemo . Ako osoba, kojoj je ruka umrtvljena, gleda kako nekom dodiruju ruku, ona će osetiti dodir, bukbvalno.  Drugim rečima, u tom slučaju je uklonjena  barijera između vas i drugih ljudskih bića. 
Zbog toga Ricolati  ove neurone i Gandi -neuroni, ili saosećajni neuroni. Ovo nije metafora , realnost je da nas od druge osobe  odvaja jedino  koža. Uklonite kožu i doživećete dodir te osobe u svom umu. Uklonili ste barijeru između vas i drugih ljudskih bića. 
     Ovo je u osnovi većine istočnih filozofija, to da ne postoji stvarno nezavisno jastvo, odvojeno od drugih ljudskih bića, koja posmatraju svet, koje posmatraju ljude. Mi stmo, u stvari, povezani ne samo putem fejsbuka i interneta;  bukvalno smo povezani putem vnaših neurona. U ovoj sobi su čitavi lanci neurona koji razgovaraju međusobno. I ne postoji stvarna razlika vaše svesti i svesti nekog drugog.

ČOVEK I PRIRODA

“Uz pratnju muzike Stravinskog “Budenje proleća “prvobitna Zemlja se komeša uz vulkansku aktivnost. Crvena užarena lava teče preko zemlje i pada u more, stvarajući oblake pare dok gore na nebu sevaju munje. Polako, kamera se spušta u mirne dubine okeana gde tajanstvene mrlje sjaje u mraku. Odjednom jednoćelijska životinja projuri ekranom. ŽIVOT JE ROĐEN. Scena je iz Volt Diznijevog filma Fantasia iz 1940 godine, a pripovedač je naziva tačna reprodukcija onoga što naučnici misle da se odigralo tokom prvih nekoliko MILIJARDI godina.”



I pored povoljnih osnovnih uslova za  život na zemlji, naša vrsta je  viseštruko ugrožena. Zbog toga i ne čudi što je čovek - jedino  živo biće na Zemlji kod kojeg je razvijen govor, logičko i racionalno razmišljanje - oduvek želeo da utiče na svoju sudbinu, da ne bude  žrtva svega oko sebe. Želeo je biti nezavistan od surove prirode, nastojao je da poboljša uslove  života, pojednostavi ga i ujedno obogati, učini prijatnijim. TO JE BIO CILJ. Da li uspeva. pitanje je kojim  su se od pamtiveka do danas bavili  filozofi, naučnici, umetnici, religiozni ljudi, vernici  i nevernici .

Iz haosa, velikog praska ili nečeg trećeg  nastao je  predivan, po lepoti nestvaran svet. Što reče jedan bloger :Naš kosmos je uspeo da uz pomoć odgovorne mu prirode stvori npr. blesavog kucu koji juri za svojim repom i viče "av av av av!?"
Od čega?
Od vodonika (H)?
Od plazme?
Od raznih sila Prirode koje se zahe..vaju ovde milijardama milijardi godina aplicirajući svoje neshvatljive sile na Tera Molove (TMol) 
 Nastao 600-700 miliona godina nakon što je zasijalo sunce ( a sija pet milijardi godina ), ovaj svet će se možda ugasiti kada se ugasi ova gigantska zvezda. Da li će svojom destruktivnošču čovek da uništi deo prirode i sebe. Ko zna. Uprkos svim znanjima ljudi prave iste greške!!
 
 

PROGRES

Sagledano u širem istorijskom kontekstu može se uočiti progres : količina pojedinačnih ljudskih dobara je enormno porasla. Povećan je fizički kapital (mašine, građevine), ljudski kapital ( zdravstveni sistemi, škole), te socijalni i moralni (demokratija, sloboda izražavanja, sloboda štampe, nezavisnost naučnih istraživanja).
Dovoljno je navesti kao primer neverovatan uspon tehnologije, da bi se shvatilo da je informativni sistem proširen  do neslućenih granica a tim olakšan put ka znanju. Procenjuje se da je u poslednjih 30 godina proizvedeno više informacija nego u prethodnih 5 000 godina; ili da nedeljno izdanje New York Times-a sadrži više podataka nego što ih je tokom celog svog života mogla imati obrazovana osoba 18 veka ( Ramonet 2001). WEB, sa stotinu miliona web servera i više od milijardu web stranica, postao je najdinamičniji i najdemokratičniji medij u istoriji komuniciranja.Web je uneo suštinske promene razbivši monopol informacije i ponudivši svakom aktivno učešće, odnosno participaciju u medijskom svetu.

Uprkos spektakularnim uspesima, čovek i dalje pada na ispitu zrelosti. Materijalni i milieu kapital, pojedinačni i zajednički su uglavnom u konfliktu. U zgrtanju materijalnih dobara pojedinci su zaboravili na ona ostala. Nestala su mnoga divna područja, izumrle sorte, teško je opterećen eko sistem, pa čak i ljudi sami. Čovek lagano uništava svoj okoliš,  čovek se bori protiv čoveka. On  uporno produbljuje razliku između rasa, kultura, jezika. Ovako raspolučena  ljudska svest prelazi sa generacije na generaciju i ostaje jedan od  izvora novih konflikta, tragedija, uništavanja.

               

Da li je,imajući sve to u vidu, čovečanstvo ostvarilo duhovni  progres ? NE. Svakom generacijom duhovnost počinje od početka kao da pre ničega poučnog nije bilo. Evolucija ljudskog uma ne zna šta znači pouka.

"....samo na obrascima uspeha i propasti koje čovečanstvo ponavlja od kamenog doba, možemo da prepoznamo opasnosti svojstvene suvišnom eksperimentisanju i da, uz sreću i mudrost, uobličimo i kontrolišemo posledice."(Ronald Wright)